Др Јевто Дедијер (1880-1918

)

Стара Србија
Географска и
етнографска слика
(1912.)

. 6 VI........ 2 Стара Србија .......................................Географска и етнографска слика ........ 16 2 ................ 5 IV.......................................................................................................................................... 15 О аутору................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 3 II ..................................................................... 4 III ..................Садржај: Садржај: ............................................ 13 VII...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 3 I................................................................................................................

нарочито због тога што оно неће престати да буде акутно ни онда кад се границе српске државе пруже до мора. стр. Мислим да је ово питање важније од свих. Старом Србијом назване су тада централне.Стара Србија . или најмање важно као сва остала. да се од осталог Српства. Па ипак. Хтео сам да овим чланком на њу свратим пажњу. Ако ова мисао буде читаоцима јасна и разлози довољно убедљиви сматраћу да је чланак одговорио намери коју сам имао.Географска и етнографска слика У овом чланку покушао сам да дам заокружену слику о земљи и становништву Старе Србије. I Име Стара Србија. Богати. "Историја српског народа". То је питање створено сталним фаворизирањем арбанашког елемента од стране Турске. С тога гледишта назив Стара Србија обухвата области на југу и југоистоку од Скопља захватајући области од Кратова испод Овчег Поља па преко Вардара (Ј. Поред тога те нас земље могу интересовати и због тога што краљевина Србија најбржи и најкраћи излаз на море добива преко Старе Србије. отргну вардарски Срби. и што српске краљевине могу доћи у непосредан додир тек преко ове области. Све неослобођене области старе српске државе нису прозване Старом Србијом због тога што су неке. Дуго се дискутовало о томе где престаје граница Македоније. Питање старосрбијанско може српску јавност разноврсно интересовати. која су као таква ушла у географске карте пре ослобођења кнежевине Србије и пре постанка имена Стара Србија. То је питање васпостављања нормалних етнографских и политичких односа у појединим областима Старе Србије. књига I. "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије". географи су морали створити нов географски назив за оне области средњевековне српске државе које нису ушле у састав кнежевине. и престане постојати као једна етнографска целина. у три опсежна тома разбацани материјал покушао сам да средим и прерадим колико је то потребно за један прегледан чланак. Београд 1910 страна 124 и 140). који је због своје волуминозности и строго научног карактера неприступачан ширем кругу читалаца. да се на: тај начин Српство раздроби. а где почиње граница Старе Србије. 44-45). услед нарочитих прилика. које се врло често одликују и богаством опсервација. премда се не може одрећи велика важност свима овим моментима. Стара Србија је наша етнографска матица. Као свако ново географско име које покрива једну такву област ни Стара Србија нема својих јасно опредељених граница. Материјал је највећим делом узет из Цвијићева рада "Основе географије и геологије Македоније и Старе Србије". центар славне Немањића краљевине и царевине и њен најкултурнији део. као засебна област. Када се кнежевина Србија. На послетку је у науци превладало мишљење. 3 . Цвијић. јужне и југоисточне области средњевековне Србије. и из којих је становништво називало своју земљу Србијом и српском земљом. да Старом Србијом треба назвати оне области старе српске државе које су до пре ослобођења Србије у домаћим и страним картама називане Србијом. Друго издање. добиле у току последња четири века нова провинцијална географска имена. То сам чинио онде где је Цвијић под непосредним утицајем природних појава и етнографских прилика стварао живе и јасне слике. нарочито на Косову и Метохији. има један моменат који ја сматрам као важнији од свих. јавила на картама. нарочито од Србије и Црне Горе. онда би се она највише подударала с јужним границама Милутинове државе или државе коју је наследио цар Душан (Станоје Станојевић. које је заступао Цвијић. кад сам се одлучио да га напишем. Поред тога местимице сам уносио непромењене пасусе из тога дела. постала је у деветнаестом веку под утицајем државних промена које су настале иза ослобођења кнежевине Србије. Ако се овако ограничена Стара Србија успореди с границама средњевековне српске државе. као географски назив. које је имало за тежњу да српски елеменат у овим областима искорени.

Косово с Дреницом. У рачвама тектонског судара динарских и грчко-арбанских планина који се врши у овој области. призренска област (Гора. и што у њој избија најважнија попречна балканска комуникациона линија. по својим природним особинама. II Утврђено је да Стара Србија има најповољнији положај међу земљама северног дела Балканског Полуострва. и што их она изводи на морску обалу. 4 . која опет представља најважнију уздужну комуникацију. и што преставља најкраћи сувоземни пут из Средње и Западне Европе за Суески Канал и за Индију. и то каткад веома богата. Кичевска и Дебарска област. али су сви ти заливи у залеђу затворени високим.У оваку област Старе Србије спадали би ови предели: 1) на југу од планинског венца Шара Карадаг: Овче Поље. и чија су последица ова повијања планинских венаца. веома повољне.000 км2. Прекорупље. Од мањег су значаја природне комуникације с Бугарском. Везе са Северном Арбанијом и обалама Јадранског Мора су. Црна Гора (скопска). Славиште. које се ређају од обале према унутрашњости. Ругово. што има лаке и природне везе и што заузима централни положај међу свима земљама северног дела Балканског Полуострва. Метохија с Подгором. Подгор). 2) на северу од Шаре: слив источне Мораве. Стара Србија заузима централни део те комуникације и држи њену најважнију тачку. Опоље. кршевитим и непроходним венцима. Срецка. настаје низ тектонских потолина (котлина). Полог с тетовском котлином. који се пружају паралелно с морском обалом. Босном и Црном Гором. Хас. али су данас без значаја због анархије која неколико векова влада на овом важном историјском путу. Али њена је главна важност у томе што доводи у додир области Панонске (Угарске) Равнице с областима Егејског и Средоземног Мора. и оне су биле узрок што је у Средњем Веку кроз њих пролазио најважнији попречни пут. које теку попречно на правац планинских венаца. За Стару Србију од пресудне важности је то што ова најважнија попречна комуникација избија у њој на моравско вардарску долину. долине им се веома ретко засецају у највише венце планина динарског и грчко-арбанског планинског система. Износиће по прилици око 40. За грађење једне нормалне железничке пруге од важности је и то што су ове котлине међусобно везане долином Дрима. Око Скадарске Котлине планински венци повијају из правца северо-запад југо-исток и прелазе у правац југо-запад. Од нарочите је важности за Стару Србију што кроза њу пролази најважнија уздужна балканска комуникација. и што је скадарска обала престављала једну од најбогатијих и најкултурнијих области Балканског Полуострва. Важност тога положаја је у томе што се непосредно додирује скоро са свима. Они су узрок што богато разуђена далматинска обала не може да добије свој прави значај. који највећим својим делом пролази кроз Стару Србију је у овоме. су махом малене. која полови северни труп Балканског Полуострва. и тиме олакшавају приступ од обале према унутрашњости. Важност скадарско-косовског пута. Западна балканска обала од Ријеке (Фијуме) до Грчке преставља затворену морску обалу. Подрима. која иде од Скадра долином Дрима на Метохију и Косово. према овим границама. Ове неповољне прилике мењају се на линији Скадар-Метохија-Косово. Моравско-вардарска долина преставља пространу низинску линију. моравско-вардарска долина. кратка тока. Козјак. Пореч. Те котлине су омогућиле лакши саобраћај између унутрашњости и јадранских обала. и која својим пространим и разгранатим сливом влада знатним просторијама на Полуострву. Величина ове области није још. Она је богата заливима. Гусиње с областима око Скадра. Средорек. северо-исток. Нарочито пoвољне и природне везе има с Македонијом (долина Вардара) и са Србијом (долина Мораве). прешевско развође. Плав. они дакле на томе месту престају ићи паралелно с обалом. Реке на западном делу Балканског Полуострва. Стари Колашин и области Новопазарског Санџака. већ иду попречно на обалу. измерена.

Сунчани зраци пеку и јако загревају оголели. жућкасти. жарка и суха лета. ("Основе". и књига III. У тој области скопско-прешевска област има јединствен положај. лискуновити песак. III По разноврсним природним особинама у Старој Србији разликујемо два дела. "Зато знатни делови његови имају лети изглед степе: голи су и спрљени. Овче Поље преставља зараван са средњом висином од 400 м. која је састављена од слатководних терцијерних седимената. а блага лета. Дуга. а велико 1400 км2. жита су зазрела и класје и кукурузовина суви. Дижући се из једне котлине знатно мање висине Овче Поље је отворено у свима правцима. стр. која се диже изнад скопске.Због ових повољних природних веза Стара Србија са суседним деловима Србије и Бугарске названа је централном балканском облашћу. к због тога је јаче изложено ваздушним струјама. Косово. књига I.. крајеви око. Скоро нигде нема дрвета. између којих се нарочито истичу Скопска Котлина и висораван Овче Поље. с врховима који каткад прелазе висину од 750 м. и између Средње Европе и Ближег Истока с друге стране.. кише у сва годишња времена. Пруга Дунав-Јадранско Море учиниће га најважнијом железничком раскрсницом на Балканском Полуострву. Оба су растављена шарско-карадашким планинским венцем. да има одличне везе и с Београдом и са Солуном и Софијом. књига I. И мањи ветрови дижу прашину и песак. Из тих разлога Цвијић је скопско-прешевску област по важности издвојио од осталих и назвао је балканским језгром. с Влашком Низијом и с Јужном Русијом. и из кога се може развити једна снажна држава у унутрашњости Балканског Полуострва. Лесковца. 1058). Врање. Она има лаке и сигурне везе у свима правцима. која има најлакше непосредне везе са суседним земљама. Прва га доводи у контакт с долином Дунава. Овче Поље преставља или једну старију фазу тога језера или део који је доцније тектонским процесима уздигнут. 5 . стр. Пирота и Ниша у Србији и крајеви око Ћустендила и Софије у Бугарској.* и чија површина није много оштећена разоравајућим радом речне воде. који не чини само једну препреку саобраћају.. котлине за 100 до 150 м. страна 224 до 225). и снеговите зиме особина су друге климе. Кумановом и прешевским развођем. Дрво за грађу добивају Овчепољци од Митровице. превлађују утицаји медитеранске климе и вегетације. И из ових је разлога од великог општег културног и светског интереса да се што пре начини од Скадра на Дунав железница. а друга с јадранском обалом. које се пружало дубоко према југу. само по слатинама има мало зеленила. "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије". и доноси се железницом до Велеса. Због свих ових особина скопско-прешевска област постаје средиште из кога се може најлакше завладати пространим областима Балканског Полуострва. и то скопски и косовски део Старе Србије. 4752. У ту област спада Скопска област с Овчим Пољем. а на северној средње европске. (Ј. Тај моменат условљава оштре и снеговите зиме. жарка и сушна лета са дугим јесењим кишама особина су прве. У Скопској Старој Србији разликујемо више мањих целина. Огањ у кућама одржавају поглавито сламом са мало дрва". држи у себи кључ најважније уздужне комуникације и њену везу главном попречном комуникацијом. који се бљешти и не да у се погледати. на којој ће се укрштати саобраћај између области Средоземног Мора и степских и бореалних области Европске Русије с једне. У тој централној области можда није од мањег значаја ни положај Ниша кад се узме у обзир његова веза с долином Тимока и с Косовом. На јужној страни. и да та линија дође у руке једне цивилизоване државе.. на послетку скопско-прешевска је област знатна природног богаства. Цвијић.. Обе ге области представљају остатке негдашњег терцијерног језера. широко 30 км. Кад се још дода да Ниш лежи на важној тачки моравске долине. нарочито непогодама и олујама. онда је разумљива његова велика историјска важност коју је сачувао кроз сва времена. већ представља важну климску и фитогеографску границу. Дугачко је 40-50 км. као што ћемо доцније видети. Италијом и медитеранским светом.

чије су долине осим тога и лети влажне и покривене бујним зеленилом. лета су блага. Цвијић. који су и лети често покривени снегом. нарочито пшеницом и кукурузом. стеновите с оштрим врховима. Не само да нема јужних културних биљака већ су ретки и виногради. зиме оштре и снеговите. Области веома богате атмосферским талозима. обично голе. Косово. Зимаје врло оштра. Сеоско становништво бави се сточарством. атмосферски су талози правилније распоређени на сва годишња времена. скопска котлина има жарка лета са врућим ваздухом. Београд 1911. У основи састављена од стена разне старости. које су заједно велике 393 км. а преко зиме падају велики снегови. од Качаника имају средњеевропску климу. много је друкчија од скопске Старе Србије. Због прилика које су до сад у овој области владале знатан део области је остао неиспитан. Ћотина и Увац. поред огромног природног богаства. који наноси велике снежаничке сметове. затим бујне паше и ливаде. На Северу од Качаничке Клисуре нема оне летње спрљености и спарушености. често дубоко усечене и отворене. Место њих се јављају пространа поља са житима. за коју се везују шарске жупе Сиринић. превлађује обрасло. већином кречњачки и скаршћени. написао Ј. нарочито Тетово.). има нарочито лепу панораму: на хоризонту се виде гломазне планинске масе.2 Уоквирена високим планинама са честим дубоким превојима. Климе је планинске. реке. од којих су најважније Тара. Северна или косовска Стара Србија с Метохијом. Области западно од Вардара. Због тога је више речица које лети не пресушују. Новопазарски Санџак је скоро сав у области планина динарског система. нити је земљиште познате жућкасте и жућкасто-црвене боје. Метохија и друге котлине на С. који од многих барских испарења постаје загушљив.Скопска котлина састављена је од једног планинског дела. испуњена меким језерским неогеним седиментима. Чини се да је ова област врло богата у атмосферским талозима. скоро научно непознат. призренском котлином и Подримом чине једну географску целину. У њему превлађују планински венци. почињући одмах око Качаника. многобројније су реке богате водом. Поред кршевитих и збијених планинских венаца ова се област одликује и тиме што нема онако пространих котлина као остала два дела Старе Србије. Новопазарски Санџак преставља знатно друкчију област. "Северно од качаничке клисуре не осећају се ни слаби медитерански утицаји. Кичево и Копач држе средину између македонских котлина и старосрбијанских. 6 . остале су врло примитивне. Лим. затим шљива. дуге.). књига трећа. има даље на Северу све веће распрострањење" ("Основе за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије". усецима и клисурама скопска котлина. кишовита. врло често плећати с високим платоима. Скопске Црне Горе (средња висина око 500 м. кише нису сасвим ретке. нарочито због животне несигурности и зулума од стране Арбанаса и Турака економске прилике у овој области. пријатна. пуна река и бара. Лети нема онаквих жега као у Скопској Старој Србији и даље у Македонији: небо је чешће наоблачено. страна 1052-1053). IV Због несносних политичких прилика. зелено земљиште: велики шумски комплекси храстове и букове горе. која. чији је слив колико оних на Југу од Качаничке Клисуре. али често без дуготрајних јаких ветрова.. Средска и Опоље и лимска жупа Плав с Гусињом. Пролећа и јесени су кратка и кишовита. с довољно кише и без несносних жега. имају много више воде. Од других карсних области одликује се великим бројем река. и то доста великих река. које носе средњеевропски карактер. и по саставу и пластици свога земљишта и по особинама климе и вегетације. и скопске равнице (средња висина 240 мет. Док су остала два дела Старе Србије била у области родопске масе или у области где се она сударила састаје с венцима динарског и грчко-арбанског планинског система. Лета су свежа. Пореч. Ова област по својој клими и вегетацији. Зиме су већином оштре. дуж кумановско прешевске удолине дува јак северни ветар.

и то прво нарочито због тога што се Лаб излива сваке године из свог корита и на лукама оставља муљ. Нушић. Њим се баве и сељаци и варошани. и ако у њих дође народ који модерно обрађује земљу. И они већином продају преко (Светозар Томић. Скопско грожђе и вино нарочито је цењено. као на пример у Војводини или у србијанском Посављу и Подунављу. Тетовска котлина је необично богата област. сећи дрва за јапију и обрађивати удаљеније њиве. неки постају месари и пиљари. Око Вардара рађа лан и конопља. Бугарску. нарочито Косово и Метохија. Зајасу. и развијена је ужарска индустрија. у Јањеву. Грачаници. Издање Митице Српске. У околини Гњилана сеје се много конопље. Исто тако каже да се с Косова извезе на солунску пијацу преко десет милиона ока жита. па ипак ова поља престављају праву житницу за ближе области. Има варошана. често мак или афион. 51-56). У Тетовској котлини је откривена бакарна и сребрна руда. и трагова где су негда копане руде. Чувене су полошке јабуке и крушке. а зими је воде чак у Солунско Поље. Косовска област треба да постане средиште млинарске и рударске индустрије. дуван је врло добар. које су пренесене и у Србију. стругарством. с. По тврђењу Бранислава Ђ. Земљу ради само "раја". Због тога сваки рад изван села постаје опасан. "Скопска Црна Гора". Присојне стране скопске котлине засађене су виноградима који одлично успевају. У печалби се бави дунђерством. У Новом Саду 1902. раж и овас. Особите је плодности Мало и Велико Косово. У областима Дебру. Присојне стране су често под виноградима. нарочито чувене косовске пшенице (Бранислав Ђ. Торбеши и Турци скопске котлине поред сточарства и земљорадње баве се и прављењем ћумура. због које је сваки привредни посао постао просто немогућ. "Косово. књига III страна 462). У скопској равници рађа одлично жито. Ово је воћем једна од најбогатијих области Балканског Полуострва. Многа села окружена су великим шумама од воћњака. Копачу и Поречу влада позната арбанашка анархија. само ако се гушће населе. Старих рудокопа има око Новог Брда. Жита роди толико да претече и за извоз. Особите су плодности котлине северног угла Старе Србије. Сељаци из Скопске Црне Горе продају млеко од своје стоке солунским Јеврејима и цариградским Јерменима. Иду у Србију. Свеска I. У овим областима је нарочито развијено сточарство. По плодним деловима сеје се пшеница. и оно се извози и у Србију. Обрађују се само њиве око кућа и на обалама река. Рађа кукуруз. Опасно је и стоку чувати. Тамо jе земљорадња развијена на рачун сточарства. Ове две котлине. Осим тога област је богата и са стоком Чувено је "шарско" и "корабско сирење". Око полошких села воћњаци прекривају велике комплексе земљишта. које продају у Прилепу и Скопљу. у Тренчи код Митровице. могу постати житнице за велике делове Балканског Полуострва. има много стоке нарочито оваца. Арбанаси врло мало раде. 7 . због плодне црнице којом су покривене најгорње партије дна пољског. Овче Поље је више сточарски него земљораднички крај. Велике "ћаје" из Скопља и других вароши имају много стоке коју лети држе по Шари планини. Сељаци су морали напуштати гајење стоке по планинама и обрађивање удаљенијих њива. дуван и афион. одводе децу. Извозе се у Скопље. Косово и Метохија. затим пекарством. Несумњиво је да ове области нису још довољно насељене. опис земље и народа". Нушића на Косову ради две стотине до две стотине тридесет воденица и један парни млин у Приштини. Арбанаси отимају стоку. код Словиња. где су познате под именом тетовских јабука. Кижници и другим местима. и да има доста пустог земљишта згодна за насељавање. Големој Реци. који од њега онда праве качкаваљ. јечам. пшеница. а некада је на обалама Лепенца сејан пиринач.земљорадњом и печалбарством. "Насеља српских земаља". У овим областима има много руда. Солун и Цариград. Тетово и Битољ. У Поречу главна привредна грана је воће. и то доста имућних трговаца. уцењују и нападају села. У печалбу иду од 13-60 година. Због оваких прилика становништво се највише бави печалбарством. Косовска област је нарочито богата рудама. који се баве сточарством. Знатан део ових области је необрађен.

Приштина. Арбанаси.Готово сва села Старе Србије су чивчијска. дрводеље. Старе Србије. цепари или обични надничари. већ један од оних ретких историјских догађаја под чијим утицајем се формира цела душа једнога народа. За историју српског народа. У неким случајевима држава је за награде својим чиновницима и војницима давала на уживање поједина сеоска имања с кога су они побирали известан приход (од десетине до четвртине). Призрен и Скопље. а о њеном привредном полету сведоче остатци од савршеније земљорадње и многобројних рударских и трговачких места. и постају хамали. који не значи само један датум у српској историји и један догађај од судбоносних последица. и због етнографских процеса који се. Те су отимачине вршене врло много и последњих двадесет година. која је цветала по многобројним манастирима и дворовима појединих великаша. Влашку и Бугарску. Ови културноисторијски моменти. затим неких крајева око Призрена. зидари и перамиџије. Арбанаси кад оду у печалбу раде већином теже послове. Она се опева у пространој области од Трста до Солуна. која је била на путу да од византијских узора створи један специјално српски градитељски и сликарски стил. да је она била језгро из које је изишла и око које се развила двестагодишња Неманићка држава. У печалбу иду већином Срби. Други део настао је тиме што је неки упливнији Турчин сељака силом укметио. која завлада чим се Арбанаси јаве у једној области. О њеној важности сведочи то што су у њој биле све важније престонице средњевековне Србије: Рас. нарочито због положаја који она међу српским земљама заузима. и који је специјална особина Цинцара и области у којима је било више Цинцара. Она је била центар те снажне државе. који на широке масе могу вршити известан. Косовска традиција је данас заједничко духовно имање не само разних делова српског. Треба истаћи да је Стара Србија у средњем веку престављала најкултурнију и најважнију српску земљу. који живе као сељаци имају већином своја имања. и од њега начинио народ који своју нову историју почиње тек од тога датума. за цео српски народ. заједно с целом његовом духовном културом. па и знатног дела бугарског народа. многи се од њих обогате и остану за вазда у земљи у коју дође. Поред овог свога разноврсног природног богаства и важна географског положаја Стара Србија је од разноврсне важности за цео српски народ. скоро за цело Југословенство био је догађај који је духовно ујединио велике масе српског и југословенског народа. Од највеће важности је косовски бој. Код овога питања треба имати на уму да је Стара Србија остала не само централна област међу источним српским земљама. с које плаћају извесан приход џамији или спахији. која се ширила од обала Неретве и Босне до Вардара и Демир Јапије и од Дунава до Јадранског Мора. хлебари. за његово духовно јединство и за полет наше народне поезије и традиционалне књижевности од пресудна утицаја су били поједини догађаји који су се одиграли у овим областима. која су добили простом отимачином од српских сељака. Печалба се јавља често као последица анархије. од Скадра па до Риле. који је био узрок те је у XV и XVI веку промењена карта Источне Европе. у већини случајева то је један стари начин привреде. Пауни. често и врло велик утицај. сељаци живе на спахијској или џамијској земљи. који доцније пређе у навику. и оне се могу тачно доказати. али у најновије време има и Арбанаса. Иду у Србију. касапи. Интересантно је да је печалбарство на Косову и Метохији слабо развијено. за нас су питања другога реда пред питањем о важности ових области за српски народ. Овде долази у обзир некадашњи и садашњи положај Старе Србије међу осталим српским земљама и према осталим деловима српског народа. На послетку о културном полету ових области сведочи знатно развијена црквена и хронолошка књижевност. Срби иду у печалбу као дунђери. Оно је специјална грана привреде Македонаца и Старосрбијанаца из Скопске. Ти су читлуци постали на два начина. већ и целог српскохрватскога. него она је 8 . као једну етнографску целину. Пораз на Косову. а нарочито развијена је била градитељска и иконографска уметност. последња три века. врше у њој на штету српског народа.

Цвијић је нашао у Поречу и Тетовској котлини српских породица које тврде да су пореклом од Скадра и Малисије. већ на против због тога. Има неких индикација по којима би се могло закључити да је и у тој области. Тако на пример за Хоте се тврди да су знатним делом српског порекла. у Метохији. Док је у Средњем Веку граница између Срба и Арбанаса ишла у главном између Призрена и Љуме. нарочито данашњој Малисији. Проблем српско арбанашких одношаја врло мало је научно третиран и није доста јасан. у којој су се. У Средњем Веку центар српског народа и српске државе.једина област преко које разни делови српског народа могу међу собом непосредно општити. (Ј. Бериши су знатним делом кучног порекла. У скадарском приморју у средњем веку било је доста српских села. у којима данас ретко ко зна српски. који се својатају са суседним црногорским племенима. На та размишљања поред осталих наводе и ови моменти: Изненађује мноштво географских српских назива у областима. као што је Арбанаса веома ретко било у жупама око Призрена. што се једна држава удружила с једним народом да физичком силом искорени српски елеменат из ових класичних и за српски народ тако важних области. Шаље и Гаши. али колико. Вероватно су српског порекла и Клименти. У овој области већ од шеснаестог века врши се ширење арбанашког елемента на рачун српског. а то је да област између црногорских Брда и Качаничке Клисуре преставља ону област Балканског Полуострва. нашег националног рада у тим областима и сталних брига целог српског друштва. Ш. Ристовац дуж целе Србијине границе до Новог Пазара и Сјенице. 1163. И пошто је. на Косову. стицајем нарочитих прилика. Те етнографске промене нису се вршиле због тога што би српски народ био неспособнији за културну борбу. О томе сведоче сви очувани историјски споменици и сви пописи села и људи који су сачувани од тога времена. извршила највећа етнографска померања и претапања. а то значи колико и пропаст једног народа. које су стално испадале на штету српског народа. најбољи и најкултурнији њен део данас је скоро сасвим поарбанашена! Само у правцу према Северу и према Истоку етнографска граница између Срба и Арбанаса поремећена је на штету Срба најмање за сто педесет километара ваздушне линије. Друго. Цвијић. "Основе". Г. Несумљиво је према свима историјским изворима да је источно од линије Призрен – Ђаковица српски народ живео у огромној већини. Стара Србија је земља у којој се састају и преко које се додирују области моравсковардарских Срба с областима динарских Срба. премда ни према томе не можемо остати равнодушни. 9 . Овде се не могу дубље упуштати у тај проблем само ћу истаћи оно што су многи страни и домаћи писци запазили. То је био најважнији разлог наше сталне узнемирености. не може се тачно рећи. за по следећа три столећа. исељавање српског народа из ових области и насилно поарнаућавање српског народа су за нас важнија питања и од самих историјских реминисценција и од историјске важности ових области за нас. и областима Новопазарског Санџака. што би значило немогућност српског народа да постоји као једна етнографска целина. историји арбанашког продирања и етнографским приликама ових области обратити нарочиту пажњу. било доста Срба.) Ипак поред ових свих момената може се с доста поузданости рећи да је у областима западно од Призрена и Љуме и у Средњем Веку било мање српског народа. И због тога арбанашко продирање. Морави. од исељених Пипера и Чевљана. зона у којој се та два велика дела српског народа састају постала врло уска. На послетку многа арбанашка племена тврде да су српског порекла и својатају се с разним црногорским племенима. Од шеснаестог века на овамо у овој области врше се етнографске промене. данас она иде од Преспанског Језера на Куманово. то ј"е постала опасност да се тај потребни контакт не прекине. стр. Због тога ћемо питању арбанашко-српских односа. нарочито због тога што се тиме наша национална егзистенција доводи у питање. Да је у области између те линије и Јадранског Мора било српских села сигурно је.

"Основе". затим од Маће. које су клале. имају своје летње колибе. Етнографски је најчишћи Пореч. кочанској и кумановској области има око 3000 душа ових Влаха. Цвијића. Овај процес потискивања и поарбанашавања српског елемента био је. малоазијско племе. Разгледају физички оронули и изнемогли. Права су супротност њима Коњари. Јиречека и Ковачевића. где им се сматра као центар област. с Косова. Поред тога у знатном броју има Арбанаса и Помака. Кичеву. Процес 10 . а Горњи и Доњи Копач чисто српски. само је с Истока и Севера потиснуто Арбанасима. Дукађина и Мирдита. а одатле су у разне котлине Старе Србије и Северне Македоније слали своје арамијске чете. јер од његових 38 села само је једно арбанашко. представљају словенско становништво које је настало смесом из Печењега. разваљивале стаје и станове (бачила). Цвијић. Шопови по најновијим истраживањима проф. која иде од Овчег Поља ка Пироту. Кичеву. штедљиво и веома себично. 1. Српско становништво ових области је више црномањасто и смеђе но плаво. од којих Је једна трећина већ пословењена (Ј. У кратовској. Осим тога у пограничним планинским деловима према Србији и Бугарској има и нешто Влаха (Аромуна) који на тим планинама. (Цвијић. усељавањем Арбанаса у чисто српске области и поарбанашавањем српског становништва. а зими слазе у суседне котлине. Арнаути су пореклом од Дебра. Опажа се да су суморност. који су тежили да к себи добаве своје браственике и саплеменике. а с југа ишарано турским племенима Коњарима и Јуруцима. У Горњем Кичеву Арбанаси и Помаци чине преко половине свега становништва. трезвено. Они су се као клин утиснули између чисто српских и чисто бугарских области. у се повучено. Дреници. док Арбанаси заузимају планинска села и околину. исељавањем српског становништва. врло су лењи и представљају најнекултурније становништво ових крајева. Упоредо с тим насиљима ишло је усељавање Арбанаса.У скопској Старој Србији српско становништво је компактније. отимале стоку.. Словена и Влаха (Цвијић. областима око Призрена и у јужном делу Новопазарског Санџака. већином средњег и малог раста и врло вредно. с доста монголоидних типова. Турци. Искрове клисуре и Дупнице) затим у Старој Србији. нарочито Рујну и Осогевији. I. Поред овога има по варошима и по селима знатан број херцеговачких и босанских мухаџира. који живе много јужније. "Основе". I. У областима источно од Вардара. То је становништво затворено. жене се од 15-18 година. 180). с. "Основе". 198). Метохији. оскудица веселости и хумора и слаба фантазија особине које захватају знатне делове нарочито скопске Старе Србије. Копачу и Пологу већину становништва чине Срби који у јужном делу припадају средњевековним македонским племенима Мијацима и Брсјацима. имање. Поред тога има Помака и Торбеша. нарочито на Косову. који представљају поисламљено местимице на пола поарбанашено српско становништво. У источном делу ове области станује словенско православно становништво које суседни српски и бугарски крајеви називају Шопима или Шоповима. Зајас је сав арбанашки. У јужном делу Овчег Поља превлађује чисто турско становништво. присилили га на тај начин да иде на печалбу и да постепено исељава. с. врло стари досељеници из Мале Азије. Метохије и Љуме. Тако је за последњих сто седамдесет година насељена велика маса Арбанаса у Дебру. У тетовској котлини Срби још чине већину. нарочито у Поречу. Поарнаућавање ових области вршено је на три начина. и престављају становништво махом национално несвесно. по спољнем изгледу често су необични. Шоплук или Шопско је један назив који обухвата области на досадашњој тромеђи српско-бугарско-турској захватајући и суседне делове у Србији (крајеви око Пирота) и у Бугарској (крајеви до Софије. узимају девојке које су од мужа по 8 и 10 година старије. убијале. нарочито интензиван у областима северо од Шаре и Карадага. вредно. 183). и који се одликују вредноћом и трезвеношћу. Зајасу и тетовској котлини. Арбанаси су се најпре доселили у високе области око Шаре и Кораба. Арбанаси су се почели досељавати у ове области по прилици пре 170 година. онемогућили српском становништву да се баве сточарством и земљорадњом.

На тај је начин дошло до тога да скоро једну целу трећину становништва Краљевине Србије сачињавају ови досељеници с Косова. али не мењају ни националне свести. и уцењивали. У ових планинаца вера не игра тако велику улогу. сачувале српско одело. и многи Срби за дуги низ година на пољу врше обреде мусломанске. Број православних кућа сваког села пописан је у такозваним митрополијским списковима. већ да ту има: 1) знатан број Срба православних који се не виде и који се од арбанашког зулума повлаче из јавног живота. представљало је у средњем веку најкултурнији део српског становништва. Цвијић се нарочито трудио да пронађе тачан број српских породица на Косову. имања. Ти су зулуми трајали неколико стотина година. Српско становништво ових области. Једни су чисти Арбанаси. којим се говори на пољу. и да се. сачињавали су најхрабрији део њене војске. Они су нарочито фаворизирани од стране Турске. У суседству су му била малисорска и миридитска арбанашка племена. од њих је у Цариграду образована нарочита Султанова телесна гарда. Кад се овако ствар посматра српско питање у косовској Старој Србији изгледа сасвим друкчије. а српски језик се употребљавао у кући. ни језика. Код Арбанаса је друкчије. и постају највеће крвопије своје хришћанске браће. свештеника и других писменијих људи добивао пописе домова у појединим селима. затим је преко учитеља. што мање излажу опасности. а у кући обреде хришћанске вере. и да утврди бројну сразмеру између броја Срба православних.потискивања српског становништва почео је давно. па чак и жене. Сва та маса која по спољашњим знацима изгледа као чисто арбанашка да она није арбанашка. ни обичаја. а треће су босанскохерцеговачки мухаџири. Због тога увек за време ових догађаја и непосредно после њих вршена су велика исељавања српског становништва с Косова. Најпре је промењена ношња. 11 . Срби се у овој области понашају онако. Детаљним проучавањем појединих села дознало се ово. Женске су. У Старој Србији њима је толико гледано кроз прсте да не само што нису зарезивали турску власт. правих Арбанаса и мухаџира. Сви су мушкарци примили арбанашко одело. пред Арбанасима. Све ове појаве које се виде на путовањима у овом делу старе Србије биле су узрок те се многим страним писцима учинило да овде српског народа никако и нема. друго су такозвани Арнауташи. из Метохије и из Новопазарског Санџака у Србију. Српско становништво било је пуштено тим распуштеним горштацима на милост и немилост. Они мењају веру врло лако. и прилагођавали се захтевима турске државе. на против.000 становника. већ се одроде и од Српства. Тврди се да је из ових области само од године 1880-1900 иселило у Србију преко 60. стоку. 2) међу самим Мусломанима ових области има их три врсте. Понављани су чак и за време грчко-турског рата. Арнауташа. и понављали су се с јачом жестином за време Карађорђевих и Милошевих устанака. Када сађу с планина они су скоро без изузетка примали Ислам. То не чине само прости тежаци већ и свештеници. обријали су главе и носили перчине. па чак ни свог одела. Као што је познато то су физички веома плодна и експанзивна племена. Многи су од зулума били присиљени да привидно приме Ислам. Они су отимали земље. Те спискове Цвијић је сам контролирао. Међутим ствар није таква. Турцима и странцима. већ су и сами Турци трпели од њихова зулума. само да што мање падају у очи. првог и другог српскотурског рата и за време разних црногорско-турских ратова. као што су се понашали поисламљени Срби у Босни и Херцеговини: чим промене веру одмах губе и националну свест. то јест исламизовани домаћи Срби. Метохији и призренској околини. одводили децу. из Метохије и Ново пазарског Санџака. Срби који потпуно приме Ислам они се не одроде само од хришћанства. али он је почео да се интензивније врши тек после великих српских сеоба у XVII и XVIII веку. Српско становништво које је остало у Старој Србији довијало се на разне начине како ће да спазе живот. Исто тако приман је и арбанашки језик. нарочито Косова и Метохије. и да Српство у овим областима преставља само једну историјску успомену. За последње му је то само каткад пошло за руком.

У целој области коју Србија има да добије тај ће се број моћи попети на 800. Срба православних 1013. Арбанаса католика 30 кућа. пећски. Арбанаса 188. 716 арбанашких. Према томе број Срба православних у Старој Србији северно од Шар планине износи око 260. Свега 144. Према тој статистици српско становништво у појединим деловима Старе Србије на северу од Шаре планине распоређено је овако: На Косову у феризовићском крају Срба православних 178 кућа. тетовској и гостиварској 31. 14 мухаџирских кућа. 108 католичких. а Срба нема ни једног. и у вароши Вучитрну 584 српских православних кућа. Варош Призрен свега 4. 9 католичких кућа. Арнауташа 1155.000 душа. У приштинском крају у 90 села Срба православних има 856. Турака 41. 268 арбанашких.000 Срба Мусломана 12 . поред ових по митрополијским списковима у 24 друга села има 194 српске куће. У Прекорупљу.497 душа. кратовској 19.339 српских православних кућа. католичких 190 кућа са 950 душа. тако да у томе крају има свега 1952 српских кућа (у то урачунато и 399 кућа католичких Срба у Јањеву). Арбанаса 878 кућа. У 125 села из области Мораве Срба православних има свега 2602 куће. и то 3965 у варошима. У вароши Плаву и околних 29 села има Срба православних 207 кућа са 2053 душе. На тај начин у призренском санџаку има 1295 српских кућа.162. Срба католика 18. У вароши Призрену 1910.191. У 56 детаљно испитиваних села сразмера је ова. У митровичком крају с вароши Митровицом има 755 српске куће.000 душа. арбанашких 646 католичких 14. Срба Муслимана 705 кућа. (Овај број ће се према граници која се има повући измећу Србије и Бугарске морати мењати. кумановској 34. у области Сиринићу (село Севце) има 152 куће. Арбанаси 45.897. што са вароши Гњиланима чини 3009 кућа. 4 мухаџирске. пљеваљски и призренски крај без гостиварског и тетовског) има 26.385.385 кривопаланачкој 24. северно од Шаре (санџаци приштински. и циганских 92 куће са 460 душа.000 до 500. у 44 села. Арбанаса 1262. Арбанаса 77. У вароши Пећи Срба православних 519 кућа.285 душа. Срба католика 75 кућа. Према многобројним испитивањима дошло се до резултата да у свакој српској кући у овом делу Старе Србије живи просечно по 10 душа. У Преководама у 25 села 183 куће Срба православних. 870 српских кућа са 4350 душа. мухаџира 120. Арбанаса 1329. У Подгору у 60 села 635 српских. било је 3200 до 3400 мусломанских породица са 23. Арнауташи 14. У Ругову има 183 куће Арбанаса. мухаџира 106. мухаџира 617 кућа.497 кућа са 30. Осим тога у области Средској има 420 кућа. а 22. Поред тога у Старој Србији има око 300. Срба мусломана 644 куће.000 душа. грчко цинцарских 145 куће са 725 душа. Према овоме свему излази да српског православног становништва у Старој Србији има од 400. Арбанаса муслимана 1204. 231 српска. У вучитрнском крају има Срба у 33 села. 457 арбанашких. сјенички.374 по селима. Срба мусломана 334 куће. Сразмера с Арбанасима није испитана. У Рекама српских 191 кућа. Ипак ми ћемо га за сада задржати).На тај начин израдио је једну статистику српског становништва која може да само минималан број српског становништва. 57 католичких и 9 мухаџерских. Мухаџири 35 кућа. У призренском крају у 17 испитаних села има: Срба православних 516 кућа. У целој Старој Србији.800 душа. Поред тога има разбацаних српских кућа и у другим селима. У пећској околини. У десет детаљно испитаних села размер између Срба православних и осталих је овај: Срби православни 91. У скопској Старој Србији српско становништво је распоређено овако: у скопској кази 34. У осталим селима пећке нахије 61 српска кућа.

На тај начин српско становништво које говори. стр. (Боснија. (Цвијић. VI Пошто ми је био одређен доста кратак рок у коме сам морао. Тако на пример у Раховцу прилике после 50 до 60 година изгледају оваке: Срба православних 141 кућа. резултат који може бити само у толико нетачан. умножили су се за то исто време од 50 на 416 кућа. а има 38 арбанашких. У правом Подрињу ("сопствениј Подрим") 3000 арбанашких и 300 српских православних кућа. 1177-1178). 10. и он се може објаснити једино преласком великих маса Срба православних на Ислам. а мухаџирских 16 кућа. Само српско православно становништво у целој Старој Србији чини скоро половину свега становништва. Међутим данас у Војновцима нема ниједна српска кућа. а то је да на основу сигурних извора утврдим број села. У околини Призрена Хиљфердинг је нашао овај број породица. На томе питању сам био почео радити.000 жителеј мушкога пола" (Боснија.) Према томе у призренском крају без сиринићских села било је у то доба око 1000 кућа. што се цело српско православно становништво није могло избројати. 21-22).82% за једну годину. који су на пола арбанизовани.) Према раније наведеној турској статистици да се број становништва у Призрену за последњих 50-60 година није много повећао. Око половине XIX века руски конзул Хилфердинг нашао је у Призрену "около 3000 мусулманских. Уз то долази знатан број Срба Мусломана који говоре само српски. да Срба није сасвим нестало на Косову ни у Метохији.28 %. значи да се за педесет година број српских кућа умножио само за 143 на хиљаду или 143% што на једну годину долази 0. с. Цвијић "Балкански рат и Србија". Исто тако Хиљфердинг наводи да су косовска села Робовци. стр. Раховцу 50 арбанашких и 100 српских кућа1. Хомјакову. дакле за 366 кућа или за 732%. Међутим Срби Мусломани које је Хиљфердинг услед овлашног посматрања урачунао у Арбанасе. у Топличанима има 22 српске православне куће. који сам првобитно имао на уму. Војновци и Топличани хришћанска (Боснія. који говоре и српски и арбанашки. Значи да је годишњи прираштај мусломанског становништва износио 146% годишње! Овакав прираштај је потпуно неприродан. у којима влада највећа анархија. арбанашких има 16. 2. Из ове статистике види се да број српског народа православне вере није тако мален као што је изгледало многим странцима. Београд 1912. у којима су у првој половини XIX века живели Срби. 1 Много раније др. и да их упоредим са данашњим стањем. свршити овај чланак. ја нисам могао до краја извести један задатак. Путевја зам'тки писма к А С. с 16-17). На тај начин би се могло утврдити докле су српска насеља допирала на запад и које су области биле српске у првој половини XIX века. у Жупи Средској 200 арбанашких и 300 српских кућа. а у Робовцима по митрополијским списковима има само 17 српских кућа. Остатак од 300-400. Милер у Ораховцу (Оравац) нашао је 310 православних становника. Међутим број Срба Мусломана знатно се умножио. Ј. и да се бројни одношај између религија није много мењао. значи да су се Срби православни за педесет година умножили само за 41 кућу. Москва 1859. Према томе ови податци престављају минималне бројеве српског православног становништва. "Основе". (Др. с. само српским језиком сачињава апсолутну већану целокупног становништва Старе Србије. Ово је резултат најсавеснијег испитивања становништва Старе Србије. што износи за педесет година 41% или 0. ни у крајевима око Призрена. 13 .који говоре само српским језиком и 150 до 200000 Срба Мусломана. Срба Мусломана 416.000 чине прави Арбанаси. и засада сам скупио ове податке које овде с најнужнијим напоменама износим. III. Подгору 1000 кућа мусломанско арбанашких и око 20 арбанашко католичких и око 300 православних. 900 православних и 100 католичких домова и около 12.

Ови бројеви казују много о силном претапању српског мусломанског и страшном истребљивању српског православног У Милеровој карти која је приложена уз дело на левој обали Дрима уцртана су сва ова села. Чупево.3 између Дечана. Бабај са 200 српских становника и Вељу Короницу са 160 становника. За ту књигу. Praag 1844. Треба напоменути да он често име Србин замењује именом Словен и где год спомене Словене треба разумевати Србе. Ново Село и Бијело Поље на северу од Пећи затим Јошаницу.). У Ђаковици је нашао 1900 кућа са 18. 1189). Затим спомиње села Rastavic са 80. Од тих села данас у Црнцима нема ни једне српске куће. цитирано место). За раније поменута села на С. Мирошић.000 хришћана у ђаковичкој (Jakowa) 52. Вероватно су пропала. у Јошаници 1 српска православна. У Фшаи живи "70 већином мусломанских становника српског племена.000 становника. III. Ргаg 1844. пропутовао је све ове крајеве. које се налази два часа на северу од Швањског Моста. дело 76). и каже да се одликујe"durch Genauigkeit und Treue in Wiedergeben des Selbstbeobachteten und durch Shenge in Absondern des fremher Entlehnten". За село Истиниће каже да је искључиво настањено "несједињеним Грцима" (то ест православним становништвом). у Бањама 27 српских. Спомиње Србе који станују у целом сливу реке Erenik. Међутим данас у Истинићима нема ни једне српске породице. (str XII+103. 74. Бање и Kopilika код Кијева. 1186-1187) Исто тако као српска села навађа Црнце (Crca). 21. За последње каже да припадају српском племену које је најдаље на запад продрло. (стр. 2 14 . у Клину 30 становника "српског племена. (стр XII + 103. у Кијеву 20 српских а 20 арбанашких. а ни једне српске. Љубожду. у призренској 78. 4 Фшаи је данас арбанашко село. (Милерово дело.000 становника са 29. српско му је име Сивањ.000 Арбанаса. Значи да су се многи поарбанасили. Као српска села набраја: Кремовик.. Основе. али има 150 арбанашких кућа (Цвијић. Милер налази да у пећкој области има 65. под једним дугачким насловом: "Albanien. За пећско становништво вели: "Der Abstammung nach bilden die Slaven die ьberwiegende Mehrheit der Bevцlkerung. у Гребнику српских 12. у Злокућанима има само 30 арбанашко-католичких. Прва два села нисам могао наћи ни на Дероковој. а има 15 арбанашких. која заслужује да се и данас прочита. Rumelien und оsterreichisch montenegrinische Grаnze dishricts von Budua in Osterreichisch Albanien. Доли.Године 1844.000 становника са 21. 8°). Чупево 8 и Гребник са 50 кућа. у Новом Селу 3 српске а 20 арбанашких.) Данас у Чупеву нема ни једне српске куће. па ни у Цвијићеву попису села.000 хришћана. 3. То становништво разликује по народности овако: 17. 78).000 хришћана. стр. број Срба мусломана у Пећи се страшно смањио. 3 Та се река српски зове Реника.000 мусломанских. 450 католичких и 2600 грчко-православних становника". Међу тима било је 150 фамилија "грчко несједињених.. 3 арбанашке. од Швањског Моста даје ову статистику: Кремовик 40. indem man nur 62 osmanische Familien hierorts findet"(стр. 20 арбанашких и 9 кућа босанских мухаџира. цит.2 (Цвијић. од тога 31. Тај Милер проживио је дуги низ година као лекар у Турској. изишла је књига Дра Јосифа Милера. арбанашких 20. Раћ. Број становника у Пећи у години 1838 износио је 12.8o).000 и 1: 200. ни на аустријској карти од 1: 300.000 становника са 16. написао је предговор Павле Шафарик.800 Словена и 180 Османлија (стр." и 20 католичких. стр.000 хришћана. а у Задриму 19. (Милер. 79). Ако су ове статистике прецизне. 76).000. Величане. у Белом Пољу 20 српских и 30 арбанашких.000. Колико сам извештен у овим селима нема данас ниједне српске куће. Ђаковице и места Фшаи4 на Дриму. а има 30 арбанашких. III стр. (Цвијић. Кушавица и Снаћ "где се српски народни елеменат меша с арбанашким" (с. али несразмерно више број арбанашко-мусломанских кућа. Гребник и Злокуће на обалама Белог Дрима. Према раније цитираној Цвијићевој статистици изгледа да се број православних кућа у Пећи за последњих 80 година умножио скоро за 400. и упознао се одлично с тадашњим приликама Европске Турске." Око Швања су села: Петрушане. Мирошић 210. али мусломанске вере".

и ти су малобројни. Овај отмени и проницави странац умео још пре 80 до 100 година да осети сву тежину положаја тамошњег српског народа и сву нашу историјску трагику која је најречитије говорила баш у тим областима. који често чине веће чисто и претежно српске целине. а Срби православни по планинама и кршевитим областима. продужује према северозападу. Та арнаутска зона одваја вардарске Србе од косовских. Кад се овака слика посматра изгледа просто да је ово извршивано све по једном плану чији је изгледа циљ био. Православни Срба чине преко половине православног становништва. да се непријатељ опколи. даје често своја прецизна мишљења о једнима и другима. на описани начин. затим Стари Колашин. Та судбина која је претила садашњим српским областима снашла је раније. Овако са свих страна опкољена насеља Арбанаси су својим чистим областима успели да растрзају у више комада. прокинута је само уском српском зоном код Митровице: циљ јој је да одвоји Косовске и Метохијске Србе од српских области Новопазарског Санџака. Та су мишљења давана редовно у нашу корист. Арбанаси су српска насеља својим компактним областима опколили са свих страна. Рожај и друге. ко није могао да се исели тај је морао да прими ислам. На Косову превлађује мусломанско становништво које се састоји од Арбанаса. призренске области исламизованих Срба. одваја косовске Србе од Краљевине Србије. затим дуж граница Србије и Црне Горе. Друга компактна арбанашка зона пружа се од Бујановаца дуж српске границе преко Копаоника до села Ковачића. с намером да се између црногорске и србијанске границе створи један искључиво мусломански бедем. Поред тога у варошима има нешто Турака. Мусломани обично чине велике оазе око вароши и по плоднијим котлинама. да се раздвоји у мања оделења. 15 . која се дуж Ситнице. која је дугачка 100 до 120 километара. Та непрекидна арбанашка зона. VII Арбанашка најезда толика је силна да је српска православна насеља у северном делу Старе Србије престављају мање и веће оазе. С косовском облашћу у контакту су српске области Горња и Доња Морава. затим Дреницу. и да се онда поједина оделења или присиле на предају или просто истраже. У њему има само једна чисто арбанашка област на западу од вароши Новог Пазара. Од тих је највећа између Грачанице и Приштине са највећим српским селом Дољом и Горњом Гуштерицом. и с једне и друге стране. Скоро чисту српску област преставља Новопазарски Санџак. Таква једна пространа арбанашка зона која иде од Старог Колашина и пружа се западним делом Косова кроз целу долину Лепенца успела је да одвоји призренске и метохијске српске области од косовских. Судбина многих овако изолованих области била је унапред одређена.становништва у западним областима Старе Србије. Од косовских и метохијских Срба одвојена су арбанашком области Ругово српска мусломанска н православна насеља у Плаву и Гусињу. призренских и метохијских Срба. Овај лекар који је умео фино да осети и добро да види често истиче психолошке и културне разлике између српског и арбанашког становништва. затим мухаџира из Србије и Босне. Мало је Срба у сливу Неродимке и Дренице. Лаб је чисто арбанашки. Српски народ у Старој Србији северно од Шаре и Карадага налази се у положају опкољенога. која одржавају контакт са суседним српским областима Црне Горе. Четврта зона иде од северних арбанашких планина у правцу према Копаонику. с области Пештер и горњим делом долине Ибра чини највећу арбанашку зону у Санџаку. Споменута арбанашка оаза. Арнауташа. и да се онда постепено поарбанашава. После Арбанаса бројно су најјачи православни Срби. Таква једна арбанашка област пружа се дуж Шаре и Карадага према северу до Бујановаца на граници Србије. Слабија је вучитрнска српска област. која се ширила и према северу и југу.

а неки су потпуно поарбанашени и ушли су у састав арбанашких племена. и да оваке етнографске прилике владају у северној Старој Србији већ две стотине година. Ресави. Косовско становништво исељавало је у великим масама у Србији. Подриме. У та тако опустошена насеља досељавали су Срби и Арбанаси из суседних области. у долини Млаве. Ова претпоставка може само донекле. а допире на југу и до Грачанице. у осамнаестом и деветнаестом веку. Најпознатија су њихова насеља у Србији: крушевачки крај. Темнићу. око Грделичке Клисуре. Звижду. и неке породице у вароши цело мусломанско становништво у Санџаку српског је порекла. Косоваца има нарочито много у средњој и источној Србију. кугама и колерама. Жупа. Срба мусломана има доста у околини Пећи. за које се још памти кад су прешли на Ислам и коју су славу славили. чини се да је упропашћавано разним болестима. Косовско становништво је разноврсне етнографске композиције. Гимназију учио у Мостару. Оваке етнографске прилике створене су тек у другој половини XIX века. Поред тога сваки дан се врше премештања из једног села у друго. из Љуме. Остало становништво које се одмах иза Срба доселило у ове области. живи у великим породицама и задругама. Краснића. географ (Чепелица. Исламизованих Срба има много у Новопазарском Санџаку. Дренице и Призренског краја. Али после тих великих сеоба вршиле су се етнографске промене које нису ишле потпуно на штету српског елемента. Гаша. Већина српског становништва пореклом је од досељеника који су се од назад 100 до 200 година из разних суседних области доселили. Раваници. Цвијић је поуздано утврдио да на Косову има најмање 140 кућа поарбанашених Срба. То је здраво. да су у многим данашњим претежно арбанашким и чисто мусломанским областима живели у знатном броју. од првог српско-турског рата. Према податцима које смо изнели у прошлој глави види се да су Срби у почетку XIX века много дубље продирали у арбанашку област. студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу. 8. 24. од назад 100 до 120 година. за извесне крајеве и извесно време. и у околини Београда. и говори само српским језиком. и да су многе тада српске области данас чисто арбанашке и арнауташке. па и раније. качаничког и феризовићског краја. Већи део Срба мусломана изван Санџака говори српски и арбанашки. Изузевши арбанашку област око Пештара. Херцеговина. и способније је за борбу с Арбанасима. Јевто. и то већином у времену од 1875 до данас. слив Топлице. Много је јача струја досељавања из црногорских Брда и из Колашина. на Тимоку. То су махом нови Арнауташи. 15. око Плава и Гусиња. Махом су новији досељеници. Хомољу. Та струја захвата области око Митровице и Вучитрна. У свима тим покретима учествовали су и Срби из суседних области. 1880 – Сарајево. Изгледа даје у областима Косово и неким деловима Метохије за време великих сеоба скоро сасвим било нестало српског елемента. да буде тачна. У Неродимљи. Вршена су разноврсна исељавања и усељавања. 16 . Многе мусломанске области око Призрена су насељене Србима мусломанима. За великих сеоба XVII и XVIII века иселила се велика маса српског становништва. плодно и издржљиво становништво. неки већ арбанашки као и српски. око Зајечара и Неготина. 12. Левчу. Арбанаси су махом пореклом од малисорских и миридитских племена. Параћина. О аутору Дедијер. Нарочито су померања извршена у времену од 1876. Чагљевици и Грачаници има доста досељеника из Метохије и Призрена. Најзнатнија је од њих област Гора која је прешла у Ислам пре 100 година. (призренског и новопазарског краја и црногорских Брда).Обично се у нас мисли да су ови крајеви после великих сеоба у седамнаестим и осамнаестом веку потпуно опустели. Исламизованих и поарбанашених Срба има на Косову много. Битича и Бериша. 1918). које старинци и досељеници с југа зову Ерама. Доста има досељеника из шарске жупе Сиринића. Српско становништво у јужном делу Косова пореклом је из призренског.

У Географском заводу на Универзитету у Београду израдио свој рад "Билећке рудине" (Српски етнографски зборник СА. 1905. 9) и већу књигу Нова Србија (СКЗ. бр. 1912. 1913). За време Првог светског рата избегао у Француску. св. 29. 5). књ.. "Стара Србија" (СКГ. и 1908. Товарнице и Маглића" (Глас СА. 289. XII). Д. 34). 1903. 1912. Цвијића.. "Врсте непокретне својине у Херцеговини" (Гласник Земаљског музеја. и "Срби и Бугари" (у сарајевском Прегледу. 79) и "Сточарске зоне у планинама динарске системе" (Гласник Српског географског друштва. 1914. и из те области дао: "Прилози геолошкој историји Неретве" (Гласник Земаљског музеја. LXXIX). а затим прешао у Швајцарску. затим професор богословије у Београду. 1909. а 1910 је изабран за доцента географије на Универзитету у Београду. Дао је мање антропогеографске радове: "Старе сеоске породице у Херцеговини". 1012) и глацијалноморфолошке студије: "Глацијални трагови Зеленгоре. 17 . је као гимназист почео да проучава села према упутствима Ј. 912). 79. V) а доцније обиман етнографски рад Херцеговина (ибид. 1911. Д. 1909. где је умро захваћен епидемијом шпанског грипа.где је докторирао 1907. Поред тих студија Д. 1907. "Глацијације Височице у Јужној Босни" (ибид. "Херцеговина и Херцеговци" (ЛМС. се интересовао и за геоморфолошке проблеме. По завршетку рата вратио се у земљу. 1907. Био запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије БиХ (1908). LXIX). је дао и више информативно-стручних чланака: "Поријекло босанскохерцеговачког становништва". књ. 78 и 1913.

ciscoexam-online-sale-200-125-exam    | udemy-newccnax-sale-200-125-exam    | whats-new-with-ccna-sale-200-125-exam    | ccna-practice-quiz-sale-200-125-exam    | What-is-the-difference-sale-200-125-exam-cert    | boson-practice-sale-200-125-exam-practice    | measureup-Cisco-Certified-Network-Associate-sale-200-125-exam    | globed-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam-standard    | exam-labs-sale-200-125-exam-cert    | streaming-ccna-sale-200-125-exam-technologies    | caring-charts-blood-pressure-sale-200-125-exam    | pluralsight-courses-networking-cisco-sale-200-125-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-200-125-exam    | safaribooksonline-library-sale-200-125-exam-routing    | learncisco-ccna.php-sale-200-125-exam-tast    | protechgurus-fees-syllabus-sale-200-125-exam    | certificationkits-cisco-ccna-sale-200-125-exam-standard-kit    | zeqr-lazaro-diaz-course-sale-200-125-exam    | 9tut-faqs-tips-sale-200-125-exam    | scribd-document-CCNA-sale-200-125-exam    | itunes-ccnax-sale-200-125-exam    | linkedin-cisco-sale-200-125-exam-questions-details    | teachertube-ccna-sale-200-125-exam-practice    | killexams-detail-sale-200-125-exam    | examsboost-test-sale-200-125-exam    | ccnav6-online-full-collections-sale-200-125-exam    | spiceworks-topic-sale-200-125-exam    | behance-gallery-sale-200-125-exam    | vceguide-share-experience-sale-200-125-exam    | techexams-forums-ccna-sale-200-125-exam    | free4arab-sale-200-125-exam    | openlearning-courses-sale-200-125-exam    | mindhub-Cisco-Certified-Network-sale-200-125-exam    | vceplus-ccna-exam-sale-200-125-exam    | examsforall-cisco-sale-200-125-exam    | how2pass-ccna-practice-tests-sale-200-125-exam    | simulationexams-details-ccna-sale-200-125-exam    | teksystems-sale-200-125-exam-routing-switching    | cram-flashcards-sale-200-125-exam    | pass4cert-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam    | snatpedia-ccnaa-sale-200-125-exam    | cert4sure-free-download-sale-200-125-exam    | logicindia-ccnarouting-switching-sale-200-125-exam    | justcerts-practice-questions-sale-200-125-exam    | isc2-cissp-sale-CISSP-exam    | infosecinstitute-cissp-boot-camp-sale-CISSP-exam    | tomsitpro-security-certifications-sale-CISSP-125-exam    | infoworld-cissp-certification-sale-CISSP-exam    | welivesecurity.com-cissp-certified-sale-CISSP-exam    | searchsecurity-definition-sale-CISSP-exam    | simplilearn-cyber-security-training-sale-CISSP-exam    | arstechnica-security-sale-CISSP-exam    | cybrary-course-cissp-sale-CISSP-exam    | skillset-cissp-sale-CISSP-exam    | transcender-certprep-sale-CISSP-exam    | pearsonvue-sale-CISSP-exam-cert    | gocertify-isc2-issp-sale-CISSP-exam    | trainingcamp-training-bootcamp-sale-CISSP-exam    | cbtnuggets-security-sale-CISSP-exam    | cglobalknowledge.com-us-en-sale-CISSP-exam    | itgovernance-cissp-sale-CISSP-exam    | boson-certification-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-training-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-sale-CISSP-exam-123    | cybervista-sale-CISSP-exam-cert    | becker-sale-CISSP-exam-pdf    | youracclaim-certified-information-sale-CISSP-exam    | techexams-forums-sale-CISSP-exam    | munitechacademy-courses-sale-CISSP-exam    | hot-topics-cyber-security-courses-sale-CISSP-exam    | pearsonitcertification-sale-CISSP-exam    | sybextestbanks-wiley-sale-CISSP-exam    | lifewire-preparing-sale-CISSP-exam    | villanovau.com-resources-iss-sale-CISSP-exam    | intenseschool-boot-sale-CISSP-exam    | phoenixts-training-sale-CISSP-exam    | infosecisland-blogview-sale-CISSP-exam    | centralohioissa-member-sale-CISSP-exam    | learningtree-courses-certified-information-sale-CISSP-exam    | udallas.edu-executive-education-sale-CISSP-exam    | umbctraining-Courses-catalog-sale-CISSP-exam    | skyhighnetworks-cloud-security-sale-CISSP-exam    | helpnetsecurity-cert-sale-CISSP-exam    | secureninja-certification-bootcamp-sale-CISSP-exam    | mercurysolutions-information-sale-CISSP-exam    | exam-labs-info-sale-100-105-exam-pdf    | cbtnuggets-training-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | gocertify-ccent-practice-quiz-sale-100-105-exam    | ciscopress.com-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | boson-practice-sale-100-105-exam    | examcollectionuk-vce-download-sale-100-105-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-100-105-exam    | transcender-practice-sale-100-105-exam-test    | techexams-forums-ccna-ccent-sale-100-105-exam    | shop-oreilly-sale-100-105-exam    | safaribooksonline-library-view-sale-100-105-exam    | subnetting-download-ccent-sale-100-105-exam    | 2cram-icnd1-online-quiz-sale-100-105-exam    | networklessons-routing-sale-100-105-exam    | centriq-123-ccna-certification-sale-100-105-exam    | ituonline-interconnecting-sale-100-105-exam    | transcender-introducing-the-new-sale-100-105-exam    | measureup-Networking-Devices-Part-sale-100-105-exam    | vceguide-icnd1-experience-sale-100-105-exam    | dumpscollection-dumps-sale-100-105-exam    | computerminds-business-sale-100-105-exam    | globed-ccent-or-icnd1-sale-100-105-exam    | ucertify-load-course-sale-100-105-exam    | academy-gns3-sale-100-105-exam    | visiontrainingsystems-product-sale-100-105-exam    | pearsonhighered-program-Wilkins-CCENT-sale-100-105-exam    | vceplus-ccent-sale-100-105-exam    | mindhub-Interconnecting-sale-100-105-exam    | sale-70-410-exam    | we-sale-70-410-exam    |
http://mleb.net/    | http://mleb.net/    |