Др Јевто Дедијер (1880-1918

)

Стара Србија
Географска и
етнографска слика
(1912.)

........ 15 О аутору.........................................................................................................Географска и етнографска слика ............................................................................................................................................................................................................................ 13 VII................................................................................................................................................................................................... 16 2 ..................................................................... 6 VI............................................................................................................ 4 III ........................................................................................................................................................... 5 IV...Садржај: Садржај: .............. 2 Стара Србија ............................................ 3 II ................................................................................ 3 I.....................................................................................................

Поред тога те нас земље могу интересовати и због тога што краљевина Србија најбржи и најкраћи излаз на море добива преко Старе Србије.Географска и етнографска слика У овом чланку покушао сам да дам заокружену слику о земљи и становништву Старе Србије. То је питање васпостављања нормалних етнографских и политичких односа у појединим областима Старе Србије. услед нарочитих прилика. која су као таква ушла у географске карте пре ослобођења кнежевине Србије и пре постанка имена Стара Србија. I Име Стара Србија. Поред тога местимице сам уносио непромењене пасусе из тога дела. Хтео сам да овим чланком на њу свратим пажњу. Питање старосрбијанско може српску јавност разноврсно интересовати. и из којих је становништво називало своју земљу Србијом и српском земљом. Све неослобођене области старе српске државе нису прозване Старом Србијом због тога што су неке. да се на: тај начин Српство раздроби. "Историја српског народа". да Старом Србијом треба назвати оне области старе српске државе које су до пре ослобођења Србије у домаћим и страним картама називане Србијом. као засебна област. а где почиње граница Старе Србије. у три опсежна тома разбацани материјал покушао сам да средим и прерадим колико је то потребно за један прегледан чланак. Мислим да је ово питање важније од свих. То сам чинио онде где је Цвијић под непосредним утицајем природних појава и етнографских прилика стварао живе и јасне слике. и престане постојати као једна етнографска целина. нарочито на Косову и Метохији. Када се кнежевина Србија. Па ипак. нарочито због тога што оно неће престати да буде акутно ни онда кад се границе српске државе пруже до мора. географи су морали створити нов географски назив за оне области средњевековне српске државе које нису ушле у састав кнежевине. да се од осталог Српства. Материјал је највећим делом узет из Цвијићева рада "Основе географије и геологије Македоније и Старе Србије". Стара Србија је наша етнографска матица. отргну вардарски Срби. Богати. јужне и југоисточне области средњевековне Србије. књига I. С тога гледишта назив Стара Србија обухвата области на југу и југоистоку од Скопља захватајући области од Кратова испод Овчег Поља па преко Вардара (Ј. који је због своје волуминозности и строго научног карактера неприступачан ширем кругу читалаца. Цвијић. онда би се она највише подударала с јужним границама Милутинове државе или државе коју је наследио цар Душан (Станоје Станојевић. Београд 1910 страна 124 и 140). које се врло често одликују и богаством опсервација. "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије". јавила на картама. као географски назив. премда се не може одрећи велика важност свима овим моментима. Као свако ново географско име које покрива једну такву област ни Стара Србија нема својих јасно опредељених граница. Ако се овако ограничена Стара Србија успореди с границама средњевековне српске државе. центар славне Немањића краљевине и царевине и њен најкултурнији део. Старом Србијом назване су тада централне. 3 .Стара Србија . 44-45). кад сам се одлучио да га напишем. Друго издање. Дуго се дискутовало о томе где престаје граница Македоније. или најмање важно као сва остала. постала је у деветнаестом веку под утицајем државних промена које су настале иза ослобођења кнежевине Србије. које је заступао Цвијић. које је имало за тежњу да српски елеменат у овим областима искорени. На послетку је у науци превладало мишљење. има један моменат који ја сматрам као важнији од свих. нарочито од Србије и Црне Горе. стр. добиле у току последња четири века нова провинцијална географска имена. и што српске краљевине могу доћи у непосредан додир тек преко ове области. Ако ова мисао буде читаоцима јасна и разлози довољно убедљиви сматраћу да је чланак одговорио намери коју сам имао. То је питање створено сталним фаворизирањем арбанашког елемента од стране Турске.

Опоље. које теку попречно на правац планинских венаца. Али њена је главна важност у томе што доводи у додир области Панонске (Угарске) Равнице с областима Егејског и Средоземног Мора. Пореч. Везе са Северном Арбанијом и обалама Јадранског Мора су. 2) на северу од Шаре: слив источне Мораве. Она је богата заливима. које се ређају од обале према унутрашњости. која иде од Скадра долином Дрима на Метохију и Косово. прешевско развође. који највећим својим делом пролази кроз Стару Србију је у овоме. Ове неповољне прилике мењају се на линији Скадар-Метохија-Косово. Око Скадарске Котлине планински венци повијају из правца северо-запад југо-исток и прелазе у правац југо-запад. Реке на западном делу Балканског Полуострва. они дакле на томе месту престају ићи паралелно с обалом. II Утврђено је да Стара Србија има најповољнији положај међу земљама северног дела Балканског Полуострва.000 км2. призренска област (Гора. Стари Колашин и области Новопазарског Санџака. и што их она изводи на морску обалу. и оне су биле узрок што је у Средњем Веку кроз њих пролазио најважнији попречни пут. и што у њој избија најважнија попречна балканска комуникациона линија. Кичевска и Дебарска област. Важност скадарско-косовског пута. кратка тока. Прекорупље. али су данас без значаја због анархије која неколико векова влада на овом важном историјском путу. За грађење једне нормалне железничке пруге од важности је и то што су ове котлине међусобно везане долином Дрима. што има лаке и природне везе и што заузима централни положај међу свима земљама северног дела Балканског Полуострва. Метохија с Подгором. За Стару Србију од пресудне важности је то што ова најважнија попречна комуникација избија у њој на моравско вардарску долину. Босном и Црном Гором. и чија су последица ова повијања планинских венаца. Западна балканска обала од Ријеке (Фијуме) до Грчке преставља затворену морску обалу. и то каткад веома богата. већ иду попречно на обалу. моравско-вардарска долина. веома повољне.У оваку област Старе Србије спадали би ови предели: 1) на југу од планинског венца Шара Карадаг: Овче Поље. У рачвама тектонског судара динарских и грчко-арбанских планина који се врши у овој области. и тиме олакшавају приступ од обале према унутрашњости. која опет представља најважнију уздужну комуникацију. Козјак. Те котлине су омогућиле лакши саобраћај између унутрашњости и јадранских обала. Моравско-вардарска долина преставља пространу низинску линију. Црна Гора (скопска). Од мањег су значаја природне комуникације с Бугарском. Од нарочите је важности за Стару Србију што кроза њу пролази најважнија уздужна балканска комуникација. Подгор). и што преставља најкраћи сувоземни пут из Средње и Западне Европе за Суески Канал и за Индију. Важност тога положаја је у томе што се непосредно додирује скоро са свима. измерена. Славиште. Косово с Дреницом. и што је скадарска обала престављала једну од најбогатијих и најкултурнијих области Балканског Полуострва. Износиће по прилици око 40. по својим природним особинама. Величина ове области није још. Хас. и која својим пространим и разгранатим сливом влада знатним просторијама на Полуострву. која полови северни труп Балканског Полуострва. северо-исток. Плав. који се пружају паралелно с морском обалом. Ругово. Они су узрок што богато разуђена далматинска обала не може да добије свој прави значај. према овим границама. су махом малене. Полог с тетовском котлином. настаје низ тектонских потолина (котлина). кршевитим и непроходним венцима. Средорек. Нарочито пoвољне и природне везе има с Македонијом (долина Вардара) и са Србијом (долина Мораве). Срецка. Гусиње с областима око Скадра. долине им се веома ретко засецају у највише венце планина динарског и грчко-арбанског планинског система. Подрима. 4 . али су сви ти заливи у залеђу затворени високим. Стара Србија заузима централни део те комуникације и држи њену најважнију тачку.

Овче Поље преставља зараван са средњом висином од 400 м. Дугачко је 40-50 км. на послетку скопско-прешевска је област знатна природног богаства. Кумановом и прешевским развођем. Косово. III По разноврсним природним особинама у Старој Србији разликујемо два дела. На јужној страни. Прва га доводи у контакт с долином Дунава. држи у себи кључ најважније уздужне комуникације и њену везу главном попречном комуникацијом. жита су зазрела и класје и кукурузовина суви. котлине за 100 до 150 м. Оба су растављена шарско-карадашким планинским венцем. ("Основе". које се пружало дубоко према југу. широко 30 км. да има одличне везе и с Београдом и са Солуном и Софијом. Огањ у кућама одржавају поглавито сламом са мало дрва". Сунчани зраци пеку и јако загревају оголели. књига I. 5 . која се диже изнад скопске. жућкасти. која има најлакше непосредне везе са суседним земљама. као што ћемо доцније видети. Дуга. У Скопској Старој Србији разликујемо више мањих целина. (Ј. крајеви око. И мањи ветрови дижу прашину и песак. која је састављена од слатководних терцијерних седимената. Пруга Дунав-Јадранско Море учиниће га најважнијом железничком раскрсницом на Балканском Полуострву. жарка и сушна лета са дугим јесењим кишама особина су прве. и доноси се железницом до Велеса. који не чини само једну препреку саобраћају. између којих се нарочито истичу Скопска Котлина и висораван Овче Поље. и из кога се може развити једна снажна држава у унутрашњости Балканског Полуострва. стр. Цвијић. Лесковца. а друга с јадранском обалом. и снеговите зиме особина су друге климе. страна 224 до 225). нарочито непогодама и олујама... Скоро нигде нема дрвета. стр. књига I. који се бљешти и не да у се погледати. Кад се још дода да Ниш лежи на важној тачки моравске долине. Дрво за грађу добивају Овчепољци од Митровице.* и чија површина није много оштећена разоравајућим радом речне воде. и то скопски и косовски део Старе Србије. У ту област спада Скопска област с Овчим Пољем. 1058). Пирота и Ниша у Србији и крајеви око Ћустендила и Софије у Бугарској. У тој области скопско-прешевска област има јединствен положај.. а блага лета. 4752. с врховима који каткад прелазе висину од 750 м.. Она има лаке и сигурне везе у свима правцима. Овче Поље преставља или једну старију фазу тога језера или део који је доцније тектонским процесима уздигнут. Италијом и медитеранским светом. онда је разумљива његова велика историјска важност коју је сачувао кроз сва времена. и између Средње Европе и Ближег Истока с друге стране. и књига III. а на северној средње европске. а велико 1400 км2. на којој ће се укрштати саобраћај између области Средоземног Мора и степских и бореалних области Европске Русије с једне. Обе ге области представљају остатке негдашњег терцијерног језера. кише у сва годишња времена. већ представља важну климску и фитогеографску границу. с Влашком Низијом и с Јужном Русијом. к због тога је јаче изложено ваздушним струјама. жарка и суха лета.. лискуновити песак. Дижући се из једне котлине знатно мање висине Овче Поље је отворено у свима правцима. И из ових је разлога од великог општег културног и светског интереса да се што пре начини од Скадра на Дунав железница. "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије". Из тих разлога Цвијић је скопско-прешевску област по важности издвојио од осталих и назвао је балканским језгром. и да та линија дође у руке једне цивилизоване државе. Због свих ових особина скопско-прешевска област постаје средиште из кога се може најлакше завладати пространим областима Балканског Полуострва. "Зато знатни делови његови имају лети изглед степе: голи су и спрљени. У тој централној области можда није од мањег значаја ни положај Ниша кад се узме у обзир његова веза с долином Тимока и с Косовом. Врање. Тај моменат условљава оштре и снеговите зиме. превлађују утицаји медитеранске климе и вегетације.Због ових повољних природних веза Стара Србија са суседним деловима Србије и Бугарске названа је централном балканском облашћу. само по слатинама има мало зеленила.

Области западно од Вардара. Због тога је више речица које лети не пресушују. остале су врло примитивне. имају много више воде. много је друкчија од скопске Старе Србије. 6 . усецима и клисурама скопска котлина. Косово. пуна река и бара. Београд 1911. дуж кумановско прешевске удолине дува јак северни ветар. нарочито због животне несигурности и зулума од стране Арбанаса и Турака економске прилике у овој области. Новопазарски Санџак преставља знатно друкчију област. од Качаника имају средњеевропску климу. призренском котлином и Подримом чине једну географску целину. које носе средњеевропски карактер. кишовита.Скопска котлина састављена је од једног планинског дела. "Северно од качаничке клисуре не осећају се ни слаби медитерански утицаји. Средска и Опоље и лимска жупа Плав с Гусињом. који од многих барских испарења постаје загушљив. с довољно кише и без несносних жега. чији је слив колико оних на Југу од Качаничке Клисуре. које су заједно велике 393 км. нарочито пшеницом и кукурузом. који наноси велике снежаничке сметове. која. многобројније су реке богате водом.. Кичево и Копач држе средину између македонских котлина и старосрбијанских. У основи састављена од стена разне старости. Лета су свежа. Не само да нема јужних културних биљака већ су ретки и виногради. Место њих се јављају пространа поља са житима. за коју се везују шарске жупе Сиринић. Новопазарски Санџак је скоро сав у области планина динарског система. превлађује обрасло. али често без дуготрајних јаких ветрова. Ова област по својој клими и вегетацији. затим шљива.). Области веома богате атмосферским талозима. који су и лети често покривени снегом.).2 Уоквирена високим планинама са честим дубоким превојима. почињући одмах око Качаника. затим бујне паше и ливаде. пријатна. чије су долине осим тога и лети влажне и покривене бујним зеленилом. Зимаје врло оштра. књига трећа. Чини се да је ова област врло богата у атмосферским талозима. Зиме су већином оштре. дуге. испуњена меким језерским неогеним седиментима. реке. Метохија и друге котлине на С. и скопске равнице (средња висина 240 мет. На Северу од Качаничке Клисуре нема оне летње спрљености и спарушености. Лети нема онаквих жега као у Скопској Старој Србији и даље у Македонији: небо је чешће наоблачено. скоро научно непознат. зиме оштре и снеговите. Пролећа и јесени су кратка и кишовита. а преко зиме падају велики снегови. Цвијић. поред огромног природног богаства. скопска котлина има жарка лета са врућим ваздухом. већином кречњачки и скаршћени. Скопске Црне Горе (средња висина око 500 м. Док су остала два дела Старе Србије била у области родопске масе или у области где се она сударила састаје с венцима динарског и грчко-арбанског планинског система. написао Ј. нарочито Тетово. нити је земљиште познате жућкасте и жућкасто-црвене боје. Од других карсних области одликује се великим бројем река. лета су блага. страна 1052-1053). Лим. атмосферски су талози правилније распоређени на сва годишња времена. стеновите с оштрим врховима. кише нису сасвим ретке. Ћотина и Увац. зелено земљиште: велики шумски комплекси храстове и букове горе. често дубоко усечене и отворене. врло често плећати с високим платоима. има нарочито лепу панораму: на хоризонту се виде гломазне планинске масе. Северна или косовска Стара Србија с Метохијом. Због прилика које су до сад у овој области владале знатан део области је остао неиспитан. и по саставу и пластици свога земљишта и по особинама климе и вегетације. и то доста великих река. има даље на Северу све веће распрострањење" ("Основе за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије". IV Због несносних политичких прилика. Сеоско становништво бави се сточарством. од којих су најважније Тара. Поред кршевитих и збијених планинских венаца ова се област одликује и тиме што нема онако пространих котлина као остала два дела Старе Србије. обично голе. Климе је планинске. Пореч. У њему превлађују планински венци.

Торбеши и Турци скопске котлине поред сточарства и земљорадње баве се и прављењем ћумура. Големој Реци. Око полошких села воћњаци прекривају велике комплексе земљишта. раж и овас. У овим областима је нарочито развијено сточарство. Опасно је и стоку чувати. неки постају месари и пиљари. има много стоке нарочито оваца. Зајасу. Присојне стране скопске котлине засађене су виноградима који одлично успевају. с. могу постати житнице за велике делове Балканског Полуострва. По тврђењу Бранислава Ђ. Арбанаси отимају стоку. Чувене су полошке јабуке и крушке. Знатан део ових области је необрађен. Тетово и Битољ. "Насеља српских земаља". Осим тога област је богата и са стоком Чувено је "шарско" и "корабско сирење". због које је сваки привредни посао постао просто немогућ. који се баве сточарством. Сељаци су морали напуштати гајење стоке по планинама и обрађивање удаљенијих њива. Рађа кукуруз. Особите су плодности котлине северног угла Старе Србије. дуван је врло добар. Њим се баве и сељаци и варошани. У околини Гњилана сеје се много конопље. и ако у њих дође народ који модерно обрађује земљу. Несумњиво је да ове области нису још довољно насељене. Нушић. због плодне црнице којом су покривене најгорње партије дна пољског. Кижници и другим местима. Овче Поље је више сточарски него земљораднички крај.земљорадњом и печалбарством. Косово и Метохија. Косовска област треба да постане средиште млинарске и рударске индустрије. Старих рудокопа има око Новог Брда. уцењују и нападају села. Исто тако каже да се с Косова извезе на солунску пијацу преко десет милиона ока жита. Особите је плодности Мало и Велико Косово. У печалби се бави дунђерством. Земљу ради само "раја". Има варошана. често мак или афион. и оно се извози и у Србију. Ове две котлине. У Новом Саду 1902. "Скопска Црна Гора". нарочито Косово и Метохија. Извозе се у Скопље. пшеница. одводе децу. Бугарску. и развијена је ужарска индустрија. а некада је на обалама Лепенца сејан пиринач. И они већином продају преко (Светозар Томић. опис земље и народа". Многа села окружена су великим шумама од воћњака. Нушића на Косову ради две стотине до две стотине тридесет воденица и један парни млин у Приштини. Жита роди толико да претече и за извоз. Тамо jе земљорадња развијена на рачун сточарства. У скопској равници рађа одлично жито. и да има доста пустог земљишта згодна за насељавање. Грачаници. књига III страна 462). затим пекарством. и то прво нарочито због тога што се Лаб излива сваке године из свог корита и на лукама оставља муљ. Арбанаси врло мало раде. и то доста имућних трговаца. Косовска област је нарочито богата рудама. само ако се гушће населе. које продају у Прилепу и Скопљу. Иду у Србију. У областима Дебру. па ипак ова поља престављају праву житницу за ближе области. дуван и афион. које су пренесене и у Србију. као на пример у Војводини или у србијанском Посављу и Подунављу. нарочито чувене косовске пшенице (Бранислав Ђ. 7 . у Тренчи код Митровице. Обрађују се само њиве око кућа и на обалама река. у Јањеву. Због тога сваки рад изван села постаје опасан. јечам. У Тетовској котлини је откривена бакарна и сребрна руда. Тетовска котлина је необично богата област. У овим областима има много руда. Око Вардара рађа лан и конопља. Присојне стране су често под виноградима. У Поречу главна привредна грана је воће. Због оваких прилика становништво се највише бави печалбарством. У печалбу иду од 13-60 година. 51-56). код Словиња. Велике "ћаје" из Скопља и других вароши имају много стоке коју лети држе по Шари планини. Скопско грожђе и вино нарочито је цењено. Солун и Цариград. Ово је воћем једна од најбогатијих области Балканског Полуострва. а зими је воде чак у Солунско Поље. и трагова где су негда копане руде. Сељаци из Скопске Црне Горе продају млеко од своје стоке солунским Јеврејима и цариградским Јерменима. Свеска I. Издање Митице Српске. где су познате под именом тетовских јабука. сећи дрва за јапију и обрађивати удаљеније њиве. који од њега онда праве качкаваљ. Копачу и Поречу влада позната арбанашка анархија. стругарством. "Косово. По плодним деловима сеје се пшеница.

него она је 8 . дрводеље. и постају хамали. Оно је специјална грана привреде Македонаца и Старосрбијанаца из Скопске. Влашку и Бугарску. Иду у Србију. затим неких крајева око Призрена. Приштина. Интересантно је да је печалбарство на Косову и Метохији слабо развијено. за цео српски народ. хлебари. који живе као сељаци имају већином своја имања. касапи. Печалба се јавља често као последица анархије. већ један од оних ретких историјских догађаја под чијим утицајем се формира цела душа једнога народа. О њеној важности сведочи то што су у њој биле све важније престонице средњевековне Србије: Рас. па и знатног дела бугарског народа. за његово духовно јединство и за полет наше народне поезије и традиционалне књижевности од пресудна утицаја су били поједини догађаји који су се одиграли у овим областима. Пауни. који на широке масе могу вршити известан. Ти су читлуци постали на два начина. За историју српског народа. и који је специјална особина Цинцара и области у којима је било више Цинцара. нарочито због положаја који она међу српским земљама заузима. Старе Србије. Пораз на Косову. заједно с целом његовом духовном културом. који не значи само један датум у српској историји и један догађај од судбоносних последица. Овде долази у обзир некадашњи и садашњи положај Старе Србије међу осталим српским земљама и према осталим деловима српског народа. у већини случајева то је један стари начин привреде. У печалбу иду већином Срби. која су добили простом отимачином од српских сељака. Ови културноисторијски моменти. која се ширила од обала Неретве и Босне до Вардара и Демир Јапије и од Дунава до Јадранског Мора. Призрен и Скопље. Други део настао је тиме што је неки упливнији Турчин сељака силом укметио. сељаци живе на спахијској или џамијској земљи. за нас су питања другога реда пред питањем о важности ових области за српски народ. последња три века. и оне се могу тачно доказати. скоро за цело Југословенство био је догађај који је духовно ујединио велике масе српског и југословенског народа. често и врло велик утицај. који је био узрок те је у XV и XVI веку промењена карта Источне Европе. од Скадра па до Риле. цепари или обични надничари. Од највеће важности је косовски бој. Те су отимачине вршене врло много и последњих двадесет година. Арбанаси кад оду у печалбу раде већином теже послове. Она је била центар те снажне државе. и због етнографских процеса који се. На послетку о културном полету ових области сведочи знатно развијена црквена и хронолошка књижевност. која завлада чим се Арбанаси јаве у једној области. да је она била језгро из које је изишла и око које се развила двестагодишња Неманићка држава. који доцније пређе у навику. која је била на путу да од византијских узора створи један специјално српски градитељски и сликарски стил. многи се од њих обогате и остану за вазда у земљи у коју дође. с које плаћају извесан приход џамији или спахији. и од њега начинио народ који своју нову историју почиње тек од тога датума. а о њеном привредном полету сведоче остатци од савршеније земљорадње и многобројних рударских и трговачких места. Арбанаси. Срби иду у печалбу као дунђери. Треба истаћи да је Стара Србија у средњем веку престављала најкултурнију и најважнију српску земљу. Она се опева у пространој области од Трста до Солуна. Поред овог свога разноврсног природног богаства и важна географског положаја Стара Србија је од разноврсне важности за цео српски народ. Косовска традиција је данас заједничко духовно имање не само разних делова српског. као једну етнографску целину. а нарочито развијена је била градитељска и иконографска уметност.Готово сва села Старе Србије су чивчијска. У неким случајевима држава је за награде својим чиновницима и војницима давала на уживање поједина сеоска имања с кога су они побирали известан приход (од десетине до четвртине). Код овога питања треба имати на уму да је Стара Србија остала не само централна област међу источним српским земљама. која је цветала по многобројним манастирима и дворовима појединих великаша. врше у њој на штету српског народа. али у најновије време има и Арбанаса. зидари и перамиџије. већ и целог српскохрватскога.

данас она иде од Преспанског Језера на Куманово. нашег националног рада у тим областима и сталних брига целог српског друштва. Несумљиво је према свима историјским изворима да је источно од линије Призрен – Ђаковица српски народ живео у огромној већини. у којима данас ретко ко зна српски. то ј"е постала опасност да се тај потребни контакт не прекине. а то значи колико и пропаст једног народа. најбољи и најкултурнији њен део данас је скоро сасвим поарбанашена! Само у правцу према Северу и према Истоку етнографска граница између Срба и Арбанаса поремећена је на штету Срба најмање за сто педесет километара ваздушне линије. што би значило немогућност српског народа да постоји као једна етнографска целина. и областима Новопазарског Санџака. Због тога ћемо питању арбанашко-српских односа. у Метохији. У Средњем Веку центар српског народа и српске државе. У овој области већ од шеснаестог века врши се ширење арбанашког елемента на рачун српског. али колико. О томе сведоче сви очувани историјски споменици и сви пописи села и људи који су сачувани од тога времена. зона у којој се та два велика дела српског народа састају постала врло уска. не може се тачно рећи. И због тога арбанашко продирање. Цвијић је нашао у Поречу и Тетовској котлини српских породица које тврде да су пореклом од Скадра и Малисије. Проблем српско арбанашких одношаја врло мало је научно третиран и није доста јасан. нарочито данашњој Малисији. у којој су се. Шаље и Гаши. 9 . Друго. И пошто је. које су стално испадале на штету српског народа. извршила највећа етнографска померања и претапања. стицајем нарочитих прилика. Овде се не могу дубље упуштати у тај проблем само ћу истаћи оно што су многи страни и домаћи писци запазили. 1163. било доста Срба. као што је Арбанаса веома ретко било у жупама око Призрена. Да је у области између те линије и Јадранског Мора било српских села сигурно је. Ш. На послетку многа арбанашка племена тврде да су српског порекла и својатају се с разним црногорским племенима. од исељених Пипера и Чевљана. историји арбанашког продирања и етнографским приликама ових области обратити нарочиту пажњу. Ристовац дуж целе Србијине границе до Новог Пазара и Сјенице. стр. нарочито због тога што се тиме наша национална егзистенција доводи у питање. Цвијић. већ на против због тога. То је био најважнији разлог наше сталне узнемирености. а то је да област између црногорских Брда и Качаничке Клисуре преставља ону област Балканског Полуострва. Има неких индикација по којима би се могло закључити да је и у тој области. Бериши су знатним делом кучног порекла. Вероватно су српског порекла и Клименти. на Косову. Г. Тако на пример за Хоте се тврди да су знатним делом српског порекла. премда ни према томе не можемо остати равнодушни.) Ипак поред ових свих момената може се с доста поузданости рећи да је у областима западно од Призрена и Љуме и у Средњем Веку било мање српског народа. Док је у Средњем Веку граница између Срба и Арбанаса ишла у главном између Призрена и Љуме. Морави. Стара Србија је земља у којој се састају и преко које се додирују области моравсковардарских Срба с областима динарских Срба. (Ј. који се својатају са суседним црногорским племенима. "Основе". што се једна држава удружила с једним народом да физичком силом искорени српски елеменат из ових класичних и за српски народ тако важних области.једина област преко које разни делови српског народа могу међу собом непосредно општити. Од шеснаестог века на овамо у овој области врше се етнографске промене. за по следећа три столећа. У скадарском приморју у средњем веку било је доста српских села. Те етнографске промене нису се вршиле због тога што би српски народ био неспособнији за културну борбу. На та размишљања поред осталих наводе и ови моменти: Изненађује мноштво географских српских назива у областима. исељавање српског народа из ових области и насилно поарнаућавање српског народа су за нас важнија питања и од самих историјских реминисценција и од историјске важности ових области за нас.

отимале стоку. које су клале. онемогућили српском становништву да се баве сточарством и земљорадњом. Искрове клисуре и Дупнице) затим у Старој Србији. док Арбанаси заузимају планинска села и околину. Метохије и Љуме. Арбанаси су се почели досељавати у ове области по прилици пре 170 година. 183). У областима источно од Вардара. Поред овога има по варошима и по селима знатан број херцеговачких и босанских мухаџира. У Горњем Кичеву Арбанаси и Помаци чине преко половине свега становништва. "Основе". Поред тога има Помака и Торбеша. Јиречека и Ковачевића. Кичеву. која иде од Овчег Поља ка Пироту. од којих Је једна трећина већ пословењена (Ј. вредно. Зајасу и тетовској котлини. који представљају поисламљено местимице на пола поарбанашено српско становништво. а с југа ишарано турским племенима Коњарима и Јуруцима. Арнаути су пореклом од Дебра. У јужном делу Овчег Поља превлађује чисто турско становништво. а одатле су у разне котлине Старе Србије и Северне Македоније слали своје арамијске чете. малоазијско племе. Цвијића. Шопови по најновијим истраживањима проф. представљају словенско становништво које је настало смесом из Печењега. Етнографски је најчишћи Пореч. У тетовској котлини Срби још чине већину. Осим тога у пограничним планинским деловима према Србији и Бугарској има и нешто Влаха (Аромуна) који на тим планинама. исељавањем српског становништва. који живе много јужније. усељавањем Арбанаса у чисто српске области и поарбанашавањем српског становништва. узимају девојке које су од мужа по 8 и 10 година старије. То је становништво затворено. 180). Дреници. а Горњи и Доњи Копач чисто српски. штедљиво и веома себично. убијале.. а зими слазе у суседне котлине. Словена и Влаха (Цвијић. Турци. и престављају становништво махом национално несвесно. "Основе". Цвијић. Они су се као клин утиснули између чисто српских и чисто бугарских области. Упоредо с тим насиљима ишло је усељавање Арбанаса. У кратовској. с. Процес 10 . У источном делу ове области станује словенско православно становништво које суседни српски и бугарски крајеви називају Шопима или Шоповима. већином средњег и малог раста и врло вредно. Права су супротност њима Коњари. Зајас је сав арбанашки. по спољнем изгледу често су необични. нарочито на Косову. Шоплук или Шопско је један назив који обухвата области на досадашњој тромеђи српско-бугарско-турској захватајући и суседне делове у Србији (крајеви око Пирота) и у Бугарској (крајеви до Софије. оскудица веселости и хумора и слаба фантазија особине које захватају знатне делове нарочито скопске Старе Србије. врло су лењи и представљају најнекултурније становништво ових крајева. жене се од 15-18 година. Овај процес потискивања и поарбанашавања српског елемента био је. имање. затим од Маће. нарочито у Поречу. областима око Призрена и у јужном делу Новопазарског Санџака. нарочито Рујну и Осогевији. само је с Истока и Севера потиснуто Арбанасима. 198). 1. Метохији. нарочито интензиван у областима северо од Шаре и Карадага.У скопској Старој Србији српско становништво је компактније. и који се одликују вредноћом и трезвеношћу. где им се сматра као центар област. јер од његових 38 села само је једно арбанашко. Арбанаси су се најпре доселили у високе области око Шаре и Кораба. трезвено. разваљивале стаје и станове (бачила). Кичеву. имају своје летње колибе. Дукађина и Мирдита. I. I. с. (Цвијић. "Основе". с Косова. Поарнаућавање ових области вршено је на три начина. Поред тога у знатном броју има Арбанаса и Помака. с доста монголоидних типова. кочанској и кумановској области има око 3000 душа ових Влаха. врло стари досељеници из Мале Азије. који су тежили да к себи добаве своје браственике и саплеменике. присилили га на тај начин да иде на печалбу и да постепено исељава. Српско становништво ових области је више црномањасто и смеђе но плаво. Тако је за последњих сто седамдесет година насељена велика маса Арбанаса у Дебру. Разгледају физички оронули и изнемогли. Опажа се да су суморност. Копачу и Пологу већину становништва чине Срби који у јужном делу припадају средњевековним македонским племенима Мијацима и Брсјацима. у се повучено.

Они су отимали земље. Број православних кућа сваког села пописан је у такозваним митрополијским списковима. из Метохије и из Новопазарског Санџака у Србију. и уцењивали. што мање излажу опасности. Женске су. Те спискове Цвијић је сам контролирао. На тај је начин дошло до тога да скоро једну целу трећину становништва Краљевине Србије сачињавају ови досељеници с Косова. 2) међу самим Мусломанима ових области има их три врсте. Исто тако приман је и арбанашки језик. и понављали су се с јачом жестином за време Карађорђевих и Милошевих устанака. затим је преко учитеља. и постају највеће крвопије своје хришћанске браће. одводили децу. Кад се овако ствар посматра српско питање у косовској Старој Србији изгледа сасвим друкчије. нарочито Косова и Метохије. али он је почео да се интензивније врши тек после великих српских сеоба у XVII и XVIII веку. као што су се понашали поисламљени Срби у Босни и Херцеговини: чим промене веру одмах губе и националну свест. Метохији и призренској околини. на против. сачувале српско одело. Због тога увек за време ових догађаја и непосредно после њих вршена су велика исељавања српског становништва с Косова. Сва та маса која по спољашњим знацима изгледа као чисто арбанашка да она није арбанашка. али не мењају ни националне свести. пред Арбанасима. сачињавали су најхрабрији део њене војске. Срби се у овој области понашају онако. Многи су од зулума били присиљени да привидно приме Ислам. Они мењају веру врло лако. ни језика. већ да ту има: 1) знатан број Срба православних који се не виде и који се од арбанашког зулума повлаче из јавног живота. За последње му је то само каткад пошло за руком. па чак и жене. из Метохије и Ново пазарског Санџака. 11 . којим се говори на пољу. Понављани су чак и за време грчко-турског рата. а у кући обреде хришћанске вере. Међутим ствар није таква. Као што је познато то су физички веома плодна и експанзивна племена. Ти су зулуми трајали неколико стотина година. Све ове појаве које се виде на путовањима у овом делу старе Србије биле су узрок те се многим страним писцима учинило да овде српског народа никако и нема. Српско становништво било је пуштено тим распуштеним горштацима на милост и немилост. Када сађу с планина они су скоро без изузетка примали Ислам. Детаљним проучавањем појединих села дознало се ово. Српско становништво које је остало у Старој Србији довијало се на разне начине како ће да спазе живот. од њих је у Цариграду образована нарочита Султанова телесна гарда. то јест исламизовани домаћи Срби. Српско становништво ових области. и многи Срби за дуги низ година на пољу врше обреде мусломанске. друго су такозвани Арнауташи. стоку. па чак ни свог одела. обријали су главе и носили перчине. У ових планинаца вера не игра тако велику улогу. и да се. ни обичаја. У суседству су му била малисорска и миридитска арбанашка племена. У Старој Србији њима је толико гледано кроз прсте да не само што нису зарезивали турску власт.000 становника. само да што мање падају у очи. Код Арбанаса је друкчије. Сви су мушкарци примили арбанашко одело. већ се одроде и од Српства. представљало је у средњем веку најкултурнији део српског становништва. и прилагођавали се захтевима турске државе. Арнауташа. Најпре је промењена ношња. Једни су чисти Арбанаси. правих Арбанаса и мухаџира. Срби који потпуно приме Ислам они се не одроде само од хришћанства. свештеника и других писменијих људи добивао пописе домова у појединим селима. већ су и сами Турци трпели од њихова зулума. Они су нарочито фаворизирани од стране Турске. То не чине само прости тежаци већ и свештеници. Тврди се да је из ових области само од године 1880-1900 иселило у Србију преко 60. а српски језик се употребљавао у кући. Турцима и странцима. и да утврди бројну сразмеру између броја Срба православних. а треће су босанскохерцеговачки мухаџири. Цвијић се нарочито трудио да пронађе тачан број српских породица на Косову.потискивања српског становништва почео је давно. и да Српство у овим областима преставља само једну историјску успомену. првог и другог српскотурског рата и за време разних црногорско-турских ратова. имања.

У призренском крају у 17 испитаних села има: Срба православних 516 кућа. у области Сиринићу (село Севце) има 152 куће. Осим тога у области Средској има 420 кућа. тако да у томе крају има свега 1952 српских кућа (у то урачунато и 399 кућа католичких Срба у Јањеву).На тај начин израдио је једну статистику српског становништва која може да само минималан број српског становништва.800 душа. 9 католичких кућа. Срба Муслимана 705 кућа. пљеваљски и призренски крај без гостиварског и тетовског) има 26. У Преководама у 25 села 183 куће Срба православних. 870 српских кућа са 4350 душа. а Срба нема ни једног. Арбанаси 45. Арбанаса 1262. католичких 190 кућа са 950 душа. У Ругову има 183 куће Арбанаса. Према тој статистици српско становништво у појединим деловима Старе Србије на северу од Шаре планине распоређено је овако: На Косову у феризовићском крају Срба православних 178 кућа. Арбанаса 188. арбанашких 646 католичких 14. У вароши Плаву и околних 29 села има Срба православних 207 кућа са 2053 душе. Турака 41. У приштинском крају у 90 села Срба православних има 856. Арнауташи 14. кумановској 34. У пећској околини. било је 3200 до 3400 мусломанских породица са 23. У осталим селима пећке нахије 61 српска кућа.000 душа.374 по селима. Арбанаса 1329. и у вароши Вучитрну 584 српских православних кућа. Арбанаса 878 кућа.385 кривопаланачкој 24. 268 арбанашких. поред ових по митрополијским списковима у 24 друга села има 194 српске куће. тетовској и гостиварској 31. Према многобројним испитивањима дошло се до резултата да у свакој српској кући у овом делу Старе Србије живи просечно по 10 душа.339 српских православних кућа. северно од Шаре (санџаци приштински. у 44 села. Арбанаса 77. У Прекорупљу. 4 мухаџирске. У Подгору у 60 села 635 српских.497 кућа са 30. мухаџира 106. Срба мусломана 334 куће. мухаџира 120. мухаџира 617 кућа.000 душа. У 56 детаљно испитиваних села сразмера је ова. Сразмера с Арбанасима није испитана. Срба православних 1013.000 душа. Свега 144. У вучитрнском крају има Срба у 33 села. пећски. Поред тога има разбацаних српских кућа и у другим селима.385.285 душа. 231 српска.191.497 душа.000 до 500. У целој области коју Србија има да добије тај ће се број моћи попети на 800. 457 арбанашких. што са вароши Гњиланима чини 3009 кућа. а 22. Према овоме свему излази да српског православног становништва у Старој Србији има од 400. Арбанаса католика 30 кућа. Арнауташа 1155. 716 арбанашких. У вароши Пећи Срба православних 519 кућа. 108 католичких. 57 католичких и 9 мухаџерских. Поред тога у Старој Србији има око 300. Арбанаса муслимана 1204. У вароши Призрену 1910.162. Срба католика 75 кућа. Срба католика 18. Срба мусломана 644 куће. У 125 села из области Мораве Срба православних има свега 2602 куће. У скопској Старој Србији српско становништво је распоређено овако: у скопској кази 34. У десет детаљно испитаних села размер између Срба православних и осталих је овај: Срби православни 91. Мухаџири 35 кућа. сјенички. Ипак ми ћемо га за сада задржати). Према томе број Срба православних у Старој Србији северно од Шар планине износи око 260.897. грчко цинцарских 145 куће са 725 душа. кратовској 19. и циганских 92 куће са 460 душа.000 Срба Мусломана 12 . Варош Призрен свега 4. У митровичком крају с вароши Митровицом има 755 српске куће. На тај начин у призренском санџаку има 1295 српских кућа. (Овај број ће се према граници која се има повући измећу Србије и Бугарске морати мењати. У Рекама српских 191 кућа. У целој Старој Србији. и то 3965 у варошима. 14 мухаџирских кућа.

значи да се за педесет година број српских кућа умножио само за 143 на хиљаду или 143% што на једну годину долази 0. и да их упоредим са данашњим стањем. Међутим Срби Мусломани које је Хиљфердинг услед овлашног посматрања урачунао у Арбанасе. Подгору 1000 кућа мусломанско арбанашких и око 20 арбанашко католичких и око 300 православних. у Топличанима има 22 српске православне куће. и засада сам скупио ове податке које овде с најнужнијим напоменама износим.) Према томе у призренском крају без сиринићских села било је у то доба око 1000 кућа. умножили су се за то исто време од 50 на 416 кућа. Тако на пример у Раховцу прилике после 50 до 60 година изгледају оваке: Срба православних 141 кућа. (Цвијић.) Према раније наведеној турској статистици да се број становништва у Призрену за последњих 50-60 година није много повећао. стр. стр. што се цело српско православно становништво није могло избројати. III. На тај начин српско становништво које говори.82% за једну годину. Раховцу 50 арбанашких и 100 српских кућа1. 1 Много раније др. с. Ово је резултат најсавеснијег испитивања становништва Старе Србије.000 чине прави Арбанаси. с. што износи за педесет година 41% или 0. дакле за 366 кућа или за 732%. да Срба није сасвим нестало на Косову ни у Метохији. резултат који може бити само у толико нетачан. Међутим број Срба Мусломана знатно се умножио. у Жупи Средској 200 арбанашких и 300 српских кућа. значи да су се Срби православни за педесет година умножили само за 41 кућу. 21-22). VI Пошто ми је био одређен доста кратак рок у коме сам морао. свршити овај чланак. Према томе ови податци престављају минималне бројеве српског православног становништва. Само српско православно становништво у целој Старој Србији чини скоро половину свега становништва. Хомјакову. 1177-1178). 10. Уз то долази знатан број Срба Мусломана који говоре само српски. Београд 1912. 13 . На томе питању сам био почео радити. а у Робовцима по митрополијским списковима има само 17 српских кућа. Цвијић "Балкански рат и Србија". (Боснија. 2. У правом Подрињу ("сопствениј Подрим") 3000 арбанашких и 300 српских православних кућа. Значи да је годишњи прираштај мусломанског становништва износио 146% годишње! Овакав прираштај је потпуно неприродан.000 жителеј мушкога пола" (Боснија. Москва 1859. а има 38 арбанашких. "Основе". ни у крајевима око Призрена. На тај начин би се могло утврдити докле су српска насеља допирала на запад и које су области биле српске у првој половини XIX века.који говоре само српским језиком и 150 до 200000 Срба Мусломана. Из ове статистике види се да број српског народа православне вере није тако мален као што је изгледало многим странцима. 900 православних и 100 католичких домова и около 12. Остатак од 300-400. који су на пола арбанизовани. и он се може објаснити једино преласком великих маса Срба православних на Ислам. с 16-17). у којима су у првој половини XIX века живели Срби. и да се бројни одношај између религија није много мењао. а то је да на основу сигурних извора утврдим број села. арбанашких има 16. Срба Мусломана 416. Око половине XIX века руски конзул Хилфердинг нашао је у Призрену "около 3000 мусулманских. ја нисам могао до краја извести један задатак. који сам првобитно имао на уму. Милер у Ораховцу (Оравац) нашао је 310 православних становника.28 %. а мухаџирских 16 кућа. Међутим данас у Војновцима нема ниједна српска кућа. Путевја зам'тки писма к А С. (Др. само српским језиком сачињава апсолутну већану целокупног становништва Старе Србије. У околини Призрена Хиљфердинг је нашао овај број породица. у којима влада највећа анархија. који говоре и српски и арбанашки. Ј. Војновци и Топличани хришћанска (Боснія. Исто тако Хиљфердинг наводи да су косовска села Робовци.

(Милер.. у Гребнику српских 12. у Злокућанима има само 30 арбанашко-католичких.000. Треба напоменути да он често име Србин замењује именом Словен и где год спомене Словене треба разумевати Србе. стр.). у Бањама 27 српских. Значи да су се многи поарбанасили. ни на аустријској карти од 1: 300.000 становника са 29.3 између Дечана. и каже да се одликујe"durch Genauigkeit und Treue in Wiedergeben des Selbstbeobachteten und durch Shenge in Absondern des fremher Entlehnten". 79).Године 1844. (стр XII + 103. Љубожду. која заслужује да се и данас прочита. За ту књигу.2 (Цвијић.000 и 1: 200.000 хришћана. Затим спомиње села Rastavic са 80. 450 католичких и 2600 грчко-православних становника". пропутовао је све ове крајеве. број Срба мусломана у Пећи се страшно смањио. Милер налази да у пећкој области има 65.800 Словена и 180 Османлија (стр. Спомиње Србе који станују у целом сливу реке Erenik.000. у Белом Пољу 20 српских и 30 арбанашких. српско му је име Сивањ. 20 арбанашких и 9 кућа босанских мухаџира.000 Арбанаса. у Јошаници 1 српска православна." Око Швања су села: Петрушане. (Милерово дело. Чупево. Бабај са 200 српских становника и Вељу Короницу са 160 становника. Ови бројеви казују много о силном претапању српског мусломанског и страшном истребљивању српског православног У Милеровој карти која је приложена уз дело на левој обали Дрима уцртана су сва ова села. Ако су ове статистике прецизне. Ново Село и Бијело Поље на северу од Пећи затим Јошаницу. стр. III стр. Прва два села нисам могао наћи ни на Дероковој. а има 30 арбанашких. Величане. Praag 1844. За пећско становништво вели: "Der Abstammung nach bilden die Slaven die ьberwiegende Mehrheit der Bevцlkerung. (str XII+103. Тај Милер проживио је дуги низ година као лекар у Турској. Колико сам извештен у овим селима нема данас ниједне српске куће. од тога 31. а има 15 арбанашких. Гребник и Злокуће на обалама Белог Дрима. али мусломанске вере". 1189). у Кијеву 20 српских а 20 арбанашких. 78). Међу тима било је 150 фамилија "грчко несједињених. 76). III.8o).. Кушавица и Снаћ "где се српски народни елеменат меша с арбанашким" (с. у призренској 78. За село Истиниће каже да је искључиво настањено "несједињеним Грцима" (то ест православним становништвом).) Данас у Чупеву нема ни једне српске куће. па ни у Цвијићеву попису села. написао је предговор Павле Шафарик. изишла је књига Дра Јосифа Милера. Као српска села набраја: Кремовик.000 становника. Вероватно су пропала.000 становника са 16. indem man nur 62 osmanische Familien hierorts findet"(стр. у Новом Селу 3 српске а 20 арбанашких. цитирано место). Међутим данас у Истинићима нема ни једне српске породице. 8°). Rumelien und оsterreichisch montenegrinische Grаnze dishricts von Budua in Osterreichisch Albanien. арбанашких 20. (Цвијић. 1186-1187) Исто тако као српска села навађа Црнце (Crca). 21. дело 76).000 хришћана. Бање и Kopilika код Кијева. 4 Фшаи је данас арбанашко село. Чупево 8 и Гребник са 50 кућа. али има 150 арбанашких кућа (Цвијић. Мирошић. а у Задриму 19. Доли. од Швањског Моста даје ову статистику: Кремовик 40." и 20 католичких. али несразмерно више број арбанашко-мусломанских кућа. Раћ. (стр. 3 арбанашке. у Клину 30 становника "српског племена. под једним дугачким насловом: "Albanien. 74. Од тих села данас у Црнцима нема ни једне српске куће. 3 Та се река српски зове Реника. Основе.000 мусломанских. Ђаковице и места Фшаи4 на Дриму. За последње каже да припадају српском племену које је најдаље на запад продрло. То становништво разликује по народности овако: 17. У Ђаковици је нашао 1900 кућа са 18. 2 14 . Према раније цитираној Цвијићевој статистици изгледа да се број православних кућа у Пећи за последњих 80 година умножио скоро за 400. и упознао се одлично с тадашњим приликама Европске Турске. Мирошић 210. 3.000 хришћана у ђаковичкој (Jakowa) 52. Ргаg 1844. У Фшаи живи "70 већином мусломанских становника српског племена. а ни једне српске.000 становника са 21. Број становника у Пећи у години 1838 износио је 12.000 хришћана. За раније поменута села на С. које се налази два часа на северу од Швањског Моста. цит.

Четврта зона иде од северних арбанашких планина у правцу према Копаонику. Рожај и друге. VII Арбанашка најезда толика је силна да је српска православна насеља у северном делу Старе Србије престављају мање и веће оазе. ко није могао да се исели тај је морао да прими ислам. и ти су малобројни. Мусломани обично чине велике оазе око вароши и по плоднијим котлинама. Православни Срба чине преко половине православног становништва. Друга компактна арбанашка зона пружа се од Бујановаца дуж српске границе преко Копаоника до села Ковачића. затим Стари Колашин. с области Пештер и горњим делом долине Ибра чини највећу арбанашку зону у Санџаку. Та су мишљења давана редовно у нашу корист. Од тих је највећа између Грачанице и Приштине са највећим српским селом Дољом и Горњом Гуштерицом. Та судбина која је претила садашњим српским областима снашла је раније. Овај лекар који је умео фино да осети и добро да види често истиче психолошке и културне разлике између српског и арбанашког становништва. и да се онда поједина оделења или присиле на предају или просто истраже. Споменута арбанашка оаза. Скоро чисту српску област преставља Новопазарски Санџак. Арбанаси су српска насеља својим компактним областима опколили са свих страна. прокинута је само уском српском зоном код Митровице: циљ јој је да одвоји Косовске и Метохијске Србе од српских области Новопазарског Санџака. Таква једна арбанашка област пружа се дуж Шаре и Карадага према северу до Бујановаца на граници Србије. а Срби православни по планинама и кршевитим областима. Слабија је вучитрнска српска област. Овако са свих страна опкољена насеља Арбанаси су својим чистим областима успели да растрзају у више комада. У њему има само једна чисто арбанашка област на западу од вароши Новог Пазара. на описани начин. затим мухаџира из Србије и Босне. Овај отмени и проницави странац умео још пре 80 до 100 година да осети сву тежину положаја тамошњег српског народа и сву нашу историјску трагику која је најречитије говорила баш у тим областима. да се непријатељ опколи. С косовском облашћу у контакту су српске области Горња и Доња Морава. даје често своја прецизна мишљења о једнима и другима. продужује према северозападу. Та арнаутска зона одваја вардарске Србе од косовских. која је дугачка 100 до 120 километара. затим дуж граница Србије и Црне Горе. Судбина многих овако изолованих области била је унапред одређена. Таква једна пространа арбанашка зона која иде од Старог Колашина и пружа се западним делом Косова кроз целу долину Лепенца успела је да одвоји призренске и метохијске српске области од косовских. призренских и метохијских Срба. одваја косовске Србе од Краљевине Србије. Арнауташа. која одржавају контакт са суседним српским областима Црне Горе. и с једне и друге стране. затим Дреницу. која се ширила и према северу и југу. Та непрекидна арбанашка зона. Мало је Срба у сливу Неродимке и Дренице. призренске области исламизованих Срба. с намером да се између црногорске и србијанске границе створи један искључиво мусломански бедем. Лаб је чисто арбанашки. 15 .становништва у западним областима Старе Србије. да се раздвоји у мања оделења. Кад се овака слика посматра изгледа просто да је ово извршивано све по једном плану чији је изгледа циљ био. Поред тога у варошима има нешто Турака. која се дуж Ситнице. На Косову превлађује мусломанско становништво које се састоји од Арбанаса. Српски народ у Старој Србији северно од Шаре и Карадага налази се у положају опкољенога. и да се онда постепено поарбанашава. који често чине веће чисто и претежно српске целине. После Арбанаса бројно су најјачи православни Срби. Од косовских и метохијских Срба одвојена су арбанашком области Ругово српска мусломанска н православна насеља у Плаву и Гусињу.

живи у великим породицама и задругама. Остало становништво које се одмах иза Срба доселило у ове области. То су махом нови Арнауташи. и способније је за борбу с Арбанасима. па и раније. У Неродимљи. У та тако опустошена насеља досељавали су Срби и Арбанаси из суседних области. и да оваке етнографске прилике владају у северној Старој Србији већ две стотине година. Раваници. качаничког и феризовићског краја. Ова претпоставка може само донекле. Дренице и Призренског краја. Краснића. око Зајечара и Неготина. за које се још памти кад су прешли на Ислам и коју су славу славили. и да су многе тада српске области данас чисто арбанашке и арнауташке. Исламизованих и поарбанашених Срба има на Косову много. Гимназију учио у Мостару. Вршена су разноврсна исељавања и усељавања. Најзнатнија је од њих област Гора која је прешла у Ислам пре 100 година. 15. Махом су новији досељеници. плодно и издржљиво становништво. слив Топлице. Српско становништво у јужном делу Косова пореклом је из призренског. (призренског и новопазарског краја и црногорских Брда). Параћина.Обично се у нас мисли да су ови крајеви после великих сеоба у седамнаестим и осамнаестом веку потпуно опустели. Оваке етнографске прилике створене су тек у другој половини XIX века. Изгледа даје у областима Косово и неким деловима Метохије за време великих сеоба скоро сасвим било нестало српског елемента. кугама и колерама. 16 . Већи део Срба мусломана изван Санџака говори српски и арбанашки. и говори само српским језиком. Херцеговина. а допире на југу и до Грачанице. Доста има досељеника из шарске жупе Сиринића. Косоваца има нарочито много у средњој и источној Србију. Исламизованих Срба има много у Новопазарском Санџаку. Ресави. из Љуме. То је здраво. У свима тим покретима учествовали су и Срби из суседних области. да буде тачна. Битича и Бериша. Већина српског становништва пореклом је од досељеника који су се од назад 100 до 200 година из разних суседних области доселили. Према податцима које смо изнели у прошлој глави види се да су Срби у почетку XIX века много дубље продирали у арбанашку област. Арбанаси су махом пореклом од малисорских и миридитских племена. Многе мусломанске области око Призрена су насељене Србима мусломанима. Левчу. од првог српско-турског рата. око Грделичке Клисуре. и у околини Београда. око Плава и Гусиња. и неке породице у вароши цело мусломанско становништво у Санџаку српског је порекла. Изузевши арбанашку област око Пештара. Косовско становништво је разноврсне етнографске композиције. за извесне крајеве и извесно време. од назад 100 до 120 година. Много је јача струја досељавања из црногорских Брда и из Колашина. Темнићу. неки већ арбанашки као и српски. Хомољу. Али после тих великих сеоба вршиле су се етнографске промене које нису ишле потпуно на штету српског елемента. Поред тога сваки дан се врше премештања из једног села у друго. Жупа. географ (Чепелица. Та струја захвата области око Митровице и Вучитрна. 12. Чагљевици и Грачаници има доста досељеника из Метохије и Призрена. Најпознатија су њихова насеља у Србији: крушевачки крај. 24. Нарочито су померања извршена у времену од 1876. Гаша. на Тимоку. Јевто. и то већином у времену од 1875 до данас. О аутору Дедијер. 1880 – Сарајево. у осамнаестом и деветнаестом веку. да су у многим данашњим претежно арбанашким и чисто мусломанским областима живели у знатном броју. Косовско становништво исељавало је у великим масама у Србији. 8. 1918). чини се да је упропашћавано разним болестима. За великих сеоба XVII и XVIII века иселила се велика маса српског становништва. Цвијић је поуздано утврдио да на Косову има најмање 140 кућа поарбанашених Срба. Звижду. Подриме. у долини Млаве. Срба мусломана има доста у околини Пећи. које старинци и досељеници с југа зову Ерама. а неки су потпуно поарбанашени и ушли су у састав арбанашких племена. студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу.

LXIX). је као гимназист почео да проучава села према упутствима Ј. "Стара Србија" (СКГ. По завршетку рата вратио се у земљу. XII). и "Срби и Бугари" (у сарајевском Прегледу. књ. где је умро захваћен епидемијом шпанског грипа. 1903. бр. V) а доцније обиман етнографски рад Херцеговина (ибид. У Географском заводу на Универзитету у Београду израдио свој рад "Билећке рудине" (Српски етнографски зборник СА.. "Глацијације Височице у Јужној Босни" (ибид. 1909. књ. св. 79. 79) и "Сточарске зоне у планинама динарске системе" (Гласник Српског географског друштва. 1914. 1907. је дао и више информативно-стручних чланака: "Поријекло босанскохерцеговачког становништва". 1911. 1012) и глацијалноморфолошке студије: "Глацијални трагови Зеленгоре. 5). LXXIX). 1905. 912). и из те области дао: "Прилози геолошкој историји Неретве" (Гласник Земаљског музеја. 17 .где је докторирао 1907.. затим професор богословије у Београду. 289. а 1910 је изабран за доцента географије на Универзитету у Београду. Д. 1912. 1912. Поред тих студија Д. 29. "Херцеговина и Херцеговци" (ЛМС. 1909. Дао је мање антропогеографске радове: "Старе сеоске породице у Херцеговини". се интересовао и за геоморфолошке проблеме. Цвијића. 34). Д. 9) и већу књигу Нова Србија (СКЗ. Био запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије БиХ (1908). 78 и 1913. 1913). и 1908. Товарнице и Маглића" (Глас СА. "Врсте непокретне својине у Херцеговини" (Гласник Земаљског музеја. 1907. За време Првог светског рата избегао у Француску. а затим прешао у Швајцарску.

ciscoexam-online-sale-200-125-exam    | udemy-newccnax-sale-200-125-exam    | whats-new-with-ccna-sale-200-125-exam    | ccna-practice-quiz-sale-200-125-exam    | What-is-the-difference-sale-200-125-exam-cert    | boson-practice-sale-200-125-exam-practice    | measureup-Cisco-Certified-Network-Associate-sale-200-125-exam    | globed-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam-standard    | exam-labs-sale-200-125-exam-cert    | streaming-ccna-sale-200-125-exam-technologies    | caring-charts-blood-pressure-sale-200-125-exam    | pluralsight-courses-networking-cisco-sale-200-125-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-200-125-exam    | safaribooksonline-library-sale-200-125-exam-routing    | learncisco-ccna.php-sale-200-125-exam-tast    | protechgurus-fees-syllabus-sale-200-125-exam    | certificationkits-cisco-ccna-sale-200-125-exam-standard-kit    | zeqr-lazaro-diaz-course-sale-200-125-exam    | 9tut-faqs-tips-sale-200-125-exam    | scribd-document-CCNA-sale-200-125-exam    | itunes-ccnax-sale-200-125-exam    | linkedin-cisco-sale-200-125-exam-questions-details    | teachertube-ccna-sale-200-125-exam-practice    | killexams-detail-sale-200-125-exam    | examsboost-test-sale-200-125-exam    | ccnav6-online-full-collections-sale-200-125-exam    | spiceworks-topic-sale-200-125-exam    | behance-gallery-sale-200-125-exam    | vceguide-share-experience-sale-200-125-exam    | techexams-forums-ccna-sale-200-125-exam    | free4arab-sale-200-125-exam    | openlearning-courses-sale-200-125-exam    | mindhub-Cisco-Certified-Network-sale-200-125-exam    | vceplus-ccna-exam-sale-200-125-exam    | examsforall-cisco-sale-200-125-exam    | how2pass-ccna-practice-tests-sale-200-125-exam    | simulationexams-details-ccna-sale-200-125-exam    | teksystems-sale-200-125-exam-routing-switching    | cram-flashcards-sale-200-125-exam    | pass4cert-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam    | snatpedia-ccnaa-sale-200-125-exam    | cert4sure-free-download-sale-200-125-exam    | logicindia-ccnarouting-switching-sale-200-125-exam    | justcerts-practice-questions-sale-200-125-exam    | isc2-cissp-sale-CISSP-exam    | infosecinstitute-cissp-boot-camp-sale-CISSP-exam    | tomsitpro-security-certifications-sale-CISSP-125-exam    | infoworld-cissp-certification-sale-CISSP-exam    | welivesecurity.com-cissp-certified-sale-CISSP-exam    | searchsecurity-definition-sale-CISSP-exam    | simplilearn-cyber-security-training-sale-CISSP-exam    | arstechnica-security-sale-CISSP-exam    | cybrary-course-cissp-sale-CISSP-exam    | skillset-cissp-sale-CISSP-exam    | transcender-certprep-sale-CISSP-exam    | pearsonvue-sale-CISSP-exam-cert    | gocertify-isc2-issp-sale-CISSP-exam    | trainingcamp-training-bootcamp-sale-CISSP-exam    | cbtnuggets-security-sale-CISSP-exam    | cglobalknowledge.com-us-en-sale-CISSP-exam    | itgovernance-cissp-sale-CISSP-exam    | boson-certification-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-training-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-sale-CISSP-exam-123    | cybervista-sale-CISSP-exam-cert    | becker-sale-CISSP-exam-pdf    | youracclaim-certified-information-sale-CISSP-exam    | techexams-forums-sale-CISSP-exam    | munitechacademy-courses-sale-CISSP-exam    | hot-topics-cyber-security-courses-sale-CISSP-exam    | pearsonitcertification-sale-CISSP-exam    | sybextestbanks-wiley-sale-CISSP-exam    | lifewire-preparing-sale-CISSP-exam    | villanovau.com-resources-iss-sale-CISSP-exam    | intenseschool-boot-sale-CISSP-exam    | phoenixts-training-sale-CISSP-exam    | infosecisland-blogview-sale-CISSP-exam    | centralohioissa-member-sale-CISSP-exam    | learningtree-courses-certified-information-sale-CISSP-exam    | udallas.edu-executive-education-sale-CISSP-exam    | umbctraining-Courses-catalog-sale-CISSP-exam    | skyhighnetworks-cloud-security-sale-CISSP-exam    | helpnetsecurity-cert-sale-CISSP-exam    | secureninja-certification-bootcamp-sale-CISSP-exam    | mercurysolutions-information-sale-CISSP-exam    | exam-labs-info-sale-100-105-exam-pdf    | cbtnuggets-training-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | gocertify-ccent-practice-quiz-sale-100-105-exam    | ciscopress.com-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | boson-practice-sale-100-105-exam    | examcollectionuk-vce-download-sale-100-105-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-100-105-exam    | transcender-practice-sale-100-105-exam-test    | techexams-forums-ccna-ccent-sale-100-105-exam    | shop-oreilly-sale-100-105-exam    | safaribooksonline-library-view-sale-100-105-exam    | subnetting-download-ccent-sale-100-105-exam    | 2cram-icnd1-online-quiz-sale-100-105-exam    | networklessons-routing-sale-100-105-exam    | centriq-123-ccna-certification-sale-100-105-exam    | ituonline-interconnecting-sale-100-105-exam    | transcender-introducing-the-new-sale-100-105-exam    | measureup-Networking-Devices-Part-sale-100-105-exam    | vceguide-icnd1-experience-sale-100-105-exam    | dumpscollection-dumps-sale-100-105-exam    | computerminds-business-sale-100-105-exam    | globed-ccent-or-icnd1-sale-100-105-exam    | ucertify-load-course-sale-100-105-exam    | academy-gns3-sale-100-105-exam    | visiontrainingsystems-product-sale-100-105-exam    | pearsonhighered-program-Wilkins-CCENT-sale-100-105-exam    | vceplus-ccent-sale-100-105-exam    | mindhub-Interconnecting-sale-100-105-exam    | sale-70-410-exam    | we-sale-70-410-exam    |
http://mleb.net/    | http://mleb.net/    |