ISHRANA U PRIRODI

ISHRANA U PRI RODI

V O JN O IZ D A V A Č K I Z A V O D
BE O G R A D , B A L K A N S K A 55

N A R O D N A K N JIG A
, BE O G R A D , ŠA FA R IK O V A 11

AUTORI Dr BO R IV O J VRAČARIĆ

profesor sanitetski pukovnik
JO SIP BA K IĆ

,

biolog
Dr Sci DUŠAN ĆOLIĆ

naučni savetnik
V O JT E H L IN T N E R

biolog
Mr ph. M IO DRAG MICKOVIĆ

sanitetski potpukovnik
Dr RADOM IR R A JŠIĆ

docent sanitetski pukovnik
D RAGO Š STEVA N O V IĆ

,

publicista
Dr Sci M IL E N K O U V A LIN

pukovnik

Za izdavače:

VIDAK PERIĆ, direktor pukovnik SLOBODANBRAJOVIĆ

ISHRANA U PRIRODI
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje

VOJ NOIZDAVAČKI ZAVOD NARODNA K N JIG A
B e o g ra d

S L IK A N A K O R IC A M A Sremuš ( Allium ursinum) Bokvica (Plantago media) S L I K A N A U N U T R A Š N J O J S T R A N I K O R IC A Sedmolist ( Aegopodium podagraria) S L I K A N A S T R A N I 3. Divlja ruža ( Rosa canina)

Koncepcija i namena drugog izdanja ove knjige ostale su iste. Na bazi novijih rezultata ispitivanja revidirana je i dopunjena tablica vitaminskih vrednosti divljeg bilja i unete su tablice o hemijskom sastavu i kaloričnoj vrednosti divljih biljaka i gljiva. koje već nekoliko godina planski vrši terenska istraživanja. koje doprinose jačanju bratstva i jedinstva i svojevrsnim pripremama omladine za opštenarodnu odbranu. Clanovi ovog društva bili su inicijatori i zajedničkih akcija sa omladincima iz drugih mesta naše zemlje. gde se mogu naći i na koji način upotrebiti za ishranu. Posebno . U ovome bitnu ulogu ima to što mnogi ne znaju koje su divlje biljke i životinje jestive. ali je ono dopunjeno u skladu sa novim saznanjima do kojih smo došli u radu na ovim pitanjima i sa predlozima čitalaca. Tome u prilog govore i brojna pisma upućena autorima. ušla i u nastavne programe nekih naših škola. Cinjenica da je prvo izdanje ove knjige u kratkom roku rasprodato ukazuje da je ona naišla na dobar prijem kod naše javnosti.O D A U T O R A PO V O D O M D R U G O G IZ D A N JA Priroda naše zemlje je veoma bogata. drži seminare na omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za stanovništvo. Poglavlje »Jestivo divlje bilje« dopunjeno je novim vrstama. kakva im je hranljiva vrednost. ne samo za rekreaciju. Sa naročitim zadovoljstvom ističemo da je materija. Pionir u tom pogledu je Društvo mladih istraživača »Vladimir Mandić— Manda« iz Valjeva. 5 . ali se još uvek malo koristi sve što ona pruža osobito u pogledu ishrane.nas raduje što je knjiga zainteresovala omladinu i podstakla njenu aktivnost na upoznavanju i proučavanju mogućnosti koje priroda pruža čoveku. koji se bave i istraživanjima rasprostranjenosti i načina upotrebe za jelo divljih biljaka i životinja. već i za opstanak u surovim uslovima rata. Bolje su sistematizovana i dopunjena poglavlja »Jestive morske životinje« i »Improvizovana sredstva za lov morskih životinja«. Naš cilj je bio da ovom knjigom pružimo te podatke ljubiteljima prirode i svima koji se mogu naći u situaciji da potraže izvore hrane u divljoj prirodi. U okviru omladinske organizacije formirana su društva ili sekcije mladih istraživača. koju obrađuje ova knjiga.

koristeći improvizacije stambenih objekata i sanitarnih uređaja od priručnih materijala. zahvaljujemo svima na korisnim primedbama i molimo za dalju saradnju i predloge. Posebno se toplo zahvaljujemo svim saradnicima na uloženom trudu da se pripremi ovo novo izdanje. U Beogradu. a naročito našoj omladini i nastavnicima biologije. bilo korisno da znaju kako da odaberu mesto za smeštaj i kako da ga urede. Autori . koji dobrovoljno ili prinudno odlaze u prirodu. god.OD A U T O R A Najzad. dodano je novo poglavlje »Improvizovan smeštaj u prirodi«. Predajući ovo izdanje javnosti. jer smo dosli do zaključka da bi za one. jula 1977.

Stvarna oskudica u hrani išla je ruku pod ruku sa net^nanjem i predrasudama^ a predrasude behu jaČe i od same smrti. revolucije^ elementarne katastrofe. umirali od gladi. da jo j se pru^i otpor. a pola^eči i od po^itivnih iskustava steČenih %a vreme gladi i ratova. grupa naših stručnjaka postavila je J)reda se ^adatak da u ceo ovaj problem unese nešto više naučne svetlosti. U prvobitnoj Ijudskoj %ajedniciy kada je čovek tek ^apočeo svoj pohod ka oslobađanju od svemoči prirode. V eliki društveni potresi. u predrasudama. Njihova podloga lešj u navikamay stečenim % a vreme obilja. Ljudi su strahovali od smrti. Ocenjujuči^ dakle^ poseban društveni ^načaj ishrane divljom florom i (aunom. u sklonosti da bryo ^aboravlja pouke koje je sticao prola^eči kro^ iskusenja i nedače tokom svoje čudljive i paradoksalne istorije. Kako su se pojedinci snala^ili u toj i^nenadnoj nemaŠtini^ ^avisilo je od njihove motivisanosti i rešenosti da se suprotstave ^lu. Otpori su počeli da se javljaju u procesu proi^vodnje materijalnih dobara i čovekovog odvajanja od prirode. morao je da jede »skakavce i med divlji«. Tako i u našim predelima i^umirahu cele porodice % a vreme gladnih godina. Naša davna i nedavna prošlost pune su primera koji poka^uju koliko su bili sna^ni motivi da se prihvati ovakva ishrana. nerodne godine i^nenadno su blagostanje pretvarali u krajnju nemaštinu.PRED GO VO R / judska ishrana divljim biljem i ^ivotinjama ima svoje pristalice i svoje protivnike. a nisu videli šta im priroda nudiy nisu ^nali vrednost tih ponuda. Pa ipak^ kada je jedan ne^adovoljnik postoječim poretkom odbegao u pustinju. Zelelo se tačno da sa^na: koliki re^ervoari . takva ishrana bila je čoveku skoro jedina mogučnost i^bora. ali^ jo š i više. tako je popuštao inače nesalomljivi moral naših ratnika. od njihove snage da se odreknu stečenih navika. ili nisu hteli da ih prihvate. ratovi. kao i od po^navanja prirode. u Čovekovoj ilu^iji da je nekadasnju svemoč prirode več pretvorio u svoju svemoč nad njom. M isir i Mesopotamija u biblijskim vremenima behu sinonim bogatstva.

kakva je njihova biološka i hranljiva vrednost. Stevanovic\ Šlajmer. vitaminski i mineralni sastojci. ali i surova mačeha. Musafija. najkrače da se re%imiraju ovako: prvo. brdski i planinski pojas i jedno močvarno područje. u uslovima potpune i^olacije. kao što su: planinari. u prirodi naŠe ^emlje sadr^ano je veliko bogatstvo jestive flore i faune. kakve ra^like u tom pogledu postoje s ob^irom na godišnja doba. Lukic\ Ljumović'. Ispitivanja su vršena u rano proleče. Veči deo radova obavljen je na terenu: perlustracija količine i vrsta hrane. subjektivno ocenjivanje ukusa i fi^jološko-psihološkog učinka hrane i dr. potencijalni korisnik ovih re^ultata mo%e da bude celokupno naše stanovništvo. Mickovic\ Podobnik. utoliko što se su^bije strah od gladiy a onje. Sve zavisi od toga u kolikoj meri vladamo naučnim saznanjima o njoj. stanovnici planinskih naselja. nego. omladinske radne brigade. U verodostojnost ovih ispitivanja ne treba sumnjati. isto toliko. na način dostupan prosečno obra^ovanom Čoveku. Uvalin. obuhvatajuči p ri tom ni^ijski. Upravo takvom cilju treba da posluij i ova knjiga.PREDGOVOR i kakve vrste divlje flore i faune se kriju u prirodi naše ^emlje. brodolomci. Prema tome. i^viđači. u ^imu. kako u vanrednim (elementarne nesreče. drugo. A li da bismo ^atvorili vrata eventualnim ilu^ijama i preterano pojednostavljenim gledanjima na ove mogučnosti. Priroda je puna blagodeti. način pripremanja i kon^ervisanja. voljom ili nevoljom. Radoševic\ Rajšic\ Savic\ Starina. letači. Količine nekih od glavnih vitamina i minerala u prirodi su skoro neograničene. leto. dobrom organi^acijom rada mogučno je da manje. šumski radnici. ovim načinom ishrane mo%e da se postigne i nesumnjiv moralmo-psihološki učinak. bilo kao dopuna redovnoj ishrani. U njoj su. u dobrom poznavanju prirode. pa i veče grupe Ijudiprikupe u prirodi dovoljno hrane. Skare). rat) tako i u redovnim prilikam a. ali i pretnji. Istra^ivačka grupa ( Ačimovic\ Bogojevic\ Čolic\ GedoŠev.bilo %apotrebe »pre^ivljavanja«. u dva maha. je r su proverena ne samo na »vlastitoj ko^i« nego 8 . Istrašjvanja su otpočela jo š 1961. a naročito one grupe koje se. Paralelna istra^ivanja jestive divlje flore i faune u 7 područja priobalskog pojasa i 6 ostrva fadranskog mora i^vršila je druga istra^ivačka grupa (Bakic\ Bakota. i to u svakom godišnjem dobu. pored fi^iološkog učinka. Ivaniševic\ Lintner. data sva praktička uputstva 0 ishrani u prirodi. ponekad opasniji i od samog gladovanja. Ona mo^e da bude mati. anali^e vitamina u pokretnoj laboratoriji. godine u% finansijsku pomoč Komisije % a medicinskonaučna istra^ivanja ( K O M N IS ) i materijalnu pomoč Intendantske uprave D SN O i Komande Ratne mornarice. valja da se jasno istakne sledeče: preduslov % a ovakav naČin ishrane ne le%i samo u po^itivnoj motivaciji.jesen i. Zlatar. prema iskustvu. Tucakov. nala^e ili se mogu ^adesiti u prisnijem dodiru sa prirodom. vojne jedinice i dr. Slo^enije hemijske anali^e obavljene su u centralnoj laboratoriji. akojoj nedostaju belančevine. treče. Zovič) pod rukovodstvom profesora dr Borivoja Vračariča ispitivala je 22 ra^ličita područja. Berovic\ Corn. ^begovi u ratu ili posle elementarnih katastrofa. kakav je najpodesniji način njihovog pripremanja i kon^ervisanja na terenu. Re^ultati ovih sedmogodišnjih istra^ivanja mogli bi.

PREDGOVOR

/ kro^ »vlastite stomake« istra^ivačke grupe, kojoj nije nedostajalo ni naucne o^biljnosti ni nesebične strasti % a ovakav eksperimenat. Međutim, % a potpuno ovladavanje ovim uputstvom neće biti dovoljno da se knjiga jedanput pročita, pa niti da se, poput turističkog bedekera, ponese u prirodu. Njen sadr^aj treba naučiti! To se; pak, mo%e postići putem skola i kurseva i, pogotovo, putem praktičkog uve^bavanja na terenu. Zato s ra^logom očekujemo da će ^ainteresovane organi^acije i ustanove ( Planinarski save^, Pokret gorana, Ferijalni save^, Save^ i^viđaČa, Podmladak Crvenog krsta, Civilna ^astita, Save^ % a telesno vaspitanje Parti^an i druge) učiniti sve sto od njih ^avisi kako bi dragoceno iskustvo, sa^eto u ovoj knji^i, postalo svojina sirokih masa. A li, p ri svemu tome ne smemo da ^aboravimo nesto sto je jo š va^nije od sveukupne aktivnosti na obra^ovanju masa %a korišćenje prirodnih i^vora hrane. To je zaštita prirode. Priroda je i%lo%ena ra^nim Štetnim i ra^ornim uticajima, čiji je pokretač najčešće sam čovek. Stalna ugro^enost prirode od čovekove eksploatacije mogla bi jo š da se poveća ako bi Ijudi nekontrolisano t nera^umno krenuli u pohod na prirodne i^vore hrane. S 'i^u^etnom pa^njom treba se odnositi, pre svega, prema fauni (ptice, šumski mravi). Zapravo, njihova upotreba % a ishranu do^voljena je samo u vanrednim prilikama (rat). Re^erve biljne hrane neuporedivo su veće, praktički su neiscrpne, ukoliko ne bi, i% drugih ra^loga, nastupili poremećaji u prirodnim odnosima. Stoga je i sloboda u upotrebi divljeg bilja ^natno šira. Ova upo^orenja navode nas na ^aključak da je neophodno da se, uporedo sa obra^ovanjem u pogledu koriŠćenja prirodnih i^vora hrane, sprovodi obra^ovanje i vaspitanje korisnika kao čuvara prirode. Samo onaj ko prirodu poštuje, štiti i neguje ima pravo i da se posluži njenim blagom. Beograd, januar 1968. god. General-pukovnik dr Gojko N ikoliš, s. r.

9

I S H R AN A U PRIRODI

•V '

I. UVOD

Covek je oduvek težio i dan-danas teži da što bolje upozna prirodu i mogućnosti koje mu ona pruža. Jedan od osnovnih razloga je i to što \/ prirode dobija hranu bez koje ne može da opstane. A priroda je njen ogroman, nepresušni izvor koji je još uvek nedovoljno iskorišćen. ( )d oko 350000 biljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, približno jedna trećina može da se jede, a čovek stvarno koristi za jelo jedva oko Uoo vrsta. Od oko 2 miliona životinjskih vrsta, jede se oko 50. To znači da ogromno bogatstvo hrane, koje priroda pruža, ostaje neiskorišćeno. Glavni razlozi za ovo su neznanje, ukorenjene navike u ishrani, predrasude, strah od trovanja i gadljivost. Ukorenjene navike, koje su ne tako retko rđave, često dovode do nepravilne ishrane i ometaju da se ona poboljša primenom već dobro poznatih i priznatih načela ishrane, a time i uvođenjem u ishranu niza kultivisanih i odomaćenih namirnica i jela. Ista stvar je i sa predrasudama. Otuda se u nas još uvek srećemo sa pojavom da jedni ne jedu neke vrste kultivisanog povrća (kelj, mrkvu, spanać i sl), a drugi ne jedu ncke vrste mesa (npr. ovčije). U pogledu korišćenja za jelo divljeg bilja i divljih životinja, stvar je još gora. Na ovo, sem navika i predrnsuda, utiču i drugi faktori. U prvom redu to što mnogi ne znaju šta može da se jede od onoga što nam divlja priroda pruža i na koji način može da se pripremi za jelo. Sa neznanjem tesno je povezan i strah od irovanja, koji je često preteran i neopravdan jer je veliki broj jestivih hiljaka, a relativno mali otrovnih. Najbolji primer su gljive. Od više siotina vrsta koje se mogu naći u našim šumama i na našim livadama, svega nekoliko ih je otrovno. No, i pored toga, u nas se gljive jedu veoma malo. U nekim krajevima stanovništvo čak sakuplja pojedine vrste i’ ljiva, suši ih i prodaje na pijaci, ali ih ne jede. To što se u nizu slučajeva divlje životinje ne jedu, najčešći je razlog gadljivost. Ovi faktori irnaju ra/ličit efekat u raznim krajevima naše zemlje i u raznim slojevima stanovništva. Tako se tu i tamo kuvaju jela od mladih kopriva, štavelja ili blitve, pravi sos od kiseljaka, salata od maslačka ili tratinčice, papriUiiš od puževa, čorba od kornjača, itd. Međutim, nije retka pojava da se

UVOD

u jednom naselju takva hrana jede, a u susednom ne. Bilo je i slučajeva da su u godinama gladi pojedinci radije umirali od gladi nego da se spasu jedući puževe, žabe, gljive, divlje bilje i sl. Drastične primere je dala glad koja je harala Hercegovinom i Crnom Gorom 19 16 — 1918. godine. Tada su celokupne porodice poumirale od gladi. Ljudi su jeli bezvredne predmete, kao što su hrastova kora, koža od starih opanaka i sl., a zbog neznanja, predrasuda i gadljivosti nisu se prihvatili puževa, žaba ili zelembaća. Zbog toga, da bismo bolje koristili u ishrani sve što nam priroda pruža, neophodno je upoznati se sa vrstama divljih biljaka i životinja koje mogu da se jedu, kao i sa tim gde mogu da se nađu, kako mogu da se razlikuju od otrovnih i neupotrebljivih vrsta, kako se pripremaju za jelo i konzervisanje. Pri tome treba da se ima u vidu da je gradsko stanovništvo najviše odvojeno od prirode i naviknuto da se skoro isključivo koristi kultivisanim biljkama i domaćim životinjama. Seosko stanovništvo je u stalnom kontaktu sa prirodom, bolje je poznaje i lakše koristi, mada još uvek nedovoljno zbog predrasuda i ukorenjenih navika. Najmanje pati od predrasuda i gadljivosti stanovništvo primorskih krajeva, jer je naviklo da se hrani raznim morskim životinjama, divljim salatama i sl. Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje biljke i životinje postoji i danas i pored razvijene proizvodnje kultivisanih biljaka i domaćih životinja. U planinskim krajevima ishrana stanovništva je jednolična i siromašna, jer klimatske prilike ne dozvoljavaju da se gaji niz vrsta povrća i voća. Istovremeno, ne jedu se brojne jestive vrste divljeg bilja i životinja. Radnici koji rade na seči šume, izgradnji puteva i drugim radovima na mestima udaljenim od naselja često mesecima oskudevaju u vitaminskoj hrani, dok svuda oko n)ih ima divljeg bilja od koga mogu da se pripreme veoma ukusne čorbe, variva, salate ili vitaminski čajevi. Planinari, izviđači i drugi ljubitelji prirode takođe se malo koriste onim što im divlja priroda pruža, već se obično isključivo hrane konzervama. Međutim, još važniji razlog od ovih je taj što u raznim masovnim katastrofama dolazi do oskudice hrane i poremećaja ishrane stanovništva u postradalim područjima. To jasno pokazuju iskustva stečena prilikom poplava ili zemljotresa, a naročito za vreme ratnih katastrofa. Ne treba da se izgubi iz, vida ni činjenica da je sada u akciji i međunarodni program iznalaženja novih izvora hrane, da bi se otklonio postojeći deficit u ishrarii stanovništva nerazvijenih područja i podmirile sve veće potrebe sveta za hranom. Cilj ove knjige je da ukaže na mogućnosti da se za ishranu upotrebljavaju one jestive divlje biljke i životinje koje češće i u priličnim količinama mogu da se nadu u našoj zemlji. U zavisnosti od konkretne situacije, mogu da ’se upotrebljavaju ili kao dopunski i^vori hrane za obogaćivanje ishrane vitaminima, belančevinama i drugim sastojcima, ili kao jedini i^vori hrane, što može da bude slučaj u vreme masovnih
14

UVOD

kjilastrofa. Ne treba smetnuti s uma da jestive divlje biljke i životinje mogu da posluže i kao dobra sirovina prehrambene industrije za proizvodnjti konzervi, koncentrata i vitaminskih napitaka. Jestivo divlje bilje po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti može da se svrsta u nekoliko grupa: Povrćne biljke i salate — to su zeljaste biljke, čiji se listovi ili nežne stubljike upotrebljavaju za pripremanje salata, čorbi i variva. Hlebne biljke su one čiji koren, krtola, lukovica ili plod, zbog bogatstva u skrobu, mogu da posluže za pripremanje pirea, kaša ili hk'ba. Cajne biljke su one čije se lišće ili celokupni nadzemni delovi upoirc-bljavaju za spremanje čaja ili vitaminskih napitaka. Začinske biljke služe da se njima poboljša ukus hrane i zamenjuju hiber, papriku i druge začine. ( )cl nekih jestivih divljih biljaka može da se upotrebi za ishranu sanio jedan deo (lišce, ili koren, ili plod), a od drugih dva ili više, pa i svi clclovi. l'rehrambena vrednost jestivog divljeg bilja zavisi prvenstveno od dela hiljke koji se koristi za ishranu. Lišće je, po pravilu, bogato vitaminima, plodovi šećerima i vitaminima, a krtole, koreni i lukovice su često |> i ii vji skladišta skroba i drugih šećera. Neki plodovi i semenje su odličan i/vor masnoća. Zbog toga, pri korišćenju divljeg bilja za ishranu treba itnali li vidu da dovoljno kalorija i šećera može da se dobije iz podzemnili clelova (krtole, koreni, lukovice) i plodova, dok lišćei zeljaste stabIjilu' prvenstveni značaj imaju zbog bogatstva u vitaminima. Kaloin tia i vitaminska vrednost jedstivih divljih biljaka prikazana je u prilo^u i i 3. Kalorična vrednost lišća i zeljastih delova biljaka je relativno mala, k,io šlo je to slučaj i sa kultivisanim povrćem tipa spanaća, kupusa, kelja i sl. Iz 100 g očišćenih povrćnih biljaka i salata dobija se od 22 do 70 kalorija, zavisno od vrste biljke. Kalorična vrednost podzemnih cU'lova, naročito krtola, znatno je veća i slična je kao kod krompira. < )hicla se iz 100 g očišćenih hlebnih biljaka dobija od 34— 140 kalorija. Nuročito visoku kaloričnu vrednost imaju orasi, lešnici, žir, kestenovi. 11 pogledu vitaminske vrednosti na prvom mestu su povrćne hiljkc* i saiate kao bogati izvori vitamina C i karotina.Divlje voće je ho^aio u vitaminu C. Podzemni delovi biljaka ne sadrže karotina, a i viiiimina C imaju malo. Zbog toga, za obogaćivanje ishrane vitaminima prvenstveno treba upoi rebljavati povrćne biljke i salate, a za obezbeđenje kalorija hlebne hiljke i divlje voće. Veoma je značajno da su clivlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u viiaminima nego kultivisane biljke, kako to pokazuje ovo uporedeiijr sadr/aja vitamina C i karotina u 100 g nekih divljih i pitomih biljaka:
15

UVOD

Di vlje

biljc

Vitamin C 105 123 115 305 66 33 mg mg ; mg mg mg mg

Karotin 5,6 mg 6,3 mg 5> 8 mg 2,8 mg 3,6 mg 5,5 mg 4,8 mg 2,6 mg

Kopriva Stavelj Brašnjenik Jagorčevina Kiseljak Maslačak Sremuš (list) Krasuljak P i t 0 m 0 b i 1j e Kupus Kelj Spanać Salata zelena Paprika želena

45 mg 34 mg

50 mg 115 mg 59 mg 120 mg

0,06 mg

4,5 2 mg
5,65 mg 0,32 mg

7 mg

°*38 mg

Čajne biljke su veoma bogate u vitaminu C, kako to pokazuju podaci o količinama ovog vitamina, koje se sadrže u ioo g pojedinih čajnih biljaka:

Iglice bora . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 mg Gospin plast . . . . . . . . . . . . . . . 132 mg .............................................. 44 mg Majčina dušica Ruža planinska ( l i s t ) ................................................................. 1 26 mg Malina (list) .................... ..... . . . ■ • . . . • 157 mg Jagoda ( l i s t ) .......................................................................118 mg 'ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 mg

Pošto dnevne potrebe čoveka u vitaminu C iznose u proseku 75 mg, a vitamina A 3 mg, to na osnovu napred navedenih podataka može da se zaključi da te potrebe čoveka mogu lako da se podmire sa 100—200 g pojedinih vrsta divljeg bilja, uzimajući u obzir da$e vitarpini delimično uništavaju prilikom kuvanja. Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve gorče, to za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci, koji izbijaju u jesen. U leto mlađe biljke treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima, a brati sočnije lišće i mlade ovrške. Gorčina se donekle uklanja tako što se baca prva voda od kuvanja, kako se to čini i prilikom pripreme spanaća. Neke biljke mogu da se jedu
16

UVOD i m i o v c (salate. Pošto ove belančevine imaju prilično visoku biološku vrednost. 2.kog porekla (meso. U nas se obično jede lovna divljač (zečevi. jer ono nije \> 1 rovno. Medutim. Divlje životinje su odlična zamena mesu domaćih životinja. za razliku od jestivog divljeg bilja. »Pripremanje jela«). rižoto. veverice. jer ih organizam lakše vari i bolje iskorišćava. masti a naroi 110 biološki punovrednih belančevina. divljc svinje). To nam ne pružaju u potrebnoj meri hiljke. jeleni. 3. stanje i rad organizma. te bi samo biljna ishrana ubrzo dovela do pothranjenosti. čime se obezbeđuje više vitamina i mineralija. Mogu < la sc koriste i one vrste koje ovde nisu opisane. bilje fc mckše. mleko. u sušnici pomoču vrućeg vazduha ili samokiseljenjcin (v. Međutim. koje su neophodne za normalan rast. . Ilninljiva vrednost najčešćih naših gljiva prikazana je u prilogu 4. inorske i rečne ribe. srne. Za pripremu jela i konzervisanje treba da se 1> i‘ru mlade gljive. postoji niz vrsta divljih životinja od kojih moi>u da se pripremaju veoma hranljiva i ukusna jela.2 g. One mogu da se konzervišu sušenjem ili mariniranjem (v. To su: vukovi. može da se jede i bilje koje jedu životinje i ptice. l7 . a u nas se retko jetlu ili se uopšte ne jedu. Gljive su. Trcba obavezho da se koriste jer su dobar izvor kalorija. divokoze. ali ih lokalno stanovnišivo upotrebljava za ishranu. jazavci. ježevi. paprikaši. Ovo je naročito značajno u slučajevima kada se oskudeva u lirnni za vreme masovnih katastrofa. Divlje bilje može da se sačuva za duže vreme (konzerviše) sušenjetn na vazduhu. divlje guske i plovke). (v. U ioo g vrganja i pečurki ima 4. divlji golubovi. pržene gljive i dr. po pravilu. to gljive mogu donekle da zamene namirnice životinj■. svarljivije i ukusnije kad se kuva. koje su opisane u ovoj knjizi. •»Konzervisanje hrane«). voće). što je više nego i u nizu knllivisanih biljaka.iko se poštuju sledeća pravila: 1. dobar izvpr belan<rvina. Način pnprcmanja ovih jela praktički je istovetan kao pri pripremanju jela nd piromih biljaka (v. za ishranu prvenstveno upotrebljavati biljke i gljive navedene ii ovoj knjizi. »Pripremanje jela«). Knjf sc delimično gube prilikom kuvanja. lisice. naučiti da se dobro raspoznaju otrovne divlje biljke i otrovne i'ljivc. kojih je ogroman broj. jaja) i nadoknade njihov nedostatak u ishrani. »Konzervisanje hrane«). Od gljiva mogu da se pripremaju vcoma ukusne čorbe. Trovanje divljim biljem i gljivama može lako da se spreči. razne ptice (fazani. ako se spremaju od mešaviiu’ nckoliko vrsta divljih biljaka nego samo od jedne vrste. jer je njihova upotrebljivost proverena u praksi. Lakše je da se nauči ovih nekoliko vrsia nego da se upoznaju sve vrste jestivih divljih biljaka. Iskustvo pokazuje da su jela ukusnija.

jer su mravi veoma korisni za zaštitu šiime. U nas to nije slučaj zbog predrasuda i gadljivosti. Konzerviše se salamurenjem. Meso divljih životinja sprema se za jelo na isti način kao i meso domaćih životinja (v. Zato se u ovoj knjizi iznosi gde pojedine vrste mogu da se nadu.UVOD puhovi. trebalo bi savladati predrasude i gadljivost. kornjače. a ne mogu da se upotrebe vatreno oružje ili druga dozvoljena sredstva. »Konzervisanje hrane«). Treba preduzeti sve mere da se smanje potrebe u hrani i da se najracionalnije upotrebe raspoložive količine hrane. klopki i dr. u koje doba godine i dana. u normalnim uslovima životinje se ne smeju loviti improvizovanim sredstvima (razne vrste zamki. mravlje larve mogu da se upotrebe za ishranu samo u krajnjoj oskudici hrane. Ova sredstva mogu da se upotrebe samo kad je čoveku život ugrožen usled gladi. kao što se to čini sa ribama i mesom domaćih životinja (v. ispeći ili ispr^iti. trovanje i sl). zelembaći. sušenjem na vazduhu i dimljenjem. 3. Medutim. Racionalisanje sa hranom i vodom u uslovima krajnje oskudice vanredno je važno. hrčci. radi obogaćivanja ishrane.5 g *9. a ribe nedozvoljenim sredstvima (eksploziv. 18 . »Pripremanje jela«). kako se improvizuju sredstva za lov. na koji način se love.9 g . kako se vidi iz ovih podataka za meso pojedinih životinja: Kalorija Belančevina Jazavac Tekunica Puž vinogradski Zelembać Zmija Govedina mršava Govedina srednja Teletina srednja 266 iii 90 115 90 120 156 146 > 16 g 19 g 14 g 21 g 21 g 20. Medutim. žabe. školjke. puževi. meso divljih životinja pre upotrebe mora se obavezno dobro skuvati. a naročito kada je oskudica u hrani. te upotrebljavati i ovu veoma ukusnu i hranljivu hranu. zmije i dr. kojih u njemu može da bude. u lovu i korišćenju divljih životinja mora se pridr^avati sledećih pravila: 1. 2.). rakovi.6 g M. U mnogim zemljama ove životinjske vrste se rado jedu i predstavljaju poslastice. Po kaloričnoj vrednosti i sadržaju belančevina u ioo g ravna se sa mesom domaćih životinja. razne ptice. tekunice. da bi se uništili paraziti. Lov divljih životinja predstavlja problem.

da se odmara u hladovini u najtoplije doba dana i da se aktivnost prebaci na hladnije dclove dana (noć. *9 . treba se isključivo hraniti onim što pruža divlja priroda. jer izazivaju žeđ. topli obed. ekonomisati sa vodom prilikom pripreinanja hrane i pri obavljanju lične higijene.položivu vodu valja koristiti samo za piće i za napitke. Raspolo^ive ^alihe redovne hrane valja rasporediti na onoliko dana koliko se predviđa da će trajati poremećaj u snabdevanju. Treba težiti tome da se i u najtežim uslovima svakodnevno jcde bar jedan kuvani. Može se nacediti i sok od biljaka. Ako redovne hrane nema. 2. Zato u uslovima oskiulicc u hrani i vodi treba izbegavati sve suvišne i nepotrebne poslove i napore. Ovo je naročito važno zimi. brašnjasta i jako začinjena hrana. Ovim količinama treba dodavati jestivo divlje bilje i ^ivotinje radi dopune. raspoložive zalihe vode treba racionalno koristiti: piti pomalo 1 u vremenskim razmacima. a takođe i mcso. da se izbegava suva. Oskudica vode zahteva da se preduzmu sledeće mere: 1. U najtežim uslovima svu nr.UVOD Potrebe u hrani i vodi mogu da se smanje ako se fi^ički napori^ a 111111* i energetski rashodi. 3. svedu na najmanju meru. da se fizički napori svedu na najmanju meru. Voće i sveže soćno divlje bilje mogu dobro da posluže za gašenje žeđi. jutro).

I j I .

U prethodnom popisu (tabeli i) biljne vrste su grupisane po upotrebljivosti (povrćne. Kad god je moguće. 3. i to od onih koje se češće nalaze u znatnijoj količini i koje su u narodu manje-više poznate ili su već u upotrebi. požuteli listovi i izdanci i oni koji su napadnuti raznim parazitima.). 4. delove zelene biljke treba brad ujutru. bukva. suvi. na primer. Pri sakupljanju nadzemnih biljnih delova. manje korisnih sastojaka i često počinju manje ili više da gorče. treba uvek da se beru samo sveži. i to: 1. a da se izbegavaju svenuti. itd. . ovde je naveden samo izvestan broj.. kao što su.). za salatu. svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje su rasle i razvile se u hladu od onih koje su rasle stalno na suncu (izuzev vrsta koje isključivo rastu na mestima izloženim suncu). Na sledećoj tabeli prikazano je koje od ovih vrsta mogu da se upotrebe za koju svrhu. 2. treba uvek brati što mlađe i sočnije delove (naročito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). dok je još svežina.II. nisu posebno opisivane. koliko je uz sliku najneophodnije da biljka može da se raspozna. Kada se upotrebljavaju listovi i drugi sočni nadzemni biljni clelovi (pupoljci. ovršci stabljika i sl. zeleni. N E K A P R A V IL A Z A S A K U P L JA N JE I K O R IŠ Ć E N JE D IV L JIH B I L J A K A Z A JE L O Pri sakupljanju i korišćenju biljnih vrsta samonikle flore treba voditi računa o nekim osnovnim pravilima. leska. dok su ostale vrste opisane u sažetom obimu. Stariji i manje sočni delovi imaju više nesvarljive celuloze. hlebne sirovine. Uvek su sočniji. zdravi listovi i izdanci. Opštepoznate vrste. izvori masnoća. JE S T IV O D I V L JE B I L J E Od velikog broja samoniklih (divljih) vrsta biljaka koje u različitim okolnostima mogu da seupotrebljavaju za jelo. hrast i sl.

Kao Biljna vrsta \ c T) t> fH I Kao Kao c O « : zamena I 3 a > •0 .1 5 0 + Crni koren Crni slez 56 + Crnjuša 123 1 1 ! Crvcna m rtva 120 + k op riva C rvena om aga 44 + Crvena pepeljuga 35 + C rvena smreka 5 162 + Čapljan Čuvarkuće + “ 67 98-.: — — : _ _ _ m 1 + + + : _ _ _ _ _ _ _ _ + $ + + -_ „ --- + + + + + + . ćorbi Kao zamena karamfilića (klinčića) 1 belog luka ukusa % t x> 0'J.< s 15 < c. sirup i sl.4 ~ + + + -- + + + — -— — .PREGLED JESTIVOG DIVLJEG BILJA PREM A N AM EN I z ašta s e m 0 . Kao izvor masnoće Kao zamena crnog Za popravljanje zamena bibera paprike 10 3 + • :i+ v :: 4 — 5 6 7 — 8 9 1 1 1 2 13 (+ ' 14 M ■ -1 A lp sk i srčenjak 28 + B agrem / 96 B alučka 169 Baštenska pepeljuga 32 4 Bela rada ?$'h . ::: c 3 1 u £ć u Q < u: hleb. / • . ffil — _ — — — + li I I 22 .ž e :u p 0 t r e b i t i Tabela i \ Upotrebljivost variva. 1 — -- — . B ela slezovača 5* + __ B eli bor B eli jarič 68 + Beloružičasti slez 61 m i B o k vica " 1 28 ifi? B oro vn ica Brašnjenik +• Brekinja + B reza 7 + B ru la 16 1 Brusnica Buačak 133 + B ujad 3 # B u k o v žir liliflfffj:! — C igansko perje r 34 + 149-. kaše i sl..1 6 6 + Deteline 0 rOO __■ — — — . z > +S.u .—■ — - + + — + + — — + + — — — — *. t» 2 'B 1 Š 6 rt • I '* I I •u t N■ M ' O J ’■ O 0. Za šećer. 3 > 4 t s id < U " s < s 'u : t s . .

— + __ — + — — m -- — + __■ — 94 + — + — — + — — + — „ ■ ' — — — — + — — + — 169 + — + + 145 + + • 33 -- |8ij — —! iSi + — -+ 23 .+:. — — ffg --------- + — + — + ffifl —" : 7 ~ —— .aneuva I. —■—IS “ —5+ 5 3lliil i § :..— — — .obođa I . J 4 15 + + 97 89 42 110 + — + — + + — :|il + — — '+■' — — — — — 111 — — — 82—85 121 180 104 90 9 1 . — + 112 86 68—69 146 ■— 190 77 + + :+ — + — — Jlffi ■+ — — — __ iifil — + + its + + + iffiii +: + — lli IfSffi — — + — — — + liii Iffi! — — 45 184 21 — 22 16 10 156 144 + + + — i|i|i + — — — — ~~ — iiii — 4 + 72—75 + H 171 + +143 + + — fi§.+ .juspasta loboda Ljuta kopriva Magriva Majkina dušica Mala kopriva Mala repušina Mala turica Mali kaćunak Mali krasuljak 2 3 4 5 6 ■7 : 8 9 10 1 1 12. 92 + + + — + + __ — — iffi lll +: — + :.+ ' — — — + + — — + + + . — fS l. flfš — —■— 24 + + 5< > . —' + — — — — — — + [Wl — — 34 + + — — — — ■ — 78 — ®+:.okvanj Lučac I. — 53 37 12 126 11 *52 — — — — — — + .—v + f l — — —■ 115 t s i + '+ — — + ..avlji zub Leskine rese I .J E S T I V O D I V L J E B IL J E t Oetelina Divlja jabuka Divlja kruška Divlja morska blitva Divlja mrkva Divlja oskoruša Divlje ribizle Divlje ruže Divlji ogrozd Dobričica Dremovac Dren (ilogovica Glog Gradska ioboda Crusja trava l lrastov žir Jaglika Jagoda J agorčevina Jarebika J arići Jednogodišnji krasuljak Jela Jelenjak Jurčica kačun Kiseljak Kleka Konjski štavelj Kopriva Kozja brada Krasuljak K upine I .ešnici 1Jsac 1 .+ ■+ : 51 — --— + + + + —— — —+ — — — .

+ Mali srčanik 27 + 76 Malina 8 Maljava breza Maljava dobričica 122 + Maljavi čičak 153 9 1 140— 142 + Maslačaka 108 Matar 124 Matičnjak Mečja šapa 105 + 191 Medeni kaćunak M edunika 7i + Mišjakinja 47 l i ! Mledac '' 185 Mokrica 4* + Morgruša 54 + Morska loboda 4i + Močvarni kaćun 185 — Mrljava mrtva kopriva Ix9 + 118 + Mrtva kopriva 88 Mukinja 129 + Muška bokvica Mušmulica 127 iNana 1 + Navala 64 + Netik IOI + Noćurak 166 + Okruglasti divlji luk Okrugli divlji luk 168 + Omaga 43 + Ostak 155 Paprac 26 .JE S T IV O D I V L J E B IL J E 1 2 3 4 + + + + + 5 6 7 8 9 10 11 12 x3 14 15 — + ^ i|| :" i\ + : .: Planika m Planinska bokvica 132 1 1 1 Planinski bor Planinsko zelje 19 + Plaštak x93 Plućnjak 116 + Pogančeva trava 117 Poljska loboda 38 Poljsko zelje 14 + Poponac / 115 + Pravi jaglac 114 + Ptičje mleko 178 + — — — — — __ '+ + = + — + + — — — + _ i|p + I + + :I + — — — + + — — __ — — — — — Ilill + — llilil — — — — I :■ +.:L ^ U U : _ _ 1._ _ __Sr| + + _ _ lill _ _ _ + + — — — + _ _ _ + 24 .+ 172 Pasji iuk Patuljasta breza 9 + Pegavi kaćunak 187 Pepeljuga 31 + Petrovac 81 + Peščana bokvica 13 1 + Pitomi slez 60 Slj. — _ + ~ — — + — i ti — — + + + + — — — ~ -— » I — — _ — + + + + — — — — __ — — — 1 ~r + + + — s i :§§! + — — — + + — — — ~ — — — — — — — + + ■+ + + — — + + — — + + :: + + _ 111 + .

+ — :+ . Srčak Srčenjak Sremuš Suručica Šapica Ščavlika Štavlje Štavelj Šumska jagoda Šumska mišjakinja Šumska repušina Šumska svilovina Tamnoljubičasti luk Tetivika Trešnja divlja T rnjina Troskot Trska Uskolista vilina metla Uskoiista vodena bokvica Uskolisti kaćun Velika bokvica Velika divlja loboda Velika mečja šapa Velika repušina Velika slezovača Veliki kaćun Veprina Vijušac Vilina metla Vimenjak Virak Vodena borkvica Vodeni orah Vodeno zeije 151 — 154 + 182 — 183 — 39 + to3 + 109 + 170 + 57 + 163 l i i 46 ■ + — + + — + II — __ — — — __ — — — — — + lll?.:+: _ — — — + ' + — — ■ _ iHI — — — :— _ — + ~ -.. — .. — + —:: — + — _ — — — — — — — — | | • — — — .JEST IVO D I V L J E B IL JE \ .+ i s — + — — _ + . — 1 1 g| — _ — — II — — — ■. — — + iS ii T 74 + 158 192 130 40 106 151 186 179 29 l 73 195 I 0 0 — + — — — — — — — — — — — — — + — _ — — — — !§ _ + . — 1 -r + — — —.— — — — _ — _ — — — _ + :iiif — — + -..||I — ■ + __ — — — + — —: : _ M l l lf l i l il IM — _ 1 § IMfli ■ — ui H + + — — + ~r s — — + — — + — :+. 11 1 2 5° 6 t - 3 4 5 6 8 9 Ic 11 12 *3 14 15 Pucavac Pukinja Repušina Rogoz Ružičasta loboda Ružičasti noćurak Sedmolist Sibirski luk Sitni slez Sitni čapljan Jlluv 4 Solnjača Sparožina . — + — + — — — — + +. _ 59 — + .: I # l — — — + :+ . + — — — _ —■ _ — + i i + + .šfčž i —. + + .+.' — + . — + p ....— ~~ — — _ — — — — + M7 _ — + — — — 1 59 — 18 + O _ „ — :+ : „ + Sff — — ..+ — _ _ — ~ 25 . — ■ _ ~■ — —■ ■i i i i — + — _ — — — _ _ — S Jf _ | 1 | — + — — — —. +■ — 4.+ : ifc :. *75 + 160 25 164 70 107 20 + 1 + + + +■ 15 + 13 + )) 102 + 167 + 176 + 77 49 + 154 + + + + — + + + •— — — + — _ „ 181 95 93 23 ::+-.

JESTIVO D I V L J E B IL JE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Vodopija I48 Vranilova trava 125 \ rrq n j3 lr xy 4 Zečica 138 — 139 Zečja soca 6a Zelenkasti vimenjak 196 Zelje 17 Zlatan 177 165 Zmijin luk 135— 137 Zvončiči 68—69 Ženska paprat Žuta zečja soca Žuti jarič 69 lAlfVoni Zj Uii iutvvaii| 52 1I1 + — — — p j —:— 1 + | i § :+ . Mnoge biljke se odlikuju specifičnim ukusom ili jačim mirisom. Pojedine biljne vrste sadrže i neke sastojke koji su u manjoj količini neškodljivi za čoveka. Pojedine biljne vrste su veoma hranljive i često se nalaze u znatnoj količini. ili sadrži kakav^ škodljivi sastojak. jelo od takvih biljaka se popravlja dodavanjem odgovarajućih biljaka začinskog ukusa i prijatnog mirisa.:+ : : :g |g + + — — lis iS i llil — : + il 4 flf — — — f a 111 + . 26 . iako nemaju mnogo vitamina. 6. Prilikom opisivanja svake biljke naznačeno je da li se odlikuje posebnim ukusom ili mirisom. ne daju mu prijatan ukus. ali im je ukus jednoličan. pri čemu se vodi računa o tome da se mešaju vrste koje imaju dosta vitamina a ne odlikuju se prijatnim ukusom i mirisom sa onima koje. imaju prijatan ukus i miris. te ako je jelo spravljeno samo od takvih biljaka. Cajne biljke se najčešće upotrebljavaju u mešavini. a neke su uvek u izvesnom stepenu nagorke. 5. U svim takvim slučajevima bolje je. l i l 1 3 + + li! — + 1 + + + +■ 1 : :P-: S llf + : — — ■ + 1 “T J §l::\ — IB H l — ( 1 1 lil — — 1 1 ! . ali u velikoj količini upotrebljene mogu da budu škodljive.. ukusnije i prijatnije jelo koje se dobija gotovljenjem mešavine takvih biljaka i drugih koje imaju jednoličniji ukus.

Listovi joj i/bijaju pravo iz zemlje i poređani su u krug. Sasvim mladi. glistovnica) — (sl. razvijeni listovi su čvrsti. mogu da se upotrebljavaju za spremanje čorbi. može da je zameni sa drugom vrstom paprati. ali je takva zamena bezopasna. a raste po šumama. < ul viših brda pa do preko 15 00 m nadmorske visine. sadrže dosta celuloze i smatraju se škodljivim. variva i pirea u mešavini sa drugim divljim povrćem (sl. još nerazvijeni listovi. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. porodica Poljpodiaceae — paprati (paprat. Na mestima na kojima se navala javlja u većoj količini. — N avala — Nephrodium f i li x mas Sl. Sasvim mladi (prilikom i/bijanja) uvijeni su kao puž. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. — Navala — Nephrodium JjU s mas. Višegodišnja biljka. a kasnije se razvijaju i postaju dui^ački. jestivi mladi listovi u vidu pužcva 27 . 2. praprat. sitna Sl. 2). Stariji. N A V A L A — Nephrodium fi//v mas. 1. Ako je skupljač neizvežban. Podanak (podzemni deo) sadrži otrovne sastojke i ne može se upotrebljavati za hranu. glistna podlesnica. visoka 30 do 100 cm. sočni. i). pampunka. jer se i ta vrsta može da upotrebi za jelo. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji.n a j Ce š ć e v r s t e j e s t i v i h d iv l jih b il ja k a i. dvostruko izdeljeni i nejednako zupčasti. paprad. koji su još uvijeni u spiralu kao puževa kućica. 2. navalče. muška paprat. Ž E N S K A P A P R A T — A thjrium filix femina (papratka.

4). Ve. Sl. Rasprostranjena je skoro planinskim njivama i livadama i u celoj našoj zemlji. upotrebljavaju se za hodne vrste i upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. Raste na suvljim mestima u retkim. 3). Cesto se javlja na velikoj povrprethodna vrsta.nisu razvili. 3. visoka 50 do 150 cm. sl. stelja.tima na kojima se bujad javlja u ni praprot. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji. jedan čovek može biljka. — Bujad — Pteridium aquilinum navala). kuje najviše po tome što su joj sočni izdanci (sl. hranu kuvani kao varivo ili bareni i sl. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Mladi. na kojima se listovi još tovi sadrže više vitamina od pret. svetlijim šumama. Mogu da se upotrebljavaju kao špargla. Od nje se razli. bujača. mešanih variva. na zapuštenim mladi jestivi izdanci 28 . — Bujad — Ptcridium aquilinum.za jedan čas da nabere do 5 kg liki listovi su na veoma dugačkim jakim drškama koje su s donje strane ižlebljene. krčevinama.proleča. Na mespaprat. 4. Mladi lis. host. B U JA D — Pteridium aqui~ nost da se zamene sa nekom sličlinum (velika paprat. od nižih brda pa do visokih planina. Višegodišnja većoj količini. na sličnim sličnim mestima. gorska nom škodljivom biljkom. na proplancima.šini i u ogromnoj količini. brani rano s listovi sitnije izdeljeni. šumskim čistinama. uvek na kiselom ali malo svežijim mestima nego tlu. orlova paprat. bez ograničenja i ne postoji opas3.JE S T IV O D IV L J E B IL JE Sl.

koje inože ispiranjem izdvojiti skrob. smreka. — Šmrika — Juniperus oxjcedrus Sl. nepravilno ta obične kleke polegla kleka — rn/granat. pa tako upotrebCetine se mogu upotrebiti za Ijavati kao dodatak sirovinama za spravljanje aromatičnog vitaminspravljanje hleba ili se iz takve mase skog čaja. venja.to od mesa divljači. brinje. sl. Cetinarski žbun Slično se upotrebljava i podvrsvisok 0. koja saz.JE S T I V O D I V L J E B IL JE inladih izdanaka.uliti s jeseni ili krajem zime i primorja.Juniperus nana. smrčika. 5a Polegla kleka — Juniperus nana crvena borovica. mlcti u brašno. naročiprcsi (borovica. morska borovica. — Kleka — Juniperus communis Sl. 6. 6).5 do oko 3 m. sa oštrim i uskim zim.javlja obična kleka (sl. 4.spravljanju različitih jela. a raste sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu iznad visinskog pojasa u kome se listova. Vrlo i sa poleglim granama. K L E K A — Juniperus commuBobice se koriste i kao začin pri nis. koja je znatno niža zclenim listovima (četinama). bri. Zbun ili omanje drvo do 5—6 m visine sa kosim navišc us29 . Može se skoro čitavoj našoj zemlji. a isto tako i bobice. Sl. rcva u jesen i plavičasto-crnkaste 5. Podanak (podRasprostranjena je od pobrđa zrmna stabljika) bujadi sadrži dosta do srednjeg planinskog pojasa u vrlike količine skroba. sl. 5a). izuzev v. C R V E N A S M R E K A — Ju |c * boje. 5). niperus oxjcedrus (šmrika. nam. Plod je bobica. 5. porodica Cupressaceae — čem. sadrže i izvesne količine šećera.

kona kamenjarima. na ivici šuma. balnom pojasu primorja. crvenkasranim površinama. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za jelo. grančice morskom šibljaku) i na degradi. Drvo visoko do 25 m. tomrke boje. žalosna breza. Lisni pupoljci 1 sašvim mladi listovi mogu da se upotrebe u mešavini sa drugim divljim povrćem za spravljanje čorbi. B R E Z A — Betula verrucosa.su joj tanke. — Pukinja — Juniperns muiroiarpa 1 3° . ili kuva. sa glatkom U našem primorju je vrlo česta belom pokožicom preko kore. variva i pirea. a mogu da se i proprže kao zamena za kafu. Slična je pret.skih predela do visokih planina. jadika). koji sadrži šećera i brezovo eteričSl.ja se ljuska i lako odvaja. Bobice su nešto krup. Slična je prethodnoj Rasprostranjena je u šumskom vrsti. krčevinama. sub. dok su ženske kraće i stoje usprav6. 7. a takođe i kao sa listovima. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog proleća beru. sredozemnom području. rocarpa (sl.zvijaju se u proleće.području cele naše zemlje. Kad se u mlađim stablima izvrti rupa.JES T IV O D I V L J E B IL JE merenim granama.prethodne vrste. savitljive. visine do oko 800 m nad morem. briza. zaobljeno trouglasti su a po ivici mada im je ukus malo prejako zupčasti. P U K IN JA — Juniperus macno. ali je Rasprostranjena je u čitavom ređa od prethodne vrste. proređenim šumskim mestima. od brdma zemlji. peskovitom zemljištu U retkim svetlim šumama. ali su joj grane povijene pre. a zalazi i Upotreba je kao i kod prethodne u kopneni deo naše zemlje u sve vrste. listovi nisu veliki. nije od bobica prethodne vrste i a raste na suvljem. Bobice se mogu koristiti presne. nijim bobicama crvenkasto-mrkaRasprostranjena je samo u prioste boje. toplotom i sušnošću (tzv. naročito mes. nih. delove koji se odlikuju većom 7. dobija se sok (narodni naziv buza ili musa). požarištima i sl.budu dugačke do 10 cm i više. melju i mešaju sa brašnom za mešenje hleba. suše. 7).porodica Betulaceae — breze (bela mediteranske oaze) dospevajući u breza. Zućkastomrki cvetovi raaromatičan na terpentin. u makiji (pri. istovremeno ne u vodi ili mleku.kad sazru slične su boje kao i kod hodnoj vrsti ali je veća i sa krup. Muške rase mogu da začin različitih jela.

irinc spremljen. Kopriva — Urtica dioica 31 . S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. Može da naraste i preko ioo cm u visinu. u vreme gladi upotrebl|. lomljivim dlakama punim kiseline koja žari i izaziva plikove na koži.kim predelima i mnogo je manja od obc prethodne vrste. po ivici zupčasti. velika kopriva. ali u znatno m.mjoj meri. sa produženim šiljastim krajem.5 litara soka/a za celu '. od nizina do visokih planina. Sitni. Stabljika je četvrtasta. Sličnu upotrebu. Miinja je od prethodne vrste. it Uuviin kao sirup i na različite n. Po nekim podacima.(■/( >nu oko 170 litara. imaju i sledeće vrste: K M A L JA V A B R E Z A — Be/tdd pubescens (puhasta breza.iv:ma je i brezova kora mlevena n brašno kao sirovina za hleb. S 1. Listovi su jajoliko-duguljasti. kao korov ukraj puteva. sl.\ . 8). Od jednog stabla /.. žegavica. I stabljika i listovi obrasli'su još i dužim. Raste u većem delu naše /cinlje u planinskim krajevima. porodica Urticaceae — koprive (žara. 10. 9 P A T U L JA S T A B R E Z A Hrfu/a nana. neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Višegodišnja zeljasta biljka.JE S T IV O D IV L J E B IL J E ihi uljc.|S časova može da se dobije pioscčno 4. Cveta juna i jula. 8 . i može da se pije svež. K O P R IV A — Urtica dioica. Raste u visokoplanin*. Raste po zapuštenim mestima. Veoma je rasprostranjena u celoj našoj zemlji. kropiva. |)o svcžim i vlažnim šumama i na močvarnim mestima (tresavama). breza «iciuša). žgoča kopriva.

sa jakom. Isušeni i samleveni u prah mogu da se čuvaju za kasniju upotrebu. 32 Sl. Listovi se najviše upotrebljavaju u proleće. Raste po svežiiji i vlažnim mestima. često kao korov i u većoj količini. koja naraste od 50 do 100 cm. močvarama. pa i u jesen od naknadnih izbojaka. oko potoka. Manja je od velike koprive. često u velikom mnoštvu na jednom mestu. piprodica Poljgonaceae — troskoti (poljsko zelje. slabrje razgranatom stabljikom. štavalj.JE S T IV O D I V L J E B IL JE oko naselja. pri zemlji su veći i širi. Rasprost'ranjen je u skoro celoj našoj zemlji i veoma je čest od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Na mestima na kojima se kopriva javlja u većo. grčka kopriva). Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste kopriva: 11. Takođe je veoma rasprostranjena u nas. zapuštenim njivama i voćnjacima i na sličnim mestima. za nadeve i sl. ali i kasnije. a naraste do 60 cm. pirea. šćavelj. šavlje. Listovi su duguljasti. Mladi izdanci i listovi. Š T A V E L J — Rumex crispus.. 9). M A L A K O P R IV A — Urtica urens (sitna kopriva. veprima). na zapuštenim travnjacima. Jednogodišnja je zeljasta biljka. kraj ograda. a takođe mogu da se prže na ulju ili masti. torova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. rasprostranjena u primorskim predelilma i u toplijim delovima Makedonije. a mogu i sveži da se konzervišu na različite načine. zelenkasti. pašnjacima i njivama. sl. Listovi su joj sitniji. po šumama. jarkova. konjski štavelj. 12. variva. količini jedan čovek može za jedan čas da nabere do 4 kg Hstova i sočnih ovršaka stabljike. L JU T A K O P R IV A — Urtica pilulifera (drobna kopriva. kao i ovršci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. Jednogodišnja je zeljasta biljka. Svi listovi su po ivici kovrdžavo naborani (sl. a uz stabljiku uži i malo manji. 9. . mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. 10a). Cvetovi su sitni. — Štavelj — Rumex erispus Višegodišnja je zeljasta biljka. 13. Cveta juna i jula.

b) poljsko zelje ( Rumexpulcher). naročito posle košenja livade. K O N JS K I Š T A V E L J — Rumex obtusifolius (konjštak.J E S T I V O D I V L J E BIL.. d) konjski štavelj ( Rumex obtusifolius) . Naraste i do 120 cm u visinu. Na meštima na kojima se štavelj javlja u većoj količini. Skupljaju se od ranog proleća do kraja maja. — Listovi raznih vrsta divljeg zelja: a) štavelj (Rumex crispus). Š T A V L JE — Rumex sanguineus (divlji štavelj. pre nego što se razvije cvetna stabIjika. P O L JS K O Z E L J E — Rumex pulcher (bljuštur. lod). 15. ščav. 16. za nadeve i sl. pirea. livadsko zelje. Slično mogu da se upotrebljavaju i listovi i sočni delovi od sledećih vrsta: 14. variva. 10b). io. sl. Rasprostranjeno je u skoro celoj našoj zemlji i na sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. sl. a raste po mestima gde i prethodna vrsta. trava od konjštaka.JE Sl. e) zelje (Rum ex patientia) Sl. divlja blitva. Rasprostranjeno je u većem delu naše zemlje. Cesto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajcm leta ili u jesen. Veoma jc ras33 . c) štavlje ( Rumex sanguineus). uličnjak. konjsko zelje. i to u tieograničenoj količini. staglina. ioa — Rumex hjdrolapathum Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju 2a spravljanje čorbi. sl. jcdan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Listovi su pri zemlji veliki i često pri dnu crvenkasti i na dužim peteljkama. 10c).

Vrlo je visoka i snažna močvarna biljka. Sasvim mladi. staglina. 10a). budući da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. variva. Rasprostranjeno je skoro u celoj našoj zemlji. često u blizini naselja. katuna. ali je znatno veće i može da naraste i preko 2 m u visinu. ravent. zatim oko planinskih potoka 34 i po drugim planinskim vlažnim mestima. alpsko zelje. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj količini jedan čovek može u proleće za jedan čas da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. sl. i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. a mogu biti dugački i do 50 cm i veoma široki. Raste naročito na mestima kuda se kreće ili zadržava stoka. sl. naročito u južnijim predelima. zaobljeno-srcastog oblika. P L A N IN S K O Z E L J E — Rumex alpinus (planinska kiselica. Stariji listovi su kruti i nagorki.J E S T I V O D I V L J E B IL J E prostranjen skoro u celoj našoj zemlji. 18. a raste po veoma vlažnim i močvarnim mestima. često u veoma velikoj količini. pluštur. Takođe mogu da se kisele kao kupus i da se ostavljaju za zimu. 19. pa čak i po vlažnim mestima. a stabljika mo^e da bude debela kao prst. ravet. Slično je prethodnim vrstama. alpski štavelj. Sl. pitomi štavelj. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. Prizemni listovi su veoma veliki. Raste na sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. Beru se od ranog proleća i u toku celog leta sve do kasne jeseni. rečni štavelj. Rasjprostranjeno je u većem delu naše zemlje. pokrivajući katkad u neprekidnom ćilimu površinu od po više hektara. pirea. V O D E N O Z E L J E — Rumex hjdrolapathum (vodeni štavelj. od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. a raste po poljima i svežijim. Z E L J E — Rumex patientia (pitomo zelje. engleski spanać. srpsko zelje. Višegodišnja zeljasta biljka sa snažnom stabljikom. nadeve i sl. vodeni konjštak). za čorbe. 17. — List planinskog zelja — Rumcx alpinus . ioe). još pomalo žućkasd listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. stajaćim vodama i sličnim mestima (sl. 11). II. barama. torova. oko planinskih pašnjaka. koja može da naraste i do 2 m u visinu.

M A L I K I S E L JA K . Višegodiš. Sl. ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu škodljivi. vodeni štavalj. Raste po suvljim. 21. često je crvenkaste boje. K I S E L JA K — Rumex acetosa (kiselica. a raste ukraj voda. Sličan je prethodnoj vrsti.Rumex acetosella (mala kiselica. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: 23. Zato i reba brati što mlađe listove i i/bojke. T R O S K O T — Polygonum aviculare. po retkim zatravljenim šumskim proplancima i rubovima svetlijih šuma. ajdovec. pošto moraju da se odaberu samo najmlađi listovi. konjski štir. šmrkavc. a raste po svežim i vlažnim livadama i travnjacima. kiselca. tako da sc livada u vreme cvetanja biljke /acrveni. 12. ali je mnogo manji. Š Č A V L IK A — Rumex aquaficus (veliki štav. a ne i škodljiva. — Kiseljak — Rumex acetosa Mladi sočni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. P a ž n ja ! Sve vrste naših zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom vrstom. koja su siromašna u kreču. blizu poioka. 23. sitni kiseljak). Dosla je rasprostranjena u nas. ali imad na umu da je gorčina zelja samo neprijatna. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. najčešće peskovitim mestima. najčešće u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. 20. i to od nizina do visoko u planine. nešto šećera. Zbog dosta velikih količina oksalne kiseline. Cveta od maja do jula. koja može da naraste i do 100 cm u visinu. pirea. a katkada i po drugi put u jesen.JE S T I V O D I V L J E B IL JE 11 lcto i u jesen skupljanje ide spolijc. štavolj). tanina i drugih materija. variva. Često može da se nade u velikom mnoštvu.nja zeljasta biljka. I Jstovi su strelastog oblika. listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti. veliki kiseljak. Koren sadr/i skroba. Stabiljka jc uzduž izbrazdana. Upotrebljavaju se sveži za salatu ili kuvani za čorbu. Može da se kuva i upotrebljava za jelo. nadeve i sl. Rasprostranjen je po celoj našoj zcmlji. porodica Poljgonaceae — 35 .. kisavec. sL 12). Najčešće se iz jednog korena razvija po više stabljika. ovčiji kiselj. Jeilina nepovoljnost je u tome što ncke vrste ranije.

Mladi listovi i mladi sočniji vršci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. kameničac. sa sitnim eliptično-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. potoka. L IS A C — Poljgonum persicaria (ljutača. prilično širokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima. često u velikoj količini. ukraj puteva. ptičji dvornik. — Lisac — Polygonum persicaria . Na mestima na kojima se troskot javlja u većoj količini. krupnik. broskova trava. h )Jednogodišnja zeljasta biljka. Raste na poljima. Mladi listovi i sočni ovršci stabljika pre cvetanja mogu da se upotrebe za spravljanje mešanih salata. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. Cveta od kraja proleća do jeseni. 14. jedan čovek može xa jedan čas da nabere do 1 kg sitnih listova i ovršaka stabljika. često obrazuje neprekidni gust ćilim. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj zemlji. sl. na stazama. koštren. niskim travnjacima. Cvetovi su sitni. praskvinac. 13). od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. variva i sl. a raste po vlažnim mestima. crljena rusomača. koji su složeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. zelenkasti iii beli. visoka 50— 80 cm. Cveta od jula do septembra. Sl. sa razgranatom člankovitom stabljikom.J E S T IV O D I V L J E B IL JE Sl. duguljastim. Jednogodišnja je zeljasta biljka. andreselj. ružičasti. treskovac. molava. neugledna. troskovac. kopljastim. veoma razgranata i člankovita. najčešče polegla po zemlji. po jarcima ukraj puteva. — Tfoskot — Poljgonum aviculare troskoti (ptičji troskot. oko bara i močvara. po svetlim nizinskim šumama i sličnim mestima. 36 Mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste troskota: 24. na vlažnim livadama. sitna. truskavac. čorbi. čorbi i variva. troska. 13. sl. dvornik. na pustim mestima — svuda gde se gazi i gde stalno gaženje onemogućava drugim travama da se održe. ptičji dresen.

Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata. sl. proIje. srčano zelje. Upotrebljava se kao začin i — Poljgonum hydropiper 37 . Ima oveći okruglasti podanak. a u donjem delu sužavaju se u dršku. a raste na planinskim livadama. 16. za čorbe i variva. — Srčenjak — Poljgonum bistorta kamenjarima svih naših visokih 25. čorbama i varivima. kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. teina i drugih materija. Seme može da se upotrebi kao zamena za biber.stabljike sadrže vitamin C. vodcna biberka.J E S T I V O D IV L J E B IL JE dodaje se salatama. vodena paprika. samo je malo silniji od njega. 28. Rasprostranjen je u većem delu naše zemlje. 15). Sličan je liscu. a raste na vlažnim livadama i u uvalama. 15. jermen. Od korena se kuva i ukusan čaj kao zamena ruskom čaju. Koren sadrži dosta skroba i tanina i osušen i samleven može da se koristi za spravljanje kaša. Raste na planinskim livadama i Sl. Ima bele cvetove i duguljasto-kopljaste listove. Mogu da sl. Listovi i sočni delovi bistorta (srčanik. M A L I S R Č A N IK — Polygonum viviparum. 27. 16). 26. — Paprac ukus. P A P R A C — Poljgonum hydropiper (paprica. po visokim brdima i planinama. a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ružičastih cvetova. Cvetna stabljika je dosta široka. Rasprostranjena je na svim našim većim planinama. papreni lisac. Listovi su mu širi. često u velikom mnoštvu. Višegodišnja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. želudnjak. trava od srdobo. Cela biljka ima papren Sl. S R Č E N JA K — Poljgonum planina. a raste na sličnim sianištima. A L P S K I S R C E N JA K — Poljgonum alpinum.

prizemni imaju duge peteljke. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. dragi jurko. 17). Mogu 38. porodica Chenopodiaceae — pepeljuge (divlji spanać. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. sl.. u okolini planinskih naselja. koja naraste od 30 do 80 cm. skroba i masnoće i upotrebljava se za spremanje kaša ili se melje u brašno za hleb. koje nisu otrovne. Raste po livadama i poljima. kopljasto-trouglasti. Stabljika se najčešće povija po tlu. sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom. čukunda). 30. Višegodišnja zeljasta biljka. V IJU Š A C — Polygonum convolvulus (papunac. pomešani sa drugim divljim povrćem. Mnogobrojni sitni n eu g le. a i kasnije. 29. pirea. može da je zameni sa srodnim biljkama — smrdljivom pepeljugom ( Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hjbridum). B R A Š N JE N IK — Chenopodium bonus henricus. 17. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao špargla. ali samo naknadni mladi izbojci i sočni listovi. čorbe. variva i kao zamena za čaj. ali berač koji još nije dobar poznavalac ove biljke. inače stariji listovi postaju grubi i nagorki. torova. Sl. Cveta od maja do oktobra. ali imaju nep- . pored puteva i na sličnim mestima. ciganski spanać. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. variva. pokatakad crvenkastom. Seme sadrži proteine. često u velikoj količini. Mladi listovi i sočni ovršci stabljika upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. Listovi su tamnozelene boje. najviše na mestima gde se kreće i zadržava stoka. od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine. gde raste na đubrevitom tlu.d n i cvetovi beličastozelenkaste boje složeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. oko stočarskih letnjih stanova (katuna). Na mestima na kojima se brašnjenik javlja u većoj količini. staja. Mladi listovi se upotrebljavaju za čorbe i variva. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja. sami ili.JE S T IV O D IV L J E B IL JE se upotrebljaVaju za salatu. oko plotova. petešak. a gornji su kao brašnom posuti. — Brašnjenik — Chenopodium bonus henricus da se koriste od proleća do sredine leta. još boljc. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. za nadeve i sl.

a raste po vlažnim mestiko i nejednako zupčastim i po ma kao korov. Starija dium album (bela loboda. od nizina do srednje visosto-jajolikim listovima po ivici ret. sa dugulja. Po nekim podacima. po čemu ih je lako 32. 18). naročito u vreme gladi. često u velikoj količini.zemlji. zeljasta biljka. belančevina i dr. i od davnina je. do 1 m visoka. variva.JE S T I V O D I V L J E B IL J E rijatan miris. oko naselja. . bilo upotrebljavano za dobijanje brašna za spremanje hleba. Mogu da se koriste bez ograničenja. stabljika je razgra31.nisu izrazito brašnjavi i bez narovaju se i sledeće srodne vrste: čitog su mirisa.kih brda. sl. P E P E L JU G A — Chenoponata. Seme pepeljuge sadrži znatnu količinu svarljivih ugljenih hidrata. Slično brašnjeniku upotreblja. Kad su stariji. na zapuštenim njivama. na dubrištima i drugim zapuštenim mestima. Listovi su joj jajoliki. Raste nopodium murale (mala pepeljuga). Cvetovi su ma i sl. Cveta juna i smukavc. Stabljika joj je usRasprostranjena je u celoj našoj pravna. jurjevac. Cveta juna čenja upotrebljavaju za čorbe.. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u većoj količini. Mladi listovi i sočni ovršci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje čorbi. biljka postaje crvena. pirea i sl. Jednogodišnja jula. 33. sitni. ukraj puteva i sl. B A Š T E N S K A P E P E L JU razlikovati kad se rastrljaju među GA — Chenopodium poljspermum. na rečnim ostrvcipovršini brašnjastim. neukusniji su. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. oko ograda. prstima. zelenkasti i skupljeni u štiListovi se bez ikakvih ogranitolike i klasaste cvasti. visoka 30 do 50 cm. upotreba velikih količina brašna od semena nije preporučljiva jer može da bude škodljiva. variva i pirea. duguljasti. proteina. od nizina do visoko u planinskim Jednogodišnja zeljasta biljka visopojasevima na plodnom zemljištu bogatom mineralnim solima. i jula. M A L A T U R IC A — CheVeoma je rasprostranjena kao korov u celoj našoj zemlji.

Cveta jula i avgusta. naro. rudeča loboda). a naročito listovi. Cela mlada biljka. za čorbe. pirea i sl. sa srcoliko-trouglastim listovima. L JU S P A S T A L O B O D A — A triplex nitens. V E L IK A D IV L JA LO B O D A — A triplex tatarica. najčešće kao korov. 37. po ivici većinom duboko zupčastim. 40 Mladi delovi biljke. ali na suvljim mestima. 40. Jednogodišnja zeljasta biljka. Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijim delovima naše zemlje (Slovenija. Rasprostranjena je nešto više nego prethodne dve vrste. ali je veoma čest slučaj da se nalazi podivljala daleko od mcsta na kojima je bila gajena. a raste na zapuštenim mestinia. Takode je rasprostranjena u većem delu naše zemlje. L O B O D A — A triplex hortensis (velika loboda. Sitni cvetovi složeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. Manje je rasprostranjena od prethodne vrste. 39. variva i pirea. na rečnim ostrvima i sličnim mestima. U nekim istočnim zemljama jede se sveža sa kiselim mlekom. P O L JS K A L O B O D A — A tripiex hastata. Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji. a naročito u nizinama. Smatra se za povrće'koje pojačava apetit. C R V E N A P E P E L JU G A — Chenopodium rubrum (svračije jagode). oko reka. porodica Chenopodiaceae — lobode. variva i sl. kao korov. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i sočni ovršci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. M O R SK A L O B O D A — A triplex portulacoides. Hrvatska) kao korovna biljka po zapuštenijim vrtovima. sitni cvetovi sastavljaju štitoliku cvast. Seme male turice takođe može da služi za ishranu. na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. 34. sa tamnom stabljikom i rombičnim listovima.J E S T I V O D IV L J E B IL JE ka do 50 cm. upotrebljava se kao salata. 36. odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama. a raste na sličnim mestima. sa crvenkastom. 38. naročito kraj vode. variva. rede rombičnim listovima. Kulturna biljka. lobuda. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. variva i pirea. za čorbe. dosta razgrana- . upotrebljavaju se bez ikakvog ograničenja kao salata. oko đubrišta i na sličnim mestima. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. 35. Mogu da se koriste bez ograničenja. za čorbe. Jednogodišnja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim. Jednogodišnja biljka visoka do 30 cm. variva i sl. za čorbe.čito na zaslanjenim terenima i po' rečnim obalama. R U Ž IČ A S T A L O B O D A — A triplex rosea (divlja mala loboda). tako da može na mnogo mesta da se nade kao divlja. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. a raste na sličnim mestima kao i prethodne dve vrste. a naročito listovi. 41. G R A D S K A L O B O D A — Chenopodium urbicum.

nešto masnoće. upotrebljava se takođe za hranu. sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama. crvena caklenjača). svuda gde dopire morska voda. te ima oblik niskog 4i . Raste u primorskim predelima. 43. saharoze i drugih sastojaka. cakIjenača. Slična je prethodnoj vrsti. luda blitva). solnjača. Jednogodišnja ili dvogodišnja mesnata biljka. u uskom pojasu uz more. kuvan ili pečen. sl. sa sitnim neuglednim cvetovima. O M A G A — Salicornia her~ bacea — porodica Chenopodiaceae — lobode (omakalj. Sadrži proteina. Mogu da se koriste bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. na tlu koje sadrži dosta soli. 19. Jednogodišnja zeljasta biljka. variva i sl. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. sa člankovitom stabljikom. obrnuto jajolikom^ Ijuspasto-beličastim. Od ranog proleća do početka juna upotrebljavaju se sočne stabljike. spravljanje čorbi.JE S T I V O D I V L J E B IL JE rom stabljikom. neposredno uz morsku obalu. a gornjim listovima zašiljenim i u obliku romba. variva. često skoro polegla po tlu. crvena solnjača. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. katkada pri osnovi drvenastim grančicama. 44. koji su po ivici celi. Koren. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu duž obale. Sl. Može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni nekom sličnom škodljivom biljkom. brašnjavim listovima. na poplavnom muljevito^n zemljištu. Raste u primorskim predelima. Cveta od juna do septembra. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. koji sadrži i šećera i skroba. mesnatim. Cvetovi su sitni. samo su joj grančice nešto gušće i više odrvenele. za salatu. Cveta s proleća. — Omaga — Salicornia herbacea debelim. koja naraste do 30 cm u visinu. pirea i sl. Mladi sočni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do početka juna upotrebIjavaju se za spravljanje čorbi. soli. 42. D IV L JA M O R SK A B L IT V A — Beta maritima. porodica Chenopodiaceae — lobode (gluha blitva. porodica Chenopodiaceae — lobode (crveni omakalj. C R V E N A O M A G A — Salicornia fruticosa. variva i pirea. 19). neugledni i mnogobrojni.

— Bodljikava solnjača — Salsola kali koristiti kao varivo. Listovi su mesnati i bez naselja. šljunkovitim ili laporastim terenima uz more. pri zemlji raz. 47. Cveta od proleća do jeseni malim. M IŠ JA K IN JA — Stellaria media. porodica Carjophjllaceae — karanfila ili klinčića (miševina. jer je biljka sarna slana. sl. na zapuštenim mestima. 45.lijim šumama. Donji listići su jajoliki i Sl.visokih planina. 21). zeleno-žućkaste stabljike. — Jurčica — Suaeda maritima sa peteljkama. 42 . Jednogodišnja zeljasta biljka. S O L N JA Č A — Salsola kali. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Jednogodiš. Sirovi deluju kao sredstvo za čišćenje. soljanka. Rasprostranjena je u primorju. crevac. koje ne treba soliti. zvezdastim cve46. drške (sede na stabljici). razgranate pri zemlji. . belim.celoj našoj zemlji. oko međa. porodica Chenopodiaceae — lobode tovima. ruštoiistac. Izrazito je crvenkaste boje. Mladi proletnji listovi mogu se Sl. sl. caklinica. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo. u blizini granata. čevca. Rasprostranjena je u primorju. na glinastoj. raste u ređim svet-crvenkaste boje. na slanim peščanim. mišje uho. vrhovi su im šiljasti ili bodljikavi. slaVeoma rasprostranjena biljka po nica. Koristi se na isti način kao i prethodna vrsta. Iz tih razloga upotrebljava se i kao začinski dodatak drugim varivima u nedostatku soli. veoma se razgranava i širi po površini zemljišta. 22). (sonjača. Jednogodišnja zeljasta prizemna biljka sa nežnom često nisko po zemlji opuštenom stabljikom. a gorhji uži i bez peteljke. peskovitoj ili šljunkovitoj podlozi. na slanim i vlažnim mestima. 20). od nizina pa do nja zeljasta biljka zeleno-žućkasto. 21. 20. JU R Č IC A — Suaeda maritima^ porodica Chenopodiaceae — lobode (sl.JE S T I V O D I V L J E B IL JE polužbuna.

M O K R IC A — Stellaria aquatica ili Malachium aquaticum (vučja creva. 23. jer su grublji i brzo očvrsnu. porodica Carjophjllaceae — karanfili ili klinčići (pucavica. Na mestima gde se javlja u većoj količini. jedan čovek za jedan čas može da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. Biljka je veća i izdašnija od mišjakinje. Dosta j rasprostranjena u nas i raste po vlažnim mestima i ukraj voda. sl. variva i pirea. nalaze se beli cvetovi sa širokom mehurastom čašicom punom vazduha. visoka do 60 cm. uvek na svežem i dobrom zemljištu. bara i drugih voda. Znatno je veća i krupnija od obične mišjakinje. često kao obilan korov. po obalama potoka. 50. sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom. . — Šum ska mišjakinja — Stellaria nemorum Sl. ali i znatno duže. 22. 23). pušina. kurjačka creva). — M išjakinja — Stellaria media celoj našoj zemlji. ŠU M SK A M IŠ JA K IN JA — Stellaria nemorum (sl. po zapuštenim vinogradima i njivama. pucalina. PUCAVAC — Silene vulgaris. za spravljanje čorbi. bez korena. Raste po vlažnim i svežim mestima u brdskim i planinskim šumama u Sl. Višegodišnja biljka. pa često i za vreme blažih zinia. 49. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste: 48. Cveta od aprila do jula. a naročito listovi. Mogu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi. u rastresitoj cvasti. Cela sočna biljka. 24). Najviše može da se koristi od marta do oktobra. veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata.JE S T I V O D IV L J E B IL JE kraj potoka. u manjoj količini i u mešavini sa drugim divljim povrćem. skripac. Pri vrhu stabljike. sa nasupromim plavičastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim šiljatim listovima. škripalac.

variva i sl. kad se proprži. lepen. livadama ukraj puteva i staza i sl. čiji se koren razvija u mulju na dnu stajaćih voda. porodica Njmphaeaceae — lokvanji (lopoč. berečna trava. Cveta u junu. koji je veoma veliki. Cesto se nalazi u vrlo velikoj količini na jednom mestu. čorbi. odozgo sjajni i plivaju na površini vode. L O K V A N J — Njmphaea alba. sočni vrhovi stabljika i mlado lišće mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata. gde naseljava skoro sve stajaće vode. koja se često sreće u brdskim i planinskim predelima u celoj našoj zemlji. i to bez ograničenja. sadrži vrlo velike količine skroba. a kroz vodu se sve do površine pružaju duge sočne lisne drške i cvetna stabljika. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u većoj količini i na pogodnom staništu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sušnim mestima ili s jeseni povukla). plića toplija jezera. 24. — Beli lokvanj — Nymphaea alba . Može da se upotrebi za hranu kuvan. razne poslastice i sl. sl.. Rasprostranjen je u celoj našoj zemlji. veoma lepi. priobalske delove rečica sa veoma sporim tokom vode i slična mesta.JE S T IV O D I V L J E B IL JE Sl. srcasto-bubrežastog oblika. ivicama šuma i šumaraka. Cvetovi su krupni. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. pečen ili osušen pa samleven u brašno. Mladi proletnji izbojci. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do 20 kg podanka. 25. bare. 25). kao sirovina za hleb. gde raste po travnim obroncima. može da služi kao zamena za kafu. jezerska lilija. lokve u močvarama. 51. blatni cvit. Seme lokvanja. beli lokvanj. Višegodišnja vodena biljka. — Pucavac — Silene vulgaris Veoma fasprostranjena biljka. zatim tanina i drugih materija. pokrivajući lišćem vodenu površinu i na nekoliko hektara. kaše. Koren i podanak. Sl. 44 beli i takođe plivaju na površini vode. Listovi su veliki. naročito u nižim predelima.

sl. — Lu ča c — A lliaria officinalis Sl. porodica Cruciferae — krstašice (lučica. Biljka slična belom lokvanju. katkada i na krševitim mestima obraslim 45 . 27. 26).J E S T I V O D IV L J E B IL JE 52. zi)Dvogodišnja zeljasta biljka. Prinos je nešto manji nego pri vađenju belog lokvanja. sl. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. lekuta. koji takođe plivaju po površini vode. od nižih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine. Cela biljka miriše na beli luk (češnjak). a gornji srcastog oblika. lučina. ali ga obično ima manje nego ove vrste. 26. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Donji listovi su joj bubrežastog. razne poslaslice i sl. Cveta od maja do juna. kuvani ili pečeni mogu da se upotrebe za jelo. Cveta u junu. Ž U T I L O K V A N J — Numphar luteum. L U Č A C — A lliaria officinalis. dosta često u lišćarskim. a ređe u mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. ali sa nešto sitnijim i uglastim listovima. Koren i podanak sadrže dosta skroba. Javlja se u celoj našoj zemlji. saharoze Sl. kaše. zatim dekstroze. Pošto se pokisele u vodi. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji i raste na sličnim staništima kao i beli lokvanj. žuti lopoč. Proprženo seme takođe može da se upotrebi kao zamena za kafu. — Žuti lokvanj — Nuphar luteum i drugih materija. gube nagorak ukus. Sušeni i samleveni u brašno daju dobru sirovinu za hleb. po ivici su zupčasti. 53. češnjača. visoka do 80 cm. Cvet je žute boje. manji je od cveta belog lokvanja i pliva na površini vode. porodica Njmphaeaceae — lokvanji (žuti lepuh.

Raste u primorskim krajevima. porodica Cruciferae — krstašice (divlji karfiol. sa često poleglom stabljikom i međusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima. 28). mogu se koristiti od aprila do juna. variva i sl. sl. 29). Koren se može koristiti presan kao salata ili kuvan. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgruše mleven u brašno i upotrebljavan za hleb. na zapuštenim mestima. po ivicama šumskih puteva. sa razgranatom stabljikom. u živicama. ispod žbunja.JE S T IV O D IV L J E B IL JE šumarcima. Listovi su joj veliki. pirea od mešanog povrća. Mladi nadzemni delovi biljke i sočni listovi imaju specifičan ukus na slačicu: mogu da se upotrebe 46 Sl. Lepi beli ili svetloljubičasti cvetovi složeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. često u većoj količini. vršci stabljika i listovi. zatim kao salata. 55. mesnatim i sočnim. M O R G R U ŠA — Cakile maritima. Jednogodišnja zeljasta biljka. Višegodišnja biljka. s donje strane sa belim čvrstim dlačicama. Mladi izdanci . na nešto svežijim mestima. porodica Cruciferae — krstašice (morgruša. na veoma slanom tlu do koga dopiru morski talasi. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. za začin. Seme može da se upotrebi kao začin i zamena za slačicu. dvostruko izdeljenim debelim. kao dodatak salatama. Pri vrhu stabljike su štitasto-grozdasti cvetovi. odebljali i perasto izdeljeni. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. S U L A C — Crambe tataria. Koren je veliki. uz samu morsku obalu. morska gorušica. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i neškodljivi su. za spravljanje čorbi. visoka 50 do 90 cm. a naknadni sočniji izbojci i do jeseni. koja naraste u visinu do 30 cm. Rasprostranjen je u priobalnom pojasu primorja. a sitno iseckani kao zamena za beli luk. jak i mesnat. variva. sl. — Morgruša — Cakile maritima kao začin. koji imaju miris i ukus belog luka. Mladi izdanci. morsko zelje. 54. za čorbe. Na mestima na kojima se lučac javlja u većoj količini. 28.

šumski slez. klobcicovje. 56. na zapuštenim i retko obraslim mestima.JE S T IV O D IV L J E B IL JE i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje čorbi i variva. Seme sadrži ulja. Na mestima gde se češće javlja. po međama. sa veoma razgranatom stabljikom. porodica Malvaceae — slezovi (guščija trava. a i kasnije za spravljanje čorbi. izdanci i vršci oko ili u blizini naselja. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. živica. variva za nadeve i sl. jedan čovek može za jedan čas da sakupi oko 1. katkada i stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za mešane salate. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste koje. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. C R N I S L E Z — Malva silvestris. često Mladi listovi. divlji slezenovc. a raste po travnim mestima obraslim travom naSl. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste režnjeve. vrtovima i voćnjacima. Jednogodišnja. puteva. a takođe mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci.5 kg upotrebljivih listova. 30). rede višegodišnja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m.su veoma srodne slezu: 47 . Mogu da se koriste bez ograničenja od ranog proleća do sredine leta. Cveta od maja do jula krupnim lepim ružičastim cvetovima prošaranim ljubičastim žilicama. a ukusne mlade plodove često u svežem stanju rado jedu deca. ukraj kao korov po zapuštenim njivama. sl. kamenitim nasutim mestima. često skoro poleglom po zemlji. ograda. od nizina do oko 1200 m nadmorske visine. — Crni slez — Malva silvestris ročito niskom travom. 30.

Raste po višim brdima i planinama* na istaknutim. često u većoj količini. svinjurak. pri zemlji razgranata. zasenčenim šumama u brdskim i planinskim predelima većeg dela naše zemlje. sl. porodica Rosaceae — ruža (končara. gripelj. mesnatim i sočnim listovima poređanim u debelu »ružu« pri zemlji. Sl. porodica Crassulaceae — jariči (zečji kupus. Po ukusu je malo ljut. SU R U Č IC A Filipendula hexapetala. 3 5). vazdaživ. koja raste na sličnim staništima.Višegodišnja zeljasta biljka. sa duguljastim Hstovima. svetlim stenjacima. na čijem se vrhu razvija krupan žućkasto-crveni cvet. 70. sočna. humusom bogatim. žednjak. Javlja se dosta često po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj našoj zemlji.soka do 30 cm. — Čuvarkuća 67. iz koje izbija takođe mesnata stabljika vi. Sitna. Razlikuje se od belog prvenstveno po tome što ima žute cvetove i nešto je sitnija biljka. 69. Upotrebljavaju se sočni vrhovi stabljika sa listovima za salate. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubičasti cvetovi. Javlja se na sličnim mestima? cesto u znatnoj količini. uskim. tako da se sastoje od Srm pervivnm tectorum preko 20 pari listića. Ž U T I JA R IČ — Sedum acre (žuti žednjak). želudovo zelje. spravljanje čorbi i Variva.JE S T I V O D IV L J E B IL J E Raste po svežim. 34. porodica Crassulaceae — jariči (beli žednjak. naročito u severnijim krajevima. koja se javlja na sličnim staništima. sa mnogobrojnim sitnim. koja naraste u visinu do 30 cm. variva i Plfel* ^ 65. Cveta jula i avgusta. od njih se spravljaju čorbe. M A L A Č U V A R K U Ć A — Sempervivum schlechani. Može da se upotrebi bez ograničenja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom vrstom. Katkada se upotrebljava i za spravljanje mešanih salata. dvostruko reckasto izdeljenim. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste čuvarkuća: ^ 66. visoka do 10 cm. ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od mešanog divljeg povrća. P L A V A Č U V A R K U Ć A — Sempervivum glaucum. Č U V A R K U Ć A — Sempervivum tectorum. sitan šuljevak). Višegodišnja biljka sa brojnim debelim. Cveta od juna do oktobra. 34). Debeli sočni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Na žilama 50 . sl. Ćesto se javlja u velikom mnoštvu. Mogu da se upotrebljavaju sočne stabljike i listovi sakupljeni u proleće dok je biljka još sasvim mlada. dugogodišnja biljka. valjkastim i veoma sočnim listovima koji obrastaju stabljiku Sa svih strana. 68 B E L I JA R IČ — Sedum album.

Gomolji imaju Sl. cvetaju od aprila do jula. Raste na močvarnim mestima. te je zato bolje da se mešaju sa drugim divljim povrćem. cvetovi su krupniji i takode složeni u grozdasto-metličastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj našoj zemlji. često se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. ukraj staza i puteva. a i u mešavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaša. — Suručica — Filipendula hexapetala slatko-nagorak ukus i podsećaju na gorke bademe. hleba i sl. — Medunika — Filipenduln ulmuria 51 . oko bara. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju kao salata. koren nema gomolja. M E D U N IK A — Filipendula ulmaria (močvarna suručica. 71. buditeljica. sl. sitni i složeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. od nizina i pobrda po dosta visoko u planine. potoka i jarkova. ali je mnogo viša od nje. Srodna je prethodnoj vrsti. Imaju specifičan ukus. često u veoma velikoj količini na jed- biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. naraste preko metar u visinu. Raste po suvim livadama i pašnjacima. osinka.JE S T I V O D IV L J E B I L J E SL 35. Cvetovi su beli ili bledoružičasti. 36). Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na različite načine pripremljeni. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. po ivicama retkih šumaraka. a nešto kasnije još samo kao kuvano povrće. boje su žućkasto-bele 1 dosta jakog prijatnog mirisa. 36. listovi su krupniji i sa krupnijim listićima.

72. Cvetovi su beli ili crvenkas. P R IM O R S K A K U P IN A — Rubus ulmifolius. grupisani u štitolikim cva. žele i sl. N IZ IN S K A K U P IN A — taju u toku celog leta. visok do 73. koji šeljenje. ali ih je od nižih predela do srednjeg plazbog dosta jakog aromatičnog ninskog pojasa. slatki i veoma ukusni. Predstavlja dobru sirovinu za ki. 37). kupjena. sa jajolikih listića na bodljikavoj pe. polegli. Ne postoji premljeno na različite načine (suvo. često u velikom mirisa bolje upotrebljavati u me. belim cvetoviteljci. 7 5. pekmez. opasnost da se zamene sa nekom kao kompot. močvara i sl. oko reka. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom području. koja vlažnim mestima.plodovima. ŠU M SK A K U P IN A — Ru2 m. veoma razgranat. pudele.sitnijim bodljama. Plod je u Rubus caesius. Raste uglavnom po obliku dosta krupne bobice. a plodovi crni. stima na vrhovima ogranaka i cve74. od nizina i podbrđa veoma slatka po ukusu.mnoštvu. Žbunovi su niski. 37. sa većini naših šuma. Žbunovi sastoje od po 3 do 5 zupčastih su manji od obične kupine. K U P IN A — Rubus frutiObičnoj kupini slične su i slecosus. Od listova kupine može da se šavini sa drugim divljim povrćem. finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa.spravlja ukusan vitaminski čaj. ukraj livada. sa dugim bus hirtus. marmelada. koji su s donje strane svetlije boje.). kupinjača. Kupine ne liče ni na jedan od otrovnih ili škodtom. porodica Rosaceae — ruže deće vrste: (ostruga. Veoma je česta i raste u povijenim bodljastim šibovima. — Kupina — Rubus frutkosus 52 .teva. potoka. Javlja se u skoro celoj je. kad sazri.sirup. naročito u konkmpnim perastim listovima koji se tinentalnom delu zemlje. sl. trebljavaju kao povrće. Raste po ivicama šuma. sličnom škodljivom biljnom vrs. sjajna i našoj zemlji. belim cvetovima i sa plavičastim. po skoro celoj našoj zemlji. ljivih divljih piodova. za jedan čas da nabere do 3 kg koje može da se jede presno i priupotrebljivih listova. sa trodelnim listovima. Na mestima gde je ima u po aromi podseća na pravi (ruski). cvetovi su ružičasti. većoj količini jedan čovek može Plodovi predstavljaju izvrsno voće.ma i nešto sitnijim crnim slatkim sto-beli. Mladi listovi mogu da se upo.J E S T I V O D I V L J E B IL JE nom mestu. u svetlim pa dosta visoko u planinske prešumarcima. SI. staza. Višegodišnji žbun. crne boje.

sl. od nizina i pobrđa do oko 1500 m nadmorske visine u planinama. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. crveni su. slatko. često u obliku gomolja i dosta mesnat. nakiselo-slatki i aromatični. jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 2 kg plodova. Na mestima gde se jagode javljaju u većem mnoštvu. G U S JA T R A V A — Potentilla anserina. Cvetovi su jasno žuti. belim cvetovima i crvenim plodovima. cveta od aprila do početka jula. bezanka. dok je u primorju uopšte 53 . sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupčasti listovi i vreže koje pužu Sl. koja najčešće puzi. Javlja se u velikom delu naše zemlje. Niska zeljasta biljka. Višegodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. mamica. a plodovi se upotrebljavaju kao šumsko voće. 38. ŠU M SK A JA G O D A — Fragaria vesca. džem. 38). koji su s donje strane beličasti. pripremljeni kao kompot. presni. visok do 1. slični bobama. naročito u severnijim predelima. sunica. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih čajeva. sušeni (i za čaj). ruže (jagodnjača. šumarcima. dosta krupni. i duguljastim perasto izdeljenim listovima. a plodovi predstavljaju ukusno voće i sirovinu za spremanje kompota. a javljaju se od maja do kraja avgusta. Drvenasti šib.5 m. cvetovi su beli i grupisani su po nekoliko u gornjem delu cvetne stabljike. sl. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatičan vitaminski čaj. džemova. gusjak. sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listića. Plodovi su mali. sa neparno izdeljenim Hstovima. nakiselo-slatkim i aromatičnim. 78. črlena kupina). sirup i sl. porodica Rosaceae — ruže (bežanica. 39). veoma ukusnim. sirupa i drugih slatkiša. Raste po svetlijim i otvorenijim šumama. često u velikom mnoštvu. M A L IN A — Rubus idaeus (maljuga. veličine sitnih lešnika. Biljka ima trajan podanak. — šu m ska jagoda — Fragaria vesca po zemlji. 77. dugačkim 20 cm. pozemljuša. koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. porodica Rosaceae. sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta. šumskim krčevinama i požarištima.JE S T I V O D I V L J E B IL J E 76.

skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metličastu cvast. V IR A K — Alchemilla vulgaris. odozgo goli. bara i sličnih mesta. 40). sami ili u mešavini sa drugim divljim povrćem. porodica Rosaceae — ruže (vrkuta. Raste po travnim površinama. hleba i sl. gde se ograničava na donji planinski pojas. a ređe u planinskim predelima. livadama i sličnim mestima u najvećem delu naše zemlje. 39. cvetovi su sitni. Višegodišnja zeljasta biljka. često i močvarnim mestima. sl. a isto tako i za čorbe. često u većem mnoštvu. sami ili češće u mešavini sa drugim zeljastim vrstima.JE S T I V O D IV L J E B IL J E Sl. sa prileglim dlačicama. po vkžnim i svežim livadama. Cveta od maja do juna. gospin plašt. potoka. a s donje strane. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1. koja naraste do 15 cm u visinu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog čaja. pirea. uglavnom u planinskim delovima. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog čaja i kao povrće za gotovljenje čorbi. — Gusja trava — Potentilla anserina nema. Na mestima na kojima se gusja trava javlja u velikim količinama. naročito oko žila. 40. oko rečica.5 kg gomolja. uvek na otvorenim površinama i često u velikom mnoštvu. Gomolji mogu da se kuvaju. peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaša. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. i sličnih jela. žućkasti. Raste na vlažnim. 54 79. jedan čovek može za jedan Sl. sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni. Na mestima gde se javlja u većoj količini. — Virak — Alchemilla vulgaris . Najviše raste u nizijama i pobrđu. variva i pirea.

čiji su listići ovalni. velika oskorica. u retkim. sa krpasto izdeljenim. Cvetovi Sl.5 kg listova. sa neparno perasto izdeljenim listovima. sa više povijenih grana. 80. Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog čaja blage arome. a i kao povrće. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste. 42). 41). Na mestima gde ima više divljih ruža i kad dobro rode. Zreli plodovi se takođe upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatičnog vitaminskog čaja. po ivici zupčasti. Plod je jajoliko-duguljast (šipkinja). cveta maja i juna. Raste po travnim površinama uz ivice šumaraka. sl. zreo je naranžasto-crvene boje. šipkovina. raste uglavnom u predelima visokih planina. sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike. Ne postoji opasnost 55 . sl. P L A N IN S K I V IR A K — Alchemilla alpestris. oko 1. a i za vitaminski koncentrat.JE S T I V O D IV L J E B IL J E čas da sakupi do 1. svetlim šumarcima. za spravljanje čorbi. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlačicama. Cveta od maja do juna. variva i sl. cvetovi su žuti. po planinskim pašnjacima i livadama. sjajan. na izgled grubim listovima tamnije zelene boje. od nižeg pobrđa do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine). — Petrovac — Agrimonia eupatoria su veliki. porodica Rosaceae — ruže (pasja ruža. žele i druge slatkiše. najviše do polovine krpasto izdeljeni. ukraj staza. u svetlim retkim šumama. lepi. Raste ukraj šuma. u mešavini sa drugim zeljastim biljkama. džem. pekmez. među žbunjem. jedan čovck može za jedan čas da nabcrc do 3 kg plodova. 41. porodica Rosaceae — ruže (trava celog sveta. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom škodljivom biljnom vrstom. P E T R O V A C — Agrimonia eupatoria. ukraj puteva i staza. kravica. u skoro celoj našoj zemlji. sazreva septembra do oktobra. 82. Veoma razgranato šiblje obraslo jakim trnovima. Zeljasta biljka. šepurika. 81. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih čajeva. šipak. koja može da naraste do 60 cm u visinu.5 cm dugačak. ružičasti ili beli i veoma prijatnog mirisa. listovi su bubrežastog oblika*. D IV L JA R U Ž A — Rosa canina. koje naraste u visinu do 3 m. od nizina do srednjeg planinskog pojasa.

retko i nešto više. 83. mogu da se upotrebe za spremanje voćnih čajeva i na različite načine prerađeni kao šumsko voće. Omanje šumsko drvo. ali u nešto toplijim uslovima. 43. sem u najjužnijim delovima i vojvodanskoj ravnici. džemovi. naročito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su p iilično gorki). Z I M Z E L E N A R U Ž A — Rosa sempervirens. cvetaju sredinom maja. — Divlja ruža — Rosa canina da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. 42. listovi su neparno perasto izdeljeni. Raste po šumama u planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji. grupisani u štitoliku cvast. po ivici plitko zupčasti. 85. uglavnom sa uspravnim granama. pekmezi i sl. ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. malo šiljati. smrdljikovina. neprijatnog mirisa. JA R E B I K A — Sorbus aucuparia. P L A N IN S K A R U Ž A — Rosa pendulina. naročito u mešavini sa drugim divljim voćem (vitaminski koncentrati. sl. 84. 86. P O L JS K A R U Ž A — Rosa arvensis. ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorčinu. Raste u toplijim predelima. 43). Cesto je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi. sazreva septembra do oktobra.J E S T I V O D I V L J E B IL J E Sl. koščati. Plod je dosta sitna bobica. Raste po sličnim mestima kao i prethodna vrsta. po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka.) Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom vrstom. Cvetovi su beli. Raste po planinskim šumama i ima tamnoružičaste ili crvene cvetove. — Jarebika — Sorbus aucuparia 56 . kada uzri svetlocrvene je boje. Na mestima gde se javlja u Sl. rebika. a naročito u primorju. Listovi i plodovi svih vrsta divljih ruža upotrebljavaju se na isti način. Listovi su joj zimzeleni. porodica Rosaceae — ruže (jarebina. koje naraste do 10 metara. Plodovi. sa obe strane sjajni.

Upotrebljavaju se na različite načine kao šumsko voće.JE S T I V O D I V L J E B IL J E većem broju. — Brekinja — Sorbus torminalis Visoko šumsko drvo (visoko do 10 m — ređe malo više). Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. 45. mok. brekulja. muk. cvetaju maja do juna.5 cm. 44). bokunja. 45). Plodovi sadrže dosta tanina. ali posle slane i prvog (brek. a kasnije. sl. po ivici zupčasti. — M ukinja — Sorbus aria 57 . a do 8 cm široki. sitni i grupisani na dugačkim peteljkama. njaku.mraza postaju veoma ukusni i podsećaju na mušmule. sl. B R E K I N JA — Sorbus torminalis. oko 10 (i do 14) cm dugački. dugačak do 1. postaje smeđ sa beličastim tačkama. jedan čovek može lijim i toplijim šumama do visine za jedan čas da nabere do 5 kg od oko 1500 m. 87. Listovi su celoviti. Mnogobrojni beli cvetovi složeni Sl. Raste u velikom delu naše zemlje. 44. 88. Plod je duguljasto-okruglast. naročito na krečplodova. okruglasto-jajoliki. Cvetovi su beli. pa da se ostave da ugnjile. po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupčasti. Listovi su veliki oko 10 cm. porodica Rosaceae — ruže (mukovnica. jako razgranato i guste krune. sazreva u oktobru. beru i ranije. na sunčanim i suvljim mestima. porodica Rosaceae — ruže te su opori. makol. M U K IN JA — Sorbus aria. sa širokom i gustom krunom. kad sazri. Sa jednog drveta može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. u brdskim i planinskim svet- Sl. sa donje strane beličasti. Mogu da se nica. Veći žbun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu. najpre crvenkasto-žućkast.

veoma su ukusobodima livada u brdskim i planin. Plod je sličnom škodljivom biljkom. porodica Rosaceae — ruže. kratkih letorasta.5 m u visinu. su u rastresite grozdaste cvasti. od pobrđa do srednjeg tobra). Sa jednog drveta može da se nabere Može da se upotrebi kao divlje i do 30 kg plodova. Dosta u mešavini sa brašnom ili drugim razgranat žbun. mogu se većem broju. po ročito kad ugnjile. čiji su plodovi neškodljivi i -zelene je boje. Od njega mogu coccinea. G L O G O V IC A — Pjracantha voće. gaji po parkovima i naseljima i van Drvo.tvrdi i opori. 90. Cesto se sreće u načine spravljeni. a takođe se od njih mogu praviti kolači.JESTIVO D I V L J E BILJE Raste u retkim svetlijim šumama. a može da se crvenim prašnicima u sredini. sa trnovitim granamešenje hleba i sl. presno ili u mešavini sa drugim plodovima. tualno može da se zameni sa glookruglast i kad sa/ri. brašnast. tovi su beli. Mesnati deo ploda je brašnjav. 58 . ovog područja. a vrlo često se piraster. (divlja trnovina. a sa donje lade. a nanjem. Cvepo nekoliko kilograma plodova. D IV L JA K R U Š K A — Pirus Raste u primorju. C R V E N I G LO G — Crataedo oktobra. evenmnogo manji nego u gajene kruške. Plodovi su. koje naraste do 15 m visine. veličine i oblika krupnog graška.jelo presan ili priređen na različite liki. bleđi. koji naraste do hlebnim sirovinama koristi se za 1. na stenjacima. kožastim. naročito po ivicama šuma i po Plod je bobičast. Plod je dosta mesnat. 89. Pržene pisani po nekoliko na krajevima semenke služe kao zamena za kafu.gom. porodica Rosaceae — ruže da se sprave veoma hranljive kaše.drugo voće — presni ili na različite njačkim terenima. a plod je crvena bobiNe postoji opasnost da se zameni sa časta koštunica veličine krupnijeg nekom skičnom škodljivom bilj. na sunčanim obroncima. svetlo je crvene do crveno. Sa jednog drveta ma u malim. za spremanje kaša* hleba i sl. mešati sa drugim hlebnim sirovinakiselo-sladunjav. sa razvijenom krunom i većinom uspravnim granama. Mogu se upotrebiti kao i skim predelima. cvetaju od kraja Ne može da se zameni sa nekom aprila do sredine maja. a posle slane nama za spravljanje hleba i sl.ni i slatki. ali kad prezru. Cvetovi su beli sa izrazito Veoma obilno rodi. gru. po ivici u rodnoj godini može da se nabere retko zupčastim listovima.planinskog pojasa.graška. najčešće na kreč. nisu veliki a sa gornje strane načine (kao mešavina za marmesu glatki i tamnozeleni. koja sazreva od oktobra do decembra. kad sazri (ok. ogranci imaju malo opor i može da se koristi za trnovite završetke.). dosta Raste po retkim svetlim šumama. 91. Listovi su jajo. -narandžaste boje. i prvog mraza je znatno ukusniji. pirakanta).šumarcima. kom. žućkasto.bere u toku cele zime. među retkim žbu. i kad sazru. Sazrcva scptembra takođe jestivi. Cesto se na jednom mestu nalazi više stabala.

po površini posuta sivkastim pepeljkom. Listovi su malo izduženo — jajoliki. po ivicama šuma. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. a oslobođeni koštica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaša. po šumarcima. 46. porodica Rosaceae — ruže (trn. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj našoj zemlji. kad uzri crvene boje. grupisani po nekoliko u štitoliku cvast. Mogu da se upotre- be za jelo presni ili spremljeni na različite načine. sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. Plod je plavičasta okrugla koštunica. među žbunjem.JE S T IV O D I V L J E B IL J E Sl. porodica Rosaceae — ruže (glogovac. a cvetovi nešto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. Listovi su nešto dublje usečeni na režnjeve. sazreva u septembru i oktobru. ukraj puteva. Veoma je rasprostranjena i raste pojedinačno ili u većem broju. Upotrebljava se na isti način. 46). a sadrži samo po jednu semenku. jako razgranat i gust žbun. Raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Cvetovi su beli ili ređe ružičasti. u retkim svetlim šumama. 47). veličine krupnog graška. cvetaju maja do juna. Sa jednog stabla može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. ivicama šuma. trnula. crni trn. — Crveni glo g — Crataegus oxyacantha gus oxyacantha. Sazreva septembra do oktobra. Plod je bobičasta koštunica veličine graška. koje naraste do 5 m u visinu. a javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka nablizu. raspoređeni su duž grančica. na kamenjarima i sličnim mestima. često cele zime. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupčastih režnjeva. sl. od nizina pa do V9 . sl. pre listanja. Nizak. a može da poraste i nešto viši. Mnogobrojni sitni beli cvetovi. a zreli plodovi ostaju dugo na grančicama. Raste u svetlim retkim šumama. pojedinačni ili po 2— 3 zajedno. T R N JI N A — Prunus spinosa. 93. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. cvetaju aprila do početka maja. Plod je takođe crven. često u mešavini sa drugim žbunjem po šumarcima. po ivici sitno zupčasti. ograda. Oveći žbun ili nisko drvo. B E L I G L O G — Crataegus monogyna. hleba i slično. Plodovi (gloginje) su brašnasti i malo nakiseli. koji naraste do 2 m u visinu. beli trn. dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. 92.

obraslim trnjem. sočna i kad sazri. Sumsko drvo visoko 20 (do 25) ti. crna trešnja). Listovi su tamnozeleni. listovi su neparno Plod je okruglasta koštunica veli. m sa retkom krunom i granama cvetaju aprila do maja pre listanja. bela lasto-jajoliki. naročito na kršu. porodica Rosaceae — ruže (drobnica. Sitni beli cvetovi grupisani su u štitolike grozdaste cvasti. Sumsko drvo. sa širokom retkom krunom. već češće prerađeni i u mešavini sa drugim divljim voćem. gde se nalazi na sunčanim obroncima. do 1 cm u prečniku.. a i osušeni za spremanje voćnih čajeva. Može da se upotrebi svež ili sušen za jelo. po ivici sitno zupčas. B A G R E M — Robinia pseudo 5 m visine. a posle slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. Listovi su jajasto-duguljasti. šiljati. D IV L JA T R E Š N J A — Prunus avium. sa retkom krunom. Veoma lepi beli cvetovi javljaju se istovremeno sa Hstovima. čite načine prerađen. 96. 95. nešto nagorak i malo nakiseo. Plod je mesnat.perasto izdeljeni dugački 20— 25 preko iooo m nadmorske visine. dugački nekoliko santimetara. na nešto ređim mestima. mada se mestimično sreće i u kontinentalnom delu naše zemlje. 47. kad sazri (u avgustu). oko 4 cm dugački.JE S T IV O D I V L J E B I L J E čine sitnog graška. slatkasto-nakiseo i veoma opor. ali i nagorki i opori. na rubovima šuma.bagrena). M A G R IV A — Prunus mahaleb^ porodica Rosaceae — ruže (ra. po ivici zupčasti. od nižih Sl. Raste skoro u celoj našoj zemlji. krajem aprila do početka maja. visoko 15 do 20 m. posebno u primorju. Plodovi. retko se upotrebljavaju za jelo presni. Plod je okrugla koštunica. doacacia. Raste u južnim. okrug. Plod je sladak. Upotrebljava se kao 94. toplim predelima. Veći žbun ili omanje drvo. porodica Leguminosae — sjajni. i to po mešovitim šumama. kompota. za razne voćne prerađevine i sl. crne je boje. 60 . — Trnjina — Prunus spinosa brda do oko 1500 m visine.šumsko voće — presan ili na razlišeljka). po šumarcima. za spremanje čajeva. . crne je boje. koji su dosta slatki.mahunarke (bagren. bagrena.

Listovi su trodelni. na mnogim mestima. VišegoStabljika joj je obrasla retkim ma. — Ditelina — Psoralea bituminosa. Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i šećerom za pravljenje prženica. Od semena takođe pre cvetanja biljke mogu da se može da se dobije brašno. Plod je pljosnata mahuna.nost da se zameni sa nekom sličmena za kafu. a Cvetovi su dosta veliki. trodelnim listovima. Brojni beli. može da se zameni samo sa detelinom. detelina modra cvita. Sitni. slično palačinkama. a listići su po ivici celi. na pesku ili peskovitim zemljištima. sastavljenl od 9 do 17 jajolikih m m -----------------------------------.JEST IVO D I V L J E B IL J E cm. bcli. u pobrđu i u donjem planinskom pojasu. krsti kume dete. sami ili naročito ako se različitim postupci. Propr. Sveže i mekane mahune sadrže hranljive Sl.■ listića koji su po ivici celi. koga ima u semenu. pa toplim predelima. D I T E L I N A — Psoralea bituminosa. cvetaju krajem maja ili početkom juna. porodica Leguminosae sl. mada je ulje. 48). te danas. djeteljnjak. koja naraste do 50 cm u visinu. 98. koja 97. Raste u me sadrži dosta belančevina. kao u sa dosta razgranatom stabljikom i deteline. a takođe i da se suše i na različite načine konzervišu. dugačka 5 do 10 cm. veoma mirisni cvetovi složeni su u viseće grozdaste cvasti. 48.zeljastim vrstama. Se. balskom pojasu primorja. Mladi proletnji izdanci i listovi malo nagorko. ljama. variva i pirea.još bolje u mešavini sa drugim ma iz njega odstrani ulje. B E L A D E T E L I N A — Trimahunarke (velika modra djetelina. Poreklom je iz Severne Amerike. sačinjava cele šumice. naročito u priomože da se gotovi slično pasulju. folium repens.dišnja zeljasta biljka niska rasta. ljubičasti. 49). Višegodišnja zeljasta biljka — mahunarke (puzeća djetelina. pred precvetavanje bledocrven61 . od koga upotrebljavaju kao povrće za spravmogu da se spravljaju kaše i hleb. odakle je davno prenet i veoma raširen po Evropi i našoj zemlji. a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatičan čaj. materije i mogu da se kuvaju slično boraniji. ljanje čorbi. sl. najčešće po ravnicama. nom škodljivom biljkom.cvetaju od marta do maja. Ne postoji opasžene zrele semenke su ukusna za. porodica JLeguminosae — je neškodljiva i takođe jestiva.

svilovina. upotrebljavaju 99. vrbovica. 49. pirea. kravljača. Njeni listovi obično imaju belu pegu. cvetovi bcli ili ružičasti. od kojih su prizemni Sl. šumama. variva i su jajolike. puteve. Ponegde se i cvetne glavice ma. pruga i na sličnim mestima. gde se nalazi klasasta cvast svetne glavice. a cvetovi su grimiznocrveni. naročito mnogo po požarištikisele. od nizina pa dosta visoko u belim svetlastim vlaknima. na sečinama. veoma je rasprostranjena po livadama i pašnjacima skoro cele naše zemlje. cvetaju od maja do sa brojnim ružičasto-crvenim cveavgusta. iz i pašnjacima širom cele naše zem. često Takođe se upotrebljavaju i mno. i prineke od njih. sočni vrge druge vrste detelina. detela). uz međe. Veoma je rasprostranjena biljka planine. Liskc ovc deteline đe i za spravljanje čorbi. Mladi izbojci 62 . a mestimično se i gaji. po ivinajčešće u mešavini sar drugim cama šuma. Navešćemo hovi stabljike. 50). Rasprostranjena je po livadama Plod je dugačka uska mahuna.u svim našim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m šine.se kao rana proletnja salata. sl. L IV A D S K A D E T E L I N A — Trifolium pratense (crvena detelina. izrodica). često se javlja u velikom mnoštvu. BA R SK A D E T E L IN A — Trifolium hybridum (švedska dete. Mladi prolećni izbojci.JE ST IV O D IV L JE B IL JE je po livadama i pašnjacima u najvećem delu naše zemlje. krčevinazeljastim vrstama. N O Ć U R A K — Chamaenerium angustifolium porodica Oenotheraceae — vrbovnice (kiprovina. Višegodišnja zeljasta biljka. pokrivajući velike povr. a mogu i da se ma. zemni i sa stabljike. tovima. Cveta od juna do avgusta. a takolina. na proplancima. ukraj šumskih upotrebljavaju za kuvanje i jelo. najčešće u mešavini sa drua kasnije tamniji.koje posle pucanja ispada seme sa lje. Rasprostranjena gim divljim povrćem. Raste u retkim kao vitaminska salata i -povrće.u veoma velikoj količfni. mladi listovi. Mladi listovi mogu da se koriste nadmorske visine. 101. 100. ciperje. — Bela detelina — Trifolium repens poređani u krug oko cvetne stabljike. sa uskim listovima veoma slična vrbovim. visoka do jednog metra pa i više. a gornji su naizmenično obrasli duž stabljike sve do njenog kasti cvetovi složeni su u loptaste vrha.

dugački do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog čaja. a upotrebljavaju se kao salata. Rasprostranjena je u svim našim šumskim područjima. 103. naročito u jesen. po obliku jajoliki ili eliptični. ispod nešto ređeg sklopa drveća i na progalinama sa manje trave. za čorbe i variva i kao zamena za čaj. Mlado korenje se takođe upotrebljava kao špargla.JE ST IV O D IV L JE B IL JE mogu da se spravljaju kao špargla. zatim šećera. Listovi su na kratkoj peteljci. pored jaraka i sl. Listovi mogu da se koriste od proleća pa sve do kasne jeseni. Listovi su mu na dosta dugačkim peteljkama. Razvijeni koren. mnogobrojni. kao hlebna sirovina i sl. — N oćurak — Chamaenerium angustifolium kom drugom sličnom škodljivom biljkom. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. sadrži dosta skroba. 50. Cveta rano u proleće pre listanja. Na mestima na kojima se noćurak javlja u velikim količinama. Zbun ili omanje drvo. gde raste u mešovitim lišćarskim i lišćarsko-četinarskim šumama. grupisani u štitove. r u ž i C a s t i n o ć u r a k — Epilobium roseum (crveni noćurak). jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vršcima stabljika ili do 2. 51). sl. Plod je duguljasta crvena koštunica (drenjina) sa čvrstim 63 . Manja je od prethodne vrste i ima kraće okruglastije listove. stabljika veoma razgranata. drenovina. tanina i drugih materija i može da se upotrebljava za dobijanje skroba. drenak. pri vrhu ušiljeni.5 kg korena. ŠU M SK A S V IL O V IN A — Epilobium montanum (šumska vrbovica). Ne postoji opasnost da se zamene sa ne- Sl. Cvetovi su sitni. po ivici celi. a raste po vlažnim mestima. koje retko naraste više od 5 m. porodica Cornaceae — drenovi (drenjina. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. od srednjih brda do visokih planina. 102. Cvetovi su mnogobrojni i bledoružičasti ili beličasti. žuti. 104. D R E N — Cornus mas.

a kad prezri sasvim raste do 100 pa i znatno više je mekana i gubi oporost. planinska petru64 — Heracleum sphondylium .sinka. Cveta juna. koja naoporog ukusa. upotrebljava se. dežen. na proplancima ukraj potoka i rečica. čorbe. a ponegde se i nešto manji. mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Listovi su Rasprostranjen je u najvećem vrlo veliki. među žbunjem 1 po krupnijih belih ili zelenkastih cveivicama livada. porodica Umbelliferae — štitare (medvedi dlan. koja sazreva krajem av. variva. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. 51. od brdskih predela do visoko u planine. na žbunjem obras tova. gornji su srednjih planina. štitastu cvast sa velikim brojem hovoj ivici. Mlade stabljike sa još neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brašno mogu da se prže na ulju. pire. sl. a može i da se suši i čuva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voće ili za spremanje voćnog čaja. a po delu naše zemlje. u ređim šumama. sa kojih je oguljena pokožica. marmelade. Dvogodišnja ili vigusta. od nizine do ivici zupčasti.JEST IV O D IV L JE B IL JE mesom. sam ili u mešavini sa drugim divljim plodovima. 105. M E Č JA Š A P A — Heracleum sphondjlium. Svi ovi _________ delovi mogu da se upotrebljavaju Sl. santimetara u visinu. Cela biljka je veoma aromatična. Stabljika je šuplja i gaji. Mladi listovi su sočni. u ređim šumama i po n ji-. nadeve i sl. medveđa stopa. za spravljanje pekmeza. Upotrebljavaju se za salatu. Lisne drške. slatko nakiselog je i ponešto šegodišnja zeljasta biljka. a Zreo a naročito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo. i svež i prerađen. a raste po svežim i vlažnijim mestima. — Dren — Cornus mas od ranog proleća do sredine leta. krpasti i izdeljeni. hrapavi. u vlažnim šumskim partijama po šumaricama i sličnim mestima. Raste na toplijim i svetlijim pri vrhu nosi razgranatu krupnu mestima. lim kamenjarima. 52).

iznutra šuplja. 108. koja često raste u bokorima. Listovi su uski. Sl. a katkada i nešto dalje od mora. ali zbog jakog mirisa samo u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. kopljasti. 53. slabog su ukusa i veoma aromatični. Stabljika joj je uspravna. Cveta skoro celo leto. 54). škodljivom biljkom. ili da iskopa do 2 kg korena. sastavljenom od većeg broja sitnijih žućkasto-zelenih cvetova. Listovi su uglavnom prizemni. regovača. zidovima i zapuštenim krovovima. po međama. sl. M A T A R — Crithmum maritimum. sl. 53).JEST IV O D IV L JE B IL JE isto tako i naknadni izbojci u jesen. V E L IK A M E C JA Š A P A — Heracleum sibiricum (međenja šapa. dudalena). izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupčasti. osušen se melje u brašno i može da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. regača. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste mečje šape: 106. Često može da se nađe u većoj količini. sa štitastom cvasti pri vrhu. kozja noga. žućkasta do 30 pa i 50 cm visoka. morski koper. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova. — Matar — Crithmum maritimum Mladi sočni delovi i listovi sadrže nešto vitamina C \ karotina. Višegodišnja zeljasta biljka. porodica Umbelliferae — štitare (bazjan. 109. izbrazdana. Javlja se na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Na mestima na kojima se mečja šapa javlja u večoj količini. na dužoj dršci. Duž stabljike ima malo listova. . koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. omačalj. motar. Stabljika joj je glatka. Cvetovi su joj žućkasti. Javlja se na sličnim mestima. Mogu da se upotrebe za salatu. 107. Cela biljka je veoma aromatična i jako miriše. sličnom. S A P IC A — Heracleum pjrenaicum. a ima bele cvetove. ščulac. za spravljanje čorbi i variva. modrozelene boje. S E D M O L IS T — Aegopodium podagraria. Višegodišnja zeljasta biljka. porodica Umbelliferae — štitare (motrika. a pri vrhu razgranata. Rasprostranjena je u našem primorju i na ostrvima uz morsku obalu. na mestima do kojih dopiru morski talasi. Biljka može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom. Koren sadrži znatne količine šećera i skroba i može da se upotrebljava za dobijanje sirupa. mesnati.

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

sastavljenih od po tri manja šiljasta listića. Cvetovi su mnogobrojni, beli, ređe ružičasti, složeni u veliku štitastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od aprila do početka septembra.

bolje u mešavini sa drugim divljim povrćem, kome popravljaju ukus. Na mestima gde se javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opas-

Sl. 54. — Sedmolist — Aegopodium podagraria

Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji, od pobrđa pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlažnim zasenčenim mestima u retkim šumama, po ivicama šuma, šumarcima, ivicama livada, blizu potoka i na sličnim mestima, često u većem mnoštvu. Listovi su dosta aromatični i po ukusu podsećaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i mekši) skoro u toku cele vegetacionc periode za spravljanje čorbi, variva i sl., naj66

nost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 1 1 o. D IV L JA M R K V A — Daucus carota, porodica Umbelliferae — štitare (divlja šargarepa, mrkvica, divlji koren, merlin; sl. 55). Dvogodišnja zeljasta biljka, koja naraste do 80 cm (pa i preko 1 m) u visinu i ima dosta dugačak, vretenast, beličasto žućkast koren. Stabljika je uspravna, dosta razgranata i šuplja. Listovi su dvostruko do četvorostruko perasto

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili ogranaka složeni u poširi štit, koji je po precvetavanju u sredini nešto udubljen. U sredini cvasti nalaze se, kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih cvetića. Cveta od aprila do početka avgusta. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, a javlja se u više varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po svežim i vlažnim, kao gust korov po zapuštenim njivama, ukraj puteva, kraj ograda i međa, po retkim svetlim šumarcicima i na sličnim mestima. Listovi su prilično aromatični i mogu da se upotrebljavaju naročito u proleće, rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje čorbi i variva, sami ili, još bolje, u mešavini sa drugim divljim povr-

ćem kome daju ukus začina. Koren, dok je mlad, može da se koristi za jelo svež ili kuvan, a kasnije kao začin, naročito u supama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i škodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja mrkva im nije mnogo slična, pa je pažljiv sakupljač ne može zameniti sa nekom od takvih vrsta. i i i . P L A N IK A — Arbutus unedo, porodica Ericaceae — vresovi (prpak, planičac; sl. 56). Razgranati zimzeleni žbun, koji može da

Sl. 56. — Planika — Arbutus unedo

SI. 55. — D ivlja

mrkva —

Dciucus carota

naraste i do veličine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupčasti, kožasti i sjajni i u znatnoj meri podsećaju na lovorove. Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdićima sastavljenim od po više cvetića; cveta još za vreme zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe (maginje), veličine manjeg oraha, narandžasto-crvene boje i spolja slične okrugloj zreloj jagodi, brašnasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen ili čak u zimu, pa se češće događa da se na jednom žbunu nalaze cvetovi i zreli plodovi.

67

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

Rasprostranjena je samo u užem rani, sa veoma izraženim lisnim primorskom pojasu i na jadranskim žilama, koje se potpuno sužavaju u ostrvima, gde raste u gustim šib- sasvim kratku dršku. Cvetovi su ljacima (makiji), sa hrastom čes- jasno žuti, na dužim peteljkama vinom, primorskom klekom, crnim koje izbijaju pravo iz prizemnog jasenom i drugim žbunasto-drve- bokora. Cveta u rano proleće. Rasprostranjena je skoro po celoj nastim biljnim vrstama. Plodovi su veoma hranljivi i našoj zemlji, od nizina pa do oko ukusni, bogati šećerom i vitami- 1200 m nadmorske visine. Raste nima, a naročito vitaminom C. po livadama sa niskom travom, u Mogu da se jedu presni, ali ne u retkim svetlim šumama, na šumvelikoj količini, jer mogu da iza- skim proplancima, među žbunjem, zovu lake prolazne poremećaje dok po ivicama šuma i na sličnim messu u manjoj količini potpuno ne- tima. škodljivi. Kuvaju se kao kompot, Listovi sadrže veoma velike koprerađuju u marmelade i sl. Ne ličine vitamina C r spadaju medu postoji opasnost da se zamene sa najbogatije izvore ovog vitamina. plodovima neke slične škodljive Upotrebljavaju se sveži za salatu, biljke. zatim za spravljanje čorbi, variva, Listovi mogu da se upotreb- pirea, nadeva i sl. ljavaju kao začin umesto lovorovih Smatra se da već nekoliko svelistova. žih listova mogu da zadovolje 112. JA G O R Č E V IN A — Pridnevnu potrebu čoveka za vitamimula vulgaris, porodica Primulaceae nom C. Ne treba ih upotrebljavati — jaglika (jaglac, jagarčina, jagliče, u velikoj količini pošto sadrže jagolnica, jaglec, krapče, igavec, saponina, pa u takvom slučaju piskavka; sl. 57). Višegodišnja ze- mogu da budu škodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge slične vrste, koja bi i u manjoj količini bila škodljiva. Na mestima na kojima se jagorčevina javlja u nešto većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih čajnih mešavina. Slično mogu da se koriste i sledeće vrste jagorčevina: Primula vulgaris SI. 57. — Jagorčevina 113. JA G L IK A — Primula veris (vesnačak, rani jaglac, galčina, greljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. gorščica, jagotac, ključarica, kunjaListovi su prizemni, žućkastozele- vac, prvi cvit). Nešto je manje rasne boje, duguljasto-jajasti, nabo- prostranje^ia od prethodne vrste.
68

JESTIV O D IV L JE B IL JE

Sl.

58. — Pravi jaglac

— Primula elatior

Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnožute boje i po nekoliko se nalaze u obliku štitića na dužoj dršci. 114. P R A V I JA G L A C - Primula elatior (lestegin; sl. 58). Dosta je rasprostranjena po skoro celoj našoj zemlji. Raste po livadama viših brda i planina. Cvetovi su mu bledožuti i stoje po nekoliko u štitiću na dužoj dršci. 115. P O P O N A C — Convolvulus arvensis, porodica Convolvulaceae — poponci (slak, ladolež, poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli čador, tutuljak; sl 59). Višegodišnja zeljasta biljka koja se kao povijuša pruža po zemlji ili uvija oko susednih čvrstih biljaka. Listovi su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fišeka, a boje su bele ili ružičaste. Cveta juna i jula.

Sl. 59. — Poponac — Convolvulus

arvensis

69

JEST IV O D IV L JE B IL JE

Veoma je rasprostranjena biljka zeljasta biljka, mahom niska, ali u celoj našoj zemlji, najčešće kao može da naraste i do 30 cm. Stabkorov. Ima je od nizina pa do viših ljika je dlakava. Listovi su najvebrda. Raste po kamenitim, suv- ćim delom prizemni i poređani su ljim, slabo zatravljenim mestima, u krug oko stabljike, duguljastokraj puteva i staza, po njivama, -jajoliki, dugi su do 15 cm, a zapuštenim oranicama i na sličnim široki do 5 cm, zeleni, često sa beličastim ili svetlo-zelenim pegama, mestima. Mladi listovi se upotrebljavaju usled čega podsećaju na pluća za spravljanje čorbi, variva, pirea, (ime!) i imaju dosta duge peteljke; za nadeve i slično, i to bez ograni- po površini su kratkodlakavi. Duž čenja. Malo stariji listovi imaju cvetne stabljike nalaze se po 2— 3 specifičan miris i ukus, pa ih treba znatno manja naspramna lista sa mešati sa drugim divljim povrćem. veoma kratkom peteljkom ill i Na mestima na kojima se poponac bez peteljke. Cvetovi su levkastog javlja u većoj količini jedan čovek oblika, najpre ružičasti, a zatim može za jedan čas da sakupi 0,5 kg ljubičasto-plavkasti, i ima ih po upotrebljivih listova. nekoliko u nepravilnoj cvasti. CveAko je sakupljač neizvežban, ta sredinom proleća. može da se desi da je zameni sa Rasprostranjen je u skoro celoj sledećim vrstama: vijušasom (P olj- našoj zemlji, ali više u središnim, gonum convolvulus), koji raste po severnim i severozapadnim kraješumarcima i travnim mestima kao vima, od pobrđa pa dosta visoko u povijuša, neškodljiv je i jestiv, i planine. Raste po šumama, šibljavelikim vijušasom (Poljgonum du- cima, na proređenim mestima, ukraj metorum), koji raste na sličnim šumskih staza i puteva, uvek na mestima i takođe je neškodljiv. nešto svežijim mestima. Cesto se na116. P L U Ć N JA K — Pulmonalazi u većem broju na jednom ria officinalis, porodica Boragina- mestu. ceae — gavezi (plućenica, kudravac, Mladi listovi, koji sadrže vitadžigeričnjak; sl. 60). Višegodišnja mine C i A, sluzi i drugih sastoj4 aka, upotrebljavaju se za spravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a ređe i za salatu, sami ili, češće, u smeši sa drugim divljim povrćem. Jelo spravljeno od mladih listova plućnjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja jer ne izazivaju nikakve poremećaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se plućnjak javlja Sl. 60. — Plućnjak — Pnlmonttria officinalis u većoj količini, jedan čovek može
70

JEST IV O D IV L JE B IL JE

za jedan čas da sakupi 1,5 do 2 kg — Phjsalis alkekengi, porodica Soupotrebljivih listova. lanaceae — pomoćnice (ljoskavac, 117. P O G A N Č E V A T R A V A poljuskavac, vučja jabučica, mje-

mmm
Sl. 61. — Pogančeva trava — Pbjsalis alkekengi

JEST IV O D IV L JE B IL JE

hurac; sl. 61). Višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika, često razgranata, sa jajolikim listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje; cvetaju u junu. Plod su kao trešnja krupne crvene sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj čašici koja po obliku podseća na malu papriku baburu takođe crvene boje; sazrevaju rano u jesen. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. Raste po šumama, stenovitim šumarcima, ukraj ograda, uvek na nešto svežijim mestima, naročito na krečnjačkim terenima. Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i često malo nagorkog ukusa, sadrže dosta vitamina C, šećera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osvežavajuće voće, presne ili na različite načine prerađene. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste čašice, koja je u znatnoj meri gorka i škodljiva. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja, a sličnih bobica, tako zatvorenih u mehurastoj čašici, koje bi bile škodljive nema, te ne postoji opasnost od nepoželjne zamene. 118. M R T V A K O P R IV A — Lamium album, porodica Labiatae — usnatice (bela kopriva, maronica, žibrat, prisadence). Višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa četvrtastom šupljom stabljikom, koja je u gornjem delu maljava.
72

Listovi su raspoređeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podsećaju na listove prave koprive. Cvetovi su beli, a ređe i beloružičasti. Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u jesen sve do zime. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje, ređe u nizinama, a mnogo češće u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po šumama, ivicama šumskih proplanaka, među žbunjem, na šumskim proredenim mestima, na zapuštenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj puteva, ograda i na sličnim staništima. Mestimično može da se nađe u većoj količini. Mladi listovi i celokupni sočni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata, čorbi, variva, pirea i sl. Koren i podzemno stablo sadrže vitamina C, nešto karotina i šećera. Mogu da se kuvaju i na različite načine priređuju za jelo. Sočni delovi biljke mogu bez ograničerija da se koriste od proleća do kasne jeseni, a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nađu i ispod snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Na mestima gde ima više mrtve koprive, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati i sledeće vrste mrtve koprive: 119. M R L JA V A M R T V A KO P R IV A — Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva, medić, vinovlje, prisadnica, pezdečivlje; sl. 62). Rasprostranjenija je od prethodne

62. na iskrčenim mestima. sa delimično puzećim. veoma malo maljavi. a cvetovi su joj crvenkasti. Listovi su dosta slični mrtvoj koprivi. za čorbe. često u velikoj količini. Na mestima na kojima se javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan 120. C R V E N A M R T V A K O P R IV A — Lamium purpureum (purpurna mrtva kopriva. Raste u retkim. variva. sl. ukraj ograda. puteva. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Jednogodišnja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. ognjenčec. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. Cela biljka je veoma aromatična. Takođe se upotrebljavaju i sledeće vrste veoma srodne mrtvoj koprivi: 121. Cveta od aprila do kraja juna. — M rljava mrtva kopriva — Lamium maculatum bubrežasto-srcastog oblika. žibrt). konderman. 63). sem u užem primorskom pojasu.JEST IV O D IV L JE B IL JE vrste. a od nje se razlikuje po tome što na sredini listova obično ima oveću belu mrlju. D O B R IČ IC A — Glechoma hederaceae (dobričavka. Sl. svežim i vlažnim livadama i travnjacima. svežim svetlijim šumama. — Dobričica — Glechoma hederacea . Višegodišnja zeljasta biljka. vinogradima i na sličnim mestima. živica. nadeve i sl. medavac. cmrkaljka. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu već u manjoj količini u mešavini sa drugim biljkama. Raste na sličnim mestima kao i prethodne vrste. nešto niža od mrtve koprive. 63. kao korov po zapuštenim njivama. a često ponovo u jesen. šmarni slak. vrtovima. samobajka. Mladi listovi i sočni vršni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje mešovitih salata. Cvetovi su plavičasto-ljubičasti. vrštan-trava. a delimično uzdignutim delovima stabljike. ali su više Sl.

Slično običnoj crnjuši mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjuše — Prunella grandiflora. razgranata u više stabljika. oko puteva i staza i na sličnim mestima. na livadama. Cesto može da se nađe u velikoj količini na jednom mestu. ivicama šuma. čelinščica. porodica Labiatae — usnatice (matočina. malo zavrnuti. po ivici zupčasti. M A T IČ N JA K — Melissa officinalis. . a raste više u sklopljenim šumama nego na otvorenom prostoru. čelinjak. Veoma je rasprostranjena. Mogu da se koriste bez ograničenja. a s obe strane imaju malo malja.80 cm u visinu. a češće za spravljanje čorbi. Cveta od druge polovine maja do avgusta. gortanka. naročito na mestima koja se kose. variva i sličnih jela. Listovi su naspramni. 74 a često ponovo i u jesen. kao i cela biljka. koja naraste do 30 cm u visinu. sa većim listovima i krupnijim cvetovima. jajoliki. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo. jer ne izazivaju nikakve poremećaje. jajoliko-duguljasti. obrasli su ređim maljama. uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom. porodica Labiatae — usnatice (skružalina. cveta od juna do avgusta. Višegodišnja ze- Sl. pikasta pokrivka). C R N JU Š A — Prunella vulgaris. pčelinja metvica. a cela biljka je razvijenija. retkim svetlim šumama. 64). pašnjacima. 65). a javlja se na sličnim staništima u planinskim predelima. M A L JA V A D O B R IČ IC A — Glechoma hirsuta (maljava samobajka. u mešavini sa drugim biljnim povrćem. koja narlste dol^o. Otvorenoljubičasđ do beličasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova. 122. rojevac. većinom poleglih. na peteljkama. sami ili. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatom. Cvetovi su plavo-ljubičasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. križalj. Listovi su nasuprotni. 124. sl. matičnjača. češće. koja je nešto veća. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni. a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. šiljasti. 64.JEST IV O D IV L JE B IL JE čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova. a ređe uzdignutih. sl. Raste po zatravljenim mestima. 123. — Crnjuša — Prunella vulgaris ljasta biljka. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. gde može da dopre i do 2000 m. rede kao salata. Sadrži slične sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti način. od nizina pa dosta visoko u planine. po retkim šumarcima.

oko staza. sl. M A JK IN A D U ŠIC A — Thjmus serpjllum . Cveta od juna do avgusta. po ivicama šuma. čabrac. po ivicama svetlih šuma. porodica Labiatae — usnatice (vranilovka. 75 . 65. Listovi su jajoliki. V R A N IL O V A T R A V A — Origanum vulgare. 67). na kamenjarima. čober. jajoliki. porodica Labiatae — usnatice (majčina dušica. umesto limuna. crvenkasto-beličasd i složeni u metličastu cvat pri vrhu stabljike. nedaleko od naselja. do 2 cm dugački. odakle je gajenjem preneta u našu zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju. koji ima i lekovito dejstvo. 66. — Vranilova trava — Origanum vulgare Sl.JESTIVO D IV L JE B IL JE Domovina biljke je Sredozemlje. materinka. uz ograde i sl. ali se ne kuvaju. razgranata je i šibolika. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatičnog čaja. ukraj puteva i ograda i sl. — Matičnjak Melissa officinalis Višegodišnja biljka. jer time gube miris. Listovi mogu da se koriste i kao začin pri spravljanju raznih poslastica. koji ima i lekovito dejstvo. a cvetovi veoma le- pi. Raste po retkim šumarcima. u svetlim toplijim šumama. 66). 125. već se dodaju na kraju pripremanja jela. Višegodišnja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. Sl. Listovi su sitni. 126. divlji bosiljak. divlji majoran. sl. bakina dušica. od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. mravinac. dugački do 15 mm. koja naraste do 80 cm u visinu. Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatičnog čajnog napitka.

sl.tha crispa^ sa dosta širokim jajoliko-duguljastim listovima. 76 . kamenitim mestima. u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana. Pored gajene nane ( Mentha piperita). 127.JE S T IV O D IV L JE B IL JE a šifoki do 7 mm. N A N A — Mentha. porodica Labiatae — usnatice (metva. Tako se u nas mogu da nađu: Sl. kudkom mnoštvu. po K U D R A V A N A N A . Cveta od proleća skoro do jeseni. delovanju i upotrebljivosti. — N ana — Mentha piperita nim mestima. često u veli. — M ajkina dušica Thjmus serpjllum Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine. Skoro sve su prijatnog aromatičnog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih čajnih napitaka. gde se javlja velik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma sličnih po obliku.Menretkim šibljacima. 67. sa malim udubljenjima po površini u kojima se nalaze žlezde sa aromatičnim uljem. te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. ljuta nana. svetlocrveni do ružičasto-ljubičasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. ukraj staza i puteva. metlica. paprena metva. koje rastu na različitim štaništima u svim krajevima naše zemlje. metvica. na redim niskim travnjacima. 68. Mirisni i aromatični delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog čajnog napitka. Raste po suvljim sunčaSl. koji su uz to i lekoviti. Cvetovi su sitni. 68). ivicama šuma.

volčji jezik). može da služi kao prijatan začin.mogu da se bez ograničenja uponim.variva. ukoliko se naiđe na prijima oko reka i potoka. sl. među niskom travom: Na takvim Raste po nešto suvljim.Ment. trebljavaju za spravljanje čorbi. kraj moč. raste po svežijim mestima. aquatica. nešto izduženi i postepeno prelaze u dršku. raste u tekućoj vodi i u jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih listobarama. ukraj puteva.va.a i kasnije. raste na poplavljenim područ. sastavljena od velikog broja sitnih neuglednih cveSl.Bokvica — Plantago media tova. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se valjkasta cvast. visoka 5— 10 cm. narovara i po zabarenim livadama. peskovimestima je ima od nizina pa do tijim mestima. raste po vlažnim poljima i uz potoke. 77 . sa sitnijim jajolikim a sasvim mladi i za mešane salate. kao i druge vrste iz roda Mentha. Na mestima gde se ma je aromatična. takođe raste na vlažnim ljeno u mleku. uže listove nego prethodna vrsta. tegavac. Slično se upotrebljavaju i listovi P O L JS K A M E T V IC A — Menod sledećih vrsta bokvica: tha orvensis. 69). B O K V IC A — Plantago media. a raspoređeni su u krug oko cvetne stabljike. 128. . obraslim travnjacima i livadama.JE S T IV O D IV L JE B IL JE ravim i po ivici nejednako useče. Cveta u junu. Listovi su okruglasti. na većim nadmorskim visinama u Mladi listovi i bez žilave drške celoj našoj zemlji. na ledinama. Veoma je rasprostranjena po ce129. ma.čito se često javljaju naknadni jesenji mladi listovi. 69. porodica Plantaginaceae — bokvice (bokva. po manje gaženim glavor. Veo. i može da se nade i blizu 1500 m nadmorske visine. a raste po slabije Plantago lanceolata (muški žilovlak. S IT N A M E T V IC A — Men. a na njima su veoma primetne paralelne lisne žile.do sredine leta pre cvetanja biljke. po jarcima.merke koji su kasnije izbili. pirea i za nadevanje testa. koje sadrži ulja. M U ŠK A B O K V IC A — loj našoj zemlji. žilovlak. Višegodišnja zeljasta biljka. mestima. trputac. V O D E N A N A N A — Mentha bokvica javlja u većoj količini. pokiseha longifolia. leže skoro pri zemlji ili su malo uzdignuti. tha pulegium. Seme. D U G O L IS T A N A N A . Ima znatno stazama. listovima na kratkim peteljkama i Mogu da se beru od ranog proleća sa ljubičastim ređe belim cvetovi.

pire. P E Š C A N A b o k v i c a — Plantago indica. svionica. često peščanim mestima. šuplja. Cvetovi su mali. pa je podivljala i u velikoj meri se raširila. dugački do 20 cm. jer kasnije postaju rapavo-maljavi. Ima razgranat podzemni podanak. porodica Asclepiadaceae — svilenice (svilenica. bledoružičasti ili crvene boje. Raste pretežno u višim planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji.JEST IV O D IV L JE B IL JE 130. čorbe i sl. Bosni. svilolan. mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno i hranljivo povrće (za varivo. po ivicama šibljaka i niskih prirečnih šuma (vrbaka. veliki trputac). Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. jer ubrzo postaju grublje dlakavi. Danas je ima u mnogim kra- Sl. Mogu da se beru od kraja marta do početka juna. Mladi proletnji izdanci. buhačica). delovima Slovenije. Sadrži veče količine vitamina C nego ove predhodne vrste. 133. na mestima gde se javlja u većoj količini. po ivici celi. Hrvatskoj. buhačina. sl. duguljasto-jajasti. a nalaze se na kratkoj peteljci. Višegodišnja zeljasta biljka. a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka. Listovi su joj znatno veći i širi od prethodnih vrsta. skupljeni u štitaste cvasti. koja može da naraste u visini preko 1 pa i do 2 m. izuzev primorja. koji su debeli i sočni. . obrasla sitnim dlačicama. a prodire i u ostale krajeve.). 70. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi. svilni dubac. 131. V E L IK A B O K V IC A — Plantago maior (veliki žilovlak. Vrlo je izdašna biljka. Biljka cveta od juna do avgusta. P L A N IN S K A B O K V IC A — Plantago montana (bokvica petožil). B U A Č A K — Plantago psjllium (primorska bokvica. — Cigansko perje — Asclepias syriaca jevima naše zemlje. naročito u Srbiji. Cigansko perje je porcklom iz Severne Amerike. 132. Stabljika je uspravna. Raste po vlažnim i svežim. 70). buačica. 134. baučina. C IG A N S K O P E R J E — Asclepias sjriaca. jedan čovek može za jedan čas da sakupi i preko 10 kg izdanaka. Listovi su nasuprotni. topoljaka i sl. Raste na izrazito peščanim mestima u većem delu naše zemlje. Naročito je mnogo ima u Vojvodini. Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima Makedonije.). Često raste u velikoj množini u nizinama ukraj reka.

od brdskih predela pa dosta visoko u planine. 72. listovi na cvetnoj stabljiđ su manji. B R A Z D A S T I Z V O N Č IĆ — Campanula trachelium (sl. G R O N JA S T I Z V O N Č IĆ — Campanula glomerata (sl. Nešto je niža biljka od prethodne vrste. koja naraste do 50 pa i 80 cm. oko šumaraka. a i kao salata. a raste po retkim i otvorenim svetlijim šumama. Raste po livadama u njavećem delu naše zemlje. 7 1. Z V O N Č IĆ — Campanula rapunculus. lepi.JESTIV O D IV L JE B IL JE 135. zvonoliki. Cvetovi su ljubičaste boje. repušnica). zijevčica. Cveta od aprila pa sve do avgusta. — Brazdasti zvončić trachelium ( 'iitnfhin/i/u 79 . 72). Prizemni listovi su kopljasđ i pri osnovi veoma suženi. listovi izrazito maljavi i po ivici grubo zupčasti. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. Dvogodišnja zeljasta biljka uspfavne stabljike. Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste zvončića: 136. variva. po ivici malo zupčasti. Mladi listovi i ceo sočni mladi gornji deo stabljike mogu se upotrebiti kao povrće za spravljanje čorbi. Prizemni listovi su srcoliko-jajoliki ili jajoliko-kopljasti. od brdskih do srednje-planinskih predela. 71). duguljasti i bez peteljke. a gornji su pri osnovi srcoliki i obuhvataju stabljiku. cvetni grozd se pruža duž Sl. Mesnati koren sadrži skroba i može se koristid kao sirovina koja zamenjuje krompir. Cvetovi su dosta veliki. Stabljika je oštro bridasta. plavo-ljubičaste boje. — Gronjasti zvončić — Campanula glomerata Sl. porodica Campanulaceae — zvončići (debeli kofen. pirea. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. 137.

a gornji duguljasto-kopljasđ i bez peteljke. Pored navedenih. Cveta od maja do avgusta. 74. sl. Veoma je slična prethodnoj vrsti. spremanje čorbi. debeli koren. upotrebljavaju mrkvu. mogu da se koriste i druge vrste zečica. Pri branju listova zečice. Listovi su joj Sl.bezopasna. 73. a koren kao zamena za kromranski zvončić ( Campanula fene. — Zečica — Phjteuma spicatum dišnja zeljasta biljka sa uspravnom nerazgranatom stabljikom. je mesnat i po obliku podseća na Pored navedenih. O K R U G L A S T A Z E Č IC A — Phjteuma orbiculare. variva i ( Campanula pjramidalis) .pir. Z E Č IC A — Phjteuma spicasalistovima tum. medite. ova zamena je zvončići (zajka.pirea. međutim. ljubljenica.JEST IV O D IV L JE B IL JE većeg dela stabljike do njenog vrha. 74). Višegodišnja zeljasta biljka. mlekača. talijanska salata. pošto se u nekim zemsica.ljama i listovi od ljubičice upotrebljavaju za hranu (Nemačka). Raste u planinskim livadama i retkim šumarcima. 139. Višego. porodica Campanulaceae — odorata). Calbruknerova (Phjteuma Zahlbruckneri) i druge. porodica Compositae — glavočike (žutenica. samo su cvetovi složeni u okruglastu cvast i plavkasto-ljubičaste su boje. Cvetovi su na vrhu stabljike složeni u klasastu cvast i zelenkasto-belc boje. sl. Po ivici su zpučasti. ko. nevični sakupljač može da ih zameni strellata) i druge. kao: Halerova zečica (Phjteuma H alleri). srcoliki. 73). — M aslačak — Taraxacum officinaie . Donji listovi su na dugim peteljkama. kao: piramidaini zvončić ili postenjak za salatu. 140. koja može da naraste preko 30 pa i do 70 cm. krupne ljubičice (V iola 138. m a s l a C a k — Taraxacum officinale. Koren biljke 80 Sl. Mladi listovi mogu da se koriste se i primorske vrste zvončića.

inače je mnogo čvrst. Zadebljali mesnati koreri može da se koristi kao hranljiva sirovina slično krompiru. Cveta od marta do oktobra. često u veoma velikoj količini. vađen u proleće ili jesen može da se upotrebi kuvan. L A V L JI Z U B — Leontodon tuberosus. Na vrhu gole stabljike nalazi se cvetna glavica slična maslačkovoj. Zeljasta biljka. ali tanko isečen na kriške. Ima ga skoro u celoj našoj zemlji. po zapuštenim njivama i drugim mestima. Treba brati samo mlade listove. mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 141. Katkada se i zimi ispod snega mogu naći upotrebljivi listovi. tratičnica. travnjacima. za nadeve i sl. porodica Compositae — glavočike (bela rada. Mogu da se upotrebe za salatu.JEST IV O D IV L JE B IL JE svi prizemni i poređani u krug oko cvetne stabljike. Listovi su prizemni i složeni u krug. oročica. Ispečen koren služi kao zamena za kafu. pirea. Na mestima gde se maslačak javlja u većoj masi. traterica. ledinski cvit. od nizina do visoko u planine: po baštama kao korov. P R IM O R S K I M A S L A C A K — Taraxacum megalorrhi^on. Kao i običan maslačak. U nas može da se nađe više varieteta i podvrsta maslačka. vrtipop. ukraj staza i puteva. 75). Raste u jadranskom primorju. U jesen često izbijaju novi mladi listovi koji mogu da posluže u iste svrhe kao proletnji. a kad biljka precveta. variva. slično krompiru ili mrkvi. naraste do 20 pa i 30 cm u visinu. Pod zemljom se nalazi dosta debeo vretenast koren žute boje. Po cvetanju. a katkada i dublje usečeni. tako da se u vreme cvetanja cela površina zažuti. 142. 143. U čitavoj biljci nalazi se beli mlečni sok nagorkog ukusa. porodica Compositae — glavočike (goločej. Takođe može da se jede i sirov. a cveta u jesen. izduženi i perasto izrezani. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. žute boje. 144. sitno seme je snabdevano svilastom kundarom. a na vrhu nosi složenu cvetnu glavicu sastavljenu od velikog broja zbijenih žutih cvetova. na prisojnim stranama. Cveta u jesen. a raste na močvarnim mestima. po ivici su zupčasti. Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih divljih povrća vitaminom C. koja u svim svojim delovima sadrži mlečni sok. Koren je zadebljao. a raste najviše u užem obalskom području. Višegodišnja zeljasta biljka sa omanjim listovima lopatičastog ob81 . Koren od maslačka. obrnika. pomoću koje vetar može na daleko da ga raznese. Odlikuje se time što ima veliki i jako debeo koren. inače postaju znatno gorči. Listovi su mu izduženi i uski. novčić. ločina). livadama. po vlažnim livadama. zabeli. Cvetna stabljika je šuplja. Lavlji zub je primorska biljka. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg rozeta sa upotrebljivim listovima. janjac. K R A S U L JA K — Bellis perennis. po utrinama. za spravljanje čorbi. M O C V A R N I M A S L A C A K — Taraxacum palustre. sl.

a po obodu bela ili malo crvenkasta. a raste po livadama. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 0. Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena za čaj. porodica Compositae — glavočike (volovsko oko. M A L I K R A S U L JA K — Bellis silvestris. koja naraste do 50 i više cm u visinu. a katkada i do kasne jeseni. variva. Cvetna glavica je po jedna na stabljici. otvorenim retkim šumarcima i sl. koja se sastoji od belih obodnih i žutih središnih cvetića. Na mestima gde se krasuljak javlja u većoj količini. Mladi listovi zajedno sa mladim sočnim vršnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi i variva.. ima 1 — 1. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. prilično su mesnati. — Krasuljak — Bellis perennis Veoma je rasprostranjen u celoj našoj zemlji. 76). Sl. od pobrđa pa dosta visoko u planinu. ukraj puteva. travnjacima. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. 146.JE ST IV O D IV L JE B IL JE lika poređanim u krug oko cvetne stabljike visoke 5— 15 cm. 75. sjajni i duboko nazubljeni. Zeljasta biljka. na stazama po kojima se manje gazi i na sličnim mestima. a raste %>o livadama. često u većoj količini. koji je jednogodišnja zeljasta biljka. u sredini je žuta. petrov cvet. 147. . skoro perasti. po šumskim proplancima.750 kg upotrebIjivih listova. Najviše mogu da se koriste u proleće i početkom leta. J E D N O G O D IŠ N JIK R A S U L JA K — Bellis annua.5 cm u prečniku. koji je veoma sličan prethodnoj vrsti. B E L A R A D A — Leucanthemum vulgare. Cvrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u sirćetu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar. u retkim šumama. od najnižih predela do visokih planina. a raste u našim primorskim krajevima. Cvetovi su složeni na vrhu cvetne stabljike u glavicu. za spravljanje čorbi. ali donekle i tokom leta i u jesen od naknadnih izdanaka. Rasprostranjena je skoro po celoj našoj zemlji. Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu. Slično se upotrebljavaju i listovi od sledećih vrsta: 145. sl. Cveta od proleća do sredine leta. okrugla. a raste takođe u primorskim krajevima. travnjacima. pirea i sl. Listova ima i prizemnih i na cvetnoj stabljici.

Stabljika je uspravna. jasno-plave boje. Sl. žutinica. V O D O P IJA — Cichorium intjbus. za spremanje čorbi. a raste kao korov po glavočike (rožnad kačjak. Donji listovi su duguljasđ i perasto izrezani. kopljasti. Mladi. naraste u visinu do 50 cm. 76.Višegodišnja zeljasta biljka.JEST IV O D IV L JE B IL JE uz ograde i na sličnim mestima. — Vodopija — Cichorium intybus po ivici krupnije zupčasti. 77. C R N I K O R E N — Scor^oCveta od jula do avgusta. Mogu da se koriste od proleća do ranog leta. koja tim mestima.. Višegodišnja zeljasta biljka. kad naknadno izbiju. 148. a gornji su manji. od nizina pa dosta visoko u planinu. napuštenim njivama. 77). vretenast ili valjkast. koja naraste u visinu preko 50 i do 120 cm. SI. livadama. i ako je nagorak. Koren je jak. cigura. 149. sočni i nešto nagorki listovi mogu da se upotrebljavaju i za salatu. porodica Compositae — glavočike (ženetrga. sl. a i u jesen. Koren vodopije se peče i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija). sl. pa i do 83 . Biljka je rasprostranjena u celoj nera rosea. pus. porodica Compositae — našoj zemlji. Cvetovi su mnogobrojni. a može da se kuva i kao varivo. Po ukusu su dosta slični maslačkovim. pirea i sl. — Bela rada — heucanthemum vulgare Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 78). zmijina trava. razgranata uzduž izbrazdana. oko puteva i staza. žućenika. variva.

travnjacima. svetlim šumama. Koren je duguljast. porodica Compositae — glavočike.. šiljati. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su mu cvetne glavice kao limun žute boje. a mesnati koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu. crveni. koja 84 I može da se koristi kao varivo slično kromniru. naročito u toplijim predelima. po brežuljcima i obroncima i "u retkim. Sl. Raste po sunčanim livadama. veliki maljavi čičak).JE ST IV O D IV L JE B IL JE jednog metra. Razlikuje se od prethodnih vrsta time što su mu cvetne glavice isprepletane paučinastim vlaknima i nešto se ređe nalazi od ovih vrsta. pa čak i do 150 cm. velika torica. repuh. V E L IK A R E P U Š IN A — Arctium lappa (veliki čičak. 152. sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne stabljike. spolja crne boje. koji se. 79). mesnat. hostno repje. široko prirasli uz stabljiku. — Crni koren — Scor^onera rosea Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje. komodljika). Manja je od prethodne vrste. raste kao korov na zapuštenim meštima. sa veoma velikim. M A L A R E P U Š IN A — Arctium minus (mali repuh. Mladi sočni listovi mogu da se upotrebljavaju kao povrće. Listovi su duguljasti. 78. R E P U Š IN A IL I C lČ A K — Arctium spp. 154. lako hvata za dlaku divljači i stoke i za odelo. a rasprostranjena je po celoj našoj zemlji na sličnim mestima kao i velika repušina. veliki lopuh. kraj ograda i drugde. Plod je »čičak«. Cela biljka ima mlečnog soka. velika valjuga. Cveta od juna do avgusta. uski. ŠU M SK A R E P U Š IN A — . crveni čičak. Veoma je rasprostranjen po celoj našoj zemlji. Š P A N S K I C R N I K O R E N — Scor^onera hispanica (španski zmijak). Slično se upotrebljava i vrsta: 15 o. sl. za spravljanje čorbi i variva. Cvetovi su sitni. Dvogodišnja zeljasta biljka. visoka do 80. do 50 cm dugačkim crnolikim listovima na dugačkim sočnim drškama. po ivici čitavi i ređe slabo zupčasti. a i kao salata. 153. kad sazri. repiček. M A L JA V I Č IČ A K — A rctium tomentosum (maljava repušina. U nas raste više vrsta ovih biljaka. mali čičak. i to: 151. Cvetna glavica ružičaste boje razvija se na vrhu stabljike.

Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sočne drške listova repušina upotrebljavaju se presni kao salata ili kuvani kao zamena za šparglu. kostrić. koje se mešanjem sa pšeničnim ili raženim brašnom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za spremanje hleba. Pečen i istucan služi kao zamena za kafu. Najbogatiji je hranljivim . 80). organskih kiselina i druge materije. poslastica i sl. sluzi. veliki. nešto ulja. mlevenjem ili tucanjem). kao i prilično vitamina C. Takođe je ređa od prvih vrsta. raznih peciva. Tada ga je i najbolje kopati. sl. dosta šećera. debele. 79. Jednogodišnja ze- Sl. a nalazi se po šumama. za čorbe. sušak.JEST IV O D IV L JE B IL JE Arctium nemorosum. pod prstima masni. Koren može na do srednjeg planinskog pojasa. plavičasto-zelene boje i po ivici Sl. kostriš. ređe bele boje.a raste ukraj puteva. kao korov u 85 . za dobijanje brašna (sušenjem. Takođe se upotrebljava za gotovljenje supa i čorbi. Siroko je rasprostranjen od nizijesen. 155. a može i da se prži. Listovi su bez peteljke. porodica Compositae — glavočike (gorčika. pre nego što odrVeni. 80. kao zamena za krompir i sl. — Mala repušina — Arctium minus nazubljeni. da se suši i ostavlja za zimu. a tako. meki. Listovi i koren svih vrsta repušina mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom. Koren svih vrsta repušina sadrži velike količine skroba. Može da se upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem). uspravne. visoka 30 do 100 cm. Cvetovi su žućkaste. variva i pirea.. O S T A K — Sonchus oleraceus. šuplje i razgranate stabljike ispunjene mlečnim sokom. — Ostak — Sonchus oleraceus ljasta biljka.materijama u đe i konzerviše mariniranjem.

žabočunka. 81. taceae — keke (podvodna bokvica. Listovi su izduženi srcasto-jajastog ili kopljastog oblika. Koren se ujesen takođe 156. ređe višegodišnja zeljasta biljka.Alisma plantago. gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. 82). a češće upotrebljavaju se za spravljanje za spravljanje čorbi i variva. ispunjene mlečnim sokom. kozjaka. šiljati. uski. porodica Alismačija trava. žabočun. Višegodišnja zeljasta biljka. Mladi proletnji listovi se upoMladi proletnji izdanci i listovi trebljavaju ređe kao salata. K O Z JA B R A D A Traupotrebljava kao varivo. — Vodena bokvica — Alisma plantago . na neobra. kornjačina trava. — Kozja brada — Tragopogon pra/ensis Dvogodišnja. kružno rasporedeni oko cvetne stabljike. V O D E N A B O K V IC A — positae — glavočike (bleskva. 82. Listovi su duguljasti. 81). pri osnovi trbušasto prošireni. u čitavoj na. ređe pored puđenim zemljištima i sl. sl. variva. Cvetne glavice su žućkasto-beličaste boje ili ružičasti. Rasprostranjena je najviše po livadama od pobrda do srednjeg 86 Sl. glatke i slabo razgranate. vodni trpotec. gopogon pratensis.planinskog pojasa. turovet.JEST IV O D IV L JE B IL JE njivama i povrtnjacima. prirasli uz stabljiku. sl. jar. mesnate. koja iz močvare. od polovine stabljike se grana u nekoliko pršljenova sa brojnim sitnijim beli- Sl.teva i na sličnim mestima u čitavoj šoj zemlji. porodica Com157. našoj zemlji. uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm.

Trapa natans^ porodica Hjdrocarjaceae — orašci (vragolić. Koren sadrži velike količine skroba. barama. ritovima. tako da se pod njim voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu). pečena. te se tako održavaju na vodi. raznih poslastica i sL Svež koren je škodljiv. od nizina do planinskih predela. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom neupotrebljivom vrstom.JE S T IV O D IV L JE B IL JE často-ružičastim cvetovima. Listovi su četvrtasti. tako da plivaju na površini vode. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. Mogu se jesti presna. pržena ili 87 . mlakama. krupan. u čvrstoj ljusci nalaze se velika bela jezgra. sa četiri oštre bodlje na svakoj strani. raste u vodi. peteljke su im naduvene u obliku mehura. plitkim jezerima. ali već sušenjem gubi škodljive sastojke i može bez ograničenja da se upotrebljava. 83. mirnim rečnim rukavcima i raznim stajaćim vodama. orašak. rašak. pirea. V O D E N I O R A H . po ivici krupno zupčasti. a sreće se i po većim visinama. rombični. pokrivajući u neprekidnom sloju po više desetina hektara površine. 83). za spravljanje mešovitih kaša. kuvana. Često se nalazi u velikoj količini. koji podseća na pitomi kesten ili orah. 159. Cveta juna i jula. — Vodeni orah — Trapa natans Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što ima uže listove. u ogromnoj količini. Plod je crn. sl. nešto je ređa od prethodne vrste. Cveta u julu. kekavac. katkada i do avgusta belim cvetovima. Sl. U S K O L IS T A V O D E N A B O K V IC A — Alisma graminifolium. Jedan čovek može u plitkoj vodi ili močvari za jedan čas da iskopa do 2 kg korena. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: 158. koja može da naraste u dužinu do 1 pa do 2 m. a složeni su u krug oko središta stabljike. na obalama rečica i potoka sa sporim tokom. na vlažnom i često plavljenom tlu. veoma je hranljiv i može da se upotrebi kao hlebna sirovina. Raste po barama. Jednogodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji po močvarama.

Na mestima na kojima se srčak javlja u većoj količini. Listovi su dugi. a raste po močvarnim mesupotrebljena za spravljanje hleba. gih materija. za spremanje kaše. Pogodnim načinom sakupKoren je veoma bogat hranljivim ljanja po površini vode može da se materijama i sadrži znatne količine skupi za jedan čas po 20 i više kilo. bazer. na dužim peteljkama. čeplja. oko plitkih voda. barama. kaša i različitih poslastica. beđani u štitoliku cvast. 86). volovski rep.hlebna sirovina. Pri vrhu ljavaju se kao varivo. nerazgranata. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. Cveta od den. Rasprostranjena je u primorju. 84). sl.tiže do 73 %* Upotrebljava se kao Iji zumbulak. sočna. varna biljka sa uskim trobridnim uz morsku obalu. 162. uspravni i usečeni. belančevina i drugrama. Stabljika je uspravna. morski trozubac. 85). poluokruglasti. 161. Č A P L JA N — Asphodellus stabljike su brojni lepi ružičasti cvetovi sa spoljašnje strane ljubi. na slanom zemprizemnim listovima dugačkim do ljištu ili na stenama. sl. jesen. Zeljasta moč. U brašnu koje se 160. trošipan. porodica Liliaceae — ljiljani časti. B R U L A — Triglochin maritimum. div. Višegodišnja biljka sa debelim podankom.(čepljez. Višegodišnja zeproleća do sredine leta. šećera. Plod se sakuplja u od nizina pa dosta visoko u planine. Od proprženog korena dobija se mlevenjem brašno žućkastobele boje prijatnog slatkog ukusa. Mladi prolethji listovi upotrebjednog metra i visokom cvetnom stabljikom (do 70 cm). nanuška. Veoma obala. S R Č A K — Butomus umdobija od osušenog korena ukupbellatus.skroba. tima. vodena lučka. a pri vrhu stabljike se nalaze brojni Sl. porodica Butomaceae — na količina hranljivih materija dossrčci (vodoljub. jedan čovek može za jedan čas da izvadi do 3 kg korena. — Brula — Triglochin maritimum zelenkasd cvetovi.albus. sl.JE S T IV O D IV L JE B IL JE sasušena pa samlevena u brašno i zemlji. Rasprostranjen je po celoj našoj ljasta biljka sa sočnim dugačkim 88 . pore. morodak. raznih slatkiša i dr. potoka i rečica sporog toka su hranljiva. porodica Juncaginaceae — trozupci (morska brula. 84. Može da se koristi bez ograničenja. čapljez.

87. dugačkih do 10 cm. Cveta od kraja maja do početka jula. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplim brdskim i planinskim livadama. Pod zemljom se nalazi velik broj prstolikih krtola (sl. — Srčak — Butomus umbellatus Sl. 86. podzemne krtole Sl. Pri vrhu stabljike je cvast koja' se sastoji od većeg broja lepih beličastih cvetova sa mrkim šarama. na preseku žute ili narandžasto-žute boje. debelih do 1 cm.JEST IV O D IV L JE B IL JE Sl. — čap ljan — Asphodellus albus. na . 87). na većim proplancima u retkim i svetlim šumama. koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. 85. — Čapljan — Asphodellus albus trakastim listovima u krug raspoređenim oko cvetne stabljike. medu retkim žbunjem.

a naročito u jesen. jer spremljene same imaju sprcifičan ukus koji nije uvek prijatan. Listovi su široki 3 — 5 cm. medveđi luk. variva. šećera. a lukovica na mešavinu belog i crnog luka). Mogu se pripremiti kuvane. na- Sl. sluzi i drugih materija. Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i za stoku. Mladi i sočni listovi do cvetanja. često na večem prostoru i u izvanredno velikoj količini. Slično može da se upotrebi i sledeća vrsta: 163. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. 88). Mogu da se koriste bez ograničenja u svako doba godine. 88. a nalaze 90 se na dužoj sočnoj dršci i izbijaju neposredno iz zemlje. sadrže znatnije količine vitamina C i dosta karotina. dok mu je cvast metličasto razgranata: cvetne latice su bele sa crvenkastom žilom. humoznom zemijištu. sl. pečene. S IT N I Č A P L JA N — Asphodellus mkrocarpus (brden). — Sremuš — Allium ursinum ročito na mestima na kojima uproleće duže leži sneg. Podzemne krtole sadrže velike količine skroba. Na mestima gde se često javljaju u većoj količini i na povoljnijem zemljištu jedan čovek može za jedan čas da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. kao i sirovina za hleb i različite kaše u mešavini sa drugim sirovinama. sočni su i sjajni. Višegodišnja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom. Cvetna stabljika je dugačka do 30 cm i pri vrhu nosi glavičastu cvast sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. na dobrom. Ima ga u celoj našoj zemlji od viših brda pa sve do preko 1600 m nadmorske visine.JE S T IV O D IV L JE B IL JE zatravljenim delovima stenjaka i na sličnim mestima. šumski luk. razlikuje se od prethodne vrste sitnijim plodom. porodica Liliaceae — ljiljani (cremuša. koji raste u primorskim krajevima i u delovima Makedonije. čorbe. a dugački do 25 cm. kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim materijama. Cveta od aprila do juna. nešto vitamina C. sremuša. . Cesto se javlja u velikoj meri i na velikoj površini. 164. cremuža. a ređe i posle cvetanja. visoka do 30 cm. S R E M U S — Allium ursinum. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate. Cela biljka intenzivno miriše na luk (listovi na beli luk — češnjak. u svežim i vlažnim delovima lišćarskih (bukovih) i lišćarsko-četinarskih šuma.

Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim livadama u celoj našoj zemlji. čemerika raste takođe na otvorenim travnim površinama. Lukovica koja sadrži nešto manje vitamina C nego listovi. zapuštenim njivama i na sličnim mestima po celoj našoj zemlji. Raste na sunčanim. O K R U G L I D IV L JI L U K — Allium rotundum. dok listovi sremuša izrazito mirišu na beli luk (češnjak). lukovica se kopa na mestima na kojima je ranije uočeno prisustvo ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na kojima postoji opravdana verovatnoća da se može naći (vidi napred!). jela od mesa i dr. začin. ali su mu listovi više strelasto-kopljastog oblika. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 10 kg listova. koji su škodljivi pa i otrovni. njiva i na sličnim mestima u celoj našoj zemlji. Slično sremušu mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste divljih lukova: 165. a kozlac čak i neprijatno miriše. slabo zatravljenim mestima. O K R U G L A S T I D IV L JI L U K — Allium sphaeroprasum. T A M N O L JU B IČ A S T I L U K — Allium atroviolaceum. da iskopa za jedan čas do 2 kg čiste lukovice. 169. Z M IJIN L U K — Allium scordoprasum (pupa. ukraj staza. Na mestima na kojima se sremuš javlja u većoj količini. nadev za testa i sl. ali zato dosta sluzi. Neiskusni sakupljač može da zameni listove sremuša sa listovima đurđevka ( Convallaria majalis) . Može bez ograničenja da se korisd u toku cele godine. sunčanijim i toplijim mestima na kojima sremuš ne raste i listovi su mu znatno -čvršći i manje sočni. skroba i drugih materija. česnulek). za dodatak jelu. upotrebljava se slično mladom luku kao začin. B A L U Č K A — Allium vineale (česnulek. 166. đurđevak se nalazi na otvorenijim. kozlaca (Arum maculatum). ra^liku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim mestima. 91 . brzak. kozjak. mrazovca (Colchicum autumnale) ili čemerike. Što je najvažnije. ređe i kasnije. obične i crne (Veratrum album i Veratrum nigrumJ. na obroncima. Beru se od aprila do juna. 167. mrazovac raste na otvorenim livadama gde nikad nema sremuša i ima čvrste i malo uvrnute listove. sve ove druge vrste uopšte nemaju taj miris. U vreme kad lišće još nije razvijeno ili se već sasušilo i raspalo pa se na površini tla ne mogu da nađu nikakvi tragovi sremuša. Kozlac se katkada nalazi na sličnim mestima kao i sremuš. na mestu na kome se sremuš u većoj količini javlja. listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim uzdužnim jakim lisnim žilama. među stenama. lučka. 168. Jedan čovek može u vegetacionoj sezoni. kao podloga za variva. Raste po livadama i travnjacima prisojnih strana u skoro celoj našoj zemlji. česnulok.JEST IV O D IV L JE B IL JE pirea. Ima krupnije tamnoljubičaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u svim toplijim predelima naše zemlje. kao salata. Listovi mu imaju prijatan ukus i sadrže dosta vitamina C. česnulje).

a pri vrhu joj se nalazi loptasta cvast sa belim. na obalama potoka i na sličnim mesdma u svim planinskim predelima naše zemlje. stabljike i lukovica. porodica L iliaceae — ljiljani (špargla. ukraj vinograda. Njegovi listovi sadrže znatne količine vitamina C. Takođe mogu da se upotrebljavaju mlađi listovi.JE S T IV O D IV L JE B IL JE 170. Ima veoma lepe crvenorljubičaste cvetove i raste na vlažnim planinskim livadama. šparga. Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim livadama svih planinskih predela naše zemlje. Stabljika je gola. V IL IN A M E T L A — A paragus officinalis. koje se u većoj ili manjoj meri nalaze u svim našim krajevima. U ostalom delu godine upotrebljava se samo lukovica kao začin. Dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. pored toga što se upotrebljavaju kao i prethodne vrste. 172. može se koristid bez ograničenja i ne postoji opasnost direktne zamene sa nekom škodljivom biljnom vrstom. bela i ponekad ima i male lukovice sa strane. Više- godišnja biljka sa zeljastom stabljikom. mogu i da se stavljaju u turšiju. uski. smerečica. oko izvora. Naraste do 80 cm pa i 1 m u visinu. 92 Rasprostranjen je u čitavom priobalnom pojasu primorja. a stabljika joj je veoma razgranata i gusto obrasla ljuspastim i igličas- . sl. Nijedna vrsta divljeg luka nije škodljiva. sadrže i znatne količine proteina. Lukovica je okruglasta. na okopavinama. zmijski česan). pored puteva. Listovi su mu niski. S IB IR S K I L U K — Allium sibiricum. Mladi listovi. P A S JI L U K — Allium ampeloprasum (divlji luk. Njegovi listovi. kolenac. nagnuti nastranu. Upotrebljava se čitava sočna biljka u jesen. a jako razvijenim podzemnim drvenastim delovima. 171. L A N E U V A — Allium victorialis (divlji luk — česan. betrica. beluš. u pukotinama stena. mlade stabljike i lukovice od niza drugih vrsta divljih lukova. sitna ljutika). pored vitamina. zimi i u rano proleće kao varivo. purić. ružičastimili purpurnim cvetovima. 89). sama ili češće u mešavini sa drugim zeljasđm povrćnim biljkama. samovilinska metla. mariniraju ili da se ostavljaju na druge načine. vinogradski luk. 173. Sve vrste divljeg luka imaju karakterističan miris na gajeni beli luk ili ređe na crni luk.

praščika). a plod je bobica koja je. a raste u retkim šumama. sočni i meki izdanci predstavljaju ukusno povrće. Seme sadrži masnoće. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom. koji se beru u proleće. naročito na peskovitom i kamenitom zemljištu. Rasprostranjenija je od prethodne vrste. od nizina do brdskih predela. vija. bodljivi slak). a dosta se i gaji.sparagus tenuifolius (divlja špargla. kad sazri. osušeni i proprženi plod je dobra zamena za kafu 1 ima aromu čokolade. gde obrasta i penje se uz druge drvenaste biljke i potpuno ih obavija. konjska struna. 90). ognjenica. Višegodišnja zeljasta biljka visoka do 80 cm. 90. 177 Z L A T A N — Lilium martagon. Slično mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 174. na svetlim i suvim mestima. S P A R O Ž IN A — Asparagus acutifolius (grmolika šparoga. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. crvene boje. šentjanževa jebelčka). Mnogobrojni sitni cvetovi su zelenkasto-beličasti. gojzdna lilija. a plod je bobica veličine sitnog graška i crvena kad sazri. porodica Convallariaceae — đurđevci (tetivica. ajdovska lilija. 175. sl. Cveta sitnim žućkastim cvetovima. U S K O L IS T A V IL IN A M E T L A — A. zečji lan. porodica Liliaceae — ljiljani (zlatni ljiljan. koja se u nekim delovima Dalmacije koristi od davnina. zlatnoglav. šibljaku i po travnim mestima. Raste samo u primorskom delu naše zemlje. T E T IV I K A — Sm lax aspera. a raste u retkim svetlim šumama. na poljima. 176. koje se najčešće bari ili gotovi kao varivo. po ivicama bodljikavim. šumski ljiljan. vilija. Raste u retkim šumarcima. dobra su povrćna sirovina. Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste samo u proleće. Sasvim mladi. po šumarcima. Višegodišnja biljka puzavica sa bodljikavom stabljikom. Rasprostranjena je u primorskim predelima.JESTIVO D IV L JE B IL JE tim listićima. u šibljacima i šumama. a naročito u toplijim krajevima. Cveta u maju. Listovi široko kopljastog oblika su na Sl. — Zlatan — Lilium martanon . krupavče. Mladi izdanci. šumarcima i među žbunjem. listovima srcoliko-trouglastim ili kopljastim.

nešto vitamina C i 94 I drugih materija. porodica L iliaceae — ljiljani (pupa. — Ptičje mleko — Ornitbogallum umbellatum sredini stabljike u jednom pršljenu poređani u krug. Raste u šumama na nešto proređenim mestima. Može da se upotrebljava bez ograničenja. 91. Može da se suši i naknadno troši ili melje u brašno.750 kg lukovice.JE S T IV O D lV L JE B IL JE Sl. kaša. Pri vrhu stabljike na povijenim drškama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubičasto-crvenkaste boje sa pegama sa unutrašnje strane. koja naraste do 20 cm u . — Zlatan — Lilium martagon^ lukovice Sl. jedan čovek može za jedan čas da iskopa 0. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. za spravljanje raznih poslastica i sl. kuvana ili pečena. 92. Može da se upotrebljava za jelo. sluzi. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji od osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske visine. u obliku pirea. lapčet. po šumskim rubovima. P T I Č JE M L E K O — Ornithogallum umbellatum. kao dodatna sirovina za hleb. 178. Cveta u maju i junu. sl. Sveže pržena ima ukus mladih pečenih krompirića. Javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka na jednom mestu. 91) sadrži dosta skroba. manjim proplancima. Višegodišnja mala zeljasta biljka. medu redim žbunjem i sl. Lukovica (sl. 92). Na mestima na kojima se češće javlja.5 do 0. Pod zemljom se nalazi dosta krupna lukovica koja je ljuspasta i žute boje.

Višegodišnja zeljasta biljka sa uskim veoma sočnim listovima koji rastu pravo iz zemlje i poređani su u krug oko cvetne stabljike. vrba. šiljasti. 93. Zimzeleni žbunić visok 20 do 50. a raste po livadama. koje sadrže dosta hranljivih materija. Mladi. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplijim i suvljim staništima. dosta krupna lukovica. zelenika. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. jako razgranat. Cveta od polovine aprila do kraja maja.. »Listovi« su izduženo jajasti. 180. kožasti i kruti. skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. D R E M O V A C — Leucojum aestivum. ali su lukovice ove druge vrste znatno veće. a cvet je krupan. a cela biljka se razlikuje po tome što je znatno veća. veprinac. sl. Pri vrhu cvetne stabljike. V E P R I N A — Ruscus aculeatus. 179. sl. 94). često u veoma velikoj količini na jednom mestu. Rasprostranjena je u skoro celoj našoj zemlji. Lukovica sadrži znatne količine 95 . Cveta u rano proleće malim beličasto-zelenkastim cvetovima. po močvarama. kao što je mrazolvac (Colchicum autumnale). topola. u retkim poplavljenim šumama. — Vepfina — Ruscus aculeatus listovi su joj mnogo veći i širi. Pržene semenke koriste se kao zamena za kafu. Cvetovi su beli. Treba pazid da se ne zamene sa lukovicama nekih škodljivih ili otrovnih vrsta. cvetaju maja i juna. Pod zemljom se nalazi oko 3 cm debela okruglasta lukovica. dosta dugački i duboko žlebasti. Lukovice. lepi beli cvetovi. veliki zvonček. travnjacima. sočni proletnji izdanci upotrebljavaju se kao varivo slično špargli. zvezdasti i nalaze se na vrhu stabljike. koji posuvraćeni vise. Sl. mogu da se koriste za jelo kuvane. bingeljc. jasena i dr. ukraj puteva i staza i na sličnim mestima. Listovi su prizemni. porodica Amarjllidaceae dremovci (sunovrat. sušene i stucane u brašno kao hlebna sirovina i sl. porodica Liliaceae — ljiljani (kostrika. naročito u nižim predelima. a raste na vlažnim mestima.JE S T IV O D IV L JE B IL JE visinu. Plod je crvena bobica. sočni. visoke do 40 cm. Pod zemljom se nalazi sočna. sa belim prugama. levkast i otvorenoljubičaste boje. 93). 2— 5 mm široki. a katkada i do 70 cm. ježevina. među trskom i ševarom.

spremanje hleba. uz obale reka sporijeg toka. ce.182. često u veoma velikom mnoštvu na jednom mestu. kanalima i na sličnim mestima. makalj). kom. koje zi lukovica. trstika. sl. T R S K A — Phragmites com. 95). Može da se daje odličnu sirovinu za hleb. munis^ porodica Gramineae — trave lia . Listovi su dugački. botur. uski. ali samo kratko vreme. Cveta u julu. korisd u toku cele godine. šašika. sirčica.raznih poslastica. trost. se dremovac javlja u većoj količini. a zatim melju u brašno i koriste kao dodatna sirovina za skroba i sluzi te je veoma hranjiva. Osušen i samleven raznih poslastica i sl. tako da ne može da mogu da se dobiju veoma velike se primeti gde se pod zemljom nala. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se upotrebljavaju i za kuvanje čorbi i variva. koja la biljka je u presnom stanju škod. Ona sadrži dosta ljiva. Raste po barama. ali razne poslastice i sl. Višegodišnja biljka.se ubrzo stvrdne.ozledi. jer veoma brzo postaju čvrsti i neupotrebljivi. kaša.JE ST IV O D IV L JE B IL JE 5 m. (beli rogoz. šiljati. Mogu Sl. Ne postoji opasnost da se zamene čovek može u mekoj zemlji da sa nekom drugom škodljivom biljizvadi za jedan čas do 5 kg lukovice. ali se u kuvanju škodljivi smole i šećera i može neposredno da sastojci gube i skuvana lukovica se korisd za jelo ili za spravljanje bez opasnosti može da se upotreb. po ribnjacima. Višegodišnja . dugačak i po nekoliko metara. ženski rogoz. kaše. — Drem ovac — Leucojum aestivum da se suše. za spravljanje gih materija. porodica Tjphaceae — rogozi (trst. Podanak sadrži ljava za spravljanje pirea. kao mnogo skroba. visoka 2 do ševar. zatim šećera i drusirovina za hleb.Cvetovi su smeđe-crvenkaste boje i složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. na močvarnim i vlažnim mestima. iz nje teče gusta masa.količine svih ovih si|ovina. pokrivajući prostrane površine (tršćaci). 94. Na mestima na kojima mogu da se koriste bez ograničenja. sa odrvenelom stabljikom debelom 1 do 2 cm. Ima veoma razvijen podanak. R O G O Z — Tjpha latifo181. Sa jedne veće ubrzo po cvetanju nadzemni delovi bare ili močvare pokrivene trskom biljke satrunu. Kad se stabljika Zbog sadržine nekih alkaloida.

uski. najviše u ravnici ili do nižih planinskih predela. a raste po močvarama. mogu da se peku i jedu. koji raste u mulju pod vodom. Listovi su široki kopljasti. Zreli klasovi. koja pri vrhu nosi više crvenih. koji liče na klip. crni rogoz). sočni i obrastaju cvetnu stabljiku. divlji krompir. jedan (prošlogodišnjj) manji. izbijaju plavkasto-zeleni listovi. često u veoma velikom mnoštvu. Cvetovi se razvijaju u trećoj godini na vrhu cvetne stabljike i složeni su u uspravan klip dug 20 do 40 cm. K A Ć U N -j— Orchis morio. pa može da se suši. Podanak rogoza sadrži veoma mnogo skroba. — Kaćun — Orchis morio . salep. koja ispod zemlje razvija dva okruglasta jajolika gomolja.JEST IV O D IV L JE B IL JE biljka. kokotek. jurjevka. 184. Ima debeo podanak. takode mogu da se koriste kao povrće. koja naraste od 1. 96. veći. visoka od 10 do 40 cm. tresavama. porodica Orchidaceae — kaćuni (kaćunak. a raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. melje i upotrebljava za spravljanje hleba. ceptec . crven- Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji. Mlade stabljike Sl. U nas je veoma rasprostranjen. dugački 1 —2 m. barama. Iz podanka.5 m. a drugi (ovogodišnji). kaša i sl. 96). sl. uzduž isprugani. ukraj reka i jezera.5— 2. ritovima. Slično može da se upotrebljava i vrsta: 183. Višegodišnja zeljasta biljka. U S K O L IS T I R O G O Z — Tjpha angustifolia (muški rogoz.

M A L I K A Ć U N A K — Orchis tridentata (spasovsko cveće. cvet je jedan. žganček. 186.jolike. Može da se upotrebljava bez ograničenja. zatim belančevina. ali se razlika lako uočava. Cvetovi su mu svetloljubičasti s tamnocrvenim pegama i crticama. Najznačajnija razlika je u tome što. Ako. Gomolj nije celovito okrugao. Gomolji mogu da se koriste u toku cele godine. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. ukoliko se mesto od ranije nije dobro uočilo. ružičasto-otvorenoljubičaste boje i cveta u jesen kad listova još nema. a zatim osušeni i samleveni u brašno. 188. krstenica. od kojih je jedna manja. rastu pravo iz zemlje i poređani su u krug. a kaćun dve ja. postoji izvesna mogućnost da se zameni sa otrovnom biljkom mrazovcem (Colchicum autumnale). Cveta u maju i junu. Cvetovi su mu sivkastoružičasti. te ne može da se primeti gde se gomolji nalaze. daju poznati salep. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. Cvetovi su mu purpurne boje. od brežuljaka pa do oko 1 5oo m nadmorske visine. sunčanim livadama i u retkim svetlim šumama i šumarcima. muški salep. Rasprostranjen je u skoro celoj zemlji. krupan. Na mestima na kojima se kaćun javlja u većoj količini. sl. Siroko je rasprostranjen.). ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili neposredno posle toga. V E L IK I K A Ć U N — Orchis militaris (veliki kaćunak. Pošto su 2—3 minuta držani u ključaloj vodi. sluzi. sl. zatim za kuvanje veoma zdravog i hranljivog zimskog pića. Gomolji kačuna sadrže veće količine skroba. . Cveta u maju i junu. Raste po suvim. za razne poslastice i sl. M O C V A R N I K A Ć U N Orchis laxiflora . gozdna kukavica). dekstrina i drugih materija. Kao salep upotrebljavaju se gomolji i od sledećih vrsta biljaka: 185 M L E D A C — Orchis mascula (muški kaćun. P E G A V I K A Ć U N A K — Orchis maculata (kukavičji vez. već je dlanolik. Gomolji su okruglasti. Listovi su mu pri dnu sa tamnocrvenim tačkama. je sakupljač neiskusan. biljka nema cvetnu stabljiku. da se kuvaju i prerađuju na razne načine (pire kao od krompira i sl. a raste pretežno po retkim šumama i šumarcima. Mogu da se prže kao mladi krompirići. Cvetovi su ružičaste boje. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do i kg gomolja. čeladasta kukovica). 189. levkastog oblika. koji može da se meša sa drugim sirovinama za spravljanje hleba i raznih kaša. 187. 97 desno).JEST IV O D IV L JE B IL JE kasto-ljubičastih ili ređe belih cvetova. Raste na vlažnim mestima. 97 levo). a druga veća. mošnjica. Cvetovi su crveni i skoro okrugli. dok se listovi razlikuju tek na proleće kad biljka ne cveta. često u većoj količini na jednom mestu. već cvetna drška izbija pravo iž 98 zemlje. U leto nadzemni deo bilj ke se osuši i satrune. šarulja. Cveta u aprilu i maju. Listovi mrazovca su veći i uvek malo uvrnuti. mrazovac ima jednu okmglu lukovicu. Rasprostranjen je u većem delu naše zemlje.

193. V R A N JA K — Gjmnadenia conopea (crveni vranjak. Sličan je prethodnoj vrsti. sl. Listovi se razvijaju gotovo paralelno sa cvetnom stabljikom. Široko je rasprostranjen. 195. vratiželje. Cvetovi su svetlocrveni. Sl. Dosta je rasprostranjen. Pri zemlji su dva poveća eliptična lista. a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su manji i kopljasti. retko beli. Sl. 192. Cvetovi su tamnocrveni. P L A S T A K — Anacamptis pjramidalis (plastak. kočijica. Raste po vlažnim livadama. U S K O L IS T I K A Ć U N — Orchis incarnata. — Vim enjak — Platanthera bifolia (levo) i zelenkasti v im e n ja k —Platanthera chlorantha (desno). 196. otročnik). lijepa gospica. muhovnik. Široko je rasprostranjen. 97. cepetac. Raste po retkim planinskim šumama. — Mledac — Orchis mascula (levo) i pegavi kaćunak — Orchis maculata (desno) 194. Gomolji su okrugli. pukovca). gorov cvijet. 98. Široko je rasprostranjen. Široko je rasprostranjen. Dosta je rasprostranjen. retko zelenkasti. J E L E N J A K — Orchis pallens. Gomolji su okruglasti. Z E L E N K A S T I V IM E N JA K — Platanthera chlorantha.JESTIVO D IV L JE B IL JE 190. sučja kukavica. turski perčin. Cvetovi su mu zelenkasti. Gomolji su dlanoliki. 99 . M E D E N I K A Ć U N A K — Orchis ustulata. Cvetovi su bledožute boje. 98). Raste na vlažnim i močvarnim mestima. Cvet je crno-crvene boje. Cvetovi su beli. V IM E N JA K — Platanthera bifolia (volovod. 191.

Opisaćemo neke biljne vrste. 99. Cveta u toku celog leta. kad sazri. koja je. Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i planinskim šumovitim predelima. hudičeve črešnje. modrocrvene boje. V E L E B I L J E — Atropa belladonna. kao i one čiji pojedini delovi (listovi. Može da naraste u visinu i do 2 m. plodovi i dr. 1. izazovu ozbiljne poremećaje. požarištima i sličnim mestima. često u velikoj količini. da budu otrovne. — Velebilje — . sa tamnoljubičastim sokom.III. sjajna bobica. mogu da . porodica Solanaceae — pomoćnice (bun. 99). Raste po rubovima šuma. O T R O V N E I L I Š K O D L J I V E B I L J K E Među samoniklim biljkama ima i takvih koje. bunovina. ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. jagodičasd ili bobičasti plodovi nekih otrovnih biljaka). izbijaju iz pazuha listova i boje su mutnoljubičastosmeđe. a drugi mali. 100 . vinika. Plod je veoma lepa. a neke čak i smrtonosne. trava od ludila. od kojih je jedan veliki. koje se u prirodi dosta često nalaze. U svakom pršljenu grane ima po dva jajolika lista. ako ih čovek upotrebljava za jelo u manjoj ili veeoj meri. Cvetovi su pojedinačni. te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo.-I tropa betladonna a spadaju medu najškodljivije. kao višnja krupna. Višegodišnja zeljasta biljka. prosecima. jako granata.) liče na inače upotrebljive delove neškodljivih biljaka. Sl. sl. krčevinama.

ređe i do 1. na dubrištima. veoma su sočne. a na donjem kraju se postepeno sužava u dršku. sočni. — Bunika — Hyosciamus nipjtr IO I . porodica Solanaceae — pomoćnice (trava od zuba.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Listovi velebilja nisu slični listovima nijedne jestive neškodljive biljke. trava od astme. Svi delovi biljke su otrovni. da ih beru i jedu. naročito oko naselja. hudobilnik. Listovi i ostali delovi kužnjaka nisu slični nijednoj jestivoj samonikloj biljci. 101). te mogu da prevare. — Kužnjak — Datura stramonium Sl. debela. K U Ž N JA K — Datura stramonium^ porodica Solanaceae — pomoćnice (tatula. po ivici sa šiljatim zupcima. 2. Stabljika je jaka. Naraste do 1. Cveta preko celog leta lepim belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice. naročito decu. Jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka.5 m u visinu. ioo). 101. po ivici krupno zupčasto. te ne postoji opasnost da se pri skupljanju drugih biljaka slučajno ne oberu i listovi kužnjaka. Naraste do 1 m u visinu. šiljasto. Jednogodišnja zeljasta biljka. zapuštenim mestima i sl. lišće na stabljici je sitnije. pasja jabuka. črni zobnik. sl. bez drške je i Sl. jer su u znatnoj meri otrovni. nakiselo-slatke i veoma prijatnog ukusa. a naroiito bobice. Plod je kao orah krupna zelena bodljasta čaura. Biljka je veoma rasprostranjena u celoj našoj zemlji i raste kao korov na najrazličitijim mestima. 3. sl. zubnjača. Prizemno lišće je dugačko 10— 30 cm. trokrako razgranata. 100. duguljasto-jajastog je oblika. Bobice. Listovi su tamnozeleni. B U N IK A — Hjosciamus niger.5 m. primamljivog izgleda.

ra veličine naprstka. istim niti na sličnim staništima.jajoliko-duguljasti. Opis i ove biljke dat je ukratko prilikom opisivanja Sl. slično kao od bunike. odnosno njenih listova.Listovi nisu slični nijednoj upokupljanju ne postoji opasnost da se trebljivoj samonikloj biljci. 103). sećaju na plodove jestive žutike ili 4.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E svojom osnovom obuhvata stab. 155). sl. Cvetovi su sitni.bobica duga 1 cm. slahčica. grenka. C e m e r i k a — 1Veratrum album. povijuša. a u većoj ma je otrovna. Veoma je rasprostranjena biljka Plod je crvena jajoliko-duguljasta u celoj našoj zemlji. P A S K V IC A — Solanum dulcašimširike (Berberis vulgaris). Đ U R Đ E V A K — Convallaria majalis. Listovi su joj srcoliki ili Plod je duguljasto-kruškolika čau. a raste na vlažnijim Cela biljka je neprijatnog mirisa i mestima. ljubičasti.tim. porodica Liliaceae — ljiljani (bela čemerika. Međumara. dat je pri opisivanju jestive samonikle biljke sremuš — Allium ursinum (videti jestivu biljku br. u dužinu.drvenasti žbun. puštenim mestima u nizini i u Biljka je rasprostranjena u celoj brdskim predelima. žutika je dosta visok i razvijen Polužbunasta biljka. biljnu vrstu. dok je plod paskvice slatkasto-nagorak (što se ogleda i u naučnom imenu ove biljke. ali plozameni sa nekom drugom jestivom dovi mogu u izvesnoj meri da podbiljkom. ako se to ima u vidu.že da naraste i po nekoliko metara ljiku. njihovi plodovi ne mogu zameniti. plod žutike je izrazito nakiseo. nagorkog ljutkastog ukusa. porodica Liliaceae — ljiljani (đurđica. našoj zemlji. zavlačni koren. prestrelen. 5. VeoCela biljka je škodljiva. — Paskvica — Solanum dulcamara sremuša — Allium ursinum (videti . a timbolja. Mo. Listovi i ostali njeni meri uzeta može da izazove i ozbiljdelovi ne liče ni na jednu jestivu nija trovanja. 6. Opis ove biljke. 104). gde je ukazano na razlike između upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova čemerike. sl. sl. porodica Solanaceae — po. 102). Raste po na. Cveta u toku celog leta. često u znatnom broju. 102. razhodnjak. te se. ove dve biljke ne rastu na moćnice (razvodnik. te pri pažljivom sa. cveta u toku celog leta. dulcamara znači slatko-nagorak). Osim toga.

Treba ukazati još i na to da đurđevak ima plod kao sitnu crvenu bobicu. klobučić. čoveljček. preobjedna. 7. otrovan i ne treba da se koristi ni na koji način.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl. veoma lepa.. . nalep. — Čem erika — Veratrum album Sl. Ovaj plod je. Raste u planinskim predelima po livadama. međutim. 105). JE D IĆ — Aconitum napellus. Višegodišnja zeljasta biljka.5 m. na proređenim šumskim mestima i sl. a doČta se gaji i kao ukrasna biljka. porodica Ranunculaceae — ljutić (jedič. 104. gde je ukazano na razlike upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova đurđevka. sl. koja može da izgleda privlačno i da navede nepoznavaoca da je upotrebi. proplancima. 103. visoka do 1 — 1. — Đurđevak — Convallaria majalis jestivu biljku broj 155). sa jako perastim listovima i veoma lepim ljubičastim cvetovima.

kruževac. Plod je okrugla bobica. 107). hudoglidje. Ne liči ni na jednu jestivu biljnu vrstu. ni po jednom svom delu ne liči na neku od jesđvih biljnih vrsta. a po veličini i obliku prilično liči na krupniju Cela biljka je veoma otrovna. U sredini se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugačkoj peteljci. dosta razgranat. često još po snegu.Daphm šumama u celoj našoj zemlji. H A JD U Č K A O P U T A — Daphne me^ereum. m e^reum 104 . Lista posle cvetanja malim zelenim listovima. veličine graška. mečec. 8. a ne samo na bobice. Zato treba obratiti pažnju na celu biljku. naraste u visinu do 1 m. bez peteljke i gusto su poredani svuda oko cvetne grančice. 9. porodica Thjmeleaceae — hajdučke opute (vučja oputa. Cveta rano u proleće. volčnik. sl. vučja lika. cvetovi su veoma lepi. koji stoje u pršljenu. koja naraste u visinu do 30 cm. V R A N IN O OKO — Paris quadrifolia.a . porodica Liliaceae — ljiljani (petrov krst. te se često deca i drugi posetioci šuma prevare te ih beru i jedu. ali su bobice veoma primamljive. Raste često u mešovitim S1 Io6. — Jedić — Aconitum napdim crno-modra bobica. Mali žbun. sl. Plod je Sl. veoma su prijatnog mirisa. U gornjem delu stabljike nalaze se četiri (veoma retko 5—6) pravilno raspoređena lista. _ H ajdučka oPu. 106). jasnocrvene boje kad sazri. krstac. ružičasto-ljubičasti.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E Cela biljka je škodljiva. te pri pažljivom skupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom upotrebljivom biljkom. 105. a u većoj količini uzeta može da bude i otrovna. krujača jagoda. ali borovnicu. Zeljasta biljka.

— Kozlac — Arum maculatum Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. — Vranino oko — Paris quadrifolia Sl. a raste u mešovitim šumama brdskih i planinskih predela. To je značajno u odnosu na mesnati koren. 108. 109). Po ukusu pali u ustima. humoznoj zemlji. uvek na dobroj. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. 108). Kako bobica može da podsed na neke jestivne plodove (na primer na borovnicu — mada je sjajna. različito obojenom izraslinom. Svi delovi biljke su otrovni. Cela biljka je škodljiva. često sa tamnim mrljama po površini. kačnik. Plod sačinjava više bobica crvene boje grupisanih pri vrhu cvetne stabljike (sl. sa tamnozelenim listovima strelastog oblika. K O Z L A C — Arum maculatum. štrkovec. zakozlik. zminec. Međutim. dok su borovnice prevučene lakim pepeljkom). među žbunjem. sl. a naknadno mnogo jače. Treba obratiti pažnju da se listovi kozlaca ne beru zajedno sa listovi105 . Koren je zadebljao. koji sadrži dosta hranljivih materija (skroba). 10. te može da se upotrebi za jelo sam ili u mešavini sa drugim skrobnim sirovinama. treba obratiti pažnju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna. krtolast. od pobrđa pa dosta visoko u planine. 107. u obliku debelog klasa (klipa) sa ovećom listolikom tuluskom.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl. Višegodišnja zeljasta biljka. a raste po šumama. kuvanjem i sušenjem biljka gubi škodljive sastojke i postaje upotrebljiva. Cvetovi su karakteristični. porodica Araceae — kpzlaci (majasil. isprva slabo. a završavaju se golom. a naročito bobica.

Cvetovi su tampodsećaju na orlove kandže (otuda nocrvene boje. pošto se ove bobica bez peteljke stisnuto je u dve vrste često nalaze blizu. pa se stoga po njima brdskih i planinskih predela u skoro celoj našoj zemlji. dožuti i javljaju se po dva u pazuhu 11 . — Kozlac — Arum maculatum. ružičaste* žućkaste ili crvene boje.pazuhu listova. po više jestiva biljka br. mogu da izazovu i ozbiljne poremećaje. po brdskim i planinskim predelima. jer sremuš može ljiva. svetlijim šumama i šumarcima brdskih predela skoro u celoj našoj zemlji. rožičevje. plod je sočan. sitnim ili nešto krupnijim visokoplaninskih predela u većem cvetovima neobičnog oblika. međutim. boje su žućkastobele. Za. Plod im je bobica. koje rastu po celoj našoj zemlji. koji raste po šumama viših i lepim. tamnocrveporodica Caprifoliaceae — kozo. pa se dešava da ih neupućeni beru i jedu. naročito ako su uzete u većoj količini. 110). zreo plod pršljenovima duž gornjeg dela stabljika. Cvetovi su blemogu lako da raspoznaju.O TR O V N E ILI ŠK O D LJIV E B I L J K E ’ ime: orlovi nokti). plod je sočan. C R V E N O P A S JE G R O Ž Đ E da se jede i presan. crno pasje grožđe. listova. te bi nepažnjom — Lonicera xylosteum (brzolist. koji delu naše zemlje. Zbun. Puzavica. 109. a zru u leto i ranu jesen. koja raste u toplijim. koji se znatno koji raste po svetlim šumama viših razlikuju. bele. a ima ih i u primorju. 106 . Skoro je neškodbuna je nepoželjna. plomogao da se uzme i koji list od kozlaca zato treba obratiti pažnju toplet. a spolja imaju crvenkasti preliv. ničkoj peteljci. orlovi nohtje). orlovnjak. K O Z JA K R V IL I O R L O V I N O K T I — vrste roda Lonicera. tikvić. sl. na oblik listova. posebno Đ E — Lonicera alpigena (stokoža. nisu jestive. crvene boje. crven. plod je ma sremuša ( Allium ursinum — sočan. dok od nekih. sl. Bobice su dosta privlačne. U nas rastu sledeće vrste: O R L O V I N O K T I — Lonicera caprifolium (kozja krv. m ) . crvene ili crne boje. one. Cvetovi se javljaju u cvastima u Sl. P L A N IN S K O P A S JE G R O Ž To su žbunovi ili puzavice. Cvetaju s proleća. već su od većine vrsta škodljive. jednostruka ili dvostruka. po dve bobice na zajedkrvine (kozokrvina. Odlikuju se Žbun. 164). pasje grožđe). Škodljive su.ne boje. sjajan.

112 . u nas se javljaju još: lep ljiva kozokrvina (Loniceraglutinosa) u primorju (žbunasta. Zbun. Cvetovi su beli ili ružičasti. koji raste u šumama nižih planinskih i planinskih predela u većem delu naše zemlje. — Crno pasje grožđe — Lonicera nigra Sl. Nisu jestive.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E sjajan i ima po dve bobice na zajedničkoj peteljci. iii. — Crveno pasje grožđe — Lonicera xylosteum Sl. cvetovi ružičasti bobice cr- Sl. a bobice crne i nalaze se po dve na jednoj peteljci. Osim opisanih vrsta. Smatra se otrovnim. C R N O P A S JE G R O Ž Đ E — Lonicera nigra (sl. — Planinsko pasje Lonicera alpigena grožđc IO7 . 1 1 2). iio.

Listovi zelja imaju dobro izraženu lisnu dršku. bučumiš. m editeranski orlovi nokti Listovi su svi prizemni. mišje zelje. bobice ljom se nalazi lukovica. a u donjim delovima se po njoj nalaze smeđocrvene pege. bobice crne). _ Mrazovac — Colchicnm autnrnruile ljena je od po 12 do 20 krakova. Stitasta cvast sastavn j. listovi kožasti. sl. pri vrhu su šiljati i malo kozjačina (Lonicera periclymenum) uvrnuti. bez lisne drške. a nervi su fini i pružaju se samo uzduž celog lista. ušivec. dok listovi mrazovca nemaju dršku. 114). Stabljika je jako razgranata.nizina do viših planina. Plodovi svih ovih vrsta 3 cm. 1 1 3). sjajni). jesenji kaćun. Rasprostranjen je skoro u celoj smatraju se nejestivim. često u nji vočak. K U K U T A — Conium maculatum. vatske. Sremuš. velika 2 do crvene). koja naraste do 30 cm u visinu. Cela biljka sadrži otrovni sastoVišegodišnja zeljasta biljka. jese. cvetovi žućkas. koja može da naraste i preko čovečije visine. manje su sjajni i na njima se dobro vidi jako razgranata mreža lisnih nerava. nikad ne raste na livadi. izbijaju (Lonicera etrusca) u delovima Hr.O TR O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E vene). Pod zem(cvetovi žućkastobeličasti. cvetovi žućkastobeli) i 3 do 5 cm.pravo iz zemlje. našoj zemlji. porodica Umbelliferae — štitare (velika kakuta. Toptuno neupućeni skupljač mogao bi lišće mrazovca da zameni sa lišćem sremuša ili zelja. a lisprimorju (puzavica. od ljani (mrazovka. zim zelena levkastog oblika i ruličaste boje. Crne Gore i Makedonije dugački su 15 do 35 cm.vlažnim Hvadama i travnjacima. već u šumi listovi mu jako mirišu na luk. sl.pojedinačnim krupnim cvetovima tobeli. porodica Liliaceae — lji. tovi izbijaju tek narednog proleća. kozokrvina (Lonicera implexa) u : koji izbijaju pravo iz zemlje. a raste po svežim i 12. a široki (puzavica.(počev od avgusta meseca) lepim še zemlje (žbunast. brnduša. Odlikuje jak kolhicin i škodljiva je za čoveka i za životinje. sjajni. Dvogodišnja zeljasta biljka. iznutra šuplja i posuta plavičastim pepeljkom. sa finim lisnim u toplijim delovima naše zemlje nervima duž celog lista. velikom mnoštvu. međutim. 13. modri kozolist (Lonicera se time što najpre cveta u jesen coerulea) u zapadnim delovima na. M R A Z O V A C — Colchicum autumnale. na 108 .

od nizina pa do viših brda. . otuda i neka od njenih narodnih imena) i sadrži otrovne sastojke. po zapuštenim mestima. dok sve druge vrste imaju prijatan začinski miris. a raste u blizini naselja. a njegova .O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl. 114. Rasprostranjana je po celoj našoj zemlji. miris kukute je veoma neprijatan. ali malo pažljiviji skupljač može lako da uoči raziku jer. za razliku od drugih. ukraj ograda. — Kukuta — Conium maculatum kojima se nalazi velik broj sitnih belih cvetova. pegava. Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa (miriše na miševe. Listovi kukute mogu da liče na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice štitara. na ruševinama po bunjištima i na sličnim mestima.stabljika je.

Po obliku i gradi razlikuju se sledeće grupe gljiva: i.ljom drškom. GOBE) Gljive (pečurke. a najviše početkom jeseni. P E C U R K E . i i 6. oborenih i trulih stabala. Gljive mogu da se nađu tako reći svuda: po šumama. gde ima nagomilanog opalog lišća. panjeva. SM R Č C I I H R Č C I (sl. brašniave površine. Spremaju se za jelo na razne načine (v. ispeći ili ispržiti. po pašnjacima. — Karakteristike gljiva IIO . parkovima. Mešovite šume četinara i liščara bogatije su gljivama nego čiste liščarske ili četinarske. GOvinama. imaju šešir i treba ih dobro prokuvati. livadama. imaju jako naborane ili Sl. 11 5 . »Pripremanje jela od gljiva«). proplancima i sl.IV . Da bi bile svarljivije B E u užem smislu. nego na strmijim padinama u šumama sa gustim podmlatkom ili jako proređenim u kojima na tlu ima mnoštvo zeljastih biljaka. 2. One traže vlagu i zato ih uvek ima više na zaklonjenim terenima. gobe) razlikuju uzdužno-rebraste glavice sa valjse od zeljastih biljaka po tome što kastom ili uzdužno-rebrastom šupsu kaloričnije i bogatije belanče. 117. a donekle mogu da zamene i mesnu hranu. 118). Ima ih od proleća do kasne jeseni. grana ili gustog pokrivača od mahovine. GLJIVE (PEČURKE. G L JI V E .

pupavke. 117 . Među njima razlikuju se ku dršku. J Ć S E N J I H R Č C I — Helvella (sl. Javljaju se u proleče u niskoj travi u proredenim šumama od oko 300 do 1000 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. 115): 4. B A B J E U VO (sl. H R Č C I — Gjromitra (sl. zakice. a kad šešira ima listiće (lamele. (sl. bele. ali veoma krt i lomljiv. šuplja. prašnice (sl. Šešir im je okruglast ili valjkasto-kupast. Javljaju se u proleće na ivicama šuma i proplancima od nižih brda do oko 1200 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. 142) su bez šešira. — druga grupa na donjoj strani sazru. Sešir im je krpasto uvijen. lisičarke. Drška je uzduž rebrasta i šupljikava. P U H A R E . 116 . 2. prstenke. Drška beličasta. (sl. K O R A L K E . šešira ima cevčice (sl 115). a ispod šešira retke nabore. 3. Iz kratke mlečnice. Ima ih više vrsta i svi su jestivi. 116). 11 5). — HrČak — Gyromitra esculenta III . smeđe boje. sl. Svi su jestivi. Najvažnije vrste gljiva iz prve 5. lisičke pričvršćenu dnom za podlogu. smeđe ili mrke boje na beloj Sl. Veoma su lomljivi. 6. ceo sadržaj im se pretvara u prah. S M R Č C I — Morchella (sl. 3. capice ili grive grupe su: rudnjače. 143) liči U grupu gljiva sa cevčicama spana plitku čašicu nepravilnog oblika daju vrganii i škripavci. krat- J E S T IV E G L J I V E s m r Cc i i h r Cc i 1. 141) — prva grupa na donjoj strani su okruglasto-kruškolike. — Kupasti sm rčak conica — Morchella Sl. 140) imaju levkast šešir. 118). L IS IC IC E . GOBE) dršku. kestenjaste boje. Šešir im je vijugavo naboran i kao voštan. koji silaze niz dršku. mastiljavke i drške veoma se gusto granaju te liče na korale. 117). reduše.^ G L JIV E (PEČURKE. dve grupe (sl. uzdužno naboran.

a kad šešir postaje ravan. GOBE) SI. a kasnije zaravnjen šešir. pečurke. pr^ene ili kuvane. 120. 119 . šampinjoni. Sve gljive ovog roda imaju pod šeširom bele listiće koji su u blizini drške izbo- 1 R U D N JA Č E — Psaliota (kaluđerke. što se gljiva više razvija sve su tamniji. Javljaju se u jesen u retkim lišćarskim i četinarskim šumama od oko 300 do preko 1000 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. 119). Najčešće se nalaze na đubrenim livadama. a kad se prelomi. ranije ili kasnije porumeni ili požuti. Meso je bele boje. sl. pretežno bele boje. Listići s donje strane šešira su u mladih rudnjača beli. — R udnjača — Psaliota campestris Sl. jer sirove izazivaju želudačno-crevne poremećaje. kukmaki. R E D U Š E — Tricholoma (kružoliske.G L JI V E (PEČURKE. Svi su jestivi. 112 Đurđevka — Tricholoma georgii . ubrzo postaju ružičasti. U gornjem delu drške nalazi se smežurana uska ogrlica. — V elik i hrčak — Helvella gigantea dršci koja je uzduž rebrasto' izbrazdana. 2. i i 8. Jestive su. kolobarnice). PEČURKE SA LISTIĆIMA imaju najpre okruglast. Sve vrste ovog roda Sl. oni su tamnokafene boje. a ima ih i u nižim i brdskim svetlijim šumama. Sve vrste smrčaka i hrčaka se jedu samo pečene.

lrđevka “ T riM o m a georgu c) Sivka — Tricholoma scalpturatum i Tr. po kome se nalaze prilegla vlakna iste boje. Listići pod šeširom su veoma gusti. Raste po bukovima šumama. Površina šešira je vlasasta sa kratkim čupercima. Sl. koji su nakostrešeni ili polegli. pri čemu prečurke sačinjavaju široki krug (»vilino kolo«). risanca. jurjevka. sl. naročito borovim. ranka. Ima je u skoro celoj našoj zemlji. brusenca. đurđevača. Javlja se u većem delu naše zemlje u četinarskim šumama. 120). a listići su beli. G O BE) čeni a kod same drške jako suženi. b) Pepeljasta reduša — Tricholoma terreum (prstena kolobarnica. Najčešće se nalaze sledeće vrste: a) Đ urđevka — Tricholoma georgii (reduša. 122). U druge šešir je sive boje sa ljubičastim . dok kasnije postaju po ivici žuti. Javlja se od proleća na ivicama šuma u travi i ispod šumaraka do visine od oko 1000 m. često u velikoj količini. a čitava gljiva miriše na brašno. a kasnije postaju sivkasti. 12 1. — Pepeljasta reduša — Tricholoma terreum 113 .G L JIV E (PEČU RKE. Može se jesti i presna. Listići su u mladih reduša beli. SL I2oa “ Đ. od nizine pa do preko 1000 m nadmorske visine. s l 121). U prve je šešir bronzane boje. portzntosum (sl.

— Sivka — Tricholoma portentosum prelivom i ljigav. GOBE) SI. u mladosti sa podvijenim rubom. ispravi.boje. Javlja se u četi. sem onih koje su. 123. Kada je mlada ljubičaste je sredine ka obodu polegli prameno. sem primorskog krša. Javlja se najviše u čištim d) M odrikača — Tricholoma nudum (vijoličasta kolobarnica. 3. 123). narskim šumama. zelene i dr.Sešir je mesnat. Hstići ispod šešira ne dopiru do drške. Ove gljive imaju šešir živih boja (crvene.mestimično je čokoladasto-mrka. ljubičaste. lišćarskim šumama. Sve su jestive. a najmanje u čistim četinarskim šumama od oko 500 do 1300 m. a sa starošću ova boja bledi i vi crnih vlakana. Z E K IC E — Russula (Golobice. koji se kasnije rišu na brašno. sl. 122. 125). 124. a po njemu su od sl. koje se razlikuju po boji šešira i listića.). — Modrikača — Tricboloma 114 . Gorkog Sl.G L JIV E (PEČURKE. žute. nešto manje u mešovitim. Ima ih veći broj vrsta. Obe vrste mi. nemaju mlečnog soka. kad se presne %agri%uygorke ili Ijute. svi njihovi delovi su krti i veoma lomljivi. u skoro celoj našoj zemlji.

koje se razlikuju treba odbaciti sve ^ekice gorkog ili po boji mesa i mlečnog soka. paprene ili i mogu da se nalaze u većoj količini gorke. narandžast. Sve u svim šumama do visine od oko su jestive. čiji je šešir od svetloružičaste ljive. Nema otrovnih vrsta. do jarkocrvene boje. 127). žuć. GOBE) ukusa je i otrovna zekica bljuvara koji pri najmanjoj povredi gljive — Russula emetica (bljuvna golo. Mlečnice su dosta prljavobeo do bledosmeđ. Zbog toga Ima ih više vrsta. i to skoro u celoj našoj kast. 126.G L JIV E (PEČURKE. 124. i to U nas su najpoznatije: rujnica skoro u celoj našoj zemlji. 1500 m.curi u kapljicama. Po Ijutog ukusa. — Zekica — Russula virescens . (Lactarius^ deliciosus) i pipernjača 4. ljubičast. Listići česte i mogu da se nalaze u većoj ispod šešira ne dopiru do drške. a neke i do 2000 m. Sl. Zekice su dosta česte ukusu mogu biti blage. zelen). količini u svim šumama do oko Sve vrste imaju u svim delovima 1500 m. Krte su i lombica). zemlji. & neke čak i do blizu mlečni sok (bezbojan. sem onih koje su gorke.2000 m. M L E Č N IC E — Lactarius(Lactariuspiperatus)9 koja je ljutka(sl. Šešir im je pretežno stog ukusa. beo. ali znatno manje od zekica.

Listići ispod šešira ne dopiru do drške i beličaste su boje. — Ljubičasto-zelenkasta zekica — Russula cyanoxantba 5. Ima ih više vrsta. U gornjem delu drške u razvijenijih primeraka nalazi se krpasta ogrlica kao slabo pričvrščen pomičan prsten. U svih vrsta drška se lako odvaja od šešira kao i2 nekog ležišta. ima tamnomrke Ijuspe. srednje veličine (10 do 15 cm). 129). 125. P R S T E N K E — Lepiota (sunčanice. Većina vrsta na gornjoj površini šešira. — Rujnica Lactarius deliciosus . sl. medu kojima vclikih sa dugačkom drškom (20 do 40 cm). i Sl. jesenke. 116 126. koja je beličasta. dežnikarice. 128. GOBE) SI.G L JIV E (PEČURKE.

gospe). od nizina do preko 1200 m u skoro celoj našoj zemlji. 129. od oko 300 do 1200 m nadmorske visine. listići se razmekšaju i pređu u crnu tečnost. još nerazvijena malih (ispod 5 cm). 127. po livadama i travnjacima. Najznačajnije su dve veće vrste. koja može da se upotrebi kao mastilo. — Ljuta mlečnica piperatus — Lactarius Sl. 6. — Prstenka — Lepiota procera7po tp u n o razvijena 117 . Sve su jestive. tintnice. i to: Sl. najčešće u zbijenim skupinama od po desetak i više primeraka.G L JIV E (PEČ U R K E . M A S T IL JA V K E — Coprinus (jarčići. 128. — Prštenka ili sunČanica — Lepiota procera. sem malih. Prstenke se nalaze u svetlijim šumama. kaljđerci. među kojima ima 1 škodljivih vrsta. Javljaju se na zapuštenim mestima dosta dubrevitim. Ubrzo pošto im se šeširi otvore. G O BE) Sl. đubrovitim mestima i sl. Sve vrste ovog roda su nežne i kratkog veka.

Među njima nala^e se naše najotrovnije gljive.S l . imaju ostatak jedne opne u obliku male naborane »suknjice«\ Sl. 130. ispod šešira. 131). — u gornjem delu drške. Ima ih više vrsta. jer su tada škodljive. koji je nešto manji. više-manje okruglastog še. Obe vrste su jestive dok im listići ne pocrne (ne pomastiljave). 1 3 1 . b) Sivi jarčići — Coprinus atramentarius (sl. izduženo-jajasti. b e li l i s K ć i 7. — Sivi jarčić — Coprinus atramentarius šira i sivkaste boje. Ceo rod pupavki raspoznaje se po dva osnovna znaka (sl. — Pravi jarčić — Coprinus comatus a) Pravi jarčići — Coprinus comatus (sl. koji su veći. beličasti do bledo-žućkasti. s tim što se uz jelo spravljeno od t e lič a s h e \ m rlje druge vrste ne smeju piti alkoholna (n isu o b a v e z n e ' pića. čiji se šešir koruši u izdužene ljuspaste pramenaste čuperke. pa ih treba dobro upoznati i za jelo koristiti samo one jestive vrste koje se lako ra^likuju od otrovnih. neka ih uopŠte ne koristi. P U P A V K E — Amanita (musui-tnjica/ šnice). 132). — Osnovni znaci raspoznavanja — donji kraj drške je zadebljao i pupavki ( Amanita) Il8 . Ko dobro ne ra^likuje jestive od otrovnih vrsti pupavki. GOBE) Sl. 132. 130).G L JI V E (PEČURKE.

Odlikuje se boja mesa.na toplijim prisojnim blizu 1500 m nadmorske visine. Meso je skim. Sl. biserka i pisana Ijuspastim i bradavičastim ostacima nožničarka. u većem delu naše zemlje.dosta sličnosti. drška su smeđe boje. Biserku treba skup. a ^adebporedeni. s kojom inače ima opne. Javlja se najčešće u mama. vrećice. od niskih brda pa sve do junu mesecu. Jedna od najkarakterističnijih osobina je vinsko-crvenkasta a) B lagva — Amanita caesarea (jajara. 134. sl. Počinje da se javlja ima %utu suknjicu. Po površini šešira drškom i njeni vidljivi ostaci su u kru^no su kao biseri raspoređene tačvidu Ijuspi ili o^iljaka kru^no ras. koja može da U nekih vrsta vrećica je srasla sa pređe i u bledu. mestima. GOBE) b) Biserka — Amanita ruusađen je u »vrećicu«. Sešir i bila obavijena dok je bila mlada. po čemu se jasno razlikuje sjajnim šeširom crveno-narandžas. koja predstavlja ostatak opne kojom je gljiva bescens (bisernica. — Blagva — Amanita caesarea Sl. koji je po ivici češljasto. a kasnije i u četinarskim šubledo rumeno. Listići pod šeširom i drška Ijati tek kad se dobro uoče sve ra^like su %ute boje. »Suknjica« je bela. — Biserka — Amanita rubescens IX9 . 133. 134). karželj.od svih ostalih pupavki. a posebno te boje bez krpastih belih ostataka od panterovke. U gornjem delu drške od otrovnih vrsta.kaste i Ijuspaste krpice od ostatka opne.G L JIV E (PEČURKE. sl. Vrećica je bela i u većem broju već u maju u lišćarnajveća od svih pupavki. 133). Najpoznatije jestive pupavke u Ijanje drške je p ri osnovi pokriveno nas su: blagva.rebrast.

139. Unutrašnjost im je ispunjena belim mesom. nisu upotrebljive za jelo. Javlja su jednolične boje. koje sazrevanjem gljive prelazi u prah smede boje. pašnjacima i u svim šumama. 140. Jestive su i mogu da se spravljaju na razne načine i da se konzervišu. Rastu obično u grupama u travi. PUHARE GASTERO M YCETES Sve puhare (prašnice. — L isičica ili lisičarka — Cantharellus ’ cibarius Sl. kad je vlažno i toplo. 142. mahom u četinarskim i bukovim šumama. Sve puhare su jesdve dok su mlade. sl. 141) imaju oblik vrećice ili su jajolike i nemaju šešira ni drške. a sa starošću se od proleća do jeseni. Ima ih svuda: po livadama. Prve se javljaju krajem proleća i početkom leta. GOBE) poprečnom preseku snežnobele boje. — Puhara — Bovišla nigrescens Sl. — Koralka — Ramaria ( Clavaria) flava I 22 . sl. a naročito mnogo ih ima leti posle svake veće kiše. a najviše u jako poblede. 14 1.G L JI V E (PEČURKE. Čim počnu iznutra da žute. 142) cama žuto. prijatnog mirisa. Ramaria cinerea je mesecu junu. — Škripavac — Poljporus squamosus KORALKE — RAMARIA Koralaste gljive (grive. Sl. kad su na Sl.

bele listiće. Ponekad nosi ostatke opne u vidu beličastih pegica (krpica). liko vrsta otrovnih gljiva: — otrovne pupavke. 143). str. — šešir je blede žućkasto-maslinaste boje. Ima sledeće odlike (sl. R . Ima ih nekoliko vrsta: a) Zelena pupavka — Amanita phalloides (zelena mušnica) je najotrovnija gljiva. GOBE) siva. »suknjicu«. 144. — listići beli. R. a takođe su jestive. Koralkama su slične one vrste gljiva koje rastu na stablima i često dostižu do nekoliko kilograma. 118): — olovasta rudoliska. (Amanita) imaju sve osnovne ka— ludara. formosa je narandžasta sa žutim vršcima grančica. samo Ramaria formosa može da izazove lakši proliv. Sve koralaste gljive su jestive.ove grupe mogu imati crvenu. rakteristike pupavki (v. meso takode. I 23 . aurea je zlatno žuta. O TRO VN E G L JIV E Uslovno otrovni su smrčci i U našoj zemlji ima svega nekohrčci (ako se jedu presni). BABJE UVO AURANTIA PEZIZA Sl. 144). — Zelena pupavka phalloides A manita Oblika je nepravilne plitke čaši. R. Gljive boju. To su najBabje uvo — Pe^i^a aurantia otrovnije gljive. »vrećicu« i belo meso na preseku. botrjtis je smeđa sa ljubičasto-crvenkastim drškama. koja je mestimično pojačana u vidu zrakastih pramenova. Izaziva smrtonosna trovanja. nace pričvrščene dnom za podlogu randžastu bledoljubičastu ili sivu (sl. R. Krta je i jestiva. OTROVNE PUPAVKE — bljuvara. flava je žiita.G L JI V E (PEČURKE.

ali se od nje bitno ralikuje po tome što su joj listići. U gornjem delu drške je »suknjica«. sl. sl. 145) takode izaziva smrtonosna trovanja. GOBE) Bela pupavka — Amanita verna Muhara — Amanita muscaria Panterovka — Amanita pantherina — na dršci je »suknjica«.G L JIV E (PEČURKE. koji je na temenu tamniji. 147) ima šešir boje lešnika. d) Muhara — Amanita mmcaria (muhomora. — osnova drške usađena je u vrećicu. Panterovki je slična jestiva pupavka biserka (sl. 133). drška i vrećica %ute boje. rasute su bez reda po šeširu. a šešir joj je žućkaste boje kao limun. sl. Listići i meso su beli. 146) ima crven šešir po kome su razasuti tačkasti ili krpasti ostaci opne prljavobele boje. koji u ove vrste zamenjuje »suknjicu«. Beličaste krpice. pa treba paziti da se ne zamene. rdeča mušnica. Najvažnija razlika 124 . Njoj je slična jestiva pupavka blagva (sl. Listići i meso su beli. kao ostaci opne. 134). a na zadebljalom donjem delu od ostataka »vrećice«. b) Bela pupavka — Amanita verna (bela muharca. čiji je obod češljasto-rebrast. a iznad nje je drška opasana podebljim spiralnim ovijutkom. c) Žućkasta pupavka — Amanita citrina (citronasto rumena mušnica) ima sve karakteristike otrovnih pupavki. Ima iste odlike kao zelena pupavka s tom razlikom što joj je šešir bele boje. Manje je otrovna od zelene i bele pupavke. e) Panterovka — Amanita pantherina (pegasta mušnica. ima više prstenova sastavljenih kao brojanice. Ostatak vrećice pri psnovi drške ima kao odsečenu široku ivicu.

na sredini malo ispupčen šešir. Jedina otrovna vrsta vrganja. po površini pomalo vlakna125 . sl. a crvena u donjem delu. za razliku od ludare. i po gorkoljutom ukusu. širok 7 do 20 cm sivkastosmede. — Ludara — Boletus satanas kastomrke boje a ne sivobeličaste kao u ludare. GOBE ) izmedu njih je u tome što meso biserke ima vinskocrvenkastu boju a panterovkino meso je belo. koja izaziva želudačno-crevne poremećaje sa povraćanjem. Drška je dugačka 6 do 12 cm. Ima i jestivih vrsta vrganja u kojih se može naći poneko od obeležja koje ima ludara. 148. Listići su riajpre beličastožuti. najčešće gladak. Na primer. plavosive ili prljavožute boje. koja je najkarakterističniji znak u ludare. B L JU V A R A — Russula emetica (bljuvna golobica. velika rdečelistka. 149). O LO V ASTA R U D O L IS K A (Entoloma lividum. nalazi se i u nekih jestivih vrganja. ali ni u jedne vrste nisu zastupljena istovremeno sva navedena obeležja. crvena donja strana šešira. 148). Tako. ali. slična ludari je kovara (noroglavka) Beletus luridus (sl. sa crvenkastom mrežastom šarom. Ima čvrst. Jedina otrovna zekica (golobica). koja je dobra za jelo. a na mestu gde se prelomi ili preseče polakb poplavi. d) meso je beličasto.G L JIV . Ima sledeće osnovne znake raspoznavanja: a) gornja površina šešira je sivo-beličasta. 149. u donjem delu je zadebljala. na dršci crvenu mrežastu šaru i meso joj na presek brzo poplavi. c) drška je zdepasta i žućkasta u gornjem delu. koja ide od svetloru^ičaste do jarkocrvene boje. a kasnije tamniježuti ili boje mesa. ima. gornja strana šešira je kestenjaste ili crven- Sl. crvenu donju stranu šešira. sl.E (PEČURKE. b) donja strana šešira (cevčice) je crvena. L U D A R A — Boletus satanas (vražji goban. sl. 138). ali one nemaju druge navedene znake. Razlikuje se od jestivih vrsta po boji šešira. — Bljuvara — Russula emetica Sl. takođe. ali katkada i sa uraslim uskim ljuspicama po površini. 150).

118). iznutra ispočetka ispunjena sunđerastom srži a kasnije šuplja. Ali. 117 . Pri branju gljiva obratiti pažnju na ove znake za otkrivanje: P U P A V K I: 1. ali je manja i listići su joj beličasti ili sivkasti i nijedna od ove tri vrste ne miriše i nema ukus na rotkvu. Helvella (sl. beličasta. dok ga olovasta rudoliska nema. beli listići ispod šešira. Međutim. naročito hrastovim na manjim proplancima ili rubom šume. 116 . Otrovna je. opna u vidu naborane »suknjice« u gor- Trovanja nastaju kad se jedu otrovne gljive. prženjem ili pečenjem uklanja se i uništava helvelna kiselina. G O BE) Javlja se od maja do septembra u lišćarskim šumama. 126 . U nas je srazmerno retka. Nepažljivi skupljač mogao bi da je uzme. Mogu da izazovu želudačno-crevne poremećaje samo kad se jedu presni. Sl. durđevka miriše na brašno. 3. na glinovitom zemljištu. ili ako su za pripremu upol rcbljcne prezrele. natrule ili crvljivc gljive. miris i ukus su prilično neprijatni i donekle podsećaju na sve^e brašno i rotkvu. 2. neku od manjih prstenki ili đurđevku. Gjromitra . razlike su veoma jasne: rudnjače i prstenke imaju karakterističan prsten u gornjem delu drške. sa primetnim uzdužnim slabo žlebastim brazdama. Meso gljive je belo. i jela spremljena od jestivih gljiva mogu da izazovu želudačno-crevne poremećajc ako su pripremljena stajala nckoliko čašova na toplom mcstu prc upotrebe (omogućcno jc razmnožavanje klica kao i u mesne hranc). S M R C C I I H R Č C I — Morchella. Dobro upoznati znake po kojim a se raspoznaju otrovne gljive. imaju vrlo prijatan miris i ne mirišu na brašno. čvrsta je.G L J I V E (PEČ U RK E . 150. ali je retko smrtonosna. — Olovasta rudoliska lividum Entoloma sta. neophodno je pridržavati se sledećih mera: 1. M E R E K O JIM A SE SP R E Č A V A T R O V A N JE G L JIV A M A Da bi se sprečila trovanja gljivama. koja izaziva ove poremećaje. smatrajući je za neku od rudnjača (šumsku rudnjaču). Kuvanjem. belo meso.

2. crvena boja donje 2. ukus. ali neprijatan. crvenkasti še3. 151). otrovnih pupavki od neotrovnih gljiva sa listićim a vremeno i »suknjicu« i »vrećicu« O L O V A S T E R U D O L IS K E : kao što je to slučaj u otrovnih pu. Sl. onda treba odbaciti sve imaju »suknjicu«. — Znaci raspoznavanja. crvena ti da li imaju »vrećicu«.vrganje ćija je donja strana šešira ćicu« ili obratno. a nemaju »vre.G L J I V E (PEČU RKE. sa crvenom donjom strasrasle sa drškom. gorak ukus. drške. nema prsten u gornjem delu pavki (sl. Ako se ne zadebljan i usađen u »vrećicu« čije zna razlikovati ludara od jestivih ivice mogu da budu slobodne ili vrganja. Gljive treba brati ^ajedno sa st rane šešira. miriše kao rotkva i ima sličan šir i 2. Jestive gljive nom šešira. za razliku od rudnjača i prstenki. 3. 15 1. 127 . 2. bleda sivobelićasta osnovom drške da bi se moglo utvrdiboja gornje strane šešira. ali nemaju istocrvena. L U D A R E : 1. donji deo drške mre^asta šara na dršci. G O BE) njem delu drške i 4. listići su boje mesa: B L JU V A R E : 1.1.

Jelo od gljiva treba jesti odmah. Veliki broj jestivih gljiva ima ovu osobinu. 7. 6. Prvu vodu od kuvanja prosuti. . 8. 5. Valja pregledati gljive još jednom pre upotrebe i odbaciti sum~ njive. Ako meso gljiva na prelomu ili preseku poplavi. pr^ene ili kuvane. 4. pre^rele. natrule ili crvljive. Gljive . ne čuvati ga duže na toplom meštu. Odbaciti gljive gorkog ili Ijutog ukusa. Gljive treba jesti pečene. ne ostavljati ga za sledeći obrok. vodnjikave.3. koje se odmah ne troše treba kon^ervisati sušenjem kišeljenjem i sl. kao što se pogrešno misli. 9. pozeleni i slično to nije znak da su gljive otrovne. a baš najotrovnije nemaju. Pri branju ne treba mešati gljive raznih vrsta i odmah se moraju odbaciti sve sumnjive ili otrovne.

Ribe nije lako loviti. rakovi. rekama. hrčci. pa ih tu prvenstveno treba tražiti. U njima ili njihovoj okolini mogu se naći znatne količine riba. barske). JE ST IV E D IVLJE ŽIVO TINJE Kad nema domaćih životinja. kao što su ribe. jeleni. ptice i lovna divljač (zečevi. žaba i zmija. lisice. ježevi. Ovaj životinjski svet naročito je razvijen u moru ili pored njega. Zavisi od vrste vode i doba dana. potoci) i jezerima nalaze se razne vrste riba. itd. Do ove vrste hrane teže se dolazi nego do biljne. kako i čime se mogu loviti. Ali. jezerima. Naročito je to teško za one koji tome nisu vični i ako moraju da upotrebe improvi/ovana sredstva. U šumama nalazimo raznu divljač. S L A T K O V O D N E R IB E U našim tekućim vodama (reke. na koji način se hvata i kako se upotrebljava za jelo. U brzim rečicama i potocima u topli deo 1 29 . Ne treba zaboraviti da se ove životinjske vrste najčešće nalaze u šumama. jazavci. Od vrste riba zavisi koje je vreme najpogodnije za lov. veverice. žabe.V . tekunice. za ishranu se treba koristiti divljim životinjama. ispeći ili ispr^iti da bi se unistili para^iti ako ih slučajno ima. slepo kuče. zmije. školjki. rečne. školjke (morske. srne. zelenbaći. rakova. po pravilu. najbolje je loviti pred zoru i u sumrak. kornjače. neposredno pred oluju i noću kad je mesečina. puhove. N A JP O G O D N IJE V R E M E Z A R IB O L O V . divokoze. pa je neophodno da se zna g'de i kada se može naći. mravlje larve. barama i oko njih. Pre upotrebe moraju se dobro prokuvati. skakavci. puhovi. puževi. M E S T O R IB O L O V A . divlje svinje). Treba imati u vidu sledećih nekoliko pravila. Tekuće i stajaće vode bogat su izvor hrane. puževa. Ova vrsta hrane priprema se za jelo na iste načine kao namirnice dobijene od domaćih životinja. veverice. U nedostatku ovih vrsta odlično mogu da posluže za ljudsku ishranu: vukovi. U tabeli 2 prikazano je gde i kada ih treba tražiti. puževe i slično.

lipljen. šabalj peš. manje žabe. hieb. srednji tokovi reka Brze i dublje planinske reke pritoke J. skobalj. udice divizma. divizma. klen. Pod kamenjem i pod izlokanom obalom. sredina reke. šljunkovita dna Biiže obali oko kamenja Preko ceiog dana Zimi Proleće Sir. mušica > H 0 < o o z w 2 5 w . glista. broj Naziv Gde živi Gde je treba tražiti Kad je u lovu Kada miruje Kada se mresti Mamac I I. vr~ Ške. Zimi ceo dan Primitivna sređstva lova 6 Za vreme mresta i po vrućini 7 Krajem jeseni 8 Gliste.^vremenu. glista. koš. žaba. U zatišjima iza brzaka i stenja. šijiva. udice. hleb Ruke. pastrva . Zimi ceo dan. vodene mušice 9 Udice 4- 5- Krkuša. (Salmo hucho) ill S i Brze planinske pritoke reke Save i g. udice r 8. Oko pećina i. koš. Geo dan Za vreme mresta i po toplom vremenu Zavreme mresta i po vrućini Krajem aprila Pastrmka. vrške. noćnice Gornjitokovi planinskih potoka. jezera Rano i s večeri. blinker Noćnice. blinker 3- Glavatica ■ (Salmo marmoratus) Proleće Pastrma. Šljive. blinker. 2 Potočna pastrmka. Predveče ispred preiiva i po plićacima Zimi u dubljim vodama. divizma. hleb kačamak 1| Skobalj ( Chondrostoma nasus Preko celog dana Kratko vreme zimi Proieće Gliste hleb. vodene stonoge. koševi. Zimi oko podne Preko ceiog dana 6 Za vreme mresta i vrućine 7 Proieće 8 Skakavci. Kien ( Leuciscus cephalus Brze i bistre pianinske i nizinske reke Sredina reke oko granja i iomova. Mladica . koš. skakavci. žaba ' Noćnice. skretanje i isušivanje potočića. Tok vode 5 Preko celog dana. brkač (Gobio gobio) Gornji tokovi planinskih potoka Pod kamenjem i u virovima Zimi Proleće Gliste. trešnja Ruke. Pod obaiom Preko ceiog dana Kratko vreme zimi Proleće Gliste. peš. Sredina reke. oko hiadnih izvora Leti u bukovima u brzacima. trešnja. zimi u virovima. udica Ruke. Soče. (Trutta fario) 3 4 Oko lomova i kiada. mora i Skad. blinker i * Lipljen (Thjmallus thjmallus) Planinske pritoke Save. veštačka mušica 9 Ruke. tok Ibra. dud. isušivanje potočića. Brze i hladne reke. di' vizma. Ibar. Posle kiše i po oblačnom. stenja iliillS Ujutru i s večeri. skakavac. Studenica 4 Iza brzaka. mrena. blinker. v. vrše Udica.o £i SLATKOVODNE RIBE SLATKOVODNE Red. skakavci. Mrena (Barbus barbus) Srednji i donji tokovi brzih aizinskih reka Brze i nizinske reke Virovi. konjske muve. klen ukljeva. leti u bukovima i preiivima. blinker. ruke. Leti : predve"če. U virovima. Posie kiše Rano i s večeri po mutnom i hiadnom vremenu. Glečerska jezera R IB E 2. dud. koš 6.

Noću pored obala i kamenjara Pred veče. udice 16. kokošja creva. Toplije. cele noći i rano ujutru Zimi i preko dana Proleće Ribe. bare. cvergi ( Amiurus nebulosus) 14. Dunav i njegove pritoke i Vardar Po virovima i dubinama Pred ve~ če.hleb. Jezera sa muljem. žabe. Bare i močvare Dubine. blinker Blinker Šaran. krap (Cjprinus carpio ) Donji tokovi reka. Toplije veće vode Brzaci. virovi oko mostova i topljenih klada. bara. ribe. vrške. vrške. kačamak Vrška. toplije i čistije vode. bara i močvara IIIIRI? Na čistinama okruženim podvodnim biljem SLATKOVO DNE 5 Preko ceiog dana 6 Noću 7 Kij. blinkeri 9 Žičana omča. bliže obali i kamenjara Ceo dan Zimi Proleće Riba.I 1 Štuka §|. žabe. biinker 9- (Esox lucius) RIBE IO. udice i Z 3 4 5 6 MMz Proleće 8 iii Koš. njegove pritoke. pijavice Vrška. sliv Jadranskog i Jegejskog mora Dubine oko panjeva i podiokanih obala Noću Zimi Proleće Gliste. mocvare. vrške. * vrške. Toplije dublje čiste vode Oko preliva i tokova reka. udice I I I Američko somče. koš. hleb. koš. blinker. gliste. prelivi. pijavice Noćnice. bolen Aspius aspius) ( Dunav i njegove pritoke. Dunav. ribice. blinker. Vardar. kanali. virovi Ceo dan Zimi Giiste. udice 12. blinker Noćnice. biinker. vrška R IB E . parčići ribe Bucov. bare. udice SLATKOVO DNE 17- Crvenperka (Scardinius erjthrophthalmus) Mirnije reke. Bandar (Percafluviatilis) Mirne. mirnije vode. Donji tokovi mirnih reka. cele noći i rano ujutru Zimi Krajem proleća Ribe. mirnije vode kanala. kukuruz. udice 11. virovi oko podvodnog bilja i trske Ceo dan Zimi Proleće Gliste.jem zime III Manje ribe.S Toplije čiste VO' de obrasle podvodnim biljem. koš. jezera. jegulja (Anguilla anguilla) Mirnije vode. blinker Koševi. koš. pritoke Đunava Dubine. Smuđ ( Lucioperka lucioperka) Dunav i njegove pritoke. veštačke mušice. kačamak Udice. Som (Silurus glanis) Dubine. jezera Oko vodenog rastinja Ceo dan Zimi Proleće Gliste. veće bare i kanali Oko podvodnog bilja i pored trske Ceo dan Samo pod ledom Krajem zime i početkom proieća G liste. Jezera.

udicu treba potpuno toka isprazni i riba ili ostaje na suvu. mrene). Sitnu ribu valja nabosti na ili se povlači u manje virove. i onda takvu hranu upotreb. perja ili bleštavog metala koji ako se u njega nabaca velika kolise iseče u obliku insekta ili ribe. imitirajući pokrete prirod. Dok sneg upija vodu. Ulovljenoj ribi treba preg. I po ravničarnalazi na većoj dubini. V R S T E M A M A C A . b) Skretanje potoka na drugu sitnu ribu. čina snega. riba se sa uspehom može trovati biljkom diobavlja na nekoliko načina: a) L o v rukam a. da bi se videlo šta je pogodnim mestima može da se jela.na taj način lovi pod većim kamema. kao mamac može da posluži debla i na taj način vodu uputiti utroba ili oči ribe.Odatle se voda izbaci i riba pokupi. jer se novi. Kada se pod rukom obilatiji pored obale u plitkoj oseti riba. ikru. c) Isušivan je potočića snegom . pokriti. udicu tako da ova prođe ispod kič.pokupiti. a pri tom paziti da se kičma ne ošteti. Riba se mo-vizmom* Ubere se veća količina že uloviti i rukama. Po brzim ove biljke zajedno sa cvetovima i planinskim potocima pastrmka se tuca na ravnom kamenu pored *34 . kada je manji N IM S R E D S T V IM A može da se vodostaj po potocima. Zato pored pa do sredine jeseni. Kad se upotreb. Veštački mamci mogu da se Zimi. srednjim tokovima planinskih popodrivenih obala i žbunja koje je toka rukama se love još i krkuše nagnuto nad vodom.me leta i s jeseni.stranu. a to su obično pasprirodnije. Ovako se riba riba »grize« mamac koji potiče iz lovi danju i uglavnom od proleća njene prirodne hrane. Tok planinskog potočića na ledati želudac. Treba je brzo polako. a uveče i u rano jutro peha lovi rukama (manjići.skrene.potočić nizvodno za neko vreme ba paziti na to da on izgleda što presuši i riba. d) T rovan je divizm om . pa je brzo i čvrsto uhvatiti nepovodu. zemlju. granje. gde je voda skim potocima riba se sa puno ushladnija. U brzacima oko podvodnih panjeva. kletreba je loviti pored obala. R IB O L O V IM P R O V IZ O V A . Pri upotrebi veštačkog mamca tre.drugim smerom. jer tada riba traži topliju tati duž njenog tela i što mirnije. pod kamenjem obale treba potražiti račiće. Treba samo nabaciti kaljavati za mamac. a predveče i u rano jutro na njem i pod izlokanim obalama. Pravilo je da se ribolovac uvek rado hrani u plićoj vodi. U proleće i poznu jesen ribolov na jezeru je kreće uz vodu. ostaje na suvu. me. a na obali gliste i insekte. i u čkaljama. sredno iza škrga. oborena hrane. Za vrenih mamaca. Ako nema druge menje.SLA TK O V O D N E RIBE dana treba loviti na dubljim mesti. pa ga zato treba vući trmke. Po pravilu. Na jezerima pod kamenjem i klenovi (u čkaljaza vreme letnjih vrućina riba se ma pod obalom). treba pažljivo ruku krevodi. planinski potočić može da naprave od parčića tkanine svetle se skrene sa svoga toka i da presuši boje. Tako se deo poljavaju gliste.

Sva se riba u tome delu ošamuti i izlazi na površinu. i to običnom viljuškom ili bilo kakvim primitivnim ostima (sl. Ribolov na ovaj način dozvoljen je samo u krajnjoj nuždi u ratu. Ona se baca u vir. upotrebljava se obična flaša napunjena karbitom ili negašenim krečom.SLA TK O VO D N E RIBE potoka. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjeno. za vreme mračnih noći. leti i s jeseni. blizini toga mesta. Riba koja se nalazi u. Manja riba obično ugine. e) L o v noću pod svetlom . odnosno koševima koji su bez dna. 152). uloviti i krupne štuke. Za čoveka meso ovih otrovanih i ošamućenih riba nije opasno za jelo. jer se većina riba noću drži kraja. riba se veoma lako može loviti pomoću jačeg svetla i pomoću najobičnijih ostiju iskovanih od gvožđa ili napravljenih od tvrdog drveta. pored takozvane bele ribe. dok mrest skobalja traje dugo i oni se love u velikim količinama. Od te istucane i prosto samlevene mase voda pobeli i zapenuša. Lovi se pored obale. Trovanje ribe divizmom dozvoljeno je sam o u krajnoj nuždi u ratu. Po vodoplavnim terenima oko većih nizinskih reka. g) U bijanje riba krečom ili karbitom . izlazi na površinu reke. Po pastrmskim potocima s jeseni. Pastrmke koje se mreste prosto su ošamućene. kad se ne može drugačije doći do hrane. Krajem proleća. Na ovaj način mogu se. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjen. a ako nje nema. Mrest pastrmke traje desetak dana. 15$ i 154). i) V rške (sl. Za lov na jezerima potreban je čamac. Sa uspehom se lovi raznim vrstama 135 . Gazi se po barama u kojima je ostala riba i stalno se »nabada« košem. Zimi se riba nalazi u dubinama. ošamućena ili ubijena ili je docnije voda odbacuje u plićak. h) Košarenje. f) L o v pom oću vilju šk e. Treba što tiše veslati i šunjati se ka ribama koje mirno lebde u vodi. stvara se veliki pritisak i nastaje eskplozija. Pokrivena riba lako se hvata rukama. može se loviti džepnom baterijskom lampom ili lučem. Dobru ^vetlost baca jača karbitska lampa. leti i s jeseni lovi se korpama. lako se lovi uz pomoć svetlosd iz karbiduše. kada se ova riba mresti. U nedostatku eksploziva. baterijske lampe ili luča. Kroz cevčicu koja prolazi kroz dobro nabijeni zapušač ulazi voda tako da se gasovi u flaši vrlo brzo razvijaju. Najbolje je ako nekoliko ribolovaca love u grupi. virovima i oko potonulih klada i lomova. šarani i linjaci. Svetlost treba upraviti na vodu. tako da im se može prići sasvim blizu i lako ih nabosti. Tada se lako hvata rukama.

Ovaj primitivan ribolovni alat iz koga uhvaćena riba ne može da izađe. pastrmke. usta. 1 36 Sl. Najčešće se upotrebljavaju za ribolov. svako može lako da napravi. a ne mnogo duboke reke. 3. 2. glavatice. Ove udice vezane su za tanak kanap ili najlon- Sl. Na njih se kao mamac stavi riba ili žaba. Riba mora da uleti u neku od njih. — Rečni koš (košar): 1. tulija ma. 153. jegulje i druga proždrljiva riba. Za lov krupnije ribe mogu se improvizovati dvokrake udice od jače čelične žice ili od amrelske žice. 154. Ako nema pravih udica. muve. Na glistu ide najviše vrsta riba. Mogu se upotrebiti još i skakavci. mladice. Najbolji mamci su gliste ili razni insekti. na mestima gde voda otiče i ističe. valjci od hleba ili kukuruza. Šire. mlad i kuvan kukuruz i dr. šarani. po vodoplavnim terenima i uglavnom tamo gde se smatra da se riba kreće. mogu se napraviti i od običnih čioda ili naoštrene čelične žice. sitna riba. kačkavalj. Pojedinačne udice. Vrške se mogu praviti i od žice ili plesti od kanapa. što zavisi od vrste riba koje u toj vodi žive i od toga šta bismo želeli da lovimo. Tako se love somovi. štuke. Kada se ribama zatvori prolaz vrškom. tako da svu ribu koja se kreće uzvodno i nizvodno usmeravaju ka ustima vrške. b) samica za lov kroz rupu u ledu . Udice se mogu koristiti pojedinačno ili u vidu struka. pregrađuju se plotom ispletenim od pruća. Potoke i potočiće najbolje je potpuno pregraditi vrška- Sl. — Vrške od vrbovog pruća j) U dice. — U dice — sam ice: a) samica-noćnica. štapom se udara okolo i riba se nagoni da ude u vršku. 155. obod. Vrške se postavljaju duž obala reka i jezera.S L A T K O V O D N E R IB E vrški koje su najčešće napravljene od vrbovog pruća.

što zavisi od vrste riba koje se love. Udica se baca nekoliko metara od obale na potrebnu dubinu. — Struk postavljen na razne načine -konac. Dobro je da J 37 . 15 6). Ribe žive na raznim dubinama. zavisno od vrste ribe. a ovaj za štap ili za neku granu ili kočić na obali.0 ?m o to v o ili s l t c n o n a m e n je n a m e n je p lo v a n f Sl. 156. a pastrmke i štuke bliže površini. koja se postavlja predveče i ostavlja preko noći. koja se lovi. Sastoji se od nekoliko udica privezanih za kanap ili najlon-konac. šarani i mrene žive pri dnu.SL A T K O V O D N E RIBE plovaK plovaK — G O D w m ih m K am en jfnVfffmmMnr. 155). Struk. Jegulje. Praktična je primena noćnice ili samice (sl. Postavlja se na razne načine (sl.

glavatice. smuđevi. pomoću koga se sa uspehom love štuke. Ovo naročito onda kad se ne zna kojih riba ima u datoj vodi. mladice. Može se postaviti i »samica« (sl. . Kad se primeti štuka kad mirno leži pod samom površinom vode oko podvodnog bilja. privezane za duži štap. tj. Dovoljno je imati samo tridesetak metara najlona ili jačeg kanapa pa da se blinker baca u reku ili bilo kakvu drugu vodu naseljenu bvim ribama i da se brzo vuče ka obali. k) Omča.SL A T K O V O D N E RIBE se struk postavi tako da se udice nalaze na raznim dubinama. Struk se postavlja uveče. pastrmke. Riba se okuplja oko ovih rupa i lako se može loviti manjim mrežama ili meredovima. 155). m) B lin ker. 1) L o v kroz rupe u ledu. Kada su kanali. riba počinje da se guši jer joj nedostaje kiseonik. plića jezera i prostranije bare duže vreme pod ledom. tj. Sa omčom od tanke i jače čelične žice. love se štuke. Tada se snažno poteže naviše. omča se pažljivo navlači na nju. lako i brzo može da se napravi blinker. klenovi i somovi. Dizanje kraja štapa na kome je privezana krpa znak je da se riba upecala. Retko se može promašiti. Zato se prave otvori na ledu. udica sa mamcem privezana za jedan kraj štapa i spuštena u vodu kroz otvor na ledu. kako bi se mogle loviti razne vrste riba. U kretanju kroz vodu blinker je sličan ribi. jer štuka dugo leži u vodi mirna i ukočena. bucovi. Ulov može da bude bogat. veštački mamac sličan manjoj ribi. ili od ma kakvog drugog pleha. Od konzervi. Zato ga napadaju razne ribe grabljivice. a vadi u zoru. naročito u noćima bez mesečine i kad je nevreme. čak i od starih kašika.

samo se od njega razlikuje po velikim kleštima. Mnogo liči na prethodnu vrstu. 157). (sl. u šupljinama podmorskih pećina. na koji način i kojim mamcima se love. sl. Zivi na dubinama od 10 do 40 m na kamenitom dnu. 15 7). Z E Z A V A C (Scjlarus arctus) (sl. Živi u rupama obale. 15 7 i 1 58) JA S T O G . u koje doba godine i dana. Jede se kuvan ili pečen na žaru. a lovi se u vrše ili mrežama za potezanje. Liči mnogo na jastoga. Lovi se pomoću vrša ispletenih od trstike i pruća. U tabeli 3 navedeno je na kojim mestima. Ima zakržljale i nepotpuno razvijene štipaljke. 158). Meso jastoga je veoma ukusno. 158). ŠK A M P (N ephrops norvegicus). Vrlo je karakterističan po dugačkim i uskim štipaljkama. Zivi u pukotinama stena i škrapama na dubini od 4 i 10 m. K U K A (Scjllarides latus) (sl. 15 8). sl. RAROG. Hrani se različitim ribljim otpacima. Lovi se specijalnim vršama tzv. u koje se kao mamac stavljaju uginule ribe. P R U G . K A R L O (Astacus gammarus. samo mu je rep nešto duži. jastožerama. Zivi na kamenitom dnu. N O RVEŠKI RAK. Dostiže dužinu do 35 cm.J E S T I V E M O R S K E Ž I V O T I N JE I. Dostiže veličinu od 10 cm. podvodnim grebenima i stenama. a katkada i težinu od 10 kg. a ređe od žice. Jede se uglavnom kuvan u slanoj vodi. Za mamac se stavlja uginula riba. Danju spava. Improvizacije za ribolov opisane su u odeljku »Improvizovana sredstva za lov morskih životinja« (str. a noću ide u lov na puževe i razne školjkaše. H U M ER. Dostigne veličinu od 40 cm. KVARN E R S K I R A K . H LA P. Naraste i do 35 cm dužine i 7 kg težine. 2. MORSKI RAKOVI (Sl. Nastanjuje pukotine i pećine na dubini od 5 do 25 m. 161). Naraste do 30 cm. MORSKE RIBE U Jadranskom moru ima veliki broj vrsta riba. Danju se krije po rupama i predveče izlazi u lov. Po telu je ružičaste boje sa crve*39 . L A N G U S T A (Palinurus vulgaris.

_- Z A 'U oi CS <U .~ L 3 | *2 ^« 1) > o « < u t3 ^ o . — s S > so -id « >2 3 . J TABLiCA § > t f >> b O X l r l « u ♦ *»*< *"* l i S M ct : I *S8o \J 4»j ' « .3 :H.JE S T IV E MORSKE Ž IV O T IN JE 3 Tabela H !X C ° . ^3 * h 3 fl O §6 >N - & c V-l »• >V3 oi < £ « C O -t3 •Cs i . £ ”5 5 ^^ > g o' W S-S a.S g -s e § c | 5 -2 -S 3 a< ^ « c s O & > i= i r š* > «> . 0 HG < u♦ > > JLT3 >0 £ < u ^ g S o * -T ? T 3 0 2T ) ^ g W ) rrT c 7* U' ^ OO ■iJ 3^ o « o^ o 'jj < UTJ 8 8 1< S u r-i* <n « ?-S o 3 * T 3 » -» .o .8._ r ^ V > 0 i "o l u ^ 53 *« c v ° > K l -♦ « < cu VM S 2 « < u > •jp c M flf PRIRUČNA |* e ? r 1 U ») S 1 1 b* "* U V > *> & 8 3 C L .iL o '-* !c < Oh RIBA Z cu z ^ > LO V > < u *3 'O D >W5 C L . g-cs d -S i! > > H ° T3 *n U C o jf. > O 60« 1-* f lj ' O 3 ^ ( U <D »—< —u O -n T) o I g1 o > ’T J O O « ‘O ' 'i &*8 " ^ '5 S ^ d a o h J § a g O h 3* §1? > 0 z POJASU -o I C J O M - U PRIOBALSKOM V ■< .:0: Z 9 U.S 6 0 V U ~ 4J Q*u gjS o■ 8 •? o e 8. H 3 o 5 § t u u 0 6 0 1 Q <U v- 140 .** •z g ::.

D A N . BO G tom dnu Kvarnera. Živi po muljeviV E L IK A R A K O V IC A . G R A N C IG U L A . sl. G R A N ma i dubinskim mrežama — ko. — Morski rakovi 141 .J E S T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE nim rubovima. 157. Rakovica naraste i do 18 cm.C E V O L A (Maia squinado. čama. Jede se kuvan i pečen. Lovi se vrša. 157). Zivi Sl.

_ 158.Sl. — Morski rakovi Račn jak btadavičasti ( Maia verrucosa) .

veoma nežan.J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE na hridinastom dnu u dubini od 20 do 50 m. Jede se svež ili pržen. L ovi se kočama pomoću mreža potezača. Jedu se sirovi. škatare i stošci. Za lov noću potrebno svetlo. V E L IK A K O Z IC A (Panaeus caramate). uz zapadnu istarsku obalu. najbolje noću. nožem. Kao meka za lov hobotnica. Ž B IR A C ( Eriphia spinifrons. i na obalama Lošinja i Cresa. nanare. Lovi se rukom ili na »sak«. mala grancigula. MORSKI PU ŽEVI (sl. Po oklopu je pokriven mnoštvom raznih algi. Lovi se ronjenjem na dah. Služe i kao mamci za ribolov. a pipci veoma dugački. 158). Dobra meka za lov riba 1 hobotnica. 143 . sl. Naraste do 20 cm dužine. bačvaši veliki. Zivi samo u neretljanskom kanalu. 3. Živi u kamenim pukotinama i šupljinama u razini plime i oseke do 10 m. grmalj. podvodnom puškom ili ronjenjem na dah. koje na sebe stavlja da bi se lako zaštitio od brojnih neprijatelja. rakovica mala. Preko dana je skriven u pukotinama. nožice kratke. sl. Meso mu je veoma ukusno. pomoću nekog šiljastog predmeta. kuvani ili pečeni. Po spoljašnjem izgledu mnogo je sličan pauku. 159 i 160) Najrasprostranjeniji puževi u Jadranskom moru su: rasporke. Prisutan i čest u plitkim vodama. na jadranskim obalama može se sabrati još oko dvadesetak vrsta raznih kozica. Ovaj račić. Agresivan je kada se lovi. dok noću izlazi u lov. Za vreme mresta (u proleće) lovi se posebnim napravama koje nazivaju »granpa«. živi u obalskom rubu među pukotinama stena i kamenjem. Jede se kuvan i pečen.5 cm. a jede se kuvan i pečen. K O Z IC A O B IČ N A (Leander squilla). Živi na pesku ispod hridinaste obale do 10 m dubine. Lovi se ronjenjem na dah i u vrše. puzlatke. Jedu se kuvani. žućkast i proziran. te ga se teško uočava. Meso mu je veoma ukusno. kosmej. viljuškom ili zašiljenim predmetom. lučkim područjima. priljepci. a izvanredna su meka za lov hobotnica. 158). Lovi se na meku od ribljeg mesa. jede se kuvan ili pržen. Hrani se morskom strvinom. Lovi se mrežama. dubine. R A Č N JA K B R A D A V IČ A S T I (Maia verrucosa. Dostiže veličinu do 4. kvrgavi voljci. Osim ove dve vrste kozica. Cesto zalazi u mreže. Jedu se kuvani i pečeni. obično maskiran. malo sladi. B R A M B U R A Č ( Cancer pagurus. 158). Svi puževi su jestivi. Vrlo je čest na našim severnim jadranskim obalama. Boje je smeđastozelenkaste. medu algama. Skriva se u nakupinama algi. Telo mu je duguljasto. U proleće dolazi u većim skupinama radi mreštenja na plitku obalu gde je ribari veoma lako love. morskom travom. sl.

159. — Morski puževi 144 .J E T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE 9 Rasporna N l a n a r e ili o g r e i PriljepaK Sl.

J E S T I V E MORSK E Ž IV O T IN JE *45 .

J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE S 1 160 — Morski puževi 146 .

Lovi se — čupa iz dubina improviziranim sredstvima tzv. Ova vrsta školjke dostiže veličinu od 6 cm. Ovu vrstu školjaka treba jesti samo sveže. boje su sedefasto-crvenkaste. Zivi na peskovitom dnu mirnih uvala i zaliva. Jede se pečena na žaru. njihovo sakupljanje sa lučkih instalacija i luka može biti veoma opasno zbog saBržaja patogenih bakterija u njima. Nalaze se obično na dubini od 2. O ŠČ U R A . Velika je od 40 cm skoro do 1 m. Ljušture su joj tanke i krhe i spolja osute tankim sitnim oštrim ljušticama. Pre upotrebe potrebno je iz njene utrobe odstraniti tzv. Ova školjka koja je po spoljašnjem obliku veoma slična kunjki spolja je dlakava. Pljosnata je i duguljasto-trouglastog oblika. tamnoljubičaste je boje i simetrične duguljaste ljušture. zabodena šiljastim vrhom u pesak. a jede se pržena i kuvana. P E R IS K A . kao i ušća reka. M O R SK A D A T U L A . gde svojom ljušturom postepeno i 47 . P R S T IĆ (Lithophaga lithophaga). P R S T A K . jer se u to doba dagnje mreste. Jestive su samo u mesecima koji imaju u svom imenu slovo r. Meso ljuštura je veoma ukusno i može se jesti kuvano. ili ronjenjem na dah. dok uginule ili oštećene treba baciti. plutače i brodove. Lovi se specijalnim mrežama.. 162 i SVE JADRANSKE ŠKOLJKE SU JEST IV E. L U S T U R A (Pinna nobilis). paprenu kesicu koja.5 do 5 m. sidra. međutim. D L A K A V A M U Š U L A (A rca barbata). Zive u velikim skupinama na hridinama blizu morske površine. K U N JK A K O S M A T A (Modiolus barbatus). jun. na rubovima obrasla tvrdim čekinjama. tzv.J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE 4. Mogu da posluže kao veoma dobra meka za lov riba u vršama. Ova školjka dostiže veličinu od 5—6 cm. oščurašom. P E D O Ć (M jtilus galloprovincialis). dok u ostala 4 prolećno-letnja meseca (maj. To je najveća školjka Jadrana. daje mesu ljut ukus. Meso ljuštura može se konzervisati sušenjem. koje se vuku po morskom dnu. D A G N JA . Jedu se pržene i na žaru. Nalazimo je u pukotinama tvrdih stena. kunjkarama. živi na kamenitim morskim obalama mirnijih uvala ili ostrva pričvršćena za dno pomoću čuperaka svile. P A P A K . prženo ili sirovo. Rado se hvata za lučke instalacije. a živi u napuštenim rupama raznih kamotočaća i morskih datulja. kao i prethodna vrsta. Ova kunjka dostiže veličinu od 4 cm. jul. K U N JK A . Ova školjka živi u krečnjačkim stenama strmih obala mora. 1 6 3 ): 1 6 1 . MORSKE ŠKOLJKE (sl. M U Š U L A (Arca noae). zbog mogućeg trovanja koje nastaje od razlaganja belančevina. ukoliko se ne odstrani. avgust) nisu jestive. ili ronjenjem na dah. držeći se čvrsto podloge dugačkim nitima. plavkasto-sivkaste je boje. a naročito u blizini podmorskih izvora i luka. Hvata se ronjenjem na dah ili vadenjem kamenja na kome se nalazi. kao i na sekundarnoj tvrdoj podlozi. Meso joj je veoma ukusno.

i6x. — Morske školjke .J E S T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE D a g n ja K a m e n ic a Srca riK a je s tiv a la d in K a SI.

J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E Jak ob sk a kapica ( Pecten jacobaeus) ..... č a šk a ( G/jcimeris glycimeris) Prn javica (Venus verrucosa) Kućica (Venerupts decussata) Sl.. 162. — Morske školjke 149 ....

potonule grane. pa se jedu od početka septembra do kraja aprila. Veliko kamenje u kojem su ubušeni prstaci izvlači se iz mora i razbija nekim tvrdim predmetom. K A M E N IC A . u to doba nisu baš najukusnije.JE S T IV E MORSKE ŽIV O T IN JE buši kamenje i prodire u njega. čije ime označava spoljašnji izgled. Naša najpoznatija jestiva školjka. Jede se pržena i sveža. uz obalu. Sabira se kopanjem po pesku. S R Č A N K A JE S T I V A (Cardium edule). ili se uzgaja u naročitim gojilištima. Jedu se kuvani. a jede se pečena na žaru. dok se oni u većim stenama mogu vaditi direktno razbijanjem kamena u moru. Zivi u toplim. gde se lako skuplja kopanjem po pesku. živi na peskovitim obalama. ili na mestima gde se morska voda meša sa slatkom. O Š T R IG A (Ostrea edulis). prženi na žaru ili sveži. Pričvršćuje se za kamenje. Naročito voli bočate vode (mešana morska i slatka voda). tihim bočatim uvalama. JA K O P S K A K A P IC A . L A D IN K A ( Venus veruco^a). Mresti se od aprila do kraja septembra. Kamen bogat prstacima razbija se veoma lako. brodove ili neke druge lučke uređaje. Ova školjka naraste od 4 do 6 cm. Kamen se prepoznaje ili po tome što je neobično lak. Lovi se ro- njenjem na dah. ili po sitnim otvorima na njegovoj spoljašnjoj strani. 163. živi na peskovitim terenima jadranskih plićaka. P O K - Sljanak cjevasti (Solen vagina) Krastavica (Ensis ensis) Sl. — Morske školjke 150 . gde se zakopa u pesak. kao i sakupljanjem za vreme oseke. Ova školjka dostiže veličinu od 4 do 7 cm.

Belo-žućkasta ili jantarna duga. Ova školjka naraste do 5. Love se ronjenjem. Č A ŠK A ( Glycimeris gljcim eris). Upotrebljavaju se presne i kuvane. kameno-sive boje. Dekorativna prljavo-bela školjka. sabiranjem pomoću klešta za školjke i ronjenjem. K A P IC A (Laevicardium oblongum)9 čančica. kuvane i pečene. Ima ih više vrsta. Skoljka teške. Rasprostranjena na muljevitom dnu. Jedu se kuvane. Velika školjka tankih stijenki. Š K O L JK A ( Solenocurtus strigillatus). crvenkaste boje sa belim krugovima. K U Ć IC A (Venerupis decussata). čvrsta školjka na oba kraja nešto zaokružena. Jedu se kuvane.5 cm. Ova smeđa ili žućkasto-sivkasta. Jede se pržena. srcoliko grubo izbrazdana školjka rasprostranjena je na peskovito-muljevitom dnu plićaka uz obalu gde se vrlo lako sabira za vreme oseke. Ova školjka lepezastog izgleda. ladinka. Rasprostranjena na peskovito-muljevitom dnu. svuda gde ima bočate vode i pored ušća reka. tanke ljušture. Lo vi se ronjenjem na dah i pomoću klešta zvanih »kopitar«. kuvane i pečene. jer je obrastao algama. ili oštrog predmeta. sabiranjem i lovom pomoću klešta ili dredža. Love se ronjenjem. motike. K O P IT O (Spondjlus gaederopus). te pomoću grablji ili dredža. kao i tihim uvalama posebno u blizini izvora slatke vode. može da naraste do 15 cm. sabiranjem ili kopanjem po mulju. Lovi se kopanjem po pes151 . Zivi na dubljim ili peskovitim dnima do 50 m. Zajedničko im je da žive u peskovitim plitkim obalama zakopane. Teško se otkriva. P R N JA V IC A ( Venus verrucosa). T A N JI R K A (Angulusplanatus). a nekada i na peskovitom. ravna školjka. L o vi se kopanjem u pesku. Jedu se presne. tvrde izvana hragave ljušture. Rasprostranjena na peskovito-muljevitim dnima plićaka uz obalu. Jedu se presne. od 0. Sve vrste vole bočate vode ili rečna ušća. Cesto se na južnom Jadranu mogu sabrati veće količine ovih školjki. srčasto-rebrastog oblika sa malim izbočinama na rebrima i malim tamnim koncentričnim krugovima na zidovima školjke. Duguljasta. Jedu se pržene na žaru i spadaju u najukusnije školjke na Jadranu. Predstavlja najveći primerak ove skupine koja broji nekoliko vrsta sličnih školjaka koje se razlikuju po veličini i boji. Zivi na svim plićim kamenitim i obraslim obalama. Skoljka sivkasto-ljubičaste do smeđe boje. Ova vrsta nekada pri hvatanju skakuće. belo do svetlo narandžasto obojena. ružičaste boje. Jedu se presne ili kuvane. Lovi se ronjenjem na dah. Š L JA N A K C JE V A S T I (Solen vagina)9 prstavac. gde se lako sabiraju kopanjem po pesku za vreme oseke. Rasprostranjena na peskovitom dnu. debele. glatka poput trokuta.30 do 2 m dubine. ne dublje od nekoliko metara. Sabira se i kopanjem po pesku pomoću lopate. a živi na peskovitim obalama Jadrana.JE S T IV E MORSKE ŽIV O T IN JE R O V N JA Č A (Pecten jacobaeus). Prepoznaju se u pesku ili mulju po karakterističnim rupama.

pljuskalom i peškafondom. samo je mnogo manji od nje. Telo lignje je valjkasto i duguljasto. a i na kamenitim obalama. ili improvizovanim sredstvom — tzv. Upotrebljavaju se presne i kuvane. M U Z G A V A C . Ovalnog je oblika. B O B IĆ (Sepia sepiola rondoletii). Živi na dubljem blatnom dnu. stalno je u pokretu. Boje je uglavnom sivkaste. a lovi se mrežama ili improvizovanim sredstvima — tzv. Hobotnice se mogu konzervisati sušenjem. Lako se identifikuje po karakterističnim otvorima u pesku. S IP A (Sepia officinalis). pomoću klešta za lov školjaka ili gađanjem u otvor (pukotinu) i pesku pomoću željezne šipke zašiljenog harpunastog vrha. hvatajući sve do čega dode. Mnogo liči na hobotnicu. Jede se pržena. a jede se prženo i kuvano. osobito prženo. Vrlo duga školjka. Odličan je T R P O B IČ N I (Holothuria tubuplivač. Love se manji primerci do 6 kg. Jedu se presne i kuvane. OSTALI MORSKI ORGANIZMI (sl. drvenom sipom kao mamcem. 165. ali iskrivljene žuto-bele školjke sa mnoštvom crvenkastih pruga. O LIG A N J (Loligo vulgaris). 6 . Valjkastog je oblika. mrežama koje se povlače. Telo mu je veoma meko i rastegljivo. 164) H O B O T N IC A . K A L A M A R . meko i ružičaste boje. U sumrak izlazi u lov. K R A K A T IC A ( Octopus vulgaris). Meso je odlično za jelo. Sipica je najmanji glavonožac Jadrana i ne naraste više od 18 cm. 1 6 5 i 1 6 6 ) gde se stalno zadržava u jatima. valjkasto i menja boju od svetlo do tamnocrvene i kestenjaste. Danju se krije. od jeseni do proleća. 0 152 . Lovi se predveče i noću pomoću mreža ili improviziranim sredstvima. Sabira se kao i šljanak. SIP IC A . nalik na šljanak. ronjenjem na dah. 5. Ima 8 krakova kao hobotnica. Lovi se od marta do aprila ostima. Živi na dnu u šupljini podvodnih pećina i po škrapama uz morsku obalu. Živi na svim peskovitim dnima. Meso mu je ukusno. Jede se pfženo ili kuvano. Živi na muljevito-tvrdom i dubljem dnu. M R K A Ć ( %aena moscbata).JE S T IV E M ORSKE ŽIV O TIN JE ku. ili pomoću raznih improvizovanih varalica i trokrakim udicama na koje je privezana krpica. Jedu se pržene i na žaru. U Jadranskom moru može da dostigne težinu i do 30 kg. L IG N JA . K R A S T A V IC A (Ensis rnsis). sa osam dugačkih krakova. Telo joj je meko. Obe vrste su dobra meka za lov riba. čije je meso ukusno. L ovi se noću pod sveću ostima. U proleće dolazi na plitke kamenite obale gde odlaže jaja u morskoj travi. Živi na muljevito-peskovitom dnu u većim dubinama ali zađe i u plićake i tada se može loviti pomoću improvizovanih sredstava. GLAVONOŠCI (sl. Telo joj je meko. je stanovnik slobodnog mora. sa deset krakova. Ona losa) sl. a u sumrak izlazi u lov uz obalu i u plićake.

164.JE S T IV E M ORSKE ŽIVO TIN JE H obotnica Sl. — Glavonošci 153 .

Ostali morski organizmi . 165.J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E morsho jaje Sl.

osim ove dve pomenute vrste. Veličina mu iznosi 7cm. Jež p jegavi (Sphaerecbinus granularis) Ježinac kam enjar ( Paracentrotus lividus) Sl. koje se povlače — tzv. sušeni i dimljeni. L ovi se ronjenjem na dah ili improvizovanim sredstvima. koji intenzivno mirišu na jod. Jedu se. upotrebljava se kao i prethodna vrsta. dok su im vrhovi belkasti lli smedi do crveni. Ima oblik mešine pokrivene veoma čvrstom kožom i obrasle algama. 166. 165. Vrste koje žive u Jadranu mnogo su teže svarljive od vrsta koje žive na Dalekom istoku zbog toga što u koži sadrže dosta krečnjačkih telašaca. Lovi se ronjenjem ili mrežama. nalazi se na peskovito-kamenitom dnu na dubinama od 5 do 400m. — Morski ježevi M O R SK O J A J E (Microcosmus suicatus) . Nalazimo ga na plitko hridinastom dnu dubine od o do 3om. Jestive su samo ženke. a narandžasM5 . H R I D I N A S T I JE Ž I N A C (Paracentrotus lividus. koje se takode mogu upotrebljavati za jelo. na podlozi ljušturnog peska. dreždama. L JU B IČ A S T I J E Ž I N A C (Sphaerechinus granularis. J E Ž P E G A V I. a izrazito su crvenkastonarandžaste boje. Jestivi su kuvani. pa se teško prepoznaje. a živi na peskovito-šljunkovitom dnu. sl. Mešina je smeđe boje i veoma neugledna. podmorskih livada i uopšte tvrdog terena. a pri dnu beličasto-ružičasti. Jedu se njihovi jajnici. Ova životinja tokom svog života naraste do 8 cm. aprila i maja.J E S T I V E M O R S K E Z IV O T IN J E odozgo je crne boje. JE Ž IN A C K A M E N JA R . U Jadranu. Zivi na peskovito-muljevitim mestima i dostiže veličinu od 25 cm. sl. tj. Ovaj trp dostiže do 2 5 cm. T R P P L JO S N A T I (Stichopus regalis) sl. zreli jajnici. takode u ženki. Ova vrsta dostiže veličinu od 12 cm i nastanjuje se nešto u dubljim vodama od 1 do i2om . njihovi jajnici koji se nalazesimetrično raspoređeni unutar oklopa. 166). žive još neke manje vrste. 166). Bodlje su im pri dnu ljubičaste. koralnog dna. Love se pomoću improvizovanih sredstava ili ronjenjem na dah. Koža mu je bradavičasto naborana i sadrži dosta krečnjačkih telašaca. Lovi se pomoću improviziranih hvataljki ili ronjenjem na dah. Love se ronjenjem na dah.

te s vremena na vreme izlazi na površinu da bi uzela vazduh. tako da životinju uzgon pluta polako izvlači iz rupe. 7. Ravnomernim istiskanjem iz savitljivih cevi. Pri ulovu potrebna je opreznost zbog vrlo jakog ugriza njenih rožnih vilica. na površinu vode. Ove kornjače stalno ima u Jadranu. zakači-se za čvrstu hitinsku glavu pomoću improvizacije koja se sastoji od oštre viljuške. vezane za neki manji konop na kome se nalazi komadić pluta. sl. samo je mnogo veća — dostiže veličinu od 1. Morski cvijet. rukom. Za ishranu se upotrebljava meso (pečeno. Naseljava sunčana i kamenita mesta obalskog područja. vrhova nazubljenih na harpunu. 156 . kuvandf) i loj. Love se dugotrajno i teško. Zivi u kožastovapnenastim. Kada crv izviri. Rasprostranjeni su svuda u Jadranu. nisu jestive. svjetionicima i na olupinama brodova. Živi zakopan u muljevito-peskovitom dnu. M A D R O N A ( Anemonia sulcata. Ostale vlasulje. ili sušeni i mljeveni za spravljanje čorba. sl. Liči na pređašnju vrstu. 165). Upotrebljava se kao i prethodna vrsta. koje nalazimo u Jadranu. ronjenjem na dah. Upotreba: kao najbolja meka za lov svake vrste riba. P E R JA N I Č A R (Spirographis spallan^ani . plutačama. savitljivim cevima pričvršćen na peskovitom ili kamenitom dnu ili obalama. kao i perajaste ‘udove koje može uvući pod oklop. Lovi se harpunom a slučajno može da se nade u mreži. Sabiraju se čupanjem sa podloge. Skuplja se na kamenju pomoću nekih oštrih predmeta ili golom rukom. C R V P L JE S K U L JA Š ( Hunice aphroditois sl.5 m. Meka se postavi pred rupu. Veoma su hranljivi 1 ukusni. na dubini od pola metra i više. naročito na ostrvima i u primorju. MORSKE KORNJAČE G L A V A T A Ž E L V A ( Caretta caretta). ponekad ga nalazimo i na kosim tvrdim stenama. Dostiže dužinu od skoro 1 m i težinu od 100 kg. Dostiže veličinu od 10 cm. a naročito se zadržava leti. životinja se izvlači. ljudski izmet ili slanu ribu. Love se na meku od produkata u raspadanju.lučkim postrojenjima. Upotreba: kao meka za lov riba ili sušeni. Jede se pržena. Ima veliku i debelu glavu. jer se često pri vadenju otkidaju. pa se u nekim zapadnim zemljama prodaju na trgovima kao delikates. 165). seckani ili mleveni za spravljanje čorba. Veoma je čest na usamljenim hridinama— posebno okomitim. Na približavanje reagira uvlačenjem u cev. S M E Đ A V L A S U L JA . 165).J E S T I V E M O R SKE Ž IV O T IN J E te su boje. kao crvena i zelena moruzga. crv. Konop je uvek mnogo kraći od visine stupca vode. Ž E L V A G O L E M A (Chelone nymjdas). Diše plućima. Ne prelazi nikad dubinu veću od 6 m. Veoma je česta na Jadranu.

ženke donose druga.vrstu sisara je ^abranjen.Brusniku. Dužina mu iznosi do 2 m. 8. Mljetu. a legu se u aprilu i može da posluži za jelo. du travom. galebova i imaju veće noge. Jaja se sabiraju. sitnim grmljem ili me. 9. ma iz kojih su izvadena jaja. pošto su ja obično se nalaze 2 do 3 svetlo. Nastanjuje kamenite obale i male školjiće odakle se preko dana zale4. MORSKI SISARI Hrane se u moru i uz obalu često strvinama i raznim otpacima. sabiranjem u gnezdima. Mogu se Love se lovačkom puškom. Sv. koje su nešto manje od harpunom. Za jelo se upotrebbova.D E L F I N (Delph inus dolphis). Lovi se puškom. krv i ulje. tvrdog mesa i veoma neugodnog ukusa. slanina. crne kod lova nakon 7 dana ponovno je boje. Jaja su Meso ove pliskavice. Meso mladih puškom ako su odrasle.ra postoji komunikacija sa vazduma po pustim ostrvima Jadrana u hom. U istoj zoni gde Često prati velika jata riba i ribanalazimo galebove možemo naići i rima pravi velike štete. crnoglavi. u Boki. D U sabrati od aprila do maja. Jaja se malo ispod nivoa mora i gde iznutmogu sabirad u prolećnim meseci. mladi galebovi u Voli zabačene tihe uvale sa podkasno proleće i galebova jaja mogu vodnim pećinama. Palagnezdima smeštenim u šikari. galeb ljava meso. išarana crno-smeđim postoji još mali broj primeraka. Sušcu. puškom ili dinamitom. me. Zato je potrebno Živi u dubinama Jadrana. jer u Jadranu -zelena jaja. Hvaru. a mlade primeraka je ukusno. Nalazi se na Biševu. galeb obični i galeb mali. StariM E D V JE D IC A . Lovi se na čigre. U gnezdu su: meso. M O R SK I ji primerci nisu jestivi zbog izrazito T U L JA N (Monachus albiventer). Jestivi du pukotinama kamenja. pretražiti ostrvo. Andriji.J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E R O N A C ( Mergus serrator) . dok je starijih tvrdo i žilavo. U koje se pozna po ulegloj travi. dobro je i veličine 50 mm.gruži. P L IS K A V IC A P R A V A .zakonom zaštićeni. U gnezdiP I N . veličine 70 mm. mrljama. a čigre love hova slanina i krv. MORSKE PTICE M 7 . čiji se rub nalazi da služe kao dobra hrana. ranskim obalama žive 4 vrste galeribe i rakove. redovnim prilikama lov na ovu ostacima životinjskog blata ili per. G A L E B O V I (L ari) Na Jadće na pučinu gde lovi mekušce. pliskavica (4 vrste). kao i njimaju. i to: galeb klaukavac. sa crnim tačkama. medutim. Ove vrste gnezde se po pustim i usamljenim obalama naših ostrva. kao i ostalih im žućkasta.

Ova omanja riba. plićeg i dubljeg dna. ravničastog. Bol u ubodenog širi se postepeno od mesta uboda sve do regionalnih limfnih čvorova koji jako oteknu. Ubod škarpine izaziva otok. Otrov pauka najjači je za vreme mresta. Glavni simptom uboda u čoveka je jak bol. P A U K B JE L A C ( Trachinus draco. krvi ili telesnim sokovima) razlažu se i postaju neškodljivi. U Jadranu. Otrovni aparat ovih riba sastoji se od otrovnih žlezda koje se nalaze ispod bodlji škržnih poklopaca kao i bodlji prve i druge leđne i druge podrepne peraje (v. gangrena i u nekim težim slučajevima delirijum koji traje do nekoliko dana. koji se javlja odmah posle uboda i može da traje i do 24 časa. ustulata). Z U T U L JA (Trjgon pastinacea. Ova vrsta raža živi na peščanom morskom dnu i ima na repu otrovne bodlje dugačke do 10 cm. 167). Osim ove vrste. Termičkom obradom otrovi koji se nalaze u ovim životinjama (u otrovnim žlezdama. sliku: otrovna mesta označena su strelicom). Pauka u Jadranu ima nekoliko vrsta. sl. porcus) i bodečić crveni (S.O T R O V N E M O R S K E Ž IV O T IN JE Sve otrovne morske životinje su jestive i njihova otrovnost uglavnom se ispoljava u aktivnoj fazi života ili dok nisu termički obradene. stanovnik peščanog. 167). sliku: mesta na kojima se nalaze otrovne bodlje označena su strelicom). Žlezde se pri ubodu usled pritiska mehanički prazne. poseduje otrovni aparat koji se sastoji od 3 do 8 bodlji koje se nalaze u prvoj 158 lednoj peraji i od po jedne otrovne bodlje na svakoj strani škržnih poklopaca (v. Od otrovnih životinja u nas se javljaju sledeće: Š K A R P IN A (Scorpaena scrofa. 167). crvenilo i lokalne bolove. u rejonu Jadranskog mora nalaze se još neke vrste raža žutulja koje su takode otrovne. koje takode poseduju skoro . kao i neke vrste goluba sličnih prethodnoj vrsti. U nekim slučajevima javlja se otok. sl. i to leti. flegmona. Toksin koji se nalazi u sekretu izaziva nagli pad krvnog pritiska i srčanu slabost. sl. Ubodena rana vrlo često obilno krvari. osim pomenute vrste. Pri trovanju potrebno je u avom slučaju iz rane odstraniti delove otrovnog aparata i ranu isprati. živi još škarpun (S. Prilikom ulova i čišćenja ovih riba treba biti oprezan da se ne ubode na otrovnu bodlju.

— Otrovne morske životinje . 167.OT R O V NE MORSKE Ž IV O T IN JE MorsKt p au Rep m o r s K O g g o l u b a s a d v e o tr o v n e bodlje urm a Sl.

OT R O V NE MORSKE Ž IV O T IN JE identičan otrovni aparat koji se od aparata raže žutulje razlikuje po tome što poseduje dve otrovne bodlje — lancete (sl. Odstranjivanje otrova i delova otrovnog aparata kod vlasulja. preporučuje se držanje ozleđenog uda u što toplijoj vodi od 30 do 90 minuta. M U R IN A Ž U T U L JA (Murena helena. kako ne bi usled bola i šoka došlo do utopljenja. 167). Ova vrsta u Jadranu ima. Pre upotrebe neophodna je termička obrada. a da se tada ne dodirne kožom. Ozlede oprati morskom vodom i odstraniti zaostale delove otrovnog aparata. u koje spada dobro poznata sm eđa vlasulja (Actinia sulcata ili Anemonia sulcata).’ špilje i pukotine. još nekoliko otrovnih suvrsta. Veoma je agresivna. bol. Na delovima tela koji se ne mogu držati u toploj vodi treba menjati što češće i što toplije obloge. Prilikom ulova smede vlasulje potrebno je paziti da se ona odstrani sa svoje podloge nekim tvrdim predmetom. koje kod dodira prodiru u kožu i izazivaju crvenilo. To su duguljasti crvi obrasli gustim hitinskim četinama. Da bi se otrov neutralisao. Nije preporučljivo loviti četinjave morske crve. . Slične lokalne reakcije u nekih ljudi izazivaju dodiri sa tropskim koralima ili sa meduzama. Iz ove grupe najpoznatiji su pisteica (Hermonia histrix) i morska gusenica (Aphrodite aculeata). imaju na svojim trakovima mnoštvo žarnica koje u ljudi koji ih dotaknu ostavljaju tragove u vidu bolnog trakastog crvenila. koje svojim izgledom podsećaju više na biljke negoli na životinje. jer sadrži ihtiotoksine. sl. meduza i korala vrši se trljanjem ručnikom. procepe. ne ispušta žrtvu i može da zada opsežne lacerirane rane. Ova vrsta mjcšinaca naseljava sunčana i kamcnita mesta uz obale našeg mora. mješinci. Ujeda snažno. U nekih osetljivih ljudi opažena su jaka crvenila kože. Prva pom oć i lečenje. otok i svrab. deluje hemolitički i neurotoksički. K od kontakta sa crvima odstraniti četine pomoću lepljivih traka (leukoplasta) ili ručno. kao i krv jegulja (A nguilla vulgaris) i ugora ( Conger vulgaris). ako dospe u rane ili u sluzokožu. Prva pom oć i lečenje. K rv ove ribe je otrovna. Ona umnogome podseća na zmiju i ima jak i bolan ujed. Kontaktnu površinu isprati čistom vodom i premazati po mogućnosti maslinovim uljem. Ova riba nastanjuje kamenito dno. Od morskih organizama takode su otrovni tzv. Posle kontakta sa vlasuljama. Ihtiotoksin koji se nalazi u krvi i ostalim telesnim sokovima i sekretima. veoma je česta 160 na mirnim plićacima Jadrana. otoci i povećana temperatura. Efekte nalik na vlasulje izazivaju i neke vrste jadranskih crva. kako na plićini tako i u većim dubinama. Posle uboda otrovnih riba ozleđeni treba odmah da napusti more. C R V I. Otrov je termolabilan i već na 8o°C postaje neaktivan. meduzama. koralima i crvima ožarena osoba treba što pre da napusti more. Ove životinje. 167). algama i šak6m morskog peska. takode.

se na izrezano pluto ili komad drve. Parangala imamo raznih. drveta.Ovakva tunja. povraz za kanjce. tzv. parangal za manju pričvrsti se komad olova da bi skupinu mogao bi da ima 60— tunja vukla prema dnu. svile ili najlona 2. iznosi 20 cm i zove se tram. a rangal je najizdašniji način ribolova može biti razne debljine i dužine. a razmak izmedu pojedinih pijaka obično i. te su prema na. pafangala. Udica ima raznih vrsta i veličina. pljuskala. za špare ima jednu udicu. čelične žice ili za ušate jednu udicu. divljači pa sve do sitne obalske koji ima 6—8 udica. 8 udica. vfša.tako da obično bude dugačak oko ta. voljaka i hobotnica. jedan kraj tunje omota rangal može da ima hiljadu udica. sa 15 — 25 udica.olovo drži nategnuti konac i da moću udica. nepo. Velik pana dubini. itd. bfankafela.kama »strukom«). a poviše namo da je razmak izmedu svake čvora veže se od istog materijala udice 4 m. Udice se obično vezuju za za lubine i komarče takode jednu konac od konoplje. 168). od jače riblje kosti.svaka duža uzica koja ima više od veže na drvenu ili trščanu motku. ali bez olova. nego da stoji bar 5 cm od površine sipaca. ako račuod olova veže se čvor. uzici može biti od jedan do osam ježeva. udicama (to je isto što i lov u reAko se riba lovi na moru. P A R A N G A L I (sl. gde se love ncšt o 161 . a na drugi kraj 4000 m. lana. pamuka. Inače. ušatera. U D IC E I U Z IC E (sl. prema veličini udica. 169). Na jednoj tunji ili ostalih improvizacija za lov trpova. pri dodiru dna udica ne zapne o dno šuštafica ili peškafonda. udicu. da bi se nešto udaljila od obale. zove se »kanribe. saka i dna (sl. 168). onda se tunja pri. panula. loštura. Manji se parangali bacaju oko 20 cm dužine panel. Na 25 cm 100 m. a ova se Ako se lovi na moru ili pri kraju menja prema vrsti ribe. Na primer. zvan motovilo. uzica iii povraz zove meni i veličini podeljene od broja se po imenu ribe za koje je namei do 25 za lov. Pakoji se zove tunja ili povraz. počevši od morske njena. Parangal se zove sredno uz kraj. konjske strune. Udica se može improvizovati čanica«. prema vrsti ribe.IM P R O V IZ O V A N A S R E D S T V A Z A L O V M O R S K IH Ž IV O T IN JA Morski ofganizmi love se po. pijaka odnosno udica. tako d^ na kamenito dno.

slobodno. c) povraz za ušate — »ušatera«. — Razni tipovi uzica na udicama za lov morskih riba: a) povraz 2a kanjce — »kančanica«.5RED ST V A Z A L O V MORSKIH Ž IV O T IN JA Sl. plute. d) povraz za lubine i komarče veće ribe. a ako iz čamca. /\ko se baca sa obale. šuplje tikve. itd. onda se veže za plovak koji može da bude od drveta. a udice vise prema dole. parangal ostaje ve/an za obalu. Obično se jedan . 168. dok se veliki parangali bacaju na otvoreno more. Svaki 10 m stavi se plovak od plute tako da uzica parangala stoji nategnuta na morskoj površini. 162 Za lov iglica prave se obično ploveći parangali. b) povraz za špare.

a kao mamac neka riba ili komad kraka lignje. — Parangali 163 .SR EDSTVA ZA L O V MORSKIH ŽIV O T IN JA kraj takvog parangala veže za kopno. 8—9. 14. stavlja se udica br. tj. dok se drugi kraj priveže za plovak koji na sebi ima malo jedro i podešen je tako da ga vetar nosi na pučinu mora. Za lov parangalom na muljevito-peščanom dnu stavljaju se udice br. Za ostalu manju ribu koriste se udice br. n f i m ' i O T n pazma mora Deo p lu taju ce g. Za lov parangalima uz obalu i po brakovima. 3. Panula se sastoji od jake uzice dugačke 6—8 m.p a r a n g a l a Deo p rid n e n o g ' pa rang-ata- Sl. sa sitnijom ribom. 12 do 13. ugora ili oslića. P A N U L A . 169. škarpine. za lov murina.

Ako se lovi pljuskalom bez udice. Peškafondo ili šuštarica je improvizovano sredstvo za lov liganja. ali ga ne ispuštati. 4. Cim se oseti da je šuštarica otežala. te u rano jutro. Š U Š T A R IC A . i ne baca se prema dnu. tako da se uzica pri dnu postepeno odmiče ili primiče i u tami fosforescira. samo što nema olova za teg. P L JU S K A L O (sl. ili je u olovo zabodeno nekoliko pribadača. . negde pored rtova i na brakovima. već se vuče za brodom. žaba. Meka treba da sakriva udicu. ili se hicem ruke baca sa obale u more i polako vuče ka obali. 171). panul treba polako vući. Na takve meke često se zalete lignje. knez. Drugi kraj vezan je za jaku uzicu od konoplje ili najlona. morski pauk ili komad bele krpe). gde se često zadržavaju lignje. Pošto se riba zakačila. treba je pre izvlačenja pljuskala iz mora uhvatiti brankarelom. Pljuskalo je načinjeno kao i šuštarica. 6. Onaj koji lovi ribu polako podiže rukom uzicu do 10 cm u oba smera. Drugi kraj panule nalazi se u ruci onoga koji lovi ribu. i nikako se ni za tren ne ispušta da ne bi ulov ispao sa udice. komad drveta zamotan staniolom). na kojoj se nalaze maii tegovi od olova da bi panul potonuo u dubinu.5 N/m duž obale.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A koja na kraju nosi dve jake udice na koje je nataknuta sveža meka (sardela. ali meka mora uvek da se nalazi pola metra iznad dna. 170). Pljuskalo može biti sa uđicom i bez udice. najčešće na izlazima iz uvala ili 10— 15 m od rtova otoka u predelima gde se nalaze brakovi (pesak obrastao morskom travom i algama). od jeseni do proleća. na čijem se dnu nalazi komad olova uz koje je privezano nekoliko udica. One se love u sumrak ili malo iza sumraka. Sastoji se od: drvenog ražnjića. zavisno od dubine dna. kada niski zraci najbolje osvetle podvodno stenje. Na panulu se najbolje lovi rano ujutru i predveče od 4 časa do zalaska sunca. 171). od koje samo šiljak viri napolje. Najbolji rezultati postižu se uz mirne i plitke obale i u blizini rečnih ušća. bez zastoja. ali uvek prema gore. da ne bi pri vadenju sa meke ispala. B R A N K A R E L A (sl. dok brod jedri ili dok ga pokreće laki motor od 1. crnjul. zagrize meku i ostane ulovljena na udicu. Pri stavljanju meke na ražnjić važno je da ona bude svetle boje i u noći. vuče se prema obali i ne ispušta ni jednog momenta. Uzica za ovu vrstu lova mora obično da bude dugačka 25— 30 m i nešto više. Na panul često se zaleti zubatac ili neka druga jača riba. Pri dnu ovog ražnjića nalazi se komad olova koji drži peškafondo nategnuto. a lignja je uhvaćena. Ako se oseti da je lignja uhvaćena. Panul je dugačak od 40 do 60 m i spušta se iza krme broda. * 5. vuče se polako. Prvo je za lov mnogo efikasnije. B A B E C IL I P E Š K A F O N D O (sl. Na ražnjić se nadene riba ili neki drugi predmet koji svetluca (parče stearinskc sveće. Ovakvim sredstvom lovi se iz čamca na dubini od preko 30— 40 m. da jc lignja 164 veoma lako zapazi kada se pusti na dno.

— Šuštarica 165 .S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A u z ic a drvo buhva (riba) o lo v o Sl. 170.

S R E D S T V A ZA L O V MORSK IH Ž IV O T IN J A J—- Brannarela n a štapu bam busa Sl. 1 7 1 . Im provizacije za lov liganja i sipa 166 .

kao što su cipli. ali teško nalazi izlaz. Nekada se pletu od lišća palmi. (sl. i za lovljenje ribljeg sitniša. O P R A R A . Ako vođa jata zaluta u vršu. Dužina štapa zavisi od dužine mrežaste vreće. na čijem kraju se nalazi par jakih udica. 8. salpe. naročito ako se nešto ispod vrha zaveže i pusti u more. Na štap dugačak 2 3 m 167 . već je slobodan pa se spusti na dno. Katkada se može praviti od rascepane trstike ili kanapa. kao na šuštarici ili pljuskalu. naglo se dignu i povuku na površinu. samo što nije pričvršćen na držalj. koja se lovi. Vreća služi za hvatanje ribe ili za čuvanje već uhvaćene ribe. SA K (JA N K A . V R Š A IL I V R Š K A (sl. (sl. zelenike. morskog sita itd. Riba kroz vršnjak vrlo lako ulazi. U rano jutro u samo svanuće u plićaku ribari ih dočekuju i ubijaju ostima. Vrška je valjkasta ribolovka koja se pravi od tankih prutića nekog tvrdog drveta ispletenih tankim savitljivim dijelovima mirte. Onda se sipac vuče i šakom zgrabi iz mora da sipa ne bi u poslednjem momentu iskočila. kroz koje riba ulazi u vršu. samo se vrša dobro maskira granama smrdljike. šakrpina. a prema tome se i stavlja vrsta meke. ne stavlja se nikakva meka. a mesto spuštanja obeležiti nekim plovkom da bi se lakše pronašle. U rano proleće kada se sipe mreste dolaze iz dubine ka obali da na plitkim stenama polože svoja jaja. tj. Ovakva improvizacija služi. vršnjaka. Kad sipa vidi sipac. špari. žutike. i za ulov murina. trlje. tako da riba sama pasući po dnu zaluta u vršu. Sipe se uproleće love na sipac. Za manje vrste obalnih riba. Š P U R T IL J. 173). onda u nju ulazi celo jato. Sličan sak pravi se i za lov rakova. Vršnjak se pravi u obliku levka sa otvorom. Vrša obično ima jedan ili dva otvora tzv. 174). vezujući je uzicom ili na prutić. Dubinske vrše potrebno je osigurati jačim konopcem da ih struja ne zanese. 10. Za ulov jačih riba dubinskih. Otvor vreće razapet je okruglim jakim štapom ili željeznom šipkom. Prema vrsti ribe. U ovakav sak na dno vezuje se meka i kada riba ili rak uđu u sak. 7. 172). Sak je vreća od jake mreže. SIP A C (sl. 9. a može biti i četvrtasta. a nekada i od čelične žice. 171). a može biti razapet među čvrstim granama ili visiti okomito na konopu. Sak je pričvršćen na drvenom štapu ili držalji. koji se sužava prema sredini vrške. U proleće kad se sipe mreste po tihoj večeri sa mesečinom sipac se pusti u more vezan za uzicu i vuče u brazdi broda 1 m iza krme. Vrša koja se plete obično je valjkastog oblika. vrša može da bude pletena gušće ili rede. meku izrađenu u obliku sipe od drveta i belo obojenu. jastoga i hlapa meka se stavlja usred vrše. takođe. usnjače. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V T R P O V A I J E Ž E V A . ili da se njome prihvataju razni predmed koji padnu u more. lemprike ili travom. crneji. lemprike. koji služi da se hobotnica ili lignja izvuče na obalu. skoči na njega i uhvad ga tako snažno da se zakači.S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A Brankarela je par jakih udica povezanih žicom ili kanapom za štap od drveta ili bambusa.

— Razne vrste vreća (sakova) . 172.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A Sl.

174.SR E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A Im provizacija za lov ježinaca i trpova Im provizacija za lov voljaka Obična dtedža ( kunjkara) Sl. — Improvizacije za lov morskih organizama 169 .

tražeći rupe u kojima borave školjke. školjka ima mogućnost da pobegne dublje u pesak i zakopa se. K U N JK A R A . 16. kojim se zatvaraju. metar i po sa dva. pa se ne može uloviti. Takva se omča baci. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V L JU Š T U R A . Služe za sabiranje morskih algi. (sl. Napravi se omča od jakog kanapa i oteža olovom. kunjke — mušule. za plovak ili se baci na dno. ježinci ili kosti i ostavi se 24 časa.5 m. 174). Naprava služi za hvatanje raznih puževa. 13. Š IP K A (sl. kada se za konop povuče. Obično su pričvršćene na dužem drvenom štapu ili držalji 2—3 m. obavije oko ljušture i vuče na površinu sve dok se ljušura ne odlepi od dna. napred otvoreno. morskih jaja. oklopi . Hobotnica živi po pukotinama kamenja. 174) Isplete se od pruća. rogoza ili žice pravougaonik. kopitnjak. Naprava se sastoji od jakog železnog okvira. dok se u krug oko ulaza obično nalaze naslagane uginule školjke. a na uglovima se priveže kamenje da tapet potone i zauzme pravilan položaj na dnu. stavljena na sam okvir. između kojeg je razapeta mreža i koji poseduje kratka produženja za potezanje. krastavice ili školjke) naglim pokretom zabada se harpun u rupu. nabada školjka i vadi. železne šipke ili drveta. Improvizacija je na svakom uglu vezana konopčićem nadovezanim na veliki kanap. Služi za lov školjkaša u pesku. 1 1 . postavi meka i ponovo baci u more. a sabrane školjke upadaju u mrežu. 174).S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A stavi se postolje izrađeno od žice. 170 14. Na takvu površinu može da se nalepi 10 — 12 velikih voljaka. u rupama čiji su ulazi brižljivo očišćeni. Upotreba: na plitkoj peščanoj obali pri bistrom moru. dužine 1. Hobotnice se fhogu loviti na svetlo od lučevine. Kod sporih pokreta. sl. na vrhu zašiljena u obliku jednostranog harpuna. IM P R O V IZ O V A N A S R E D STVA ZA LO V H O BO TN IC A . Donji pljosnato položeni deo okvira struže svojom težinom po morskom dnu. K L E Š T A Z A L O V ŠKO L JA K A (mušunar. Naprava izrađena od čvrste čelične žice. Na platformu se stavi neka meka. na osti. školjaka. postolje ukosimo prema dole i lovinu dignemo na površinu. a sa strane ograđeno. koji se priveže na obali. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V V O L JA K A . 17. 15. ježeva i trpova. ili udicom na kojoj je zakačena bela krpa. pretražuje se morsko dno. morskih jaja i trpova. Kunjkarom se struže po morskom dnu da se saberu školjke tj. (sl. Kada se naiđe na rupu (od šljanka. koja je poput vreće. u vidu tapeta. G R A B L JE (sl. Naprava je izrađena od debele čelične žice postavljene u drvenoj podlozi poput češlja na obe strane. tucane školjke. 174). Takvo postolje prinesemo trpu ili ježu. Improvizacija se digne oprezno da voljci ne bi popadali. podignemo ga sa dna. morske trave. To su željezna klešta navučena jednim krajem na motku dugačku 3—4 m. dok im je za drugi kraj zavezan konop. 174). 12.

175.S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A A Koplje od trstike K oplje od trna Osti sa dvostrukim kukam a ° 8ti sa unutrašnjim kukama Sl. — Improvizovana koplja i osti za lov riba i glavonožaca *71 .

— Im provizovana sredstva za lov jegulja i cipala .S R E D S T V A ZA L O V M ORSK IH Ž IV O T IN J A Kašare za lov jegu lja Snopići za lov jegu lja Kišne gliste »Kalim era« za lov cipala Sl. 172 176.

liganja. Osti se sastoje od više metara duge motke na koju su privezane ili nasađene snažne široke viljuške sa dva. Srednji zub ili svi zubi mogu biti nazubljeni na obe strane ili samo na jednu stranu. Plavi kamen koji se rastvara štipa hobotnicu za oči i ona izađe napolje. Sa šprujem se lagano nadleće nad muljevito dno ili rub obale. a) Košare za lov jegulja. Kad jegulja primeti gliste. Za lov ostima noću sa svetlom od davnina se u Dalmaciji upotrebljava borovina. pa se zatim kroz otvorene vršnjake u njima rukom love jegulje. ukoliko je posredi mali primerak. 20. Tada joj se dopusti da meku uhvati i u tom momentu naglo se potegne konopac. Kad se opazi jedna takva rupa. 176). tzv. na koje je zakačena meka. trstike ili trna. Takva improvizacija spusti se hobotnici pred rupu i čkn ona izađe. Ostima se lovi obično pored kamenite obale ili na pesku sa kopna ili iz čamca većinom u sumrak i u zoru. LO V O STIM A (sl. Košare se zabiju u mulj plitkih voda ili blato. Snopići se puste na m ulj^^a dna jezera. upotrebiti i razni gumeni otpaci za svetljenje. blatina ili reka. sipa i ribe. Mogu se. a kad se smrkne u prve sate noći »pod sviću«. itd. zalaska sunca. deblje čelične žice. c) Špruj. koje se obično skrivaju u njima. Jako svetlo toliko zablješti i omami ribu da ona ne vidi opasnost. postepeno se meka odvlači. rogoza ili šiblja. ispletene su od pruća ili izrađene od tankih drvenih šipčica i povezane likom. čvrstog trna ili željeza. kućice ježinaca. IM R O V IZ O V A N A SR E D S T V A Z A S V E T L J E N JE . lučevina. IM P R O V IZ A C IJE ZA LO V JE G U L JA (sl. Hobotnice se. to su snopovi izrađeni od trske. pre. Ukoliko nismo u mogućnosti da napravimo prave osti. b) Snopići za lov jegulja. i koje su pričvršćene za jak konopac. takođe. Zubi služe da se lovina pri ubodu ostiju ne otrgne. povezani međusobno i otežani kamenom. Veće primerke hobotnica nije uputno hvatati ronjenjem na dah zbog toga što pri hvatanju mogu da budu veoma opasne. takođe. spusti se u jednoj mreži komad plavog kamena (modra galica) i nadnese nad rupu. 19. Hobotnice se najbolje love u rano jutro ili predveče. izvuče napolje da se ne bi negde zakačila ili zapela. 175). Zubi su u jednom redu. naročito ako je stara i suva. te nakon zadržavanja preko noći vade na suvo. Jedan od najstarijih načina lova. je drveni štap ili duga trska na čijem vrhu se nalaze kišne gliste povezane žicom ili konopom. 1 8.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž IV O T IN J A rakova. Osti se mogu improvizovati od drveta. da bi se cela hobotnica izmamila iz rupe. mrkača. razmataju na suvom i traže jegulje. možemo koristid koplja sa jednim ili dva zuba izrađena od trstike. Osti služe za lov hobotnica. pa se tada veoma lako ubije ostima ili uhvati ronjenjem na dah. jednako dugački i svaki posebno na- zubljen. mogu hvatati pomoću improvizacije napravljene od nekoliko jakih udica. a najbolje osam do deset zuba. pet. zagrize meku 1 73 .

Eliptično križište na.moću konopa. Prvo treba naći staze kojima se kreće (tragovi nogu. pa lako otkrife prisustvo čoveka. Lov divljači nije lak. Naznačeno je gde žive i gde se gnezde. »Lov divljači i ptica improvizovanim sredstvima«). Naprava se komreže. koji je vezan na drcija služi za lov cipala i ukljeva. U neposrednoj blizini tih mesta valja uhvatiti zasedu. Navedeno je gde živi i gde je treba tražiti.PTICE I D I V L J A Č (gliste).). Ptice nije lako loviti. Za vreme ležanja na jajima manje se boje čoveka.naglim trzajem izdižu iz vode sa lazi se na drvenoj polugi (3 — 5 m) ulovljenom ribom. kada je ona u potrazi za hranom. Naprava se spušta u vodu i diže po21. m) stub (šip) zabijen u mulj. DIV LJAČ Na tabeli 5 nabrojana je uglavnom sva divljač koja naseljava našu zemlju. sluha i mirisa.5—4 m. koja visi na drvenom prste. Praćenjem pravca leta odraslih ptica mogu se otkriti gnezda i mladunci. dok riba ne naiđe. Ova improviza. mesta gde pije vodu ili gde se hrani. sL 176). koji je pri. PTICE Meso i jaja svih ptica mogu se jesti. pa se lakše mogu uloviti u proleće i leto. a koja može da posluži za ishranu. kao i na koje se sve načine mogu loviti.risti na način da se u doba proleća nu promera 2. Ptice se love puškom ili improvizacijama (v. pa blagovremeno mo- gu da osete prisustvo čoveka i da odlete. One odlično vide i čuju. vreme njenog parenja i koćenja i kakvim se zamkama pojedina divljač može uloviti. Ona ima 174 veoma razvijena čula vida. Im provizacija za lov cipala (kalimera. na špruju se oseti trzaj. i to niz vetar da po mirisu ne otkrije lovca. izmet i sl. a onda križištu.ili jeseni levci spuštaju na muljevito vezan na eliptičnom drvenom dno. Na tabeli 4 obuhvaćene su ptice koje naseljavaju našu zemlju i koje mogu da posluže kao hrana. venoj poluzi na suprotnoj strani od To su golemi »sakovi« izrađeni od križišta—»saka«. koliko jaja nose i kada na njima leže. U zasedi treba strpljivo . urakljenoj na drveni visoki (3—4 te se naglo vadi i jegulja ulovi.

šibljaci oko njiva i žitorodnih polja N a zemlji u šumi ili u polju Lovke. POGODNE s Z A ISHRANU < z : 3 C m / 5 < r. Hrvatske i Bosne 1 00 cs 6 Leštarka. gluhan. gnjetao ( Phasianus) Šume. mreže. '£ : ^ . 0s 3 > 1 j (Tetreo urogallus) SD \P: N £ i ' ruževac. šumska kokoŠka (Tetrastes bonasis) Visokoplaninske i četinarske šume i mešovite šume N a zemlji u šumskom gustišu N 'ĆT 1 'u cu J ° & u “2 2 . klopke 1 *?r 175 . pod grmlje m iii kamenjem N a zemlji u polju / 32 N N trčka < D a< 0 tf > 0 J : B [ Šumarci ili šibljađ oko žitorodnih polja i iivađa 5 T 00 t ‘ £X 00 < s PTICE I D I V L J A Č \6 s Fazan. ( Perdix perdix ) « > > es C N a zemlji.PTICE Tabeia .2. šumarci.h -4 ta cq ps GDE ŽIVI vs IM E PTICE GDE S E GNEZDI KOLIKO JA JA SNESE I KADA LEŽI r -t ‘5 sO J 1 ^ £ >> 5 2 0* O 2-i — Veliki tetreb. z o-J -^ -. veliki petelin . tetreb. N a zemlji u šumi fi ct Mali tetreb.S L > * H j • 4* Klopke i 's - e ! s C Is' Pianinski kamenjari s a šibIje m i nešto trave Poljska jarebica.3 ^ rt 13 * . mali petelin ( Ljrurus tetrix ) Pašnjaci i proplanci p o visokoplaninskim čestarima i m ešanim šumama Slovenije. Visoke pianinske četinarske i mešane šume N a zemlji u šumskom gustišu « rt u a s .

žita. u šaši. udice 1 8. Bela rođa Po većim barama i plitkim jezerima Selica — u nizinskim blizu vodoplavnih terena Na vodi 4 maj Hvatanjem mladih iz gnezda PTICE I D IV L JA Č (Ciconia ciconia) L L i Na usamljenom drveću. pećine razvaline Nizinske i visokoplaninske listopadne šume Selice. u rupama u zemlji. visokoplaninske i nizinske mešovite listopadno-četinarske šume Brdske i nizinske šume. 3 Po kanaiima. razvaline Krševi i litice u klisurama. u nas se retko gnezđi 7— 12 maj 8— 15 mart—april Omče Omče. šibljaci. u stenju. krovovima i dinjacima 3— 5 aprii . Kormoran veliki. x3U Poljski vrabac ( Passer montanus) Vivak Po rubovima šuma 4 -6 više puta Mrežama Selica. ritovima. (Anas platy%yrhyncha) Divlja guska ( Anser Anser) Doleće s jeseni oko velikih bara i piitkih jezera obraslih travom i šašom 5— io april Omče. krševi i litice u klisurama u Dalmiciji. Divlji golub (Columba livia) 9Golub dupljaš Po rupama. Gnjurac ćubasti (Podiceps cristatus) 21. vranac mali ( Phalacrocorax pygmaeus) Po veiikim barama. pećine.^ :::: Grlica Na drveću Maj—juni (Sireptogelia turtur) I 2. udice 5• Liska (Fulica atra) Divlja plovka 16. jezerima kanalima 4 Na zemlji. vranac veiiki ( Phalacrocorax carbo ) Kormoran mali. voćnjaci. u šaši. oko plitkih jezera U kolonijama po visokim vrbama i ivama 5—4 aprii i jun Hvatanjem mladih iz gnezda Po većim barama i ritovima U kolonijama po barama i ivama aprii—maj 3—4 Hvatanjem mladih iz gnezda 20. Jame u Dalmaciji. selica Oko ljudskih naselja Na zemlji u polju 5 8—16 juni—juli Klopke 6 I DIVLJAČ 8. usevi razni.':' 1 . razvaline 2 april—juni Lovljenje mladih u gnezdima U šupljem drveću ( Columba oenas) Golub grivaš 2 april i juni 2 april i juni IO. šupljem drveću i po vrbama Na zemlji. barama i jezerima Po barama. močvarne livade Na zemlji (Vanellus vanelius) 4 mart—april Hvatanjem mladih u gnezdima ■ ■ ::'2:. u napuštenim gnezdima drugih ptica U dupljama drveća 4—6 više puta . ritovima. Na visokom drveću (Columba palumbus) 11. pašnjaci. po ševarima Na zemlji.PTICE C N 4 7< Prepelica ( Cotumix cotumix) Livade. pećinama. Lovljenje mladih u gnezdima Mrežama Domaći vrabac (Pašser domesticus) Pod strehom.

Oko izvora i voda Novembar Maj Omča od jače čeiične žice PTICE 4- Divlja svinja (Sus acrofa) Hrastove. Oko nizija i rečnih dolina 4—5 april ■ 26. piodne doiine oko naselja Na drveću 4 -8 mart—april Vadenje miadih iz gnezda. KAD JE V POTRAZI VREME KOČENJA Tabela 5 NAZIV 2 Jeien ( Cervus elapbus) 3 U starim ritskim i niziskim hrastovim šumama.PTICE ' 1 :K ii. Oko bare za kaljužanje. Divokoza ( Rupicapra rupicapra) / Na stalnim stazama i oko soiišta. Svraka ( Pica pica) Voćnjaci. šumarđ. u razvalinama 4—5 april Fišek sa lepkom omče. Radije živi u iistopadnim ■* Krševite pianine. Srna ( Ceprelus capreolus) Po nizinskim i visinskim šumama širom zemlje. hrastovi zabrani. Oko solišta 5 U svanuće i pred veče. kiopke Fišek sa iepkom omče. bukove i kestenove šume. klopke 27. Zimi po ceo dan Pre podne i pred veče. Po prosekama i propiancima. dupljama drveća. 4 Na mladim žitima i kukuruzu oko njegovih staništa. U nižim pianinskim mešanim sumama. Oko soiišta i hranilišta Rano ujutro i pred veče. Čavka ( Colocus monedula) . Prostrani visinski pašnjaci Na miadim žitima oko šuma. 2 Siva čapija ( Ardea cinerea) Selica. Kreja (Garrulus glandarius) Brdske—planinske šume. šuma i polja Na visokim stablima i pećinama Na visokom drvecu 4—6 aprii Fišek sa iepkom omče. Oko bara i močvara gde je kaijuža. Po prosekama i proplancima. Po prostranim tršćarima GDE TRAŽITI ZAHRANOM VREME VARENJA ZAMKE I I. Stene i litice 0 nižim predelima u biizini iivada i polja U pukotinama stena. oko svih vođa 4 Često u koionijama po visokim vrbama i drugom drveču 5 l l i l I DIVLJAČ april 3 -5 : Hvatanjem mladih iz gnezda 2 3* Siva vrana ( Corvus cornix) Gavran (Corvus eorax) Gačac (Corvus frugilegus) Oko poija i otvorenih površina Različiti tereni Na visokom drveću. Oko šuma Od novembra do januara Od maja do jula I D IV L JA Č . 4 —6 februar—mart 25. Posie kiše. Iznad granica šuma. Zimi je po ceo dan na paši Pred veče i noću Avgust Majjurii Omča od jače čelične žice iii konopca 5. kiopke 28. Po krompirištima kukuruzovištima. klopke 24. ne mnogo visoke Na stalnim stazama. Posie kiše. . Zimi po ceo dan 6 Septembar Majjuni 8 Omča od jače čelične žice 2. BR. voćnjaci U šupijem drveću 5— 6 aprii—maj >> DIVLJAČ POGODNA ZA ISHRANU RED.

.■ ■ 4 Po tavanicama šumskih kuća. žitorodna polja. Zimi oko stogova sena 5 Pred veče i noću 6 3-4 puta godišnje 7 od marta do avgusta 8 Omča od žice. vinograđi. iskopavanje 12. kurjak..PTICE i8o 1 2 Zec (Lepus europaeus) lll : 4 Oko mladih žita. bašte Oko rupa gde izbacuje iskopanu zemlju Ceo dan 9. čagalj. deteiine. prostrana iitorodna polja. zabrani. đubrišta i usamijenih seoskih kuća Noću Martaprii Maj 'juni Otrov.. debijeg najlona.' 5 '. ili jačeg kanapa I DIVLJAČ 5* Ivice šuma. vrbaci. Veverica ( Sciurus vulgaris) Mešane i četinarske šume Oko voćnjaka sa orasima Preko dana 2— ^3 puta godišnje. gajevi. Bizamski pacov (Ondatra ili Fiber %ibetnicus) Oko mirnijih voda Dunavskog sliva.. Omče na iziazu iz rupa. ieskove šume Maj-juni 11. . oko mrciništa Noću januarfebruar April maj Otrov. Vuk. (Canis aureus) Po stenju i šipražju Daimađje. voćnjaci. pored reka 6. bukove. od marta od juna Više puta godiŠnje Omča na dugačkom štapu 7* Tekunica (Citellus citellus) Pašnjaci i žitorodna poija Vojvodine. V. hrastove šume. Šakai. na iivadama i propiancima. vodenicama potočarama. omča od žice z IO. Planine istočne Srbije i Makedonije Oko rupa u kojima živi Preko celog dana Martapril Aprilmaj Sipanje vode u jame. šumarci. Slepo kuče S 'T“ ( A palax hungaricus) Pašiijaci. nekih ostrva Crnogorskog prlmorja i oko Đojranskog jezera u Makedoniji Oko mrciništa. po kanalima i barama Na izlazima iz jazbine Noću 3—4 puta godišnje 3—4 puta godišnje Vrške i žičane omče. (Canis lupus) U starim i malo pristupačnim šumama i vrietima Oko bačija. po šupijem drveću y Preko ceie noći i iliS ip iS S I ili • i' ■‘ ‘'i. Kiopke Iskopavanje ' i kiopke postavljene u rupi 8. Juni—juli ■ ■- 8 Sve vrste klopki. Oko baŠta i kupusišta. sudovi sa vodom i rukama • Puh (G lis glis) Kestenove. Hrčak ( Cricetus cricetus) Žitorodna polja Oko rupa u kojima živi Nocu i pred veče Dva puta godišnje aprii-juni 2 puta godišnje maj-juni Sipanje vode u rupe. kiopka 13. klopka PTICE I D IV L JA Č .

Pored ja zb in a ' -8 3 rS «6 C C 2 -a > j -2 •sf 2 < u 6 S " x "S N § c > : 1 O u V 5 H M p o se v e ro k ra je v im a H O U } > cđ 0 ._ .2s 3 < s S 1 .r i 0 t J.«r > u g c | -S >« 12 . jezera. pored re k e . ’s § « a a ja | 0 u * 13 U 2i D h rh Oko usamljenih k u ća u šum i.31 ^> S ' * ^ ■ .& cu fc } 1 1 2 S ? 1 . 1 ' i • 3 ? ^ 2 S H 3 « ■: V? ^ S— Q ** : *“ V' ' I ► « 182 M V3 U jamama zapadnim z e m lje 1 . > U 1? § 5 2 s f •SS ^ ■ .h 4> w " 1 03 * ■ > • —»'v-. . oko jazb in a S z A -i.31 *T3 ^ % £ 5 . > 3 0 g > * ^3 « 0 ^ s ž .v 3 .~r 4 i § 2 i 3 rfS 1 '« '§ 0 > _rt «« i s # § j < i-v o u U N V )^ - 8 tf x/).a 0 ^ Ž *C" § 6 ^ « C N < u 'a «$ rt 0 4 / s 2 •" 3 'U 0 C p h S .fe / D v*- 14 > T3 S c cu < u 3 'O 0 c < U ? T3 3 4J 'O O C U c S jeseni oko k u k u ru zo višta.« ! 2 3 4 > 6 3 s i » B I sk o p a v a n je i zam kam a ispred ja m a c .« | — C N « l N A M C O 1 — < 0 rCu < 1 ž S 1 8" 0 g ž l 'f ^ 1 0 W ) C đ 2 tu < i j l l < 0 3 § .PTICE I D I V L J A Č 00 1 | a ■* s 0 ♦ s .C g J8 6 N >00 .

»Lov divljači i ptica improvizovanim sredstvima«). mora momentalno stati. . pa tek onda stupiti u akciju. Loviti treba rano ujutru ili u sumrak.PTICE I D I V L J A C čekati. Krupnu divljač valja gadati u vrat. Ranjenu divljač koja beži treba obazrivo pratiti po tragu krvi. grudi ili u glavu. Divljač se može loviti i pomoću zamki (v. a naročito u trenutku kad naiđe divljač. Treba bez ijednog pokreta čekati dok ne dođe na domak puške ili ne uđe u zamku. pije vodu ili gleda na drugu stranu. Ako divljač pogleda u njegovom pravcu. Ako se lovac prikrada divljači. Treba joj prići polako i ubiti je. ubrzo će leći kad ne primeti da je gonjena i tada će usled krvavljenja postati nesposobna da ustane i pobegne. to treba da čini uz vetar. Ako je teže ranjena. krećući se polako i bešumno dok divljač jede. nekad i časovima i pri tom biti sasvim miran.

jezera i neke kanale. upotrebljava se i meso barske školjke. S jeseni se puževi ponovo razmile. kanalima i močvarama. ili spremati u čorbama i paprikašima. Rakovi žive po jezerima. 3. . po rupama i pod izlokanim obalama reka. f 4. ispod kamenja i izlokanih obala ili okruglom mrežicom sa mamcem od pokvarenog mesa bačenom na dno reke. R E Č N A Š K O L JK A ( Unio pictorum). Meso raka je veoma ukusno i hranljivo. »Priprema jela«). Skoljke se sakupljaju rukama ili specijalnim grabuljama. 2.sa dobrim uslovima za život može da naraste i do 300 g težine. Tada se najlakše i hvataju. Danju se love rukama a po rupama. Najviše ga ima u proleće i za vreme kišnih dana. Jede se meso iz velikih klešta i iz repa. Lovi se pomoću male mreže na dugačkom štapu (meredov). Gotov je kada mu oklop pocrveni.O S T A L E Ž IV O T IN JS K E V R S T E 1. potoke. većim rekama i prostranim barama. Prethodno ga valja isprati od sluzi u nekoliko voda (v. Noću se love pretraživanjem plićaka potoka i bistrih reka sa jakim baterijskim ili karbitskim svetlom. U vodama. Zimi se zavlače u pesak ili mulj. Z E L E N A Ž A B A (Rana esculenta i Rana ridibunda). U rano proleće budi se iz zimskog sna. Isto tako. Na184 seljava skoro sve naše potoke i reke. Zivi stalno u vodi i pored nje. Pred veče izlaze u lov i u pokretu su cele noći. Naseljava reke. Najukusniji je od sredine proleća do kraja jeseni. korenja drveća. V IN O G R A D S K I P U Ž (Helix pomatia). a živi po barama. Veoma je rasprostranjen u svim krajevima zemlje. Od vinogradskog puža jede se samo stopalo. Preko dana kriju se ispod kamenja. P O T O Č N IIL I P L E M E N IT I R A K (Potamobius astacus). Zadnje noge su joj veoma dugačke i zato skače daleko. potonulih klada. plitkim jezerima. Tražiti ga treba po vlažnim i hladovitijim terenima u jutarnjim časovima. kanalima. Po planinskim potocima je sitniji. Stopalo se može peći na vatri ili na masti. koja je mnogo veća od rečne. Rak se kuva u slanoj vodi ili peče na žaru. Leti i za vreme suše teško ga je naći. Od mesa se spravlja čorba ili paprikaš. Naseljava i visoke planinske masive. Puž ga izbacuje ako ga stavimo u vrelu vodu ili žar.

Dostiže dužinu od preko 1 m. po proplancima i retkim šumarcima. Na gornjoj strani je smeđe. sve se jede. Naseljava ravničarske i planinske krajeve cele zemlje. i to prženi ili kuvani. U nas su najčešće: SM U K O V I (porodica Colubridae). Koža im se dere. B L A B O R (Ophiosaurus apodus). Prži se. 8. jer je spora. Gušter. B A R S K A Z M IJ A (N atri natrix). kestenjaste do tamnobakarne boje. po panjevima i oborenim stablima. koji po izgledu podseća na zmiju. Ima ga u Istri. Meso im je ukusno za jelo. Veoma je brz. ŠU M SK A K O R N JA Č A (Te- studo hermanni i Testudo graeca). a od prednjeg dela i trupa može se skuvati čorba. Prethodno se dere. u Makedoniji i porečju Vardara i na dalmatinskim ostrvima. Nalazi se u žbunju i kamenju pored ograda. Lako se love jer su spore. K A M E N JA R K A (Vipera ammodjtes) i šarka. Sem utrobe i glave. puteva i livada. oko ograda i puteva. pečeni na žaru ili kuvani.O STALE Ž IV O T IN JSK E VRSTE ili peca na udicu na kojoj je zakačena crvena krpica. Od žabe se prvenstveno jedu bataci. južne i zapadne krajeve naše zemlje. Love se rukama. prže ili kuvaju. Sem utrobe i glave. 5. 6. Sve su jestive. B L A V O R . Najlakše se lovi noću pod svetlošću karbitske lampe. Hercegovini. riđovka (Vipera berus). 185 . Lovi se udarcem vitkog štapa ili malom omčom koja se nalazi na dužem štapu i koja mu se pažljivo navuče preko glave i naglo zategne. Hvata se rukom. Naseljava najradije niže oblasti do nekoliko stotina metara nadmorske visine. Peku se. Penju se i na drveće. Jedu se prženi na masti. Ovo su veoma otrovne zmije. sve se jede. Zmije ove porodice neotrovnice veoma su rasprostranjene u Jugoslaviji. Lovi se od proleća do sredine jeseni. Neki smukovi narastaju i do dva metra dužine. Z E L E M B A Ć (Lacerta viridis). P O SK O K . Meso im je ukusno za jelo. Naseljavaju kamenite suve krajeve naše zemlje. Najviše naseljava istočne. Danju se odmaraju. Meso joj je veoma ukusno. Hvataju se štapom sa procepom ili rakljom kojom se odmah iza glave pritisnu o zemlju i zatim ubiju. Da bi se do njega došlo. Od njih se pravi čorba ili paprikaš. oklop se razbija na sastavcima. Zivi po sunčanim i suvim mestima oko trnja žbunja. Rep mu se postepeno sužava i završava tankim vrhom. 7. Naša najpoznatija i najrasprostranjenija neotrovna zmija. ili štapom sa rakljom. od čega skoro 2/3 otpada na rep. B E L O U Š K A . Živi po suvim i kamenitijim mestima ravnica. Z M IJE . jezera i reka. lako. noću love. jer su bezopasni. brežuljkastih terena i planina do hiljadu metara nadmorske visine. Sa repom može da naraste do 40 cm dužine. Vole sunce. Naseljava krajeve oko bara i močvara. Meso mu je veoma ukusno. jednom delu južne Crne Gore. i kamenja. a nešto svetlije na donjoj. Leti se najčešće nalaze oko izvora i oko obala kamenitih planinskih potoka. To je naš najkrupniji i najznačajniji gušter. Dalmaciji. peče ili kuva.

177. — Improvizacije za sakupljanje mravljih larvi: sakupijanje larvi u kutiju i sakupljanje larvi u kanalu l8 6 .O STALE ŽIV O TIN JSK E VRSTE s a d r ž a j mravinjaMa. Sl.

mravi ih unose u hlad. koža zmija se odere. Prilikom hvatanja. Dugačka je do jedan i po metar. Pre pripreme za jelo. pa se odatle uzmu. Živi po četinar- skim i mešovitim šumama u mravinjacima visokim i do jednog metra. Sve vrste skakavaca. SK A K AV CI. Otrovne zmije. Za kratko vreme na taj način se može doći do veće količine larvi. One su deblje i trome. Brza je i odličan je plivač. glava odseče i meso opere. a njihove trouglaste glave su vidljivo odvojene od vratnog dela tela. Larve se najlakše sakupljaju kada deo mravinjaka zajedno sa njima stavimo na sunce oko jedne kutije. 10. 177). korenjem drveća i po lomovima. Boje je zelenkasto-plavkaste ili tamnosive. nijedna otrovnica nije duža od 90 santimetara. Pri dranju kože ispadne i utroba. Pre svega. Da larve ne bi stradale. luči veoma neugodan miris. 177). u kutiju. Jedu se pržene na masti ili ulju. veoma pokretljive i brze. po spoljašnjem izgledu prilično se razlikuju od neotrovnih. Kada se sa nje odere koža. Neotrovne zmije su srazmerno tanke i dugačke. Mravi odvuku larve u kanal gde hladovina. ŠU M SK IM R A V ( Formica rufa). meso joj je ukusno za jelo kao i meso svih drugih zmija. M R A V RIĐI.O STALE ŽIV O T IN JSK E VRSTE Zalazi čak i do brzih planinskih potočića. pod kamenjem. U poskoka i šarke rep je kratak. Veoma je plašljiva. takozvana mravlja jaja. na čijem dnu je izbušeno više rupa (sl. U proleće i leto u mravinjacima se nalaze mravlje larve. u odbrani. . Mravi su zakonom zaštićeni. Larve su veoma hranljive i ukusne za jelo. To isto može se postići ako se sadržina u mravinjaka rasprostre po zemlji na suncu i oko toga iskopa kanal i pokrije granjem (sl. Krije se po ševaru i trski. osobito krupni. pa se mogu jesti samo u krajnjoj nuždi u ratu. mogu se jesti prženi.

tekunice i drugi glodari lakše se love od krupnije divljači. U mirnodopskim uslovima apsolutno je zabranjen. klopki i drugih sredstava za improvizovan lov divljači su sledeća: a) na osnovu tragova treba utvrditi da li ima divljači i koje vrste. puhovi. u toku noći i u rano jutro. te odabrati najpogodnija mesta. kojim stazama se kreće. c) zamke i klopke najbolje je postavljati na izlazu iz skloništa (jazbina). To su zamke od žice. klopke i druge improvizacije. e) tekunice i drugi glodari koji se skrivaju po rupama u zemlji mogu se isterad sipanjem vode u njihove kanale i hvatati na izlazima iz kanala rukama ili pomoću om či. b) treba odlučiti koja će se divljač hvatati. gde se krije. Ovakav način lova dozvoljen je samo u krajnjoj nuždi u ratu. f f IMPROVIZACIJE ZA LOV DIVLJAČI O M ČE. na uzanim prolazima duž staza na kojima se vide sveži tragovi i oko mesta gde se hrane. najpodesnija sredstva za lov i odgovarajuće mamce (meke). gde se p oji. jer imaju ustaljene navike i ograničene rejone svoje aktivnosti: g) zamke. f) zečevi. pa je treba hvatati u zamke (klopke) postavljene na izlazu. a ujutro ih obilaziti. gde se hrani i čime. d) dviljač se može isterati iz jazbine pomoću dima. najlona ili ispletene od konjske strune (sl. koristeći se podacima iz tabele 5. veverice. a kao mamac upotrebiti utrobu zaklane životinje.L O V P T IC A I D IV L JA C l IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A Kad se ne raspolaže vatrenim oružjem ili se ono ne sme upotrebiti. kanapa. Za hvatanje zveri dobro ih je postaviti oko mesta. klopke i druga sredstva za lov divljači treba postavljati predveče. Upotrebljavaju se za hvatanje ptica . gde je vcć klana 188 stoka. 178). jer divljač najčešće ide u potragu za hranom predveče. O P ŠT A P R A V IL A kojih se treba pridržavati pri postavljanju zamki. za lov ptica i divljači mogu da se upotrebe zamke. konopca.

Omča treba da je toliko velika da kroz nju može da prođe glava životinje a ne i telo. 179) tako da se ' jedan kraj žice priveže za savijenu granu (a. O M Č A Z A G L O D A R E stavlja se na otvor kroz koji izlaze glodari. e) omča od žice za divljač pričvršćena /. Zečevi se hvataju omčama. koje se zimi postavljaju oko plastova sena iJi na otvorima ograda kroz koje se provlače u potrazi za hranom. zamka se oslobađa i divljač odiže od zemlje pomoću teškog kamena zavezanog za drugi kraj grede. konca i dr. 178-e) na stazi kojom se kreće divljač. zamka se oslobađa. e). d) omča od žice za divljač pričvršćena na stablo. a drugi za mehanizam koji je fiksiran. pobijena koca i dr.s b. najlona i sl. O M C A F IK S IR A N A impro vizuje se od čvršće žice pričvršćene za stablo (sl. Za srneću divljač omče se postavljaju po šumskim prosekama i stazama. zateže i divljač podigne u vis. b. upotrebljava se za hvatanje zelembaća i ptica. kako uhvaćena životinja ne bi umakla. Za hvatanje lisica i jazavaca omče moraju da budu od jače žice. Zateže se oko vrata divljači čim glavom prode kroz nju. i-. c) omča za glodare. Treba se tiho prikrasti živodnji.L O V I M P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A i divljači. 179-f). drži u ruci ili dobro pričvrsti vezivanjem za drvo. Od grede žica (kanap. 178-c).i kolac O M ČA N A Š T A P U (sl. Postavlja se na stazama kojima se 189 . Sl. Kad divljač zakači omču. postavljaju se na ulazu u njihove jazbine. 178-d). b) omča na štapu. Slično deluje i omča pričvršćena za jedan kraj grede prebačene preko rašlji drveta (sl. Omče se mogu primenjivati na razne načine. O M Č A V E Š A L IC A pravi se na razne načine (sl. stabla. pažljivo joj navući omču preko glave i naglo zategnuti. a slobodan kraj žice. ili za kolac pobijen u zemlju (sl. Omča se može samo razapeti izmedu dva žbuna. da se lako zateže i da se slobodan kraj žice. najlon) ide kroz alku pričvršćenu za stablo (A) i pomoću kočića privezanog za nju zapinje se za 2 klina (eksera) zakucana u stablo (B). c. za kolac poboden u zemlju i dr. zaveže se za kočić poboden pored otvora (sl. Kad divljač dotakne mamac ili proturi glavu kroz omču. 178. d.. — O m če: a) izgled omče.

d) omča pričvršćena pomoću rašlji. e) omča pričvršćena pomoću kočića. — Om če — vešalice raznih tipova: a) omča pričvršćena štapom između dva stabla. b) omča na savijenoj mladici pričvršćena pomoču grane i štapa. 179. c) omča od žice pričvršćena pomoću dva koca i Štapa. f) omča pričvršćena za rašlje drveta 190 .L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A Sl.

M R E Ž E Z A M A L E S IS A R E (sl. K L O P K E za manje životinje (sl. Prave se od crepa ili kamena i tri drvceta postavljena u obliku broja 4.L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A kreće divljač. na izlazu iz jazbine. Zavisno od vrstc div191 . ili oko vodenica — potočara i usamljenih zgrada u šumi. Dok jedni pretražuju teren i gone divljač ka mreži. — Klopka M R E Ž E Z A D IV L JA Č . Slaba strana ove mreže je ham en m am ac Sl. Napravljena je od kanapa ili žice. zateže konac (žicu) kojim je otvor mreže pričvršćen za pobodeni kolac i otvor mreže se zatvara. Na isti način lovi se i srneća divljač. držač še ruši i kamena ploča poklopi životinju. na prolazima kroz ograde. Za lovljenje puhova. Du. ove klopke se postavljaju u bezvodnim krajevima oko mesta gde ima vode. konopcem (žicom) pričvršćena za kolac.što je životinja može progristi i gačke su oko 50 m. na mestima u šumi gde ima dosta ove divljači. na terenu gde ima dosta zečeva. 180. dugačka 50—70 cm. U dno mreže stavi sč mamac (za puhove vata natopljena u rakiju. Slobodan kraj omče može se vezati za kraj savijene grane ili samo za stablo. koja drže ploču. žbun ili neki drugi čvrsto fiksiran predmet. Cim životinja dotakne mamac. ispletene od umaći. Zivotinja privučena mirisom mamca ulazi u mrežu i postepeno je odvlači od koca. s tim što je lov uspešniji po šumi negoli na čistinama. drugi skriveni čekaju da uleti u mreže i tada je hvataju. 181). 180). Na vodoravno drvce nabode se mamac. salama ili sir). kanapa ili najlona i postavljaju se K L JU S A . za mungosa riba.

— Mreža za male sisare ljači kojoj su namenjena. tekunica i slepih kučića. a 192 drugo. Stavljaju se u otvore jazbina ovih životinja.L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A 5 0 crrv Otvorena m re ž a Zatvorena m reža (uhvaceni s i s a r ) Sl. opterećeno na jednom kraju kamenjem. ili kraj polja. mahovinom. 182. Osnovno je da se kljusa dobro sakriju i da se ukloni miris čoveka koji ih postavlja. Njima se uglavnom love srne. divokoze. Zato se pokrivaju snegom. Jedno deblo se položi na zemlju. — Klopka za krupnu divljač . lisice. kljusa ili gvožđa su veća ili manja. Postoje i kljusa za hvatanje medveda. vuci. Posebna manja gvožda napravljena od debele čelične žice služe za hvatanje puhova. divlje svinje. K L O P K A Z A K R U P N U D IV L JA Č (sl. jazavci i druga divljač. 18 1. Nagazna kljusa postavljaju se po stazama kojima se kreće divljač. rastresitom zemljom ili peskom. 182). Pravi se kad ima dosta ljudstva i vremena. solišta i hranilišta. obesi se u kosom položaju iznad prvog tako što se konopcem veže za granu drveta « & < • Sl.

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A pomocu padobranskog čvora. meso ili šumski plodovi. klopkama. mrežama. 183) rade se iz čvrstog elastičnog drva koje se raseče u obliku rašlji. To su daske duge 40— ^ocm a široke 15 — 20. Dole se pričvrsti luk od 20 cm. 183. udicama. — Im provizacija sredstva za lov sisara IMPROVIZACIJE ZA LOV PTICA Ptice se mogu loviti rukama. Puhovi se takođe mogu hvatati u jame sa vodom na rubu hrastovih šuma ili u ostale tipove zamki za male sisavce. vrškama. Z A M K E Z A P U H O V E (samostreli^polhove) (sl. 183). pa se rašlje zaklope poput klešta i ubiju zver. Cim zagrize mamac. čime se osigurava da obešeno deblo padne na ono koje je položeno na zemlju. Mamac mora da bude tako postavljen da deblo priklješti životinju pre nego što uspe da izvuče glavu. Na oba kraja klopke sa obe strane treba pobiti oblice. L O V R U K A M A . koljem i sl. Zivođnja kad naiđe da grize meku povuče drvo. Kao meka mogu se koristiti male ptice. Dole se vodoravno postavi jezičak ukopan u dasku i povezan kanapom. 193 . Da bi se životinja prisilila da pri dohvatanju plena proturi glavu između pomenuta dva debla. omčama. Uhvati se zaseda kod drveta ili drugog mesta. slanina ili mladi sir. padobranski čvor treba da popusti i gornje deblo padne i priklješti vrat ili glavu životinje. Mamac se zaveže za slobodan kraj konopca tako da visi između oba debla i da životinja mora da proturi glavu između njih kad pokušava da ga dohvati. Strane rašlji se rašire pomoću tankog drveta na kome je vezana meka. lovkama. a druga što u ovu upada stavi se odozgo na način da ulazi u donju kao u neku kutiju. fisecima. K liješta za kune Z am ka za puhove Sl. ptica se osvetli džepnom lampom i lako uhvati. klopka se sa druge strane ograđuje granjem. Jedna daska je izdubljena. K L E Š T A Z A K U N E (sl. a na sredini luka leži na koncu otponac dug oko 10 cm. Kad se smrači. i tiho čeka da se ptica vrati u njega na spavanje. Rašlje se mogu raditi u više veličina za razne tipove sisavaca. Kao mamac stavlja se skorup. gde je otkriveno gnezdo ptica.

185-c). 184-c) d) pričvršćene na kočić pobijen u zemlju (sl. 184. na čije dno se stavlja mamac. vreme i mesto za postavljanje ovih zamki. gde se žele loviti vodene ptice (sl. — Zam ke od omči za ptice: a) zamke u brazdama. 184-b) c) fiksiranjem za luk savitljive grane pobodene u zemlju (sl. 18 5-a). treba se sakriti i tiho čekati da se ptica vrati u njega. Onda se omča pažljivo navuče preko glave ptice i naglo zategne. f) razapete na otvoru iskopanih jama. Omča se priveže slobodnim krajem za kočić (sl.L O V IM P R O V IZ O V A N IM Š R E D S T V I M A O M Č E . Pogodne su naročito zimi. Zamke treba da su oko 3 cm iznad zemlje. Sneg se ukloni sa mesta gde se postavljaju. h) pričvršćene za bocu stavljenu u vodu. Sl. e) razapete između grana na drveću (sl. c) zamke na luku od grane. Zamke od omči mogu da se postave na razne nacine (sl. 185 -b). 178) može da posluži za hvatanje ptica kad leže na jajima ili spavaju u gnezdu. d) zamke na kočidu I 94 . otvore na ogradi (sl. U bocu se sipa voda da bi bila teža. Pogodne su za lov većine ptica. promera 30 cm i dubine 10 cm. 185-d). Kad se naseljeno gnezdo otkrije. g) postavljene na strnjištima za lov ševa (sl. treba odabrati prema navikama ptica koje se žele loviti. b) zamke na živici (ogradi). kao i vrstu mamca. 184-d). 184 i 185): a) u brazde pričvršćene za kočiće na jedan od prikazanih načina (sl 184-a) b) iia živice. Način. Omča na štapu (sl.

koji podupire kamen na taj način. da kamen pada čim ptica bar malo povuče kanap (sl. c) zamke na strništima.L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A K L O P K E Z A P T IC E . b) zamke na iskopanoj jami. d) zamke na boci za vodene ptice neki drugi mamac za ptice. 185. Iznad jame postavi se klopka napravljena ocl kamene ploče poduprete sa 3 drvca oslonjena na daščicu prislonjenu uz težak kamen (sl. Mogu da se naprave na nekoliko načina (sl i86)* a) iskopa se plitka jama u vidu levka i u nju stave semenke ili postavljen na teži kamen. Mesto kamene ploče može da se upotrebi daska pritisnuta kamenom ili cepanica. — Zam k e na omči za ptice: a) zamke na drvetu. 186-a) ili oslonjena na manji kamen labilno u nju stavi hrana za ptice. b) iskopa se nešto dublja jama i Sl. 1 86-b). 186-c). Semenka ili sud sa semenkama veže se za donji kraj štapa. *95 . ili pak »krošnja« ispletena °d pruća (sl.

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A 196 .

Plodovi bele imele koga je razapeta mreža (a) ili je (Viscum album). koji imaju izgled belih bobica. rasprostrtu u plitkoj jami pod mrežom. 187. Na ovaj način najčešće se hvataju ptice iz porodica vrana. Kad ptica zavux9 7 . ako ove nema. Pravi se od hartije preP T IC A (sl. Može da se napra. Mreža se jednim krajem pričvrsti vezivanjem za kočiće pobijene u zemlju. a drugi kraj se podboči štapom za koje je privezana uzica. Dobro je da se oko fišeka razbaca malo kukuruza.mazane iznutra lepkom spremvi od pravougaonog okvira preko ljenim od imele. izgnječe se. čiji drugi kraj drži sakriven lovac.L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A M R E Ž A Z A H V A T A N JE F IŠ E K . Kad pticedođu da jedu hranu. lovac povuče uzicu. mreža padne i poklopi ptice. kuvaju i dobijena masa se mesi dok ne posane gusta i jednolična. b) mreža na luku razapeta preko luka od savijene grane (b). onda od imele (Viscum lacsum). m am ac Sl. — Mreža za hvatanje ptica: a) mreža na pravouglom okviru. U fišek se stavi nekoliko zrna kukuruza. 1 87). pa se onda njom maže fišek.

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A Sl. — Udice za lov ptica * 4f . koje na njih sednu. Tada ona leti tamo-amo i lako se hvata. Ptice. i88. zalepe se. če kljun u fišek da bi uzela zrno. fišek joj se lepi za glavu i pokrije joj oči. U D IC E . koji se postave na neko usamljeno mesto na proplanku. Mesto fišeka ovim lepkom mogu 198 se namazati štapići ili granje. Na udicu vezanu ka- .

koji pliva na vodi i zavezan je za veći kamen postavljen labavo na panj. jarebice. Sastoje se od dužih niskih krila raširenih u stranu da bi 199 . Nema patosa. divlje plovke.5 m. 188-b). U poslednjem slučaju na krovu treba napra- treba da bude dosta rasutog kukuruza. Tako se mogu loviti golubovi. Oko lovke i u njoj Sl. Najčešće se upotrebljava za fazane. Za krov se upotrebljava juta ili mreža. 189). Kad plovka dotakne obruč. 188-a). vrane i fazani. Vratašca treba da se otvaraju samo unutra. Mesto pričvršćenog krova lovka se može pokriti slojem kukuruzovine. Ispletene su od kanapa ili najlona. ali ne i da izađe. tako da fazan može da ude. Letve su pričvršćene za osovinu. A mogu se udice sa nataknutim mamcima privezati za obruč (sl. L O V K A (sl. trske i sl. Zidovi lovke-koša naprave se od pruća ili letava. Može se na udicu nataći i manja riba i ostaviti je na obali pored vode za lov pataka. ali postoji opasnost da ptice pobegnu pri vađenju iz lovke. — L o vk a za fazane širine 1 m i visine 0. Lovke se postavljaju na mestima gde ima dosta fazana i gde se namame kukuruzom.6 m. sa vodoravnom osovinom na 26— 27 cm od donjeg rama. kamen povučen pada na dno i povlači pticu koja se udavi. 189.. Pravi se u obliku četvorougla dužine 1. a može se napraviti i od letava. a dole slobodno vise. Slične su vrškama za hvatanje riba. Na svakom zidu lovke treba napraviti viseća vratašca od letava. Sirina vrata treba da iznosi 18 — 24 cm. viti i vratašca za vađenje uhvaćenih ptica.L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A napom ili najlonom natakne se zrno kukuruza ili crv (sl. V R S K E .

Za lepak veličine jabuke.L O V I M P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A skrenule pravac divljači u same vrške u koje ulaze fazani ili jarebice. Upotreba lepka: u šumi se ubere grm kojem se odseku grane. — Im provizacije 2a lov ptica 200 . treba je ravnomerno mešati. U vrške se kao mamac stavlja kukuruz ili pšenica. Ovakve zamke nameštaju se pored voda ili poila gde se ptice rado sakupljaju ili uz živice i sačekuje se da ptice sednu na lepak i zalepe se. namazane lepkom. Lepak se pravi od plodova (bobica) imele (Viscum album). Kvalitetni prutići su obično od biljaka glatke kore (kaline ili prutići od ruža). Masa se zatim izvadi iz vode i doda joj se lanenog ulja. doda im se malo vode i stave na vatru. koje se beru po hrastovima. Zimi se ulja dodaje više. leti manje. ali ne mogu izaći napolje. 190. Isti lepak može se koristiti i za premazivanje drugih improvizacija za lov ptica. a kad prekipi doda se opet malo mlake vode i meša dok masa ne postane gusta. Zatim se izlije masa u hladnu vodu i mućka. U te bazgove cevčice utaknu se prutići od neke čvrste biljke. Klopka za lov ptica u izdubljenu bundevu Padajuća klopka za ptice iz cigala Sl. Ovako pripravljen lepak može trajati i do godinu dana. Bobice se stave u neku posudu. dovoljno je desetak kapi lanenog ulja. L O V P T IC A L E P K O M . Kad tečnost počne da kipi. Na odsečene grane nataknu se bazgove cevčice dužine 10 cm. samo treba da bude hermetično zatvoren.

prva voda se obično odbacuje. PRIPREM ANJE JE L A O P ŠT E N A P O M E N E Ogroman broj postojećih divljih biljnih i životinjskih vrsta. mast. koji se kroz pripremne radnje. jesu životne namirnice od kojih se mogu spremiti dobra i ukusna jela. Treba imati na umu da je meso od divljači tvrđe od mesa domaćih životinja. slanina. Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko vrsta. Vreme trajanja kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće. mleko i dr. praktički ih je nemoguće sve obuhvatiti recepturom jela. tj. Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći. koje bi bile od značaja za pripremu dobrih jela.V I. kako po vremenu tako i po vrstama. Kuvanje povrća obično traje oko 15 — 30 minuta. Otuda se ukazuje samo na izvesne specifičnosti. Ove kombinacije su važne. sa malim izuzetkom. S obzirom na brojnost artikala hrane iz divlje flore i faune. Da bi se što pravilnije upotrebljavalo začmsko bilje je posebno grupisano prema kulinarskim namenama. Ovo je učinjeno zato što će se artikli poreklom iz divlje flore i faune koristiti isključivo sami. U recepturama se pod masnoćom podrazumeva ulje. Pojedini artikli hrane mogu imati specifičan miris ili ukus. Kada se kuva povrće. veoma su različite. Tako se čorba ili pire od povrća može spravljad i od kombinacije nekoliko biljnih vrsta. Broj receptura sveden je na nekoliko osnovnih jela koja su uobičajen^ u ishrani naših ljudi. dužim kuvanjem i upotrebom začina (začinskog bilja). odbacuju se i dve vode. Kada je bilje gorko. svih onih koje se u datom momentu mogu naći. i to po skoro istim principima po kojima se spremaju i jela koja svakodnevno jedemo. ili ono iz poodmakle vegetacije. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo priprema od gajenih vrtnih biljaka. ili imati 201 . često može otkloniti. loj. jer se primenom većeg broja vrsta dobijaju i veće količine hrane i ukusnija jela. U ovom drugom slučaju kuvanje treba produžid i probom ustanoviti da li je povrće kuvano. kao i veliki broj mogućih kombinacija. odnosno biljke.

zavisno od raspoloživih količina redovnog sledovanja. nekoliko češnjeva sremuša i po ukusu posoliti. Z A M E N A ZA B E L I L U K : balučka. Zatim supu ponovo staviti na vatru. lanenka. b) osušeni i tucani listovi divljeg čubra. Pored recepture jela zgotovljenih u potpunosti ili delom od divljih biljaka i životinja. Oprane kosti treba iseći na manje komade. bobice kleke i šmrike. A R O M A T IČ N E Z A Č IN S K E B IL I K E specifičnog ukusa za začinjavanje pečenja. staviti ih u sud. žilice kopitnjaka. Z A M E N A Z A Z E L E N : (paštrnjak. po mogućstvu propasirati i vratiti u supu. lučac. Z A M E N A Z A C I M E T : suvi tucani podanak idivota. okrugli i okruglasti divlji luk. Dodati koren divlje mrkvice. Z A M E N A ZA K A R A N F IL IĆ : koren zečje stope. zmijin luk. Z A M EN A ZA C R N I LU K : lukovica sremuša. date su i recepture nekih prostih jela iz uobičajene ishrane. Meso sa kostiju valja skinuti. ZA Č IN I — Z A Č IN SK O B I L J E Z A M E N A Z A B I B E R : a) koren i podanak kopitnjaka (sirov i neosušen sadrži jedan škodljiv sastojak zbog čega ga ne treba u većim količinama upotrebljavati. sibirski luk. celer i sl. koja se kuvala. c) ovršci stabljika papraca. sitno ga iseckati (ili samleti) i staviti u supu. U oba slučaja. pri pripremi prostijih jela neće se nailaziti na veće teškoće. dodati malo hladne vbde i s^pu odliti u poseban sud. sosova i sl. majkina dušica. zato što će se takvim artiklima češće raspolagati i u izuzetnim uslovima snabdevanja. velika mečja šapa. . listovi i lukovica sremuša. i kada provri. motrika.PR IPR EM A N JE JE L A dopunski karakter. Zelen. naliti hladnom vodom i kuvati. šapica.: — divlji čubar. morgruša. Drugi je razlog taj što posebne situacije mogu da primoraju svakoga da sebi ili svojim drugovima mora da pripremi hranu. sa malim dodatkom drugih artikala može se pripremiti ukusna supa. osušen i skuvan neškodljiv je). sedmolist. i to na način i sredstvima koji se mogu znatno razlikovati od uobi- čajenih odnosno koja se u datom trenutku mogu naći. treba skinuti posudu sa vatre. P R IP R E M A N JE SUPA Ako se raspolaže svežim kostima. 202 Kad se kosti dobro iskuvaju.) listovi i koren mečje šape.

što se vidi po tome što pocrvene i pojedini delovi tela mogu se lako 2. dodati brašno i pržiti ga dok ne porumeni. ČORBA OD DIVLJEG POVRĆA Odvojiti lišće bilja od stabljika. oprati. mogu se dodati sveže gljive. 3. U posudi zagrejati masnoću do stepena ključanja. pa nisu izdašni.PR IPR EM A N JE J E L A zakuvati dodatke od testenina uko'U nedostatku testenina supi se liko ih ima.iznutrice i glave. prethodno prokuvane i izrezane na rezance ili propasirane.mogu dodati krtolice salepa i liskanih listića divljeg povrca (vita. potopiti u ključalu vodu i kuvati 10— 15 minuta. Cim su kuvani. naliti potrebnom količinom vode.tići lukodice od zlatnog ljiljana. treba dodati začinsko bilje. naliti hladnom vodom i kuvati dok ne omekša. sud. valja skinuti sa vatre i izvaditi iz vode. alevu papriku. kao i ukuvani paradajz. iseći sa kos. posoliti i kuvati još oko 15 minuta. kada se njima raspolaže. Na isti način može se spremiti čorba od samih gljiva ili u kombinaciji sa divljim povrćem. zatim staviti spremljeno povrće i pržiti oko 10 minuta. P R IP R E M A N J E ČO RBI 1. CORBA OD POTOCNIH RAKOVA SA DODATKOM DRUGIH ARTIKALA Potočni rakovi su sitni. Kao dodatak mogu dobro da posluže i suve gljive. Za začin treba upotrebiti začinsko bilje. Očišćene i oprane rakove treba staviti u ključalu vodu i kuvati 5— 10 minuta. sirće i dr. staviti u isitniti (izgnječiti) u pogodnom 203 . Ostale delove tima na sitne komade. Za to vreme se napravi zaprška i čorba se zaprži kada se artikli u njoj skuvaju. Na ovaj način može se zgotoviti i čorba od divljih ptica sa gljivama. Da bi se poboljšali ukus. dobro izmešati i kuvati još 10 minuta. konzistencija i hranljivost. gotovo jelo. dodati malo sitno isec. Zatim valja dodati obarene i na kocke ili rezance isečene gljive. Posoliti. odnosno samlevene. izmrvljene ili samlevene u prah. sirće i dr. miniziranje). ČORBA OD M ESA DIVLJAČI SA GLJIVAMA odvajati. Zatim odbaciti Meso treba oprati. Da bi ukus bio bolji. ako se sa njima raspolaže. Njihova upotreba naročito dobro dolazi kada nema masnoća za pravljenje zaprške. Zatim oceđeno lišće sitno iseckati ili samleti. pa skinuti sa vatre kao prethodno očišćeni i oprani. ali mogu veoma dobro da posluže kao dopuna drugim artiklima za spravljanje ukusne čorbe. ukuvani paradajz.

Ovako iskuvane i isitnjene rakove treba procedid kroz ređu cediljku (sito i sl. staviti začine i ?Sstaviti <|a se polako kuva.. doliti tople vode. Jelo treba posoliti.PR IPR EM A N JE JE L A sudu. sirće. Kad meso omekša. mešajući povremeno da nc zagori. dobija se ukusniji pire. jagorčevine. Lišće treba odvojiti od stabljike. U posudu staviti i dobro zagrejati masnoću pa dodati sitno isečenu lukovicu od sremuša. aleva paprika i dr. uz stalno mešanje. a naročito ako ona sadrži list sremuša. PRIPREM ANJE PIREA (KAŠA) OD D IVLJEG POVRĆA 2. Zatim izvaditi. pa staviti u čistu vodu i kuvati toliko da se svi mesnati delovi izdvoje od ljuštura. Zaprškom se ukus još više poboljšava. testenine. Zatim dodati malo aleve paprike. KAPAMA OD M ESA DIVLJAČI SA DIVLJIM POVRĆEM Pire se može zgotovid od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. uz stalno mešanje da ne zagori. Posle 15 — 30 minuta jelo je gotovo. a potom izvaditi i ostaviti u stranu. Za začin se mogu upotrebiti začinske biljke. dobro oprati i staviti u ključalu vodu da se prokuva 5— 10 minuta. treba ga posuti brašnom (kao za zapršku) i upržiti ga. Dobijenu čorbu stavid na vatru. KISELO POVRĆE SA MESOM U sud treba staviti isitnjeno lišće ukiseljenog povrća (iseći ga na sit- . zatim se nalije do potrebne gustine vodom ili čorbom dobijenom iskuvavanjem rakova ili kostiju. Delove ljuštura koji se zadrže u cediljki treba odbaciti. U poseban sud staviti masnoću. posoliti. pa u nju ukuvad ranije obarene i na kocke ili rezance iseckane gljive ili divlje povrče. promešati i staviti ranije spremljeno povrće (prethodno iseći krupno lišće). zatim brašno. 3. Rakovi se najprostije mogu pripremiti i odmah koristiti ako se samo prokuvaju u posoljenoj vodi. preliti ključalom vodom i ostaviti da stoji 15 —20 minuta. malo se proprži. P R IP R E M A N JE V A R IV A OD PO VRĆA i. Cim lukovica porumeni. ukuvani paradajz. Za dolivanje može da se upotrebi i mleko. Na ovo se stavlja pripremljeno povrće. 204 Listove divljeg povrća treba odvojiti od stabljike. dodad što sitnije iseckanu lukovicu od sremuša. geršla i dr. dodati oprano i sitno isečeno meso divljači i dinstad ga. Upotrebom kombinacija.)5 tako da kroz nju prođu čorba i sitni delići mesa. Posle 15 — 20 minuta kuvanja jelo je gotovo. koprivei dr. ocediti pa sitno iseckati (ili samleti). dobro promešati i kuvati na tihoj vatri. koga ima relativno malo. ili neki od sledećih dodataka: pirinač. Tada se pri jelu iz svakog pojedinog dela ljušture isisa meso. i kada se ovo uprži. oprati.

Napraviti zapršku od brašna sa sitno iseckanim lukovicama sremuša i staviti u jelo. Kada se podvarak priprema sa mesom treba ga prethodno upola ispeći. Cim se luk uprži. 205 . Na isti način pripremaju se jela Pasulj se očisti. treba ga kuvati u posebnom sudu i dodati pasulju zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo. Posle toga podvarak preručiti u pleh ili drugi podesan sud pa staviti u rernu ili peć da se zapeče. iseći na komade. Kada nema uslova da se meso kuva odvojeno. korena divlje mrkve. Šokom od pečenja preliti podvarak. dobro izmešati i dinstati dok povrće ne omekša. Ako ima mesa.PR IP R EM A N JE JE L A nije komade ako je krupno) u slojevima naizmenično sa suvim ili svežim mesom. pošto se odlije prva voda iz pasulja. Na isti način pripremaju se jela od graška i sočiva. Gljive se mogu i prodinstati. stavi u sud za kuvanje. dodati i nekoliko lukovica sremuša. 4. da se zaprška ukuva. malo žilica kopitnjaka i dalje kuvati dok pasulj ne omekša. promešati i kuvati još 30 min. PODVARAK OD KISELOG POVRĆA U posudi dobro zagrejati masnoću pa staviti sitno isečenu lukovicu sremuša (ili luk). a stavlja se u pasulj pošto se iz njega odlije prva voda. Po slojevima može se stavid po malo začinskog bilja i lukovice sremuša. nalije hladnom vo. U međuvremenu napraviti svetlu zapršku. ČORBAST PASULJ pasulju. dom i kuva. 6. pa dodati 5. Kad pasulj provri.od graška ili sočiva sa gljivama. iseći na sitnije komade i staviti u pasulj pre zapržavanja. može se kuvati zajedno. Može se dodati i malo sitno isečenog mladog lista začinskog bilja. posoliti i ostaviti da provri. povrće zapržiti. PASULJ SA GLJIVAMA Pasulj treba pripremiti kako je navedeno za čorbast pasulj. dodati alevu papriku. neko začinsko bilje i isitnjeno lišće kiselog povrća. Ovako složenu masu treba naliti vodom do vrha i kuvati dok ne omekša. staviti na podvarak pa dopeći zajedno sa podvarkom. prokuvati. Istovremeno gljive (pečurke). odliti prvu vodu pa ponovo naliti vrelom vodom. opere. Soli dodati po ukusu.

treba ga rupice šešira budu okrenute nagore. skinud sa vatre. a zatim pomešad sa dinstajesti. Za to vreme pirinač se očisti. Posoli se donja stra. GLJIVE SA GERŠLOM ILI MAKARONAMA drška kada se uzdužno preseče. preliti hladnom Svaku gljivu valja pojedinačno po. Ovo je sioženiji |)ostupak ali Veće šešire vodoravno iseći na je i jelo ukusnije. Gljive se mogu prethodno popariti vrelom vodom (blan2. Zatim ploču doda se biber. Ovako spremljene gljive stavljaju se na čist žar. naliti razređenim koncentratom paradajza ili mlakom vodom (supom!) da dobro ogrezne 3. tim se dodaju na kocke isečene gljive. Kada dobiju crvenkastosmeđu boju. Za ovu njenim mladim lišćem nekog začinsvrhu treba uzeti samo šešire gljiva.P R IP R E M A N JE J E L A OD G L JI V A i druge strane. Posle 15 — 20 mimože posle čišćenja i pranja malo nuta pečurke su pečene i mogu se upržiti.Kad pirinač omekša. nim gljivama. tako da su U sud se stavi masnoća da se ugdonje strane šešira okrenute nago. a može i na žar je jelo gotovo. U mladih gljiva može se ješti i 5. posole se i dinstaju dok ne omekšaju. Nekima šešire treba očistiti skidanjem pokožice. posoliti i ostaviti 10 minuta da se so upije. G LJIVE P E Č E N E N A ŽARU 2 06 . listove debljine oko 1 cm. maslaca ili sira.vodom i procediti. Uzimaju se samo šeširi i čisti se slože na neku metalnu ploču ili opere 1 stavi u toplu vodu da se tepsiju tako da donje strane ili kuva. Posle 10 minuta gljive su gotove (luk) i prži dok ne porumeni. maslac i dr. skog bilja. vade se i posipaju Ovo je najjednostavniji i najbrži biberom i alevom paprikom ili isitnačin spremanja gljiva. u rernu ili u peć na tihoj vatri da se zagreje i tada za pečenje hleba. Zatim se stavljaju u vrelu masnoću Na isti način može se spremiti i (ulje.reje. dosoli se. P R Ž E N E GLJIVE i u rerni ili peći dopeče još oko pola časa. a druge samo oprati (obrisati).4.) i prže sa jedne i. a zaza jelo. staviti nekoliko kapi ulja ili kajmaka. Po drugom postupku pirinač se otvorene vatre. GLJIVE P E Č E N E N A PLOČI širati). Proceđen pirinač stavi se u sud soliti i po mogućstvu na svaki šešir sa dinstanim gljivama. dobro izmeša i ostavi stavid na vatru. RIŽOTO OD GLJIVA na šešira. pa se doda sitno isečen sremuš re.

Ovako pripremljen sud stavi se u rernu ili hlebnu peć da se ispeče.iseckano začinsko bilje i ostavi da se kuva još pola časa. sitno isečena lukovica sremuša (ili dobro izmešati i staviti u pećnicu luka) i dinsta se dok ne omekša. a voda sačuva za dolivanje. 7. uz 10. raju. makarone se ocede. Celoj masi sada valja U zagrejanu masnoću stavi se dodati oceđenu vodu od makarona. MUSAKA OD GLJIVA Dno posude dobro se namaže masnoćom. dodaju se na sitne kocke isečene gljive i. pa se izmeša. pa se završi slojem hlebne sredine. PAPRIKAŠ OD GLJIVA operu. ili koje se tek otva20— 30 minuta jelo je gotovo. zemlja i dr. Oceđene makarone treba staviti u izdinstovane gljive. pa sloj tanko narezanih gljiva. Kad lukovica omekša. s tim da se krajnji luka). treha deo odseče. pa se doda aleva paprika i tom (zakiseliti prema ukusu) oko nalije toplom vodom. Gljive se očiste od mehaničke nečistoće (pesak. kuva se 5— 10 minuta. SALATA OD GLJIVA povremeno mešanje. Kad je ovo gotovo. zatim se naslaže tanak sloj hlebne sredine (eventualno natopljene u mleku). Može se dodati po neko207 . stavi malo soli i doda 1 /2 kg makarona na 3—4 kg pečurki. Svaki sloj treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim začinskim biljem. pa peći 30—40 minuta. D IN STAN E GLJIVE bibera. i tako 3—4 puta. treba isstavi isečena lukovica sremuša (ili koristiti i drške. vama. stavi 5 minuta. ocede i sa dinstanjem dok brašno ne poru. a postupak je sledeći. U posebnom sudu zagreje se voda do ključanja. doda se malo sitno iseZa spravljanje salate od gljiva čenog začinskog bilja (aleve paprike i bibera). zatim se kuvaju (voda da ključa) oko 5 doda brašno i uz mešanje se nastavi minuta. u kojoj prethodno treba upržiti luk sa masnoćom. ĐUVEČ OD GLJIVA I MAKARONA Oprane gljive stave se u šerpu. Jelo se posoli.PR IPR EM A N JE JE L A jelo od geršle ili makarona sa glji. zatim se izvade. dodati soli.ponovo prokuvaju u vodi sa sirćemeni. Za uzmu se sasvim mlade gljive neotvorenih šešira. Ovako očišćene gljive dodati ranije očišćene i isečene stave se u slabo posoljenu vodu i gljive pa malo dinstati. 6. Pošto se za ovu svrhu upoU posudi se zagreje masnoća i trebljavaju mlade gljive. 9.) i 8. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne vode. dinstaju. ukuvanog paradajza ili sličan začin. Sve ovo se dinsta 15 —20 minuta. posoli.

SALATA OD KOSTRIŠA. operu se. odstrane se drvenasti delovi. oprati ga u nekoliko voda i začiniti sirćetom i uljem. Jelo je GLAVO IKA ukusnije ako se zaprži. odnosno pre upotrebe. Ako su biljke starije. Za salatu se nabere mlado lišće navedenih bi^jkka. stavi u ključalu vodu i kuva oko 10 minuta. ili pred samu upotrebu. iseku na male komade i MASLAČKA I DRUGIH kuvaju oko 30—45 minuta. posoliti i dodati začine. Posle sušenja. Salata se može jesti odmah pošto se ohladi. 208 . ukoliko ih ima. list je gorak. GOMOLJI BRDENA KUVANI Gomolje oprati. Salata od rujnica (Lactarius deliciosus) može se spremati i bez kuvanja. Soli se takođe prema ukusu. Mlade pečurke se očiste. oguliti i još jednom oprati. Zatim izvaditi. odreže im se drška na 2—3 cm od šešira. Obrano lišće matara sušiti 2— 3 dana da bi ispario jedan deo eteričnih ulja. uljem i posoli se. VARIVO OD OMAGE 4. SALATA OD M ATARA Omaga se ispere od peska. odnosno crnog luka narezanog na kolutove. dolpro se opere. P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH B I L JA K A P R IO B A L S K O G P O D R U C jA 1. pa staviti u ključalu vodu i kuvati oko 1 1/2 čas. Zatim se ocedi i začini uljem. Ulja se može dodati za vreme kuvanja zajedno sa sirćetom. 2. VARIVO OD KOROMAČA Odstrane se drvenasti delovi. pa ga treba potopiti i ostaviti nekoliko časova u hladnoj čistoj vodi da bi se gorčina većim delom odstranila. pa iseku na tanke rezance.P R IPREM A N JE J E L A liko strukova začinskog bilja i sitno narezana lukovica sremuša. 5. promeša i ostavi da se so i sirće dobro upiju. dobro se operu. Jelo se posoli i zakiseli po ukusu. a zatim začini sirćetom. Pre upotrebe treba ga preliti uljem. 5.

PR ŽEN A RIBA Ribu treba očistiti kako je nap209 . SUŠAKA I DRUGIH GLAVOČIKA hladnu vodu na izvesno vreme da bi otpustilo gorčinu. naročito unutar škrga. posole Bilje se dobro opere i potopi u i začine uljem. pa malo ostaviti da se so upije. koji se lako improvizuje od mrežaste žice. P R IP R E M A N JE J E L A OD R IB A 1. Oštrim nožem se raspori od glave do kraja trbuha. S A B IR A N JE M O R SK E SO LI NA TEREN U Za vreme letnjih meseci u zoni prskanja i prebacivanja morskih valova mogu se sabrati veće količine morske soli. Očišćenu ribu posoliti iznutra i spolja. Ribu valja prethodno omamiti jakim udarcem u glavu.PR IPR EM A N JE JE L A 6. MASLAČKA. sem mleča i ikre koji se jedu (ikra mrene je otrovna). ili zašiljenog drveta (sl. Iznutrica se izbaci. 191) i peći na žaru. koja se nakupija u pukotinama kamenja. DIVLJEG RADIČA. biljke se ocede. pogodnim štapom ili drškom od noža. U isto godišnje doba (leto) može se donošenjem većih količina morske vode u pukotine kamenja. Riba se može lako i brzo ispeći i na rošitilju. izbušenog lima. vodeći pri tom računa da riba bude sa svih strana pečena. posle isparavanja. iseče na sitnije delove i stavi u ključalu vodu. Ribe čija je koža bez krljušti sastružu se od sluzi. takođe dobiti so. ČIČKA. TRATINČICE. VILINOG SITA. Posle čišćenja dobro je oprati. 3. RIBA N A ŽARU Sa riba se sastruže krljušt povlačenjem noža od repa ka glavi. metalnih šipki i sl. U zimskim mesecima so se dobija isparavanjem morske vode u posudi na vatri. ČIŠĆEN JE RIBA 2. VARIVO OD CIKORIJE. Zatim je stavljati na »ražnjiće« od žice. Posle 20 minuta kuvanja (starije biljke kuvaju se nešto duže). Zatim se ocedi. da bi se lakše očistila. pazeći da se unutrašnji organi ne poseku.

Ražanj za pečenje ribe.PR IP R EM A N JE J E L A Sl. 210 . mesa i sl. 191.

Postupak je u tome isti kao pri 211 1. naliti po mogućnosti ukuvanim paradajzom i kuvati još oko 15 minuta. G M IZ A V A C A I IN S E K A T A zmije treba odmah odseći. iseći na komade. ZM IJE Uz potrebnu opreznost. može se dodati i prethodno kuvana i oceđena testenina. pa oko vrata čvrsto vezati jedan kraj jačeg kanapa a drugi kraj vezati za drvo ili granu u visini prsa čoveka. pa zatim peći ili pržiti. P R IP R E M A N JE J E L A OD V O D O Z E M A C A . Mogu se i pohovati ili kuvati kao dodatak čorbama ili drugim jelima. 4. Ovako spremljena čorba od povrća biće ukusnija a glave bolje iskorišćene. Time je čišćenje zmije završeno. ŽABE Za ishranu se upotrebljavaju zelene i sive žabe koje žive pored vode. posoliti. Posle ubijanja udarcem ili ubodom noža u glavu. Koža se veoma lako svlači. naročito kad se zmija guli odmah pošto se ubije. posoliti.PR IPR EM A N JE JE L A red opisano. Ako nema paradajza. Bat&ke valja oprati. uvaljati u pšenično iJi kukuruzno brašno. svući kožu do prstiju (šapa). uvaljati u brašno i pržiti. pa staviti u dobro zagrejanu masnoću. ribu sa svih strana dobro ispržiti. K U V A N A R IB A Obično se spravljaju razne riblje čorbe (paprikaši) koje mogu biti glavno jelo ako se stavi veća količina ribe ili ukuvaju drugi dodaci. Posle kratkog kuvanja dodati zapršku. Sitna riba se prži cela. Prevrtanje. a krupna isečena u komade. Kožu oko vrata valja zavrnuti i povući ka repu. glavu . Najjednostavniji način pripremanja riblje čorbe je sledeći. posoliti i kuvati najviše 15 —20 minuta da se ne bi raspala. Zavrnutu kožu od vrata treba polako vući prema repu. treba odrezati noge (batake) na mestu gde se spajaju sa trupom. 2. U sud sa hladnom vodom staviti ribu isečenu na komade. iseckanu lukovicu sremuša (luka) i malo začinskog bilja. kukuruzno brašno i dr. Kožu treba svući do čmara (anus) i na tom mestu odrezati zajedno sa utrobom koja povlačenjem kože sama ispada. Prilikom pripremanja ribe pečenjem ili prženjem dobro je da se glave odseku pa da se od njih i dodataka povrća ili testenine spremi posebna čorba. Meso treba oprati. odrezati je zajedno sa prstima i odbaciti. jer je trbušna duplja u zmija zatvorena samo kožom. zavisno od datih mogućnosti. posoliti.

Meso se iseče u komadiće i stavi u odgovarajuća jela. Meso se opere. pa je uzimanje hrane otežano (kao u ribe kada se raskuva). obrezati predeo čmara. a ostalo odbaciti.PR IPR EM A N JE J E L A spremanju ribe. Koža se prilično lako odvaja sve do repa. PUŽEVI Zivotinju treba ubiti udarcem ili ubodom noža u glavu. zmiju treba izvaditi iz vode. Zato je najbolje da se posle čišćenja i pranja cela zmija stavi u ključalu vodu i da se u njoj drži dok se meso ne počne odvajati. Pu- 212 . Ako se zmija priprema kuvanjem. najlakše ga je oljuštid prstima uz pomoć noža. pa ih staviti na žar. klinom i sl. a drugi za pogodno drvo ili granu. Kožu treba obrezati odmah iza glave i na tom mestu vezad jedan kraj kanapa. Od zareza oko vrata raseče se koža P U Ž E V I P E Č E N I N A ŽARU U L JU Š T U R A M A (kućicama). zatim ih izvadid iz ljušture. GUŠTERI uzdužno po trbuhu do čmara. Ljušture puževa treba izbušiti na nekoliko mesta nožem. Rupice služe da kroz njih izlaze tečnost i sluz. a zatim odseći šape sa prstima. posolid i jesti. sem kičmenog stuba starijih zmija. Pošto je rep obrastao krljuštima i lako se kida. pa je preporučljivije da se zmije pripreme pečenjem ili prženjem. pri dužem kuvanju odvajaju se kosti rebara koje se izmešaju sa jelom. Prevrtanjem puževe treba dobro ispeći sa svih strana. Prilikom odvajanja izvesna količina mesa ostaje na kostima. 4. a od ove linije poprečno prema prednjim i zadnjim nogama (sl. 192). jer je tvrd.. Iznutricu treba izvaditi. 3. pa se uz pomoć oštrog noža odvaja od tela životinje. posoli i dalje se sa njim postupa kao kad se priprema riba. Cim se primeti da se meso odvaja (proba se). odvojiti jestivi deo (stopala). J E L A OD O Č IŠ Ć E N IH P U Ž E V A najčešće se pripremaju. meso pažljivo odvojiti i kosti baciti. Glava se odreže i odbaci i time je čišćenje završeno. Od dobro pržene zmije jede se sve. pa to odbaciti.

paprikaš. Postupak je sledeći. i kuvati još oko 15 —20 minuta. Vrela voda se odlije i nalije čista i hladna. Sada posuti brašnom pa kad ovo porumeni. Pre pečenja se gosole. spremaju se na uobičajeni način od prethodno očišćenih i skuvanih. P A P R IK A Š OD P U Z E V A praviti od očišćenih puževa na isti način kao i drugi paprikaš. Dobro je da se prethodno kuvaju dok ne omekšaju. BARSKE) Treba uzeti za jelo samo cele i zatvorene školjke. itd. a telo izvadi napolje.PR IPREM A N JE JE L A ževi se čiste na sledeći način. stopalo (mišić). pa ih oštrom sekirom odseći. te se mora duže kuvati. pa samlevenih ili seckanih puževa. dinstati. F A Š I R A N E Š N IC L E . Onda ga izvaditi i dobro oceđeno staviti u drugi sud gde se nalazi zagrejana masnoća. R A Ž N JIĆ I OD P U Ž E V A . 213 . faširane šnicle. a za pripremanje jela ostaviti tzv. Posle desetak minuta školjke su pečene i mogu se jesti. skida se i rastvara oklop. Od očišćenih puževa prave se ražnjići. naliti vodom i kuvati dok ne omekša. Po nekoliko komada očišćenih puževa nabode se na odgovarajuću žicu ili zašiljeno drvo. Svaka školjka se Od kornjača se uglavnom spremaju čorbe. noge i rep. posoliti. uz polagano okretanje. Od mesa kornjače pravi se i paprikaš na uobičajeni način. kada je čorba gotova. noge i rep. stavljanjem jako zagrejanog predmeta (može i komad žara) na oklop treba primorati životinju da pruži glavu. Još lakše se može ovo učiniti ako se napravi omča od kanapa i stavi na glavu čim je životinja ispruži. P U N J E N E P A P R IK E . Kornjači se najpre odseku glava. Ovako očišćene puževe treba oprati i u nekoliko voda da se odstrani sluz. posoli i pospe sitno iseckanim začinskim biljem. pa se ona polovina ljušture u kojoj je meso stavi na vrelu ploču. Meso puževa je žilavo. 6. pomoću noža se otvore. pa se pristupi čiščenju. Pošto životinja ove delove tela uvlači u oklop. KORNJAČE 5. Pošto se spolja dobro operu. Tada se provlačenjem kanapa lako glava izvuče iz oklopa. ili se stavi na roštilj i peče na žaru. Nožićem puževe treba vaditi iz ljuštura. ŠKOLJKE (REČNE. Zaklana kornjača (sa oklopom) stavi se na žar i pošto malo postoji. roštilj ili na žar. punjene paprike i sl. Dinstanje traje oko 15 minuta. odvojiti iznutricu (poznaje se po zelenoj ili smeđoj boji) i sa ljušturom odbaciti. kajmaka i sl. staviti ga u sud. naliti vodom u kojoj je ranije kuvano meso. U svaku školjku možemo staviti po nekoliko kapi ulja. staviti sitno isečeno začinsko bilje ili druge začine. Operu se i stave u ključalu vodu da se prokuvaju oko 5 minuta. Treba odbaciti iznutricu. a meso oprati i iseći na male komade. S A R M A I SL.

Načini se razrez na koži duž ivica buta od šapa do čmara na obe zadnje noge. jaja nabubre i postepeno dobijaju žutu boju. treba je omamiti udarcem po glavi i priklad da bi iskrvavila. Odmah pošto se stave u zagrejanu masnoću. pa se uz pomoć noža odvoji od tela i prevrnuta svlači do glave. takode. raspori se stomak celom dužinom i izvadi iznutrica koia se. Kada se prave faširane šnicle. tekunice. Pri pečenju na ražnju ili u šerpi ne mora se seći na komade. Najjednostavnija priprema je prženjem u ulju ili masti. da bi se meso vezalo sa dodacima. Pri prženju treba ih više puta promešad da ne bi zagorela. SKAKAVCI Ulovljeni skakavci stave se u poklopljen sud sa malo ulja ili masti i prže se nekoliko minuta dok ne porumene. Zatim se pristupa guljenju kože. operu i dobro ocede od vode. POTKORNI CRVI Pripremaju se kao mravlja jaja. Obreže se koža oko čmara. Glavu valja odrezati i baciti zajedno sa kožom i šapom. odbacuje. dok se za pripremanje čorbi i sličnih jela lsece. Prženim jajima mogu se posuti makarone. 9. veverice. Pošto se skine koža. pirinač.) Skoro svi glodari su veoma slični pa je i postupak u pripremanju jela od njih sličan. Meso glodara priprema se za jelo na isd način kao meso domaćih životinja ili divljači. Pošto se u prirodi nalaze u relativno malim količinama. začiniti čorbe. M RAVLJA JA JA Jaja se očiste od mehaničke nečistoće. Da bi se lakše gulila. 8. životinju treba obesiti sa raširenim zadnjim nogama. 214 . slepo kuče i df. Mravlja jaja treba upotrebiti za ishranu samo u krajnjoj nu^di. Dobiveno meso opere se i ostavi da se ocedi. najekonomičnije je iskoristiti ih za začinjavanje jela. P R IP R E M A N JE J E L A OD G L O D A R A (puhavi. itd. samelju se sveža zajedno sa dru- gim artiklima. Ako je životinja živa.PR IPR EM A N JE JE L A 7. jer su mravi veoma korisne životinje i pod zaštitom su. Bojom i mirisom podsećaju na sveže čvarke.

Ako nema mogućnosti za šurenje. Bubac se presecanjem otvori.PR IP REM A NJE J E L A P R IP R E M A N JE J E L A OD PTICA Perje se skine šurenjem zaklanih ili ubijenih ptica u vreloj vodi. Kada je ovo učinjeno. izbaci se sadržaj i skine se unutrašnja orožaia pokožica. pa se na vreme prestaje sa šurenjem. pa se u nju dolije malo hladne vode da se ključanje prekine. Kada je sa ptice skinuto sve perje. pa se odvoji s jedne i druge strane. koja je pokrivena krznom. kao što se to čini sa živinom. Zato odmah posle potapanja u vrelu vodu čupanjem se proba da li se perje lako skida. Ptice se mogu peći na ražnju. mogu se drad i na zemlji). P R IP R E M A N JE J E L A OD D IV L JA C I Divljač. i tu se obreže oko cevanice jedne i druge noge (sl. Iznutrica se izvadi na taj način što se uzdužno proreže trbušna duplja. jer će u protivnom hranu zagorčiti. Ako su okolnosti takve da veterinarski ili sanitetski organ ne može da obavi pregled. najbolje je da se iznutrica odbaci. napravi se i prorez kože duž trbuha. preostale dlake se oprlje na otvorenoj vatri. Zatim se obreže koža oko čmara. izvadi joj se iznutrica. Krzno (koža) skidaju se na taj način što se životinja prvo obesi za raširene zadnje noge (životinje. a zatim ostala iznutrica. mora se prethodno odrati. naročito kada su veće. Od iznutrice se jedu jetra i želudac (bubac). mogu se kuvati čorbe i stavljati u druga jela. dinstati u posudi. perje se skida čupanjem i na kraju se dlačice oprlje. a čmar se obreže i odbaci. koža se pomoću noža i prstiju (palca) odvaja i svlači naniže. Za pravljenje »paca«. Ipak je bolje da se izvesno vreme drži u »pacu« jer tada omekša i dobija bolji ukus. jer će se u protivnom skidati i koža zajedno sa perjem. 193). počev od čmara sve do ispod skočnog zgloba. Voda se zagreje do ključanja. 215 . sa donje strane. Koža se razreže ivicom buta. izvadi kraj debelog creva (čmar) i mokraćni mehur. Kada se to čini sa životinjom položenom na zemlju. Prvo se na prelazu vrata u trup. Treba obratiti pažnju na to da se ptica ne drži suviše dugo u vreloj vodi. Sa jetre treba da se pažIjivo obreže i odbaci žuč u ptica koje žuč imaju. treba se koristiti onim čega ima u prirodi. Zatim se poprečno prereže trbuh odmah više čmara. izvadi se iznutrica. Kad se ptica očisti. poprečno prereže koža i izvadi se voljka. prsne kosti i vrata. Meso divljači priprema se za jelo kao i meso domaćih životinja.

Pripremljeno začinsko bilje staviti u vodu. korena divlje mrkve. — N ačin rasecanja kože divljači i drugog začinskog bilja ako ga u prirodi ima. Kada je dodato bilje omekšalo. 216 Posle odstojanog >^>aca« jelo se spravlja na lovački način. blago ga zakiseliti. Sl. Od bilja iz . prethodno oprano i na veće delove isečeno meso. Sada.PR IPREM A N JE J E L A a spravljati ga valja na sledeći način. Na ovaj način spremljeno meso u »pacu« treba da stoji najmanje 24 časa na hladnom mestu. Jela na lovački način treba pripremiti ovako: meso se izvadi iz »paca« i dinsta sa puno safta dok ne omekša. mada se od istog mesa mogu spravljati i čorbe. 193. oprati i sitno naseći lukovice sremuša. nekoliko bobica kleke. musaka i druga jela na običan način. malo žilica kopitnjaka. zimi može i 3—4 dana pa i duže. posoliti i kuvati. Očistiti. mlade izdanke čubra. može i mladih izdanaka jelki (zimi). malo lista mečje šape preliti pripremljenim i ohlađenim »pacom« tako da bude potpuno preliveno. paprikaši.

Posle pola časa treba ih dobro izmešati Odmah pošto se izvade iz mora. držeći iznad vatre uz polagano okretanje.PR IPR EM A N JE JE L A »paca« spravi se lovački sos: napra. zaviti P E C E N J E N A R A Ž N JIĆ U u glinu (blato) konzistencije tvrdog M E S A S A V IJE N O G U R O L . posole se i ostave u posudi u brašno i pržiti na vrelom ulju. meso premazati masnoćom. posoli i pospe sitno iseče. izlupa se (može i kame. P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH Ž IV O T IN JA P R IO B A L S K O G PO D R U Č JA da otpuste stetne matenje. Zatim ih uvaljati i mulja. „ . Meso je uvije u rolnu i veže kanapom ili pečeno kada omot od blata popuca. 217 1. drugom masnoćom. staviti na žar i pokriti žarom N U . N A JJE D N O S T A V N IJI N AČIN P R IP R E M A N JA J E L A OD M ESA P E C E N J E N A Ž A R U . V LA SU LJE P R Ž EN E . votinju. meso ne mora Veće komade mesa ili celu očišćenu pticu i manju očišćenu žida zagori. Meso se iseče na listove sa svih strana. Ako G L IN I I D R U G O J Z E M L J I : se pažljivo postupa. pošto se posole. Po mogućstvu.meso je pečeno.čine komada (životinje) i jačine nim začinskim biljem.testa. Posle i —2 časa (šnicle). Izdinstano meso isečeno (ili mleveno) bilje iz paca. stavi u nju sitno tencije i prokuva. P E C E N J E M E S A u i l o v a C i . rolne treba nabosti na žicu ili Posoljene sitne komade mesa treba ražnjiće i peći na žaru uz polagano nabosti na žicu ili tanje zašiljeno okretanje. što zavisi od velinom). v . Dobro je da se komadi mesa posole se i stave na listovi mesa pre posipanja začinskim biljem premažu uljem ili čist žar. i staviti na ravnu podlogu da se vlasulje se pranjem očiste od peska ocede i prosuše. Manji tankom žicom. stavi se u gotov sos. a zatim se odnosno količine žara. Napravljene p e C e n j e n a R A Ž N JIĆ U .nalije pacom do potrebne konzisvi se zaprška.. . drvo i peći.

korpe se moraju povremeno kvasiti (svakih 8— 10 časova). jer će se izvađeni mesnati delovi dokuvati kasnijim kuvanjem u jelu koje se priprema. s tim da voda za to vreme ključa. izvade se iz kućice (iglom. ŠKOLJKE MORSKE KUVANE Odbace se svi oštećeni i bolesni primerci. a zatim se intenzivnim pranjem odstrane pesak. ČU VAN JE ŽIViH N ANARA. mulj i druga nečistoća. Izvađeno meso puževa može da se upotrebi i za pripremanje paprikaša. LJUŠTURE I PRSTACI PRESNI Sve ove životinje mogu da se jedu presne. školjke se ne moraju kuvad do kraja u Ijušturama. Pošto se skuvaju. RAKOVI MORSKI KUVANI Morski rakovi mogu se pripremati za jelo kao i potočni. treba ih posoliti. Ukoliko se ne kuvaju u morskoj vodi. kost i zubi. pa se drže na zaklonjenom mestu u hladu. 7. KUVANI NANARI. 5. Ako se pripremaju druga jela. sa raznim dodacima. čorbi i drugih jela na uobičajeni način. Ukoliko je potrebno da se duže čuvaju. kućice). 218 Lignje se raspore. Pripremljene školjke stave se u ključalu vodu i kuvaju 5— 10 minuta na jakoj vatri. preliju uljem i jedu sa salatom od divljeg luka. U tu svrhu. 3. matara ili drugog bilja. Ovako kuvane školjke posle vađenja iz ljuštura mogu se odmah jesti. i to priljepci odvojeni nekim oštrim predmetom od ljušture (ljuske.PR IPR EM A N JE J E L A 2. šiljatim nožem). VOLJAKA I DRUGIH VODENIH PU ŽEVA Prikupljeni puževi operu se od peska i blata. Voda u kojoj su kuvane školjke može da • se upotrebi za kuvanje povrća. a Ijušture razbijene ili razdvojene iz kojih je prethodno odstranjena iii isprana paprena materija koja se nalazi u utrobi. operu se u vodi. LIG N JE P R Ž EN E 4. Navedene vrste mogu se za kraće vreme čuvati u živom stanju do upotrebe ili prilikom transporta. PRILJEPCI. PRILJEPCI. kaša i sl. izvadi im se kesica sa crnilom. bez ikakvih štetnih posledica. Ove životinje se mogu jesti presne u većim količinama. u običnoj ili morskoj vodL Zatim se bez posebnog čišćenja stave u ključalu slatku ili morsku vodu i kuvaju na jakoj vatri 5— 15 minuta. jed^ se i presni. iseku na komadiće i prže na vrelom ulju oko 15 minuta. VOLJCI I OSTALI PUŽEVI PRILJEPAKA. 6. Sitni rakovi — ko^ice. a na slabijoj nešto duže. . životinje se izmešaju sa morskim algama i stave u obične pletene korpe ili sličnu ambalažu.

Kuvaju se u slatkoj ili morskoj vodi dok ne postanu Hobotnicu treba odmah posle meki (obično 2— 3 časa).PRIPREM A N JE JE L A čestice mulja. JEŽIN C I PRESNI nju meso hobotnice ostaje tvrdo). dovoljno soli. kamenitog morskog dna. MORSKA JA JA PRESN A manju parčad 1 pržiti je na ulju. kuva oko 5 minuta. simetrično raspoređeni duž režnjeva Sipu treba dobro oprati. pa tek onda ocedi. a hobotnicu kuvati u vodi bez dodatka soli (ako se so doda pri kuva. TRPOVI KUVANI mulja. Čaj od šipaka i voćnih plodova biće još bogatiji u vitaminu C ako se posle kuvanja ostavi da stoji 1/2 -1 čas. 219 . Jajnici se nalaze samo 9. Sasušena čajna sirovina stavi se u ključalu vodu. Za pripremanje čaja treba za 1 osobu oko 50 g sveže (zelene) ili 5— 10 g sušene čajne sirovine i 1/2 1 vode. Soljenje ulova ubiti i izudarati nekoliko nije potrebno jer trpovi sadrže puta o kamen da bi omekšala. crnilo i sipovinu (kost crvenkastonarandžastoj boji. sud se poklopi i skine sa vatre. Kuvati oko pola časa. sipe). Za prženje je treba iseći na 12. HOBOTNICA KUVANA Morska jaja vade se iz mora ronjenjem. raspore se po sredini i jedu se njihovi jajnici u presnom stanju. izvaditi komada. a potom Ježnici se prikupe sa stena ili posoliti i začiniti uljem. SIPA — P EČ EN A I PR ŽEN A u ženki unutar oklopa. Iznutricu valja izvaditi i odbaciti.n . a onda skine sa vatre i procedi. rasporiti i Boje su narandžastocrvenkaste i dobro isprati da bi se odstranile intenzivnog mirisa na jod. Šipak i drugi voćni plodovi kuvaju se do 10 minuta. raspore se jakim udarcem noža po sredini i vrhom noža izvade jajnici i presni se jedu. zatim simetrično građenih i ima ih 5 otvoriti sa donje strane. Trpove valja oprati. P R IP R E M A N JE Č A JE V A I V IT A M IN S K IH N A P IT A K A Č A JE V I. Poznaju se po izrazito joj utrobu. 8. Oprati je u nekoliko voda. Sveža čajna sirovina stavi se u vodu koja vri (ključa). ocediti i peći na žaru oko 20 minuta. Pošto se dobro operu od 10. pa ostavi da stoji 5— 10 minuta a zatim procedi.

u čaj prelazi vitamin C. 220 . Sto duže čaj stoji neoceđen. to će više da sadrži vitamina C. ostave da stoje 1 —2 časa i onda ocede kroz čistu krpu (gazu i sl. lucerke i sl. zatim čaj odliđ i piti kao napitak sa vitaminom C. zagrejati da se belance zgruša. pretvoriti u homogenu masu. Zato. jer kasnije počinje da se smanjuje sadržaj vitamina u čaju usled razgrađivanja. a nabubreli šipak trljanjem kroz sito ili u nekom sudu. ohlađenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3—4 1 ekstrakta). Ovako pripremljen koncentrat može da se čuva i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi.) pomoću seckalice. koja se dodaje čorbama ili jelima da bi se vitaminizirali vitaminom A. marmeladom. voćnim sirupom. mlevenjem i sl. pa nisu pogodne za pripremu vitaminskih napitaka. isitne i stave u sud sa 3 puta većom količinom hladne vode. da bi se i on iskoristio. Bistar koncentrat zatim se upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa. Spisak čajnih sirovina dat je u tabeli 1. Ne preporučuje se da stoji duže od 1 časa. dobro ga izmešati. Valja imati u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve. esktrakt stavi u sud sa užim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa.). Napitak se može čuvati 1 —2 dana. Caj se zaslađuje šećerom. Pripremaju se od čajnih sirovina u vidu čajeva. stave se na 2— 3 minuta u ključalu vodu da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije. Ako se ne raspolaže nijednim sredstvom za zaslađivanje. korisno je piti i gorak čaj. Da bi se izbistrio. Veoma bogad i dobri vitaminski napici mogu se pripremiti od iglica četinara. V IT A M IN S K I N A P IC I. breze.PRIPREM A N JE J E L A Prilikom pripremanja čaja od šipka na ovaj način. pa se ohladi. pa bistru tečnost odliti ili procediti kroz platno. Dovoljno je da se uzme 1 kafena kašičica dnevno ovog koncentrata da bi se obezbedile dnevne potrebe čoveka u vitaminu C. Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tako što se u jednoj istoj vodi ekstrahuje 3 partije iglica. saharinom i sl. posle kuvanja čaj treba ostaviti da stoji duže (3—4 časa) dok šipak ne nabubri. a u mesnatom delu ostaje neiskorišćen karotin (provitamin A). u dobro poklopljenom i tamnom sudu (zbog zaštite od svetlosti). Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu dozu vitamina C. otkinuti sa grančica. Iglice se mogu isitniti u drvenom sudu (korito i sl. Iglice mladih izdanaka (letorasti). Napitak se zasladi. a zatim ostaviti da padne talog. Zatim se izvade. Ovakvi koncentrat^ prave se od ekstrakta dobijenog 24-časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe.

Hrastov žir se oljušti i dobijeno jezgro poduže se kuva u većoj količini vode. samelje i meša sa hlebnim testom. procede i suše. pa se osušene mrve ili melju i dodaju hlebnom testu. Mukinje (88). Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10% ovih hlebnih sirovina. noćurak (101). mekinje. Čapljan (162). Bujad (3) — podanak se vadi u jesen ili krajem zime. žuti lokvanj (52) — koren i podanak. Leskove rese se prvo dobro prokuvaju. brekinje (87) — zreo plod se melje i dodaje hlebnom testu. srČanik mali (27). raženo ili voda i zamesi testo. mečja šapa (105). srčak (150) — koren se vadi. koja se dodaje pri izradi hlebnog testa. P R IP R E M A N JE PO G A Č E U prosejano pešnično. krompir. melje i dodaje hlebnom testu. Presan dremovac se ne sme jesti jer je otrovan. mala turica (33) — seme se melje i dodaje brašnu. Islandski lišaj — suši se. Raženo i ječmeno brašno obično se dodaju pšeničnom brašnu pre izrade hleba. a u slučaju oskudice i više. suši. Brezova kora — suši se. Krompir se prethodno skuva. Popareno kukuruzno brašno dodaje se pri izradi hlebnog testa. samelje i dodaje hlebnom testu. kaćun (184) — krtolice se prokuvaju i samelju (izgnječe). morgruša (54). pa dodaje brašnu. vodena bokvica (155). suši se i melje. tab. Srazmera meječmeno brašno dolije se posoljena šanja iznosi 100:55—60. Skuvan žir se sitno izdrobi i meša sa hlebnim testom. Zlatan (177). Blitva morska divlja (42). Vijušac (29) pepeljuga (31). kuvani ili sušeni samelju se i dodaju brašnu. i).PR IPR EM A N JE J E L A P R IP R E M A N JE H L E B A U nedostatku dovoljne količine pšeničnog brašna. Lokvanj (51). dremovac (180) — lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu. Kukuruzno brašno se prethodno popari tako što se ključala voda postepeno sipa u brašno uz intenzivno mešanje. za izradu hleba može da se upotrebi raženo. žir. zlatan i druge hlebne sirovine (v. pa se dodaju hlebnom testu kao i krompir. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorčina. ječmeno i kukuruzno brašno. divlje kruške. samelje i dodaje hlebnom testu. što zavisi 221 . repušina (151 — 154). Divlja kruška se sasuši. očisti i mlevenjem (drobljenjem) se od njega napravi kaša.

rastu na stablima bukve. PRIPREM ANJE VATR E Pored uobičajenih sredstava. Pri izvadi ostavi da stoji još oko 15 zamesivanju treba dodati malo kva. Sočivo se postavlja tako da se zapaljivi materijal nađe u »žiži« sunčanih zrakova. znači da je došlo do paljenja. pa se pogača viljuškom ili šiljatim drvcetom. 195). Umešeno testo u peć gornja površina se izbode stoji 15 — 30 minuta. (sl. Tako dobijen trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali. duda. P R IP R E M A N JE V A T R E I O G N JIŠ T A (L O Ž IŠT A ) 1. — Paljenje vatre pomoću kresiva . 194. Ucaranjem jednog o drugo proizvoce se iskre (varnice) koje se uprave na zapaljiv materijal (sl. 1^94). Sastoji se od maajeg komada čelika i kremena. Dobija se od gljiva koje improvizacije. ako ga ima. gljiva se suši i dobro istuče. Kao Sl. za materijal za paljenje najbolji je paijenje vatre se upotrebljavaju i »trud«. baterijske lampe i dr. treba je što bolje osušiti i istući. Pre stavljanja sca. Vatra može da se zapali propuštanjem sunčanih zraka kroz sočivo od dogleda. 195. itd. hrasta. Kresivo. šljive. Čim se primeti dim. Ako nema mogućnosti da se gljiva kuva. Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo. — Paljenje vatre pomoću sunčevih zraka i sočiva Sunčani zraci.i peče 45 — 50 minuta. Posle dužeg iskuvavanja. pa odmah poSl. Umesto truda može da posluži i dobro sasušena mahovina.PR IP R EM A N JE J E L A od vrste i kvaliteta brašna.

Otvor ložišta treba da bude u. nego što je kazan. tronožac od tri grane. ili se mogu nap. slame. pa na njih porcije. a) Jednostavne improvizacije ognjišta Ložište se može improvizovati na razne načine. Za improvizaciju ognjišta mogu da posluže: nekoliko kamenova i metalna ploča (sl. u osi ložišta (na suprotnom delu). 196-b).^ k o imlčželezimprovizovati i od benzinskog bu. iskopa se u zemlji kosi dimni kanal. Ako 196. a dim odnosi na suprotnu stranu od ljudi i objekata. se može obezbediti »luč« od borovog drveta (tanke cepke bogate smolom). jer se tada najbolje zagreva. 197). Zatim se iskopa odnosno useče u nagib mesto za ognjište u vidu tri četvrtine kruga (sl. 196-e). kako bi se toplota maksimalno koristila. pravcu vetra. c) Ognjište za porcije s tim da se za vešanje posude Ovo ognjište (sl. 196-c). Kako se ognjište kružno kopa za 7—8 cm većeg promera. Ložište treba da bude što više zatvoreno.stavljaju na rov. da se toplota iz ognjišta ne bi gubila pored kazana. šušnja i raviti mangale od prazne kutije za dr. 198) može se iznad vatre može upotrebiti manja grana (sL 196-d). 2 kamena i gvozdene šipke nameštene u vidu roštilja (sl.nih šipki. POLJSKA OGNJIŠTA ZA K U VANJE JE L A Za ložište treba naći ocedno eventualno nagnuto mesto. Ognjište se može različito izgrad iti. Za izradu ovakvog ognjišta bira se prvenstveno neki nagib.0.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N Jl S T A moću suvog iverja. 2. ili se obloži busenom. visoko 24— 35 cm. Važno je da dno kazana od dna ložišta bude udaljeno oko 35 cm. neće biti velikih teškoća b) Poluukopano prosto ognjište za jedan kazan oko pripremanja vatre. kako se vidi na slici 196. tada se dve-tri uporedo reta (sl. koji se produžuje u dimnjak izrađen od busenja ili kamena pomešanog sa glinom. Ložište se okrene tako da vetar pojačava vatru. nasip i sl. to se na površini zemlje (gde gornji deo kazana w ifea da viri najmanje za 10 cm) ovaj otvor između iskopa ognjišta i samog kazana pojača ilovačom pomešanom sa sitnim kamenom. dve grane od kojih jedna služi da se na nju okači posuda a druga u vidu raklji za podupiranje prve grane (sl. 196-a). treba postepeno pojačavati. Valja voditi računa o merama za sprečavanje požara. Na dnu ognjišta napravi se od kamena ili cigle kružno ložište. Za odvod dima. 223 . i na njega se stavi kazan. lako zapaljivog materijala vatru konzerve čiji se zidovi izbuše (sl.

P R IP R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A d .1] Sl. 196.— deba. b) od dva kamena i gvozdenih šipki. d) u vidu tronošca sa kukom napravljenom od grane za vešanje suda. c) od grane i raklji. — Im provizovana ognjiSta: a) od plehane ploče i kamenja. e) od benzinskog bureta. f) u vidu mangala od kutije konzerve 224 .

— Poluukopano ognjište za jedan kazan: I — pogled odozgo. III — pogled sa prednje strane 225 . II — presek po dužini. 197.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A I II Sl.

4 m. 199).5 m. l/raduje sanom mestu istrasira krug poluse od kolja i gline pomcšane sa prečnika 85 cm. poda peći je 1. pa se u tom krugu 226 . mogu da se stave cigle ili kameri prečnik (spbljašnji)^ donjeg obima je 1. Visina peći je 1.7 m. a unutrašnji prečnik a na njih porcije. POLJSKE H L E B N E PEĆI gline na taj način što se na izniveliKonusna peć (sl. Pod peći izraduje se od cigle i 3.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A Ako šipki nema. u iskop ložišta zemljom.

199.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A Sl. — K o n u sn a h leb n a peć 227 .

zatim se preko toga poređaju cigle ili sloj gline od 7—8 cm i glina dobro nabije. Peć od buradi (sl. Na srednjem delu kapka ostavljaju se mala vrata — mali otvor dimenzije 25x25 cm. Unutrašnjost bureta se oblepi glinom izmešanom sa zemljom. grethodno se narežu duge bureta. temenu svoda. da se oblepi. a na visini od 1. . pa ovo služi kao dimnjak. dužina i debljina valjka treba da je sve manja. Izrađuje se od većeg drvenog bureta sa gvozdenim obručima na taj način što se bure svojom dužinom ukopa dopola u zemlju. Pri slaganju valja voditi računa o tome da se pokriju zazori između redova. Celo peći zatvara se drvenim kapkom. Peć se spolja i iznutra izmaže slojem gline od 10 do 15 cm. Pri pečenju hleba ovaj se otvor zatvori opekom. Da bi glinaf m ogla. Ispred jame kopa se jama za umetače. Pošto pri sušenju i zagrevanju peći izgori vrh.5 časa. a zatim preko ovog izradi pećni pod od nabijene ilovače. Za regulisanje toplote i izlaz dima pri zagrevanju na suprotnoj strani od otvora — vrata ostavljaju se dve okrugle rupe prečnika 10 cm. pa unutrašnjost naspe šljunkom. Na gornjoj strani bureta. provrti se rupa koja služi kao dimnjak. Otvor se pri zagrevanju. U ovih 17 tačaka pobode se 17 kolaca zaoštrenim vrhovima koso u zemlju tako da se ukrštaju nad centrom kruga. 200). na međusobnom rastojanju od 30 do 40 cm i na visini od zemlje za 30 cm. Za otvor (vrata) ostavlja se rupa 25 cm širine i 25 cm visine. Redove valjaka treba dobro povezati pomoću pruća. Po završenom zidanju cela se peć spolja i iznutra dobro omaže ilovačom. kako ga ne bi zatrpali valjci od gline. pa se obim kruga podeli na 17 delova od po 25 cm. Ovaj se otvor pojačava prućem. Ovim valjcima oblaže se drveni skelet.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A iskopa zemlja za 10 cm i ovo udubljenje popuni prvo peskom u visini od 2—3 cm. Može se praviti peć i manjeg kapaciteta. Od gline i zemlje sa kojima se pomeša malo sitne slame prave se valjci 40—60 cm dužine i debljine 10— 15 cm.5 m. Na izgrađenom podu trasira se novi krug poluprečnika 70 cm. Sto se zidanje izvodi bliže vrhu. kamenom ili zamaže ilovačom. pa se on premazuje glinom kao i cela peć. soli i pepelom. Ove se rupe zatvaraju drve2 28 nim čepovima namazanim glinom ili busenom. Služe da se povremenim otvaranjem izbaci dim iz peći ili ispusti suvišna toplota pri pečenju. Suši se pažljivo oko 8 časova. a u jednom pečenju najviše do 40 hlebova. a i kasnije pri prečenju hleba. to se glinenim vencima napravi otvor od 5 do 7 cm i preko ovoga stavi kutija od konzerve ili slično. Nastale pukotine zamažu se glinom. zatvara kapkom napravljenim od dasaka ili pruća i namazanim glinom i slamom. i tu se žicom povežu. Za vreme pečenja ova se rupa zatvara drvenim čepom ili busenom. s tim da se prvi (donji) red ukopa za 3 — 5 cm u zemlju. Broj peciva iznosi 6—8. Zagrevanje traje 3 — 3.

201). P R IP R E M A N JE SU ŠN ICE Za konzervisanje namirnica toplim vazduhom ili dimom mogu se. Jama se odozgo pokriva granjem. Kanal treba da je oko 25 cm dubok. Od ovih improvizacija bolja je sušnica napravljena u nagibu ili useku terena (sl. Za svako dalje zagrevanje pri neprekidnom radu potrebno je najmanje po 2 časa. može se izraditi i u vidu jame iskopane u zemlji (sl. Kanal ne sme da bude kratak da ne bi suviše topao 2 29 1. vratanca se uglave u prednju stranu kapka i zamažu ilovačom. Dnevni kapacitet peći je 6—7 peciva. Na ulazu u kanal loži se vatra i kroz njega se dim i topao vazduh odvode u jamu — sušnicu. Za umetače hleba izraduju se jame. a pukotine koje nastaju odmah zamazati. Ova jama se spoji sa površinom zemlje jednim horizontalnim pokrivenim kanalom koji polazi od dna jame. 202). Za sušenje peći potrebno je 6—7 časova. Prvo se iskopa jama veličine oko 1 m3 ( 1 X 1 X 1 m).3 m dugačak. koja je na oko 15 cm ispod gornje ivice proširena da bi se moglo postaviti pruće za vešanje ili stavljanje na- . 20 cm širok i 1.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A <L koja se zatvaraju posebno izrađenim vratancima od dasaka (i ova se dobro premažu glinom). Preko cele peći nabaca se sloj zemlje i blago nabije. koja se izrađuje na sledeći način. mirnica koje se suše. primenjivati improvizovane sušnice i prenosne sušnice na sklapanje. IM PROVIZO^ANE SUŠNICE Najprostiji tip sušnice je u obliku tronošca od granja (sl. 203). Prvo re~ dovno zagrevanje peći traje 2— 3 časa. Mora se sušid oprezno. pored stalnih sušnica. Za vreme pečenja hleba.

P R I P R E M A N J E SUŠNICA .

— Sušnica iskopana* u nagibli terena Sl. 203.P R I P R E M A N J E SUŠNICA Dl. — S a n d u k — su šn ica . 204.

koje se stavljaju na lese ispletene od pruća ili napravljene od letvica. Ima 4 stranice meso u sitnim komadima. podizanjem i spuštanjem poklopca ili većim i manjim pokrivanjem donje limene ploče. metalne mreže. N A 204). Lese se izrađuju od mrežaste žice stavljene u ramove od lima. koja je veća od njene osnove i stoji na ložištu improvizovanom od kamenja ili ukopavanjem u zemlju. sušnica se ne stavlja na limenu ploču. Sanduk (bure) ima poklopac da bi se od kiše zaštitio materijal koji se suši. preko koje se vazduh greje pomoću pokretne ploče od azbesta ili nekog drugog materijala koji je slab toplonoša. Temperatura vazduha. Na kamenitom terenu jama na koju se stavlja sanduk i kanal mogu da se naprave od kamenja i zemlje. Ovo se postiže upotrebom suvog ogreva. gaze ili žice. Sa unutrašnje strane sanduka (bureta) zakuca se nekoliko letvica jedna iznad druge. Prednja stranica služi kao vrata. Vešalice se prave od grana. 2. Meso koje se suši treba da je udaljeno oko 1 m od dna jame i oko 2 m od vatre. Materijal se suši strujom toplog vazduha. koji se postavi tako da stoji pod nagibom. Pri sušenju gljiva i bilja treba voditi računa o tome da bude što manje dima. Bočne strane pri dnu i u gornjem delu treba da imaju otvore. međusobno spojene šarkama. Jama se pokriva granjem. Pokretna sušnica može da se improvizuje i od benzinske buradi (sl. gljiva i bilja. tako da se može sklopiti prilikom prenošenja (sl. kamenja ili busenja u visini od oko 30 cm. SUŠNICA PRENOSNA. Sušnica se stavlja na limenu ploču. pravilnim loženjem i dovoljnom dužinom kanala čiji zidovi inače upijaju izvesnu količinu dima. i brzina njegovog strujanja mogu se regulisati jačinom vatre. kojim se suši. Oko ivica jame podigne se još zid od zemlje. koja se otvaraju kad se u sušnicu stavljaju ili iz nje vade lese. ribe. Kao zaštita od kiše služi poklopac od lima. a još je bolje da se stavi na jamu spojenu kanalom sa ložištem. kao što je to slučaj kod improvizovane sušnice (sl. Ako se želi da se suši dimom. 205). U ovoj sušnici mogu se sušiti toplim vazduhom i gljive i biljke. SK LAPAN JE Ovom sušnicom može se sušiti: Pravi se od lima. Sušnica se može brzo improvizovati od sanduka ili bureta. koja stbji na ložištu. Na dvema bočnim stranicama naprave se od lima ili ugaonog gvožđa ležišta na kojima stoje lese. Lese se stavljaju na vešalice. već direktno na ložište. koje služe kao ležište za vešalice ili lese postavljene u nekoliko spratova. 204) i koji su stavljeni na jamu iskopanu u zemlji i spojenu pokrivenim kanalom sa ložištem. Ove sušnice služe za sušenje mesa.P R I P R E M A N J E SUŠNICA vazduh ili dim dopirao do materijala koji se suši. 206). voćni 2 32 . koji omogućuju strujanje vazduha. kojima su izbijena oba dna (sl.

— S u šn ic a od b e n z in sk e b u rad i 2 33 .P R I P R E M A N J E SUSNICA Sl. 206. 205. — Sušnica prenosna na sklapanje Sl.

jer se artikli postepeno izlažu sve većoj toploti (u donjem delu sušnice je veća temperatura vazduha nego u gornjem). tako da pri kraju sušenja stoje na najnižem ležištu. krtole i drugi delovi jestivog bilja. pa po meri sušenja povremeno spuštaju na sledeća donja ležišta. Materijal za sušenje stavlja se u tankom sloju na lese (žičane uloške). Orijentaciono. gljive.P R I P R E M A N J E SUŠNICA plodovi. Tako se obezbeđuje ravnomernije i kvalitetnije sušenje. . s tim da se lese sa novim materijalom stavljaju prvo gore. treba da se kreće oko 60°C. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se suši. korenje.

Takvo bilje stavi se u vreće od materijala koji propušta vazduh i čuva na suvom i dobro vetrenom mestu. jer se dobija ukusniji proizvod. čisto kamenje i sl. ako su prljavi. Nabrano bilje treba staviti u drvenu. Bubrenje traje dva časa i više. treba se pridržavati sledećih pravila: — brati suvo i čisto mlado lišće jestivih biljaka. Zavisno od smeštaja i temperaturnih uslova. a ne samo od jedne vrste. — izbegavati veće količine suviše aromatičnih biljaka sa neuobičajenim mirisom. Delove koji su deblji (korenje. sušiti na suncu. Biljke. platnom ili sličnim prekrivačem i da se on veže oko kace da bi se bilje zaštitilo od insekata i padavina. u hladovini. platno. Najbolje je da se na ovaj način konzerviše mešavina od nekoliko vrsta divljeg hilja. . što /avisi od načina sušenja i vrste bilja. Bilje je potpuno osušeno kad se može lomid i mrviti. daske. stabljike. na hartiju. mogu se vezati u snopiće i sušiti obešene o drvo ili ispod nadstrešnice. plodovi) razre2ati po dužini na dva dela ili na više delova. jer sunčana svetlost razara vitamine. pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. KO N ZERVISAN JE H R AN E D I V L JE B I L J E Sušenje bilja. divlje bilje se ukiseli za 10— 20 dana. Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na njega se stavi poveći opran kamen. s tim što ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti. dobro opranu kacu. oprati. Da bi se dobio što bolji i što ukusniji proizvod. jer je i to bolje nego da hrana propadne. soliđ svaki posebno i dobro nabijati drvenim maljem da bi bilje pustilo sok i cfa bi se istisnuo vazduh i stvorili povoljni uslovi za vrenje. da bi se vazduh što potpunije istisnuo. Sušeno bilje priprema se za jelo kao i sveže. Stavljati sloj po sloj. osobito čajne. — nabiti slojeve što bolje. Ako situacija zahteva brzo sušenje. Treba ih sušiti na suvom i promajnom mestu. Zatim se stavi sledeći sloj bilja i tako dok se kaca ne napuni.V II. Samokišeljenje bilja. Cele biljke ili njihove jestive delove treba očistiti i. Dobro je da se kaca pokrije polivinilskom folijom. u tankom sloju. jer će cela masa poprimiti taj miris i ukus.

Pre upotrebe treba ih potopiti u vodu da nabubre. valja ih iseći na manje delove. Gljive treba neposredno posle branja očistiti od zemlje i odbaciti oštećene delove. pa Se poređaju . Gljive se najbrže suše u sušnicama. Ovako spremljene gljive mogu se održati godinu dana ako se čuvaju na prohladnom mestu. Ako su krupne. Gljive u prahu. 23 6 suve gljive se mogu isitniti u prah. računajući po 12 g soli i 5 g sirćetne ili limunske kiseline na 1 1 vode. kod kojih je inače samo meso još sveže i sočno. oprati i ocediti. isprati od sluzi hladnom vodom. Zatim se ostave da se ohlade. Prokuvati ih tako da tečnost ključa 2— 3 minuta. Mladei neoštećene gljive treba očistiti. Gljive treba iseći na kriške debljine do 0. Svaka vrsta gljiva suši se posebno. U slučaju da se ne mogu obezbediti odgovarajući temperaturni uslovi za čuvanje. bilja koje se kiseli. Da bi sje lakše pakovale. Isečene kriške rasprostru seu jednom sloju. Mogu da se stave i na lese ili da se nanižu na kanap. Mlade gljive mogu da seiseku sa plodnicom (sloj ispod šešira). Osušene gljive stavljaju se u korpe. sanduke.. plodnicu treba odvojiti i baciti. a u starijih. Prokuvane i oprane gljive stave se u tako pripremljeno sirće i prokuvaju još 10— 15 minuta. vreće od poroznog materijala i sl. Bubrenje traje nekoliko časova. ali da se ne raspadaju. Marinirane gljive.). kome se doda manja količina isečenog luka (ako ga ima) ili začinskog bilja. jer se sve vrste ne suše istom brzinom. Potom ih treba ohladiti i. naročito ako su isitnjene razne vrste gljiva. Svući i pokožicu sa vrsta u kojih je to potrebno. sigurnije je da se gljive . Staviti ih u sud sa vodom kojoj su prethodno dodati so i kiselina. Treba ih sušiti prvenstveno što jačem suncu. Prokuvane gljive treba da su dovoljno meke. a ne i dimu. pa onda spremati za jelo na isti način kao i sveže gljive.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E — so dodavati u količini od — nabijeno bilje dobro pokriti oko 2% u odnosu na količinu i pritisnuti teretom (kamen i sl.u tegle i preliju presolcem (tečnost u kojoj su kuvane) tako da: ih potpuno prekrije i spreči njihovo sušenje i kvarenje. a u starijih ih odbaciti. G L JIV E Sušenje gljiva. po potrebi. pa se čuvaju na provetrenom i suvom mestu. koji odlično služi kao hranljivi i aromatični dodatak čorbama.5 cm. ‘ U međuvremenu spremi se razblaženo sirće kao za salatu. Od mladih gljiva sušiti i drške. Najbolje je da ostanu u vodi preko cele noći. ali treba paziti da se pri tom izlažu samo toplom vazduhu. čuvale i transportovale.

/> Sušenje osoljene ribe. iz njega izvuče. Dobro je da se na površinu tečnosti sipa malo jestivog ulja pre nego što se tegle zatvore. pa sudovi pove- žu pergament-papirom i stave u kazan sa vodom i prokuvaju radi sterilizacije. meso se iseče na tanke listove salamurenje (usoljavanje). koja se lovi. Dimljenje treba da traje bar Pre upotrebe osušeno meso se 2—3 dana. Svaki komad od muva meso treba ovako sušiti se natrlja kuhinjskom solju i složi samo u periodu kad ih nema. pa se rezom. uz prethodno lovi. znatno se sma. Meso se iseče u komade teutrlja. U hitnom njuje navala muva. Riba otvori sa leđne strane ■đubokim se očisti od krljušti i peraja. j njem mesa isitnjenim lukovicama ovako usoljeno meso stavrda sto/ sremuša. MESO Sušenje mesa na vazduhu je soliti pre nego što mu se ukus pronajprostiji način za konzervisanje veri.prevrtad bar jednom.red mesa *pospe se slojem iser~ne murenje i sušenje u dimu.lukovice sremuša. Bolji i brži slučaju ovako posoljeno meso moefekt daje ovakav način sušenja že da se stavi u dim već posle ako se meso bar nekoliko časova 24 časa. Meso se čuvanje. Zbog opasnosti madi budu što tanji. RIBE .5 do 1. alevom papri. čubrom. ako ga ima. Što je dimljenje duže. preliju razblaženim sirćetom koje je prethodno prokuvano sa lukom ili začinskim biljem. prethodno izloži dejstvu dima.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E posle prvog kuvanja i pranja u hladnoj vodi stave u tegle ili druge sudove za konzervisanje. biberom i sl. Za to vreme treba ga kom. opere i ostavi da stoji u vodi neko. i obesi se na dobro vetrenom žine od 0. Jelo spremano sa ali takvo meso sposobno je samo ovakvim sušenim mesom ne treba za transport i kratko čuvanje (4— 5 dana). Oblaga. Svaki kad situacija ne omogućava sala. sigurnije i trajnije konzerviše dimOdvoje se sve kosd i krvavi de. manjih količina mesa za kraće Sušenje mesa u dimu.trajnost sušenog mesa je veća. koji ide pored same kičme 237 . liko časova da omekša i da se so Izuzetno se dimi samo 24 časa. ili^fi drvenu kacu ili sličan sud.ljenjem u pušnicama.0 kg tako da komestu da se osuši. posoli sa obe Odvoje se sve kosti i krvavi destrane kuhinjskom solju. debljine do 2 cm.2—3 dana.

K O N Z E R V IS A N JE H R A N E od glave do repa. H O BO TN IC E. L IG N JI. tako da se dobiju dve polovine spojene na trbušnoj strani (sl. 207. SIPE Konzervišu se sušenjem bez soljenja kao i morska riba. Sl. Zatim se suši na vetrovitom i sunčanom mestu dok voda ne ispari i ne obrazuje se suva spoljašnja korica. spolja i iznutra. 238 . Pre upotrebe suva riba se opere i potopi u hladnu vodu na nekoliko časova da bi se izvukla so i riba omekšala. Izbace se iznutrica. — Sušenje riba na vazduhu Sušenje nesoljene ribe. a zatim se suši na dimu kao meso. zatim se obilno posoli. Riba se očisti i pripremkna jedan od navedenih načina. mestu u hladu ili poviše ložišta i suši. Morska Posle toga obesi se na vetrovitom riba očiščena na opisani način može se konzervisati nesoljena. s tim da se duže drži u morskoj vodi. pa se riba opere i dobro ocedi. 207). škrge i oči. Sušenje ribe u dimu. i suši na suvom i vetro- vitom mestu u hladu 7— 20 dana. zavisno od vremenskih prilika.

U sušnipi ih treba sušid 24 a na vazduhu najmanje 48 časova. bobice kieke. Voda se odlije. pa se rupa zatrpa zemljom. . ćeni i oprani puževi se ocede. pa onda živi puževi. očiste i iznutra isperu. posole dodavanjem 3% soli. delova.). a stopalo (meso) opere u nekoliko voda da bi se sluz potpuno skinula. Vodu ne treba dolivati. zatim se izvade nožem ili nekim šiljatim predmetom iz ljušture. puževi ostave da se ohlade. Puževe sa razbijenim kućicama ne treba konzervisati na ovaj način. Pošto se izvade iz salamure.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E TRPOVI Operu se. pa staviti u ključalu vodu i kuvati 10— 15 minuta. Pokriju se slojem lišća ili iglica i navlaže. Pre upotrebe potope se na nekoliko časova u hladnu vodu. raspore na nekoliko ilinavetrovitomm estuuhladovini. pa se Soljenje nije potrebno. Osušene puževe valja staviti u ambalažu koja propušta vazduh i čuvati ih na dobro vetrenom mestu. Puževe sa Ijušturama treba dobro oprati. jer meso puževa pušta sopstvene sokove. ocede se i u tankom sloju rašire na lesama od pruća ili žice i suše u sušnici ili na hladovitom i dobro vetrenom mestu. izdanci čubra i dr. Ovako očišstave u sud za salamurenje. dodaju se začini (iseku se lukovice sremuša. koje nije podvodno iskopa se jama i u nju prvo stavi debeo sloj isitnjenog lišća. Sušenje puževa. izmešaju i drže u salamuri 24—48 časova. borovih iglica ili humusa. nanižu na konopac i suše na dimu PUŽEVI Konzervisanje živih puževa. Posle salamurenja mogu se konzervisađ i dimljenjem kao meso. Ovako konzervisani puževi mogu se čuvati nekoliko meseci. U hladu i na vlažnom mestu. Iznutrica (crevo) se odbaci.

muka. mokrenje krvi. otežano disanje. trovanje može da izazove pokvarena ili zatrovana hrana bilo kog porekla. trovanja se mogu lako izbeći. PRVA POMOĆ PRI TROVANJU DIVLJIM BILJKAM A I ŽIVOTINJAM A Prilikom upotrebe divljih biljaka i životinja za ishranu. Otrov se ne može uništiti kuvanjem Razvoj trovanja spor.V III. Prvo jaki bolovi u trbuhu. O t r o v n e Smrtonosne gljive: 1. TRO VAN JE DIVLJIM BILJKAMA O D jE LA D O P R V IH Z N A K O V A T R O V A N JA N A M IR N IC A SIR O V IN A Z N A C J T R O V A N JA VREME P R V A POM OĆ P O S E B N E MERE P R ED O H R A N E ' 1 / | 3 4 t 5 ► 1. neophodno je da se poznaju glavni znaci trovanja i mere pomoći. Osim toga. na prvom mestu otrovne gljive. ako bi se zabunom dogodilo da se pojede otrovna i škodljiva hrana biljnog ili životinjskog porekla. Zelena pupavka ( Amanita phalloides) 6—30 prosek 12 časova gljive Što hitnije tražiti medicinsku po-^ mod. Dotle kao pri trovanju pokvarenom hranom Paziti prilikom prikupljanja i odabiranja gljiva. bolni grčevi mišića. Ako se u potpunosti poštuju uputstva o načinu prikupljanja i pripremanja jestivog divljeg bilja i divljih životinja. može da nastane trovanje. povraćanje. Kasnije katkad žutica. 240 . krvavo-sluzavi prolivi. Uzrok trovanja najčešće može da bude divlja biljna hrana. Ipak.

Prema mogućstvu i potrebi. Životinjski ugalj i bela glina. sušenjem. bunilo. ponekad prolivi. crna kafa i dr).PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U l z. pomahnitalost. nesvesni napadi besa i srdžbe. povraćanje. mokrenja. glavoboija. Panterovka (A . Posle 1 —2 dana ozdravljenje. Smrtnost može da dostigne i do 24% Sredstva za čišćenje: ricinus. Sredstva za čišćenje: gorka so. ispiranje želuca tek posie povraćanja. Smrtnost u 2% šlučajeva Izazvati povraćanje draženjem resice. Smrčci ( Morchella) ' z. gubitak svesti. gorka so i dr. 1. rada srca. Gjromirta) 1 —10. Temperatura tela normaina. grčevi. bunilo. Svest očuvana do smrti. životinjski ugalj. proiivi. Muhara (Amanita muscaria) 2. Hrčci ( Helvella. ispiranje želuca Otrov se može uništiti pečenjem. Kasnije ponekad žutica. Temperatura tela normalna. povraćanje. utučenost. pojačano lučenje pljuvačke i znoja. muka. Izazivanje povraćanja. 5 Gljive koje su ređe smrtonosne. U težim slučajevima potrebna medicinska pomoć Iste kao za smrtonosne gljive Manje opasne otrovne gljive: 1. Poremećaji disanja. nemir. prosek časova 5 Početak nagao: bolovi u trbuhu. iii se ukloni bacanjem vode posle kuvanja 24 I . Neodređeni grčeviti pokreti. pantberina) 1/2 do 2 časa Početak nagao: bolovi u trbuhu. Smrt posle 2 do 8 dana u 50—100% slučajeva 4 (sredstva za čišćenje. Bela pupavka ( Amanita verna) - 3 ukočenost. topli napici. Jedna vrsta pijanstva.

Smrtni slučajevi su izuzetni I sto Obratiti pažnju na opšte mere predohrane i pravila o branju i spremanju gljiva 2. Uočljivi znaci su. povraćanje i opšta klonulost. utopljavanje. nemirom i strahom. Ludara (Boletus 1 satanas) 2.) 3. muka. O t r o v n o 1. prolivi. Bljuvara ( Russula emetica) 4. gorka so. Olovasta rudoliska ( Entoloma lividutn) 5. Tatula ( Datura stramonium) z. poremećajem vida. naročito paziti da to ne učine deca Početak nagao sa osećanjem žeđi. topli napici. Sredstva zfl čišćenje: ricinus. bolovi u trbuhu. Obratiti pažnju na to da se obrani plodovi ne zamene sa trešnjama i sličnim jestivim plodovima. U težim slučajevima poremećaji disanja i rada srca pa i smrt.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 5-rr-^pž Gljive hadražajnog minuta do dejstva i 2 časa nepđjatnog ukusa: 1. Velebilje (Atropa belladonna) 3. š iroke zenice i rumeni obrazi 24 2 . klonulošću. Gorki vrganji ( Boletus pachipus i dr. Bunika ( Hjosciamus nigerj 1 —2 časa divlje bilje Izazivanje povraćanja. Sumporača (Hjpboloma fasciculare) Nagao početak sa znacima nadražaja i zapaIjenja u želucu i u crevima. ispiranje želuca. hladni oblozi na glavu. prašak životinjskog uglja ili bele glihe. suvoćom u ustima. jaka crna kafa.

vrtoglavica. Prvi znaci: bockavost i utrnulost jezika. slinjenjem. nadimanjem. povraćanjem. U teškim slučajevima tražiti medicinsku pomoć l i l l ! iliiS Jedić ( A. pad telesne temperature poremećaj disanja.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 2 3 Ležanje. Osećaj kao da se usta i glava nadimaju. pa i smrt. Posle dolazi do: slabosti. Često koprivnjača Is10 Obratiti pažnju na to da se ne zameni sa sremušom 243 . bolnim prolivima. koji se šire u gušu i po celom telu. U težim slučajevima sa povraćanjem ili bez njega. Svest očuvana I st0 Obratiti pažnju na to da se ne zameni sa korenom paškanata. pa i smrti.conitum napdlus) 5 — io minuta Početak nagao. Zenice široke. Najotrovniji deo biljke je koren Čemerika (Veratrum album) 1/2 do 1 čas Početak nagao sa gadenjem. tuposti. odmor. poremećaja disanja i rada srca. razdraženosti ili ravnodušnosti.

pa i smrt 4 Ist0 5 Pazi na to da se ne zameni koren. jaka crna kafa. Žnaci: opšta malaksalost. Opšti znaci sporije nastupaju: muka. bolovi u trbuhu. proširene zenice. sredstva za čišćenje.PRVA POMOĆ PRI T R O V A N J U I Kukuta ( Conium maculatum) 2 1/2 do 1 čas 3 Početak nagao sa brzim. Sredstva za čiš ćenje (ricinus. povraćanje i jak proliv sa bolovima u trbuhu. 244 . nenesvestica. utopljavanje. Veća količina može da izazove smrt ■ Izazivanje povraćanja.razvojem. Obično se otrov brzo izbaci iz or- Ne zameniti sa sitnim šumskim jestivim bobičastim voćem crvene boje. kao brusnicom i si. hladni oblozi na giavu. topli napici. poremećaji disanja. ispiranježeluca. nesiguran hod. iako lukovica kuvanjem gubi otvorvnost Hajdučka oputa (Daphne me^ereum) 1 —z časa Razvoj brz s zriacima zapaljenja želuca i creva. utopljavanje. poremećaji disanja. prašak životinjskog uglja ili bele gline. pa i list biljke sa celerom i peršunom Mrazovac ( Colchicum au~ tumnale) v2~~5 časova Pri uzimanju može da nastane osećanje vreline u ustima i pojačano lučenje pljuvačke. muka. topli napici. U ’ teškim slučajevima traži medicinsku pomoć Paziti na to da se lišće ne zameni sa sremušom. gorka so). U težim siučajevima oduzetost. povraćanje prolivi i opšta klonulost Opšte mere pri trovanju: izazivati povra&nje. odmor. Ležanje. jako znojenje i pad telesne temperature. a lukovica sa jestivim ljiljanima.

prolivi. po- Jagodičaste plodove-bobice ne zameniti naročito sa plodom žutikovine i drugim jestivim sitnim bobičastim plodovima 245 . povraćanje. poremećajima vida. topli napici. muka. Zbog toga je samo u izuzetnim slučajevima neophodna medicinska pomoć 1 Kozilđ ili orlovi nokti (vrsta roda Lonicera) 1 —2 časa Bolovi u trbuhu. priviđanjima i poremećajima disanja Opšte mere pri trovanju: izazvati po~ vraćanje. prolivi. pa su trovanja izuzetna. Lišće ne zameniti sa sremušom Kozlac ( Arum maculatum) 1 —2 časa Bolovi u trbuhu. sanjivost i maiaksalost Isto Ne zameniti ih sa drugim jestivim crvenim i crnim bobičastim šumskim plodovima Cela biljka je u presnom stanju otrovna. muka. glavoboljom. mukom.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 2 4 ganizma. Obično se otrov brzo izbaci iz organizma. povraćanje. Teži slučajevi trovanja su izuzetni 1 st0 Razvodnik ili paskvica ( Solanum dulcamara) 1 12 — 1 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu. nesvesticom. pa su trovanja izuzetna. pogotovo teži oblici. sredstva za čišćenje. povraćanjem. utopljavanje. dok kuvanjem i sušenjem gubi otrovnost. glavobolja.

) 1—3 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu. i Trovanje daje samo presan plod i to u većim količinama. glavoboljom i zujanjem u ušima. Inače se u malim količinama koristi kao lekovita biljka Bukov žir (Fagus sp. grčevima. Prženjem ili kuvanjem uništava se otrov 246 . povraćanjem. prolivima. I st0 LiŠće ne zameniti sa lišćem sremuša. U manjoj količini i preradevine neškodljive su Đurđevak (Convallaria majalis) IMnB časa Početak može da bude nagao sa mukom. poremećaji vida i dr. povraćanjem. Nema smrtnih slučajeva <r Ist0 . sanjivošću i pomućenjem svesti.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 . U težim slučajevima trovanje slično trovanju od kukute Ist0 Otrovno je lišće. U težim slučajevima poremećaj rada srca. gla~ voboljom. 2 3 4 5 gotovo teži oblici. mukom. a bobice kao presne su otrovne u nešto većoj količini. itd. Zbog toga je samo u izuzetnim slučajevima neophodna mediđnska pomoć Zova (Sambucus nigra) 1—2 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu.

Prženjem se otrov uništava Vlasulja smeđa (Anaemonia sulcata) Početak nagao sa glavoboljom. ugor ( Conger conger) i.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U T R O V A N JE H R AN O M ŽIV O TIN JSK O G P O R E K L A U našim uslovima veoma je malo hrane životinjskog porekia koja je sama po sebi otrovna. Ne jesti veće količine presnog mesa. utopljavanje. Kuvanje. U većini slučajeva u pitanju je hrana koja je privremeno postala opasna V R S T A H R A N E za jelo. otrov može uništiti. sanjivost. malaksalošću. ravnodušnost. dimljenje. Ne pripremati za jelo Početak nagao sa mukom. topli napici. pravilnim pripremanjem. Murina ( Murena helena) Početak nagao. neosetljivost na dodir Otrovna samo krv. povraćanjem. Osip i otok na mestu dodira kože sa vlasuljom I što 24 7 . Znaci : grčevi. gorka so). Jegulja. U težim slučajevima tražiti medicinsku pomoć Isto i. sredstva za čišćenje (ricinus. mariniranje uništavaju otrov Otrovne su samo presne. prašak životinjskog uglja ili bele gline. poremećajima vida i rada srca Izazvati povraćanje. povišenjem temperature tela. Najveću opasnost predstavlja nepravilno pripremanje i upotreba zaražene i pokvarene hrane. P R V A M E R E P R E D O H R A N E D O PRVI H VREME ODJE L A Z N A K O VA TROVANJA 2 2N A C I T R O V A N JA PO M O Ć l 4 V 5 i. po mogućstvu i potrebi ispiranje želuca. ili se. S t a l n o Nadbubrežne žlezde otrovni izvori hrane Trovanje izuzetno u slučajevima zamene sa belim bubregom. povraćanjem. Crna kafa.

smud. prašak životinjskog uglja ili bele gline. Crna kafa. Otrovna samo koža. U težim slučajevima tražiti medicinsku pomoć 3 Kuvanjem. uništava se otrov Paklara rečna i morska Početak nagao sa prolivom. Oboteli pada i postaje nepokretan. grgeč. štuka. Mokraća crvenkastomrka.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U I Školjke — . utopljavanje. semene žlezde. klonulošću. gorka so). Potrebno ukloniti kožu ili usoliti ✓ 1. klonulošću Isto Kuvanje ne uništava ot~ rov. bolovima u trbuhu. naročito sa sodom bikarbonom. 248 . povraćanjem. Smrtnost *% i z v o r i htan e Prva pomoć kao i pri frrovanju stalno otrovnim izvorima hrkne Za vreme mresta otrovni su ikra. sluz kože. sličnim dizenteriji-srdobolji. tj. po mogućstvu i potrebi ispi* ranje želuca. sredstva za čišćenje (ri cinus. jesetra. Pr i v r e me no ot r ovni Početak nagao: iznenadni napadi jakih bolova u mišićima. i dr. dagnje 2 15 —20 minuta 3 Početak nagao sa gađenjem. Moguć smrtan ishod 4 Izažvati povraćanje. jetra. topli napici. ^apadi se javljaju 3-^7 puta. ) koje ne treba pripremati za jelo od riba ulovljenih u vreme mresta Ribe: mrena. prolivom. manjić.

povraćanje. osobito kad se drže na toplom mestu. Ponekad groznica i povišena temperatura . jaja. d) jela i napici spremani i čuvani u metalnim posudama (od bakra. povraćanje. koja nije pokvarena. Klice i njihovi otrovi dobro i brzo se razmnožavaju u namirnicama i jelima od mesa. b) nedovoljno kuvana. bolovi i grčevi u trbuhu. ribe. ali sadrži klice i njihove otrove. Zavisno od vrste otrova mogu se javiti i drugi znaci Pokvarena hrana iii hrana zagađena klicama i njihovim otrovima Od 2 do 24 časa pa i više Muka. e) hrana koja se sprema od povrća i voća skoro prskanog sredstvima za zaštitu bilja. c) hrana. koje nisu emajlirane. ZN ACI TRO VANJA ročito su opasna jela od mlevenog (seckanog) mesa i konzervi. sređstvima za zaštitu bilja ili đrugim hemijskim otrovima Od nekoliko minuta do 2 časa Muka.). proliv. bolovi i grčevi u trbuhu.TROVANJE POKVARENOM. ili je naknadno zagađena nehigijenskim rukovanjem. pa i gljiva. kalaisane ili na drugi način obrađene. Mogućnost trovanja je utoliko veća ukoliko je prošlo manje vremena od prskanja i ako se povrće i voće pre upotrebe dobro ne operu. pečena ili pržena hrana. koja posle pripremanja stoji na toplom mestu du^e vremena (3 časa i duže). UZROK 1 V R E M E OD J E L A DO POJAVE PRVIH Z N A K O V A TROVANJA 2 ZNACI TROVANJA ' 3 Hrana zatrovana metalima. da bi se sprečilo rastvaranje metala i prelazak u hranu. Na2. Osobito su opasna kiseia jela i napici. mleka. ili kad se preostala jela od jednog obeda jedu za drugi obed. pocinkovanog lima i dr. jer ili potiče od bolesnog živinčeta. UZROCI TROVANJA a) Pokvarena hrana ili hrana koja je počela da se kvari. proliv. ZARAŽENOM I ZATROVANOM HRANOM i.

b) odmah posle povraćanja isprati želudac tako što se popije veća količina vode (pola litra i više). — presek: zelenkastosive mrlje. | konzerve — kutija naduvena. — miris: kiselkast i truležan. zaštititi od kvarenja čuvanjem na hlad%nom mestu. pod prsđma se maže i lepi. a ako se isprave. najbolje mlake. veoma užežen ukus masnog tkiva. i ponovo izazvati povraćanje draženjem resice. Iz bombirane konzerve izbija smrdljiv gas kad se otvori ili probuši. — sri(_ kostiju: ne ispunjava ceo prostor cevaste kosti. g) u teškim slučajevima i kada postoje znaci oduzetosti pojedinih mišića ili poremećaja vida. kobasice — površina: ljigav ili vlažan omotač. kiseo ili plesniv miris. slanina ili mast prljavozelene boje. tragovi crv& koji su oštetili omotač. rastresit i šupljikav nadev. konzervisanje hrane). f) prvi dan ne uzimad hranu već samo čaj. Suvo meso — površina: plesan prodrla u mišićno tkivo. piesniv. lepljiv. zelenkasta boja na~ deva. . — loj — masno tkivo: tamne sivkaste boje. Stran miris i ukus. ispupčena oba danceta i pod pritiskom prstiju ne mogu da se isprave. stran miris. meka. kao i pri trovanju čiji se znaci jave kasnije i sa zatvorom. ponekad tamnija. lepljiva. veoma neprijatan kad se na meso pritisne zagrejan nož ili meso isitni. gorak ukus nadeva. meso 250 tamno. sluzava. c) uzeti sredstva za čišćenje (gorka so. sušenjem ili konzervisanjem na neki drugi način (v. meko je i neelastično. stavi u sud sa vodom i zagreje dok se ne pojave prve pare. bombirana. odmah se vraćaju u prvobitan položaj. P R V A POM OĆ a) Izazvati povraćanje guranjem prsta u usta i draženjem resice. d) uzeti prašak životinjskog ugIja ili bele gline. ricinus i sl. koji su sledeći: sveže meso — površina: jače suva ili vlažna. — presek: vlažan. M ERE PREDOHRANE a) Koristiti se svežim namirnicama za pripremanje jela. — miris i ukus: neprijatan. koji naležu na kost. sivkasta. kiseo. kasnije postepeno preći na običnu ishranu. crvi u nadevu. e) po mogućstvu uzeti crnu kafu ili čaj. Ijigav izgled kod iopatica i kukova. truležan miris. katkad plesniva. Uzimat! dosta tečnosti celo vreme. ponekad zelene ili sive nijanse.P RVA POMOĆ PRI T R O V A N J U 3.). užežena slanina ili mast. treba potražiti medicinsku pomoć. ovo ponoviti. 4. plesan p^odrla kroz omotač. a one koje se neće odmah upotrebiti. b) odbaciti hranu sa znacima kvarenja. — presek: zelenkaste boje na mestima uboda ili delova mišića. — miris i ukus: neprijatan. užeženog mirisa. pnsustvo crva. na prelomu bez sjaja. Kiselkast. tj. zatvorene boje ili zelenkasta.

a posle upotrebe da se odmah očisti. — za obradu sirovog mesa (ribe) i obradu pečenog ili kuvanog ne treba upotrebijavati istu dasku i pribor. gledosani i sl. noževi i drugi pribor za obradu mesa i ribe treba da je besprekorno čist. a ne čvrsto kao u sveže ribe. — panjevi. d) prilikom priprem anja hrane treba sprovoditi osnovne higijen ske m ere: — namirnice se dobro operu pre upotrebe. koje se pri pritiskanju ispravlja bez napora i nije praćeno ispupčavanjem suprotnog. nije znak da je konzerva pokvarena. — sadr^ina konzerve ima nenormalan izgled. treba odmah obustaviti dalju upotrebu hrane za koju se sumnja da je izazvala trovanje. sive. — skrge: izgubile ružičastu boju. daske.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U ispupčenost jednog danceta. a ne ostavljati ga za sledeći obed. opere i popari vrelom vodom . — valja izbegavati jela sa mlevenim (seckanim) mesom. c) nam irnice dobro kuvati. — za spremanje i čuvanje jela i napitaka ne valja upotrebljavati sudove od bakra ili pocinkovanog lima koji nisu kalaisani. a pri otvaranju kutije ne izbija gas. Gotovo jelo može da se čuva najkasnije 3 časa. i to na prohladnom mestu. peći ili pržiti pri priprem anju jela.. a pre upotrebe ponovo da se prokuva 15 minuta. a sa prskanog povrća i voća uklonila hemijska sredstva za zaštitu bilja koja su inače otrovna. . riba — oci: upale i bez sjaja. Zagrevanjem sadržine miris se može još bolje osetiti. kako bi se skinuli nečistoća i veći deo klica. e) — pripremljeno jelo treba jesti odmah. — meso: meko. za razliku od sveže ribe koja tone. Stavljena u vodu riba pliva. f) u slučaju da se pojavi trovanje. inače mleveno meso treba pržiti ili kuvati najdalje u toku i časa. miris ili ukus ako je pokvarena.

pojačava znojenje i pogoršava stanje organizma. U zavisnosti od klimatskih prilika i aktivnosti. Smanjiti potrebe organi^ma u vodi smanjivanjem njenog izlučivanja. 1yodu p iti u periodicnim ra\macima. a tek kasnije nastupa y>prava %ed« kao signal da treba nadoknaditi izgubljenu tečnost. Iz tih razloga treba: a) izbegavati sunce. javlja se prvo osećanje žeđi i nelagodnosti. kretati se. kako bi se nadoknađivala tečnost koja se izlučuje mokraćom. Pri tom se treba pridržavati sledećih pravila. c) izbegavati hranu bogatu be- . minimalna potreba u vodi za piće iznosi 1 — 1 1 /2 1 u hladnije dane. kafe i drugih napitaka. raditi i odmarati se u hladovini. u manjim količinama i polako. pored tečnosti koju sadrži hrana. čovek bez vodc može da opstane 8— 10 dana. čovek treba oko 1 — 11/2 1 vode za piće dnevno. 1. raspoložive količine moraju se racionalno trošiti. 2. kretanje i drugu aktivnost obavljati noću ili u hladnije doba dana. smrt. znojem i izdahnutim vazduhom. Prekomerno i stihijsko pijenje vode opterećuje krvotok. Mora se redovno piti. pospanost i želja da se izbegavaju napori. Pri srednje teškom deficitu vode javljaju se muka. Potrebe zavise od aktivnosti čoveka i klimatskih prilika. Zbog toga u slučaju oskudice vode. isplaknu usta i grlo. povraćanje i druge tegobe. Ona sačinjava oko 70% njegove telesne težine. SN A B D EV A N JE VODOM R A C IO N A L N A P O T R O ŠN JA V O D E Voda je prva i najvažnija čovekova potreba. najzad. a bez hrane 3—4 puta duže pod uslovom da ima dovoljno vode. %adr%avajuci je Što du%e u ustima. a veći deficit izaziva još teže poremećaje — delirijum i. u umerenoj klimi. Pri normalnoj aktivnosti. jer se prvo javlja »la^na %eđ« usled njihove suvoće. Ako se ne nadoknađuju redovno izlučene količine tečnosti. pa mora da uzima i više tečnosti u vidu vode. treba više vode. Ako su napori teži. čaja. Prvih čas-dva dovoljno je da se samo vlaže. a oko 3 1 leti pri umerenim fizičkim naporima. zatim gubitak apetita. Prema tome. izmetom. Pri većim fizičkim naprezanjima i u tople dane čovek se više znoji.IX. zbog čega opada radni i borbeni elan. a odmarati se kad je toplo. b) fizički rad.

). ali i onom iz nehigijenskih vodnih objekata (otvoreni i nezaštićeni od upadanja raznih nečistoća. no zeljasto bilje i sl. disanje na usta i razgovor. onda se valja orijentisati na podzemnu vodu. paratifus.) i jače već izazivati lučenje pljuvačke žvazačinjenu (ljuta. đubrišta i sL). ako budu upotrebljena radiološka. uzimati hranu bogatu ugljenim hid. dizenteriju i dr. slana i dr. blizina nužnika. Zbog toga se treba pridržavati ovih pravila: a) Za piće prvenstveno u^imati pod^emnu vodu^ tj. sneg.šljunak. zatim vode u nepokrivenim i nezaštićenim bunarima. reke. bare.S N A B D E V A N J E VODOM lančevinama (meso i sl. izbegavad pue) u kritične dane vodu ne trošenje. mogu biti zagađene atmosferske i površinske vode. soč. to je verovatno i zagađenija. pa zato bistrina vode još nije znak da je voda čista. lokve) i atmosferska voda (kišnica.). Pri tom ne treba zaboraviti da se sneg i kišnica zagađuju tek kad dođu u dodir sa objektima na zemlji. To je prvenstveno slučaj sa površinskom vodom. U ratnim uslovima. Izuzetno u slučaju pnmene R BH sredstava mogu se zagaditi još u vazduhu. 2 53 . b) u rejonu gde su upotrebljena R BH sredstva načelno ne treba uzimati vodu za piće. Međutim. jer se filtriranjem kroz slojeve zemlje voda pročišćava. d) da bi se sprečilo sušenje usta voće). sneg i led. c) na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu da se upotrebe kišnica. mora se voditi računa o tome da voda može da bude zagađena i da izazove zarazna oboljenja (trbušni tifus. kao i od zaraznih klica. Mutne vode treba prvo izbistriti. pa onda dezinfikovati. O PA SN O ST OD U P O T R E B E H IG IJE N S K I N E IS P R A V N E V O D E Za piće može da posluži podzemna voda iz vodnih objekata. površinska voda (potoci. bušenih bunara i dobro pokrivenih kopanih bunara. kiseljaka. šiti za pranje. ali i bistra voda može da bude zagađena uzročnicima zaraznih bolesti. žednjak.ili neke sočne biljke (listovi zečje soce. jezera. rezervoarima i sl. d) voda % a piće mora se de^infikovati. vodu iz uređenih izvora. led). hemijska ili biološka sredstva. guma za žvakanje i dr. i pojava »lažne žeđi«. pa oslobađa i od radioaktivnih i otrovnih materija. Ako je to neophodno. a kanjem nekog predmeta (dugme. Izuzetak mogu da budu vode iz izvora (sem na kraškom terenu) i bušenih bunara. štala. čuvarkuća. Što je voda mutnija.) ratima i sočne namirnice (voće.). Na kraškom terenu i izvorska voda može da bude zagađena.

pa se podzemna voda nalazi blizu površine. a naročito na usecima. trska. a i ptice kruže nad rejonom gde ima vode. u jarugama i u podnožju brda odnosno na obodima dolina. pa tu treba iskopađ jamu i sačekati da se u nju nacedi dovoljno vode. pa se na mestima gde on izbija na površinu zemlje javljaju izvori vode (sl. jamu kopati na njihovom najnižem delu. sakuplja i teče u pravcu nagiba nepropustljivog sloja. — na mestima gde je bilje veoma zeleno i po tome ta mesta odudaraju od okoline. sve dok ne dospeju do nepropustljivog sloja (glina). površinskih voda ili. Na tim mcstima. — na mestima gde je zemlja vlažna. gde su životinje kopale ili iznad kojih mušice lebde sigurno je nedavno bilo vode na površini. cede kroz propustljive slojeve. izvori mogu da izbijaju u vidu mlaza ili vlažne površine iz koje sc cedi voda. . 208). otopljeni sneg) upijaju se u zemljište. Tu se ova podzemna voda zadržava. 208.S N A B D E V A N J E VODOM Sl. Kad se ova mesta nalaze na padinama. — na mestima gde se zimi brzo topi sneg. U krajevima siromašnim vodom tragovi ljudi i životinja često idu ka vodi. šaša i sL). ona se nalazi veoma blizu površine. b) atmosferske vode (kiša. Ako na mestima vlažnim ili obraslim bujnom zelenom vegetacijom iii drvećem i biljem koje traži vlagu voda nije izbila?na površinu zemlje u vidu izvora. — na mestima gde raste drveće i bilje koje traži vlagu (npr. snega u rejonu gde se pojedinac ili jedinica nalazi? treba tragati za vodom imajući u vidu sledeće: a) ljudska naselja se podižu na mestima gde ima vode ili u blizini takvih mesta. b) odozdo P R O N A L A Z E N JE V O D E Ako nema nikakvih vodnih objekata. zavisno od sastava zemljišta. — Mesta izbijanja izvora na površinu zem lje: a) sa strane. Zbog toga izvore i vodu treba tražiti: 2 54 — na padinama. vrba. sita.

okrenutim reka. 209. d) na kraškom terenu. vodu treba trane zemlje može da se nade i u žiti u pećinama bilo velikim ili koritima potoka i reka koje presu. dine iznad njih. dobro je da se uredi vodni objekat na nadenom izvorištu. c) podzemna voda blizu površi-vrtače. — Filtrujući bunar . jer tada preostala količina vode teče kao podzemni potok ili uvalama i jarugama. Do vode se može veoma dugo se može zadržati sneg.prema severu i zaštićenim od sunca. škrape i sl. gde voda na mestima gde se dižu strme parastvarajući krečnjak pravi pećine. podzemnu vodu treba doći ako se u koritu kopa uz ivicu tražiti kopanjem na ivicama đolina izbočenih okuka. daske i sl. Ovo je čest slučaj u planin. Sl. 209). e) na planinskim terenima u še u leto.S N A B D E V A N J E VODOiM Isto tako.. granja i busenja i na samom jazu od priručnog materijala (kora drveta. IM P R O V IZ O V A N JE V O D N IH O B JE K A T A Ako će se boraviti na jednom mestu nekoliko dana. Površinska voda se cedi u bunar kroz sloj zemljišta. reke ili jezera. skim predelima.) napravi odvodni kanal kojim voda teče kao iz česme.malim. To je jama koja se iskopa na najmanje 40— 50 cm od ivice obale. potoka. Filtrujući bunar (si. Jaz na potoku (rečici). U zajaženom delu voda se zadržava kao u rezervoaru i izbistrava. Potočić se pregradi branom napravljenom od kamenja.

vo^ nosni sloj. 4.Sl. 2 1 1. — Im provizovana kaptaža izvora koji izbija sa strane: i. z. glina 256 . propusni sloj. nepropusni slo j. $.

4. daskama i sl. glina Kod izvora koji izbijaju na poKaptaža u potoku (sl. i.S N A B D E V A N J E VODOM koji odvaja jamu od reke. Tako se voda izbistrava. Kaptaža izvora. ili ako se mora upotrebljavati za piće u rejonu gde su primenjena RBH sredstva. 2..vršinu sa strane (sl. Sl. te da se u njemu sakuplja voda koja se filtrira kroz pesak i šljunak na dnu potoka. izvori se kaptiraju priručnim sredstvima na nekoliko načina zavisno od vrste izvora i raspoloživog materijala. 210). krajem utisne dobro u dno potoka. Iz istih razloga može se kaptaža nap. }. granjem. — Im provizovana kaptaža uzlaznog izvora. 211) prvo se raviti u samom potoku (reci) tako zemlja otkopa zasecanjem. nepropusni sloj. Da bi se olakšalo zahvatanje vode i sprečilo njeno zagađivanje. zatim da se bure bez oba dna jednim se voda privremeno odvodi na 257 . Zidovi ovakvog bunara mogu se improvizovano ozidati kamenjem. vodonosni sloj. kao kroz neki filtar. Kopanje ovakvog bunara naročito je korisno ako je površinska voda mutna. a bunar se može i pokriti. 212. propusni sloj.

u bočnom zidu kaptaže postavlja se cev. ili tako što se stavi u bocu. gde voda izbija na površinu odozdo.. a zidovi mu se oblože slojem nabijene ilovače ili busenjem. pa zatim postepeno dodavati sneg. jer to snižava telesnu temperaturu. U PO TREBA A TM O SFERSK E VO DE Kišnica se na improvizovan način sakuplja tako što se sa rasprostrtih cerada. Pri topljenju snega na vatri. Na strani okrenutoj izvoru napravi se otvor za dovod vode u rezervoar. Ako se 258 gasi žeđ neotopljenim snegom. a na suprotnu stranu stavi odvodna cev. jer sirovi sneg ne gasi žed tako efikasno. kaptaža se improvizuje na sličan način.). Sneg je najbolje da se otopi i da se tako dobijena voda upotrebljava. pa se na to mesto stavi bure. Kada je reč o uzlaznom izvoru (sl. sanduk) ili se napravi od priručnog materijala. pa se na mestu gde izbija voda iskopa zemlja do potrebne dubine i u to udubljenje stavi gotov rezervoar (bure. jer najniži i površinski slojevi mogu da budu zagadeni. Za oticanje vode iz jačeg izvora. onda prethodho od njega treba napraviti grudvu. trulog lišća i sl. treba na dno suda prvo sipati malo vode (ako je ima). Spolja se kaptaža obloži slojem nabijene ilovače ili busenjem. Okolina kaptaže se očisti i iznad nje napravi kanal koji će odvoditi na stranu površinsku vodu pri padavinama i sprečiti da se zagadi voda u kaptaži. busenje i dr. Poklopac mora da bude tako napravljen da se u rezervoar ne sliva voda sa površine zemlje prilikom padavina. Na dno rezervoara stavlja se sloj peska i šljunka debljine 15 — 20 cm. Dno zaseka se poravna i na njega stavi sloj ilovače debljine 20 cm. ili staviti dobro nabijen sloj sđega. šatorsko krilo i sl. Rezervoar sa gornje strane treba da ima otvor sa poklopcem da bi se mogao čistiti. Led je ekonomičniji od snega za . Nije preporučljivo da se direktno jede sneg. gornji sloj se skida i odbacuje i pazi se da se ne zahvata sloj koji leži na zemlji.). sneg sc može topiti na suncu. oblica ili drugog priručnog materijala (kamenje. jer kad se natopi vodom. umoran ili mu je hladno. ili žleb od dasaka. 212). niz nju voda teče kao da je nepromočiva. U nedostatku goriva. ili se napravi rezervoar od dasaka.S N A B D E V A N J E VODOM stranu posebnim kanalom. čuturicu ili kesu od plastične folije i onda pod odeću da bi se otopio telesnom toplotom. kad je čovek zagrejan. Pri zahvatanju snega. Rezervoar nema dno. Kao sabirna površina može da posluži i tkanina. Okolina izvora u prečniku od oko 6 m očisti se od trave. kore drveta i sl. sanduk. koritom od dasaka i sl. Gornji otvor se zatvara poklopcem. šatorskih krila ili sličnog nepromočivog materijala voda odvodi u posude ili iskopanu jamu čiji su zidovi obloženi nepropusnim materijalom (glina. pletar.

kiseljak. tj. izbuši rupa promera 1. jer je voda najvažniji sastojak mnogih biljaka. Rupa se dobro začepi čepom. izgradene jame Rosa bi u krajnoj nuždi mogla i sl. Sok se može dobiti i iz stabala breze (Betula verrucosa). Neke biljke su veoma sočne (čuvarkuća. za gašenje žedi mogu da posluže biljke. sok se zove Čepovica ili musa. zečja soca.5 1 dnevno. a sok od breze izuzetno zovu bu%a. a dole se ona preseče što bliže zemlje.S N A B D E V A N J E VODOM dobijanje vode. od zemlje.5 do 1 1 soka. oko 4. tako da je blago nagnuta naniže radi oticanja soka. Za tkanine.mide) na kome se kondenzuje vodena para. sveže voće). Vinova loza može da bude dobar izvor vode. a ako je preko 3 5 cm. ili se u nju stavi cevčica od leske dužine do 20 cm i pod nju podmetne sud za sakupljanje soka. Sok se dobija na taj način što se na visini od 0. koja se zatim cedi. ako je debelo 30— 35 cm. duboka 3—4 cm. ‘onda 3 rupe. 259 . Rosu njeno sakupljanje mogu da posluže treba sakupiti pre izlaska sunca. jer se za dobijanje kamenje (naslagano u vidu piraiste količine vode troši upola ma. pa se ostavi da sok kaplje ili u posudu ili direktno u usta. hladne metalne površine. jarić.5 cm. Iz nje se tečnost dobija tako što se napravi dobar zasek u lozu što je moguće višlje. a iz breze u početku sezone 7. što znači da se sa 1 kg voća unosi u organizam oko 900 g vode. sveže voće sadrži i do 90% vode. Ako je stablo debelo do 30 cm. Od breze sok se može dobiti od početka aprila do polovine maja. Tako. ili da se sakuplja parčetom da se upotrebi za gašenje žeđi. pa gase žed kad se jedu presne bez prethodnog ceđenja. Sa ovih površina može nje ogreva. listova i stabljika jestivih biljaka može se dobiti sok za gašenje žeđi. gde obično vlada oskudica vode.5 do 1 m od vrata stabla. poljskog bresta (Ulmus campestris). na primer. Ceđenjem sočnih plodova. buše se 2.. buši se 1 rupa. u proseku. hladno jer brzo ispari. Pomenute prve dve biljne vrste nalaze se na stenovitom terenu. da curi u posude. Ovaj način dobijanja soka za piće narod zove točenje ili podsočivanje. planinskog bresta (Ulmus montana)9 gorskog javora (Acer pseudoplatanus) ili mleča javora (Acer platanoides) . a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Za 24 časa iz javora ili bresta može da se iscedi 0.5 1 a na kraju 3 /4 1 ili. D O B IJA N JE V O D E IZ B I L J A K A U nedostatku vode.

S N A B D E V A N J E VODOM

D O B IJA N JE P IT K E V O D E OD M O R S K E V O D E Morsku vodu ne treba piti, jer to može da šteti zdravlju, pošto pojačava žeđ i izaziva izlučivanje telesnih tečnosti. Iz morske vode može se dobiti pijaća voda pomoću specijalnih uređaja i pribora. Improvizovan način je destilacija morske vode onako kako se to čini sa rakijom kada se peče. Osnovno je da se zagrevanjem na suncu ili pomoću ogreva morska voda isparava i dobijena para kondenzuje u vodu. U hladne zimske dane kada vlada mraz može se pitka voda dobiti smrzavanjem morske vode. U sud se zahvad morska voda i ostavi da se smrzne. Pošto se slatka voda prva zamrzne, to se so koncentriše u sredini smrznute vode kao neka žitka masa. Kad se ova masa odstrani, preostali led se može upotrebiti, jer je oslobođen velike količine soli.

P R O Č IŠĆ A V A N JE V O D E Voda se može de^infikovati na nekoliko načina: a) tabletama za dezinfekciju vode (pantocid, halamid i dr.). Ako je voda bistra, stavlja se i tableta na litar vode, a ako je obojena ili nije sasvim bistra — 2 tablete. Voda se dobro promućka da se tablete rastvore i posle pola časa može se piti; b) hlornim krečom — stavljanjem 0,5 g na 100 1 vode. Hlorni kreč se prvo rastvori, pa onda sipa u vodu i dobro izmeša. Posle 1/2 časa voda se može piti, ako se oseća lak miris hlora (dokaz da je dobro dezinfikovana). Ako mirisa nema, ponavlja se hlorisanje vode dodavanjem još 0,5 g hlornog kreča. Manje količine vode dezinfikuju se hlornim krečom tako da se 0,5 g hlornog kreča rastvori u litru (čuturici) vode, pa se od ovako sprem260

ljenog rastvora hlora sipa oko 10 kubnih santimetara (malo manje od 1 supene kašike) na 1 čuturicu i promućka. Voda se pije posle 1/2 časa;

Sl. 2 13. — Filtar od peska

c) jodnom. tinkturom — stavljanjem 6—7 kapi na litar vode,

S N A B D E V A N J E VODOM

Sl. 214. — Filtar od hartije: a) limenka sa izbušenim rupicama; b) traka hartije privezana preko rupica; c) filtar privezan za kolac pobijen u dno potoka; d) filtar fiksiran za dno kamenom

koja se zatim promućka i pije posle sloj od 10 do 15 cm šljunka, zatim 1/2 časa; se rasprostre tkanina i na nju stavi d) kuvanjem vode, koja morasloj od 40 cm čistog peska (sl. 213). da vri 10 minuta. Na isti način se mogu praviti i Voda se može i^bistriti na neko- filtri od drvenog uglja i piljevine, s tim što se sloj uglja i piljevine liko načina: a) ostavljanjem da stoji dok se pokrije još slojem šljunka od 10 potpuno ne izbistri; cm, da bi ugalj ili piljevina bili b) kopanjem filtrujućeg bunara dobro fiksirani. Piljevina se mora (v. »Improvizovanje vodnih ob- dobro prokuvati pre nego što se jekata«); stavi u filtar. c) voda se filtrira kroz platno, Svi ovi filtri samo izbistravaju pesak, drveni ugalj, strugotine od vodu, donekle smanjuju broj klica u njoj, ali ne mogu da zadrže radrveta ili kroz hartiju. Ceđenjem kroz platno voda se dioaktivne materije ili otrove. Manji filtri od istih materijala delimično oslobodi mutnoće. Filter od peska pravi se tako (za pojedinca ili manju grupu) mošto se u bure, sanduk i sl. stavi prvo gu da se improvizuju od peska, pi261

S N A B D E V A N J E VODOM

ljevine ili drvenog uglja u limenki od konzerve veličine bar i litra. Mesto u limenku ovaj filtrujući materijal može se metnuti i u platno. Filter od hartije (sl. 214) pravi se od hartije i kutije od konzerve. U gornjoj polovini čiste i neulubljene limenke od konzerve ili sličnog suda otvorenog na gornjoj strani izbuše se vodoravno u dva reda rupice (sl. 214-a). Razmak između redova je oko 10 mm, između rupica oko 5 mm, a veličina rupica 2—3 mm. Sad se sa spoljašnje strane limenka obavije sa dva sloja hartije (novine, pak-papir, raslojeni karton od ambalaže koji je prethodno nakvašen u vodi), koja u vidu trake pokriva rupice (sl.

214-b). Hartiju treba pričvrstiti kanapom, koncem, likom i sl. obavijanjem na 1 cm od donje i gornje ivice pantljike. Filtar se stavi u jezero, baru ili rupu iskopanu pored reke ili potoka u koju se voda dovodi kanalom i zagnjuri se toliko da nivo vode dođe na nekoliko santimetara od gornje ivice, pa se filtar fiksira vezivanjem za kolac pobijen u dno (sl. 214-c), ili stavljanjem na njega kamena, drveta ili nekog drugog teškog predmeta (sL 214-d). Voda se kroz hartiju filtrira u limenku i pre upotrebe dezinfikuje. Z# 1 čas profiltrira se vode do polovine zapremine limenke. Hartija se može upotrebljavati 10— 15 dana.

X . IMPROVIZOVAN SM EŠTAJ U PRIRODI

Smeštaj van naselja (logorovanje, bivakovanje) veoma često koriste vojne jedinice i stanovništvo u ratnim uslovima i u vreme elementarnih nesreća (zemljotresi, poplave). To su vanredne situacije, kada je čovek prisiljen na to. Ali, ovaj vid stanovanja sve češće se koristi i u redovnim prilikama na radnim akcijama i u cilju rekreacije, jer savremeni čovek teži da svoj nedeljni i godišnji odmor provede u prirodi, daleko od gradske buke i aerozagađenja. Stanovanje u prirodi nesumnjivo doprinosi čuvanju i jačanju psihičkog i fizičkog zdravlja savremenog čoveka. Medutim ovaj vid stanovanja krije u sebi i razne opasnosti kao što su: — slabija zaštita od meteoroloških nepogoda, — crevne zarazne bolesti, trbušni tifus, paratifus, dizenterija, zarazna žutica (kad nije obezbedena higijenski ispravna voda i nije pravilno rešeno uklanjanje ljudskih izlučina i drugih otpadnih materija) — neke zarazne bolesti, koje tinjaju među divljim životinjama u takozvanim »prirodnim žarištima« i koje se mogu preneti na čoveka

preko krpelja, zaraženog terena i vode ili prilikom hvatanja i korišćenja obolele divljači. Ove opasnosti mogu se izbeći i efikasno zaštititi zdravlje, ako se pri stanovanju u prirodi sprovode higijensko-profilaktičke mere, koje obuhvataju: — izbor mesta za stanovanje, — uredenje logora (kampa), — snabdevanje vodom, — higijensku pripremu hrane, — ličnu higijenu, — uklanjanje otpadnih materija. Pri rešavanju ovih pitanja neophodno je da se znalački koriste mogućnosti, koje pruža priroda, i razne improvizacije za smeštaj i sanitarne uredaje. Način rešavanja ovih pitanja i koji će se tipovi improvizacija koristiti zavisi od terenskih uslova, raspoloživih sredstava, predvidene dužine boravka na odabranom mestu, godišnjeg doba i broja osoba. Za kratak boravak na jednom mestu (prenoćište, predanak, odmor od 2— 3 dana) ureduje se bivak, a pri izboru mesta za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja primenjuju se isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste
263

IM PROVIZOVAN SM EŠ T A J U PRIRODI

trajnije i složenije improvizacije. IZ B O R M E S T A Z A S T A N O V A N JE U P R IR O D I. Mesto mora biti čisto, suvo, ocedno, blago nagnuto, sa niskim nivoom podzemne vode, da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2—3 km od bara (močvara) i zaklonjeno od jakih vetrova. Treba izbegavati mesta sa gustom vegetacijom (visoka trava, žbunje, šiblje i sl.) i mesta gde ima dosta poljskih miševa i drugih glodara, jer tu mogu biti pomenuta »prirodna žarišta« zaraznih bolesti. Na mestu ili u blizini treba da bude dovoljno vode. U ratnim uslovima vodi se računa i o mogućnostima protivvazdušne zaštite (maskiranje, prirodni zakloni, udubljenja za smeštaj objekata i dr.). U planinskim predelima mora se paziti da je mesto zaštićeno od odronjavanja

stena, snežnih lavina i vejavica. Poželjno je da se mesto nalazi pored jezera, potoka ili reke, ali u tom slučaju mora biti uzvodno od obližnjeg naselja i mesta izliva kanalizacije, bacanja otpadaka i sl. Mesto treba da je bar 100 m udaljeno od prašnjavog puta i od njega zaštićeno zelenilom. U R E Đ E N JE LO GO RA (K A M P A ). Za stambeni deo određuje se najbolji deo odabranog terena, kuhinja i trpezarija postavljaju se bliže vodnom objektu, umivaonici između stambenog dela i nužnika, kupatilo pored umivaonika ili pored reke nizvodno od mesta zahvata vode za potrebe logora, a nužnici i smetlište niz vetar u odnosu na ostale delove logora i nizvodno i dovoljno daleko (200— 300 m) od vodnih objekata. Vodi se računa o pravcu najčešćeg vetra

Sl. 215. — Razmeštaj objekata u logoru: i. šatori za smeštaj ljudstva; 2. ambulanta; 3. vodna stanica; 4. trpezarija; 5. kuhinja; 6. kupatilo; 7. radionica; 8. umivaonici; 9. pomijara; 10. peć za spaljivanje smeća; 11. poljski nužnici; 12. parkiranje vozila

264

IM PROVIZOVAN SM EŠ T A J U PRIRODI

tako da on duva od »čistog« dela logora (stambeni deo, kuhinja) ka »prljavom« delu (nužnici, smetlišta). U ratnim uslovima objekti u logoru se maskiraju i rastresito razmeštaju, a stambeni objekti pos-

tavljaju se u prirodna ili posebno iskopana udubljenja. Razmeštaj objekata u logoru prikazan je na sl. 215. Za stanovanje se koriste šatori ili kolibe improvizovane od granja

Sl. 217. — Zem unica ukopana sa aeratorom: 1. sloj oblica; 2. granje; 3. sloj gline; 4. sloj zemlje; 5. kanal za oticanje kišnice; 6. drvene dušeme; 7. dimovod pokriven slojem zemlje ili peska; 8. dimovod sproveden ispod dušema radi boljeg grejanja; 9. sloj busenja na krovu

265

IMPROV IZOVAN SM EŠT A J U PRIRODI

(sl. 216). Ležišta se mogu praviti od lišća, mahovine, slame, sena, paprati, dasaka, šatorskih krila, skija i drugog priručnog materijala. Ulazi u šatore i kolibe postavljaju se suprotno od pravca vetra. Satore i kolibe zimi treba podizati na mestima zaklonjenim od vetra i gde je sneg dublji da bi se ukopali u njega, a donje im ivice spolja pokrivati mahovinom, zemljom, snegom. U ratnim uslovima dobar smeštaj i zaštitu pružaju pećine i zemunice (sl. 217). Zemunice treba graditi na čistom, suvom i ocednom terenu, gde će pod zemunice biti najmanje 0,5 m iznad nivoa podzemne vode u kišno doba. Radi bržeg sušenja zidovi i pod se mogu opaliti slamom ili granjem, a treba ih obložiti daskama ili prućem. K rov mora biti nepropustljiv za vodu, pa se konstrukcija od greda i oblica

pokriva prvo slojem lišća i granja, pa slojem nabijene gline (sprečava prodiranje vode) i slojem zemlje. Radi maskiranja sve se pokrije slojem busenja. Za uklanjanje vlage i ugljen dioksida (CO2), koje u vazduh zemunice u znatnoj meri izlučuju ljudi, peći i zemljište, postavljaju se drveni ventilacioni kanali ili »aerator« (sl. 218). Tu se zemunica vetri preko slemena krova, koje se po celoj dužini pokrije tolikim slojem granja i pruća da nadvisi bočne strane krova, pa se tek onda pokrije slojem gline i zemlje radi zaštite od atmosferskih padavina. U pogledu vetrenja, osvetljavanja i udobnosti boravka bolje su poluukopane zemunice, ali one pružaju slabiju zaštitu od vazdušnih napada. Zemunice se greju običnim ili improvizovanim pećima. Zemunice se mogu graditi i u nagibu terena (sl. 219).

fStm

1H

10

*
Sl. 218. — Aerator za ventiliranje zem unice: i. zemlja sa glinom; 2. busenje; 3. pruće; 4. grančice četinara; 5. zemlja; 6. granje; 7. sloj gline; 8. oblice; 9, 10, 11 i 12 grede; 13 i 14 pravac kretanja vazduha

266

a u nedostatku ove na zahvatanje vode iz jezera. Zem unica u nagibu terena S N A B D E V A N JE VODOM treba tako organizovati da uvek ima dovoljno vode i da je voda higijenski ispravna.65 cm. slame. Ležište za 1 osobu treba da je dugačko 1.IM PROVIZOVAN S M E Š T A J U PRIRODI Ležišta (dušeme) treba da su odignuta oko 40 cm od zemlje. bunari).50—0. Najpovoljnije je da vodni objekat bude u samom logoru ili neposrednoj blizini. priprema hrane.0 m. 252). udaljenost nužnika i đubrišta najmanje 50— 100 m). Voditi računa da se Sl. ćebad ili sl. umivanje. periodično kupanje). zabrana umivanja i pranje pored njih. Potpuniji podaci o higijenskim merama kod snabdevanja vodom dati su u glavi IX (str. H IG IJE N S K A P R IP R E M A H R A N E ima za cilj da se spreči 26 7 . reke ili potoka. paprati ili lišća i šatorska krila. Vodu treba obavezno dezinfikovati. 219.8 — 2. pranje sudova. Za 1 osobu treba oko 30 1 vode dnevno računajući sve potrebe (piće. organizovano korišćenje vode. organizuje se dovoz vode i rezerve vode u logoru. a prave se od dasaka ili zemlje preko koje se stavlja sloj sena. Pri izboru vodnog objekta prvenstveno se treba orjentisati na podzemnu vodu (izvori. a široko 0. a na terenu oskudnom u vodi zaštite vodni objekti od zagadenja (dobra kaptaža i pokrivanje.

mleko i njihovi proizvodi) potiču od obolelih životinja. 227). Zbog toga pri organizaciji ishrane u logoru pored mera navedenih u glavi V III (str. — Zem unica za čuvanje lako kvarljivih nam irnica mirnice nepravilno čuvaju ili ako se zagade prilikom pripremanja jela (rad sa prljavim rukama. koje može nastati ako namirnice životinjskog porekla (meso. seno i sl. pa stolove. daske. 220. peći ili pržiti pre upotrebe e) otpatke od namirnica i ostatke jela bacati ufjamu zf smeće (sl. koje potiču od obolelih životinja ili sumnjivih na bolest (zečevi koji se lako love. 230).) b) lakokvarljive namirnice čuvati na hladnom mestu ili u zemunici (sl. žohari) i glodari (pacovi. ako se lakokvarljive na- Može se improvizovati i hladnjača u vidu sanduka. 220). posuda) ili ako ih zagade insekti (muve. kunjanje životinja i sl. pojava pomora medu životinjama. slaba higijena radnih mesta. d) namirnice životinjskog porekla obavezno dobro kuvati. a prljave vode iz kuhinje u pomijaru (sl.) i prostor za led ili sneg. 268 c) rad u kuhinji tako organizovati da postoje odvojena radna mesta i pribor za obradu sirovog mesa. pripremu jela. slama.IMPROVIZOVAN SM EŠTAJ U PRIRODI zaražavanje hranom. upotreba nehigijenske vode. SI. L IČ N A H IG IJE N A je od posebnog značaja u sprečavanju crevnih zaraznih bolesti (pranje ruku posle nužnika i pre jela) i kožnih oboljenja (umivanje. čišćenje povrća. sečenje termički obradenih namirnica i raspodelu jela. 2 5o)treba se pridržavati sledećeg: a) ne koristiti namirnice. Održavati besprekornu čistoću. kupanje. noževe i drugi pribor posle upotrebe očistiti i oprati. miševi). pre- . gde sveže meso može da se čuva 2— 3 dana. pribora. koji ima duple zidove ispunjene termoizolacionim slojem (piljevina.

umivaonik od benzinskog bureta. — Im provizovana kupatila 2 69 .IM PROV IZOV AN SM EŠT A J U PRIRODI T— ^ — 1 — 4 — h - J f J \ u U t i|. 222. 3. 2 2 1 . z. — Im provizovani um ivaonik: i. . v . ' 1 * Sl. umivaonik od drvenog bureta. Sl.umivaonik u vidu drvenog korita. izbušene cevi i korita.

Računa se da i mesto (otvor) za umivanje dolazi na 6— 10 osoba. vertikalm. a predstavlja rov dubok najmanje 1. Zato se u logoru improvizuju nužnici. K upatilo se improvizuje od baštenskih kanti. mokri^nica U K L A N J A N J E O T P A D N IH pomoću noge. mokrionici. spoljni izgled.>j>resek. Kad se nužnik naM A T E R IJA . peći za spaljivanje smećai pomijare. Pokriva se daščanim podom na kome su trouglasti otvori sa poklopcima.na novoiskopani rov.5 m. čavanju crevnih zaraznih bolesti. koji se ekserom fiksiraju za pod i zatvaraju pomeranjem Sl. . širok 1 m i dugačak prema broju korisnika odnosno broju otvora (1 otvor na 20— 30 osoba). improvizovan umivaonik za pranje ruku. U m ivaonici se mogu improvizovati od korita. drvene ili benzinske buradi (sl. Ako nužnik nije pokriven pato2 70 .IMPR OVIZO VAN SM EŠTAJ U PRIRODI svlačenje). Zbog toga treba obezbediti dovoljno vode. a stari se stavlja najznačajniju meru u sprezatrpa. a posebno ljudskih puni do 2/3. D uboki poljski nužnik (sl. koji se mogu improvizovati. 4. 223. jer se tu ostaje više dana. skida se pod i prenosi izlučina (izmet. 3. 223) gradi se u logoru.J 5. voda) i onemogućavanju zapata i razmnožavanja muva i glodara. zaštiti čovekove okoline (zemljište. 221. sapuna i sanitarne uredaje. jame za smeće.detalj otvora sa poklopcem. — Duboki poljski nužnik: i. 2. Voda se može grejati u posebnom kazanu ili benzinskom buretu stavljenom na ložište. 222). drvene ili benzinske buradi i cevi kako pokazuje sl. mokraća) pred.

kojfcm se izbiju oba dna i stavi na gvozdenu rešetku. Jam a za sm eće služi za uklanjanje čvrstih otpadaka (sl. koja dejstvuje kao dimnjak. Peć se može improvizovati od benzinskog bureta (sl. 228) pravi se u vidu kupe.IMPR OVIZO VAN SM EŠ T A J U PRIRODI som (sl. pa sitnim kamenjem. koja leži na unakrsnom rovu. liko ventilacionih kanala. Smeće se odmah ili 2—3 puta dnevno posipa slojem zemlje od oko 10 cm. 227). 2. sa konstrukcijom od oblica za sedenje. šljunkom i najzad peskom (sl. Mokraća se odvodi J ama se zatrpa kad se napuni do 2 /3. 224. sa daskama u nužničku jamu ili posebno iskopanu jamu ispunjenu šljunkom. 224). Mokrionica može biti u vidu jame od 1 m3 ispunjene prvo krupnim. onda se izlučine obavezno 2— 3 puta dnevno posipaju slojem zemlje od oko 10 cm. koja je okružena zidom u kome se ostavi neko- ^ 0.6 ^ Sl. 229). 225). Smeće se^ slaže oko kupe. Pom ijara služi za uklanjanje prljavih otpadnih voda iz kuhinje 27i . a levkovi se prave od lima ili terpapira. P eći za spaljivan je sm eća mogu se improvizovati od raznog priručnog materijala. — N epokriveni duboki poljski nužnik: i. i zapali. Mesto bureta iznad rešetke se može ozidati peć od kamenja ili cigala. Peć od kamenja i zemlje (sl. 226). M okrionice mogu biti u vidu oluka od lima ili drveta obloženog terpapirom ili premazanog katranom (sl.

— Im provizovana mokrionica u vidu jame ispunjene kamenjem i šljunkom 272 . — Im provizovana mokrionica sa upijajućom jam om za mokraću ispunjenom kam enjem . zakloni ili kolibe (sl. jame (sl. 225. 230). istim principima kao kod izbora suvom travom i sl) i upijajuce mesta za logor. Za smeštaj se koriste šatori. Pri izmasti (posuda sa izbušenim dnom i boru mesta za bivak rukovodi se kanal ispunjen senom. slamom. 216).IMPROVIZO VAN SM EST A J U PRIRODI Sl. Zimi se ' * v e n t i LAc i o n a cbv Sl. 226. šljunkom i peskom i sastoji se od dela za zadržavanje U R E Đ E N J E B IV A K A .

drveni poklopac g r a n č i c e o e H n a ra Sl. smeće. 228. 2. kanal za odvotlcnjc vode. — Peć za spaljivanje smeća improvizovana od benzinskog bureta cm Sl. 2. — Jam a za sm eće: 1. — Peć za spaljivanje sm eća improvizovana od kamenja i zemlje Sl. — Snežna jama . 5. 227. seno ili slama. 230. posuda sa izbušenim dnom. 4. 229. upijajuća jama. sloj zemlje Sl. 3. — Pom ijara: 1.IMPR OVIZO VAN S M E Š T A J U PRIRODI H N Z IM S K O BV A Š f/2 t>MA K*š»rr< 4 Sl. 2 31.

Iskopana zemlja stavlja se na čelo rova i svako posle vršenja nužde mora njom posuti izlučine. 232. velikim grudvama snega i sl. dubine 2 ašova (oko 60cm) i širine 1 ašova (oko 30 cm). 252). Vodom se snabdeva po higijenskim principima izneđm u glavi IX (str. U jamu može da se smesti 6 osoba. 231). Na po 30 osoba dolazi 1 ovakav nužnik.IMPROVIZOVAN SM EŠT A J U PRIRODI Sl. koje se ašovčičem iseku u čvrstom snegu i slažu jedna na drugu tako da se napravi zaklon u vidu polulopte (eskimski »iglo«) u koju se ulazi kroz uzan ulaz (sl. Kad se na- puni do 2/3 zatrpa se. — Zaklon u snegu — iglo : 1. 2. 232). 3. Ostali čvrsti i tečni otpatci bacaju se u posebno iskopanu jamu i 2— 3 puta dnevno posipaju zemljom. dugačke oko 4 m. osnova igloa mogu koristiti i »snežne jame« (sl. pokrivene oblicama (mesto njih mogu se staviti skije) i granjem. Za uklanjanje ljudskih izlučina iskopa se plitki p o ljsk i nužnik (sl.5 m. Pri polasku bivak se očisti. 274 . skijama. pa slojem snega od oko 0. koja svojim telom zagrevaju prostoriju te je u njoj znatno toplije nego napolju. široke oko 2 m i duboke 1 — 2 m. nužnici i jame za smeće zatrpaju. 233) u vidu rova dužine 1 m. iglo u gradnji. Zidovi i patos pokriju se granjem. a ulaz ostavlja što manji i zatvara šatorskim krilom. Zakloni u snegu mogu da se improvizuju i od »snežnih cigala«. vertikalni presek.

PRILOG i TABELARNI PREGLED RASPROSTRANJENOSTI BILJA PO REJONIMA I GODIŠNJIM DOBIMA (BROJEVI U ZAGRADAM A OZNAČAVAJU BR O JEV E POD KO JIM A SU B IL JK E OPISANE) .

.

krasuljak (144). primorski maslačak (142 — primorje). dremovac (180). troskot (23). loboda (36). ostak (155). ščavlika (20). bokvica (128). zelje (17).NIZINA RANO PROLEĆE ui & 3 ffl 2 ^ > 2 Kopriva (10). gradska loboda (34). crni slez (56). jurčica (45 primorje).. mišjakinja (47). crvena omaga (44 — primorje). vijušac (29). žuta zečja soca (63). poljsko zelje (14). Ijuspasta loboda (37). ružičasti nočurak (103).. ljuta kopriva (12). crnjuša (123). tetivika (] 76 — primorje). omaga (43 — primorje). crvena pepeljuga (35). paprac (26). velika bokvica (130). maslačak (140). pucavae (50). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). sitni čapijan primorje i Makedonija). solnjača (46 . mrtva kopriva (118). štavlje (15). okruglasti divlji luk (166). primorje). vodopija (148). veprina (179 — primorje). mala kopriva (n ). morgruša (54 — primorje). iisac (24). muška bokvica (129). mala repušina (152). petrovac (81). beJoružičasti slez (61). peščana bokvica (131). zmijin luk (165). cigansko perje (154). uskoiista vilina metla (174). sparožina (175 — primorje). gusja trava (78). sedmolist (109). štavelj (13). mokrica (48). vilina metla (173). veiika divlja loboda (40). poponac (115). trska (181). matar (108 — primorje). bela slezovača (58). kiseljak (21). deteline (98—99). ditelina (97 — primorje). čapljan (162 — južni deloyi zemije). brula (161 — primorje). pitomi slez (6o). mala turica (33). jaglika (113). ptičje mleko (178). suručica (70). okrugli divlji luk (168). ružičasta loboda (39). morska loboda (41 — primorje). baštenska pepeljuga (32). maijavi čičak (153). divlja morska blitva (42 . poljska loboda (38). vodeno zelje (18). pasji luk (172 — primorje). buačak (133).primorje). medunika (71). močvarni maslačak (141). pepeljuga (31). 277 . plućnjak (116). balučka (169). konjski štaveij (16). maii krasuljak (145 — primorje). velika repušina (151). lavlji zub (143). divlja mrkva (110).

paprac (26). mokrica (48). sitni siez (57). maljavi čieak (15 3). ružičasti noćurak (103). muška bokvica (129).. lisac (24). vodopija (148). mala repušina (152). jaglika (113 ). crni slez (56). bokvica (128). matar (108 — primorje). paprac (26). dremovac (180).. matar (108 — primorje). zmijin luk (165). žut^. morgruša (54 — primorje). ptičje mleko (178)..R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIMA Kiseljak (21). mala repušina (152).' w »*s. sedmolist (109). trska (18 1). . maslačak (140). pasji luk (142 — primorje) < N 278 . zmijin tuk (165). buačak (133). velika bokvica (130). maljavi čičak (153). troskot (25). bela slezovača (58). iokvanj (51). morgruša (54 — primorje).. ■M hV M ' . okruglasti divlji luk (166).y ■ ■ . iavlji zub (143 — primorje). mišjakinja (47). sitni čapljan (163 — primorje i Makeđonija). velika repušina ( 15 1). maslačak (140). 00 ss m *A . sedmolist (109). Lokvanj (51). mocvami kaćun (188). : kJ 1-4 C Q .. čapljan (162 — južni delovi zemlje). mali krasuljak (145 —■primorje). velika repušina (15 1). balučka (169). pepeljuga (31).. okruglasti divlji luk (166). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). zečja soca (63). krasuljak (144). lavlji zub (143 — primorje). okrugli divlji Iuk(i68). žuti Iokvanj (52). mala repušina (15 2). m < y y Z & Kiseljak (21). rogoz (182).balučka (169). okrugii divlji luk (168). B IL JK E SALATE KJ 0 £ : p q KJ HLEBNE Vijušac (29). velika repušina (15 1).

divlje ruže (82). nana (127). močvarni kaćun 5 (x88). vodopija (148). vranilova trava (izO> majkina dušica (126).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA . primorski masiačak (142 — primorje). kupina (72). a . lavlji zub (143 — primorje). primorska kupina (75).g & Kleka (4). močvarni maslačak (141). šumska jagoda (77). žuta zečja soca (63). jaglika (115 ). zimzelena ruža (85 — primorje). gusja trava (78). maljavi čičak (153). petrovac (81). g < § Maslačak (140). nizinska kupina (74). matičnjak (124). velika repusina (15 1). mala repušina (152).

gradska loboda (34). sitni čapljan (163 ■ — primorje. muška bokvica (129). poponac (115). ružičasti noćurak (103). bokvica (128). crnjuša (123). H ^ ^ Kiseijak (21). pucavac (50). maslačak (140). muška bokvica (129). buaČak (133 — primorje i Makedon^a). primorski maslačak (142 — primorje). balučka (169). mišjakinja (47). maslačak (140). Makedonija). mala repušina (152). crni slez (56). poljsko zelje (14). vilina metla (173). crni slez (56). jagorčevina (112). lavlji zub (143 — primorje). deteiine (98—99). iavlji zub (143 — primorje). jaglika (113). tetivika (176 — primorje). beia slezovača (58). vodopija (148). gusja trava (78). okruglasti divlji luk (166). maia turica (33). paprac (26).beloružičasti slez (61). zmijin luk (165). sparožina (175 — primorje). mala kopriva (u ). zelje (17). troskot (23). morska loboda (41 — primorje). morgruša (54 — primorje). veiika bokvica (130). mokrica (48). dremovac (180). paprac (26). sedmolist (109). krasuljak (144).' poljska loboda (38). sedmoiist (109). suručica (70). mokrica (48). plućnjak (116). ljuta kopriva (12). iisac (24). buačak (133 — primorje i Makedonija). crvena omaga (44 — primorje). troskot (23). medunika (71). maljavi čičak (153). ostak (15 5). okrugli divlji luk (168). jagorčevina (112). mrtva kopriva (118). štaveij (13). divlja mrkva (110). jaglika ( n 3). divlja morska blitva (42 — primorje). crvena pepeljuga (35). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). ditelina (97 — primorje). trska (181). pepeljuga (31). vijušac (29). sitni siez (57). baštenska pepeljuga (32). cigansko perje (134). mali krasuljak (145 — primorje). žuta zečja soca (63). velika repušina (151). balučka (169). okrugli divlji iuk (168). kiseljak (21). loboda (36). čapljan (162 — južniji predeli). vodeno zelje (18). bagrem (96). žuta zečja soca (63). 280 . bela slezovača (58). sitni slez (57). konjski stavelj (16). vodopija (148). ružičasti noćurak (103). lisac (24). velika divlja loboda (40). ružičasta loboda (39). jednogodišnji krasuijak (146 — primorje). uskolista vilina metla (174).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA PROLEĆE m ^ 2 5 ^ > O Kopriva (io). krasuljak (144). ptičje mleko (178). peščana bokvica (131). mali krašuljak (145 — primorje). petrovac (81). okruglasti divlji luk (166). močvarni maslačak (141). pitomi slez (60). ljuspasta loboda (37). mišjakinja (41). štavlje (15). bokvica (128). morgruša (54 — primorje). zmijin luk (165). ščavlika (20). velika bokvica (130). omaga (43 — primorje).

mala repušina (15 2). žuti lokvanj (52). divlje ruže (82— 83). baiučka (169). - K / 2 Divlja morska blitva (42 — primorje). morgruša (54 — primorje). sedmolist (109). močvarni kaćun (188). ZA Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). močvarni maslačak ( i 4 0 > primorski maslačak (142 — primorje). maslačak (140 — 141). sitni čapljan (163 — primorje. velika repušina (15 1). gusja trava (78). rogoz (183). velikU'repušica ( 15 1). jelenjak (190). maljavi čičak (15 3). dremovac (180). nizinska kupina (74). šumska jagoda (77). 281 . vranilova trava (125). ptičje mleko (178). laviji zub (143 — primorje). mala repušina (152). lokvanj (51). okrugli diviji Iuk (168).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA B IL JK E fxt 'U w cd M ASNO ĆE HLEBNE Vijušac (29). lavlji zub (143 — primorje). maljavi čičak (153). primorska kupina (75 — primorje). majkina dušica (126). zimzelena ruža (85 — primorje). paprac (26). močvarni kaćun (188). vodopija (148). divlja mrkva (110). čapljan (162 — južniji predeli). petrovac (81). mala repušina (15 2). Makedonija). bagrem (96). trska (181). pasji luk (172 — primorje) > B IL JK E m ČAJNE Kleka (4). velika repušina (15 1). nana (127). matičnjak (124). okruglasti divlji luk (166). kupina (72). jaglik^ (113 ). Ztt) iSI Maslačak (140). maijavi čičak (15 3). žuta zečja soca (63). pepeljuga (31).

pepeljuga (31). Makedonija). mokrica (48). žuti lokvanj (52). uskolista vodena bokvica (158). petrovac (81)'. velika divlja loboda (40).primorje). dremovac (180). ružičasti noćurak (103). Makedonija). trska (181). balučka (169). bokvica (128). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. mrtva kopriva (118). matar (108 . uskolista vodena bokvica (158). crvena pepeljuga (35). plućnjak (116). crni slez (56).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIM A RANO LETO Kiseljak (21). Makedonija). baštenska pepeljuga (32). vodena bokvica (157). rogoz (182— 183). morgruša (54 — primorje). bagrem (96). okruglasti divlji luk (166). močvarni kaćun (188). poponac (115). okrugli divlji luk (168). medunika (71). troskot (23). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). sitni čapljan > ‘ (163 — primorje. mali krasuljak (145 — primorje). čapljan (162 — južni predeli). vodena bokvica (157). velika bokvica (130). ■ ¥ M ASN O ĆE f. balučka (169). lavlji zub (143 — primorje). morgruša (54 — primorje). sedmolist (109). crnjuša (123). sitni slez (57). deteline (98—99). mišjakinja (47). divlja mrkva (110). loboda (36). ružičasta loboda (39). ljuspasta loboda (57). pepeljuga (31). 282 . mala turica (33). bela slezovača (58). lokvanj (51). ptičje mleko (178). gradska loboda (34). B IL JK E HLEBNE Vijušac (29). dremovac (180). zmijin luk (165). jelenjak (190). Makedonija). okrugli divlji luk (168). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. okruglasti divlji luk (166). zmijin luk (165). divlja morska blitva (42 — primorje). ptičje mleko (178). muška bokvica (129). čapljan (162 — južni predeli). krasuljak (144). gusja trava (78).. vijušac (29). trska (181). niišjakinja (47). SALATE POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). sitni čapljan (163 — primorje. poljska loboda (38).

nana (127). . primorska kupina (75 — primorje. petrovac (81). bagrem (96). . gusja trava (78).. ZA Č IN SK E B IL JK E Matar (108 — primorje)* sedmoiist (109).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO REJONIMA 'U w P cS m Divlja morska biitva (42 — primorje). majkina dušica (126). tamnoljubičasd diviji luk (167 — primorje. balučka (169). šumska jagoda (77). . matičnjak (124).: — primorje). : ' v • ’ . ■' . zmijin iuk (165). okrugii divlji luk (168). okrugiasti divIji luk (x66). divlje ruže (82). " - •• : . vranilova trava (125).). ^ < < % % < N ’ Lavlji zub (143 ’ .•. . . močvarni kaćun (188). vodopija (142). I-*S m X \ ■ .... • . nizinska kupina (74).. zimzelena ruža (85 primorje). kupina (72). 3 [4 ? o Kleka (4).•. Makedonija). pasji iuk (172 — primorje). • . .

lavlji zub (143 — primorje).' - ■ '*0 :l 284 . ptičje mleko (178). mišljakinja (47). $ M ASNO ĆE f . pepeljuga (31). okruglasd diviji luk (166). žuti lokvanj (52). bela slezovača (58). crvena pepeljuga (35). ptičje mleko (178).primorje). mišjakinja (47). matar (108 — primorje). tamnoljubičasti luk (167 — primorje Makedonija). vijušac (29). ljuspasta loboda (37). sitni čapljan (163 — primorje. balučka (169). zmijin luk (165). čapljan (162 — južni predeli). balučka (169). mala turica (33). uskolista vodena bokvica (158).R ASPR O STRA N JEN O ST B IL JA PO REJONIMA L E T O Kiseljak (21). okruglasti divlji luk (166). okrugli divlji luk (168). dremovac (180). Inorgruša (54 — primorje). gradska loboda (34). muška bokvica (129). poponac (115). južni predeli). B IL JK E HLEBNE Vijušac (29). velika divlja loboda (40). poljska loboda (38). ružičasta loboda (39). rogoz (182 — 183). jelenjak (190). lokvanj (51). Makedonija). sitni čapljan (163 — primorje. velika bokvica (130). morgruša ( 5 4 — primorje). vilina metla (173). trska (181). baštenska pepeljuga (3 2). močvarni kaćun (188). okrugli divlji luk ' (168). krasuljak (144). troskot (23). bokvica (128). crni slez (56). sitni slez (57). SALATE POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). čapljan (162 — . lobođa (36). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. divlja morska blitva (42 — . vodena bokvica (157). zmijin luk (165). srčak (160). srčak (160). Makedonija). mokrica (48). pepeljuga (31). mrtva kopriva (118). dremovac (180). Makedonija). uskolista vilina metla (174). detelina (98).

. Makedonija). nana (127). balučka (169). z w . srčak (160).... pasji luk (172 — primorje).. *i £j ■ gfilllll. zmijin luk (165).. vranilova trava (125). vodopija (148).. ’ . močvarni kaćun (188)....R ASPR OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIMA ŠliĆER m o a < CQ N Kiseljak (21).. W tu S < < ^ N Lavlji zub (143 — primorje). Divlja morska blitva (42 primorje). majkina dušica (126). tamnoljubičasti luk (167 — primorje.. matičnjak (124)... okrugli divlji luk (168).. Z : <' KJ . Kleka (4). okruglasti điviji luk (166)..

močvarni kačun (188). sitni siez (57). mišjakinja (47). bokvica (128). sitni čapljan (163 — primorje. poljska loboda (38). pepeljuga (31). loboda (36). ptičje mleko (178). velika bokvica (130). Makeđonija). Ijuspasta loboda (37). troskot (23). poljsko zelie (14). vodeni orah (15 9). jelenjak (190). okrugli divlji luk (168). zmijin luk (165). uskolista vilina metk (174).R ASPRO STRAN JEN OST B I L J A PO R EJONIMA RANA JESEN M 5 ZT 3 « ^ O Kopriva (10). srčak (160). čapljan (162 — južni predeli). pitomi slez (60). mala repušina (152). vodena bokvica (157). o 2 ■ 00 <! Žir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174). kiseljak (21). glog (90 143). žir raznih vrsta hrastova( ). vilina metla (173). ščavlika (20). divlja morska blitva (42 — primorje). rogoz (182). paprac (26). mala kopriva (u ). uskolista vodena bokvica (158). ^ H Kiseljak (21). muška bokvica (129). velika divlja loboda (40). štavlje (15). tamnoljubičasti luk (167 r-r. uskoli#ta 286 . morgruša (54 — primorje). vodena bokvica (157). plučnjak (116). Makedonija). mrtva kopriva (118). mala turica (33). maljavi čičak (153). mišjakinja (47). čapljan (162 — južni predeli). uskolista vodena bokvica (158). lokvanj (51). krasuljak (144). žuti lokvanj (52). detelina (98—99). okruglasti divlji luk (166). matar (108 — primorje). mali krasuljak (145 — primorje). velika repušina (151). bela slezovača (5 8). štavelj* (13). ptičje mleko (178). sitni čapljan (163 — primorje. dremovac (180). balučka (i(?9). morgruša (54 — primorje). crvena pepeljuga (35). dremovac (180). trska (181). jednogodišnji krasuljak (146 ~ primorje).. jaglika (113). crni slez (56). ružičasta loboda (39). ljuta kopriva (iz). zelje (17). baštenska pepeljuga (32). beloružičasti slez (61).. ). vilina metla (173). crnjuša (123). lavlji zub (143 primorje). gradska loboda (34). šumska repušina (154). srčak (160). vodeno zelje (18). C/3 p M II? 2 Z 2 5* > j-i Pepeljuga (31). . sparožina (175 — primorje). lisac (24).primorje. sedmolist (109). jagorčevina (112). Makedonija). poponac (115).. konjski štavelj (16). crni slez (56). mokrica (48).

zmijin luk (165). . z i. sedmolist (109). paprac (26). majkina dušica (126). KJ P Q Kleka (4). jaglika (113). srčak (160). pasji luk (172 — primorje). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. maljavi čičak (153). okruglasti divlji luk (166). okrugli divlji luk (168). šumska repušina (154). velika repušina (151). ( ). vranilova trava (125). < z m '£ ^ < N Žir raznih vrsta hrastova. Makedonija). velika repušina (151). maljavi čičak (153). močvarni kaćun (188). matar (xo8 — primorje). ZA Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). mala repušina (152). mala repušina (152). nana (127).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA O t S m m Divlja morska blitva (42 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). balučka (169). vodopija (148).

morgruša (54 primorje). Makedonija). trska (181). zelje (17). jelenjak (190). vodena bokvica (157). uskolista vodena bokvica (15 8). Ijuspasta loboda (37). Kopfiva (io). balučka (169). srčak (160). štavelj (13). Makedonija).5 7). Ijuta kopriva (12). čapljan (162 — južni predeli). bela slezovača (5 8). loboda (36). močvarni kaćun (188). mišjakinja (47). muška bokvica (129). beloružičasti siez (61). ružičasta loboda (39). ). gradska loboda (34). m 'i M A S N O Ć E Žir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174). vilina raetla (175). vodeni orah (159). sitni čapljan (163 — primorje. zmijin luk (165).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA k a s n a JHSEN. pasji luk (172 — primorje). crvena pepeljuga (35). Makedonija). krasuljak (144). pepeljuga (31). maljavi čičak (153). baštenska pepeljuga (32). šumska repušina (154). sitni slez (57). okrugli divlji luk (168). čapljan (162 — južni predeli). uskolista voden bokvica (158). mala turica (33). poponac (115). tfoskot (23). mrtva kopriva (118). sitni čapljan (163 — primorje. sedmolist (109). maslačak (140). S A L A T E POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). mokrica (48). vilina metla (173) uskolista vilina metla (174). maslačak (140-—141). crni slez (56). B IL JK E HLEBNE Pepeljuga (31). ptičje mleko (178). poljsko zelje (14). vodeno zelje (18). mali krasuljak (145 — primorje). ščavlika (20). vodena bokvica (1. morgruša (54 — primorje). poljska loboda (38). velika bokvica (130). mala kopriva (11). štavlje (15). okruglasti divlji luk (166). rogoz (182). pitomi slez (60). divlja morska blitva (42 — primorje). sparožina (175 — primorje). uskolista 288 . velika repušina (151). tamnoijubičasti luk (167 — primorje. kiseljak (21). glog (90— 91). žuti lokvanj (52). paprac (26). lokvanj (51). mala repusina (152). plućnjak (1x6). lisac (24). velika divlja loboda (40). srčak (160). crni slez (56). bokvica (128). matar (ro8 — primorje). žir raznih vrsta hrastova ( ). mišjakinja (47). ptičje mleko (178). deteline (98—99). crnjuša (123). trska (181). dremovac (180). dremovac (180). bela rada (147).

. vodopija (148).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA W p a Divlja morska blitva (42 — primc>rje). matar ( 108 — primorje). : W■ ■ X W § £ £> >u d N 1:0 Kiseljak (21). zmijin luk (165). nana (127). velika repušina (151) mala repušina (152).5). ziimzelena ruža (85 — primorje). žuti lokvanj (52). ^ w trt C h < X M Žir raznih vrsta hrastova ( ). maljavi čičak (15 3). maljavi čičak (15 3). vilina metla (173). balučka (169). Makedonija). pasji luk (172 — primorje) tfl »5 g Kleka (4). maslačak (140— 141). okruglasti divlji luk (ić 16). okrugli divlji luk (1 68). paprac (26). srčak (160). 1okvanj (51). vranilova trava (12. lavlji zub (143 — pr imorje). velika repušina (151). maj kina dušica (126). malarepušina (152). šumska repušina (154). močvarni kaćun (188). sedmolist (109). divlje ruže (82—83). uskolista vilina metla (174). veprina (179 — primorje). sparožina (175 — primorje). matičnjak (124). tamnoljubičasti luk (167 — primorje.

sitni čapljan (163 — primorje. Makedonija). jelenjak (190). primorje. rogoz (182—183). zmijin iuk (165). bokvica (128). tamnoljubičasti luk (167 . močvarni kaćun (188). okruglasti divlji luk (166). 29O . morgruša (54 — primorje). erni slez (56). šumska repušina (154). mišjakinja (47).. divlja morska blitva (42 — primorje). vodeni orah (159). mala repušina (152). dremovac (180). sitni slez (57). troskot (23). Makedonija). vodena bokvica (15 7). velika repušina (151). velika repusina (151). SA L A T E POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). pasji luk (172 — primorje). iaviji zub (143). balučka (169).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO R EJONIMA Z IM A Kiseljak (21). ptičje mleko (178). Makedonija). MASNOĆE 11 ' V • r ■ | J lllllll p4 'U tft > 0 O Divlja morska blitva (42 — • primorje). deteline (98—99). morgruša (54 — primorje). matar (108 — primorje). vodena bokvica (157). trska (181). čapljan (162 — južni predeli). B IL JK E HLEBNE Lokvanj (51).18). krasuljak (144). muška bokvica (129). glog (90—91). mali krasuljak (145 — primorje). malarepušina (152). čapijan (162 — južni predeli). sitni čapljan (163 — primorje.. mišjakinja (47). crnjuša (123). mrtva kopriva (1. okrugli diviji luk (168). šumska repušina (154). uskolista vodena bokvica (158). žuti lokvanj (5 2). dremovac (180). velika bokvica (130).

okruglasti đivlji luk (166).R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA Z A Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). mala repušina (152). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. vodopija (148). ZAM EN A KAFE Lavlji zub (143 — primorje). šumska repušina (154). . Velika repušina (151). pasji luk (172 — primorje). zimzelena ruža (85 — primorje). zmijin luk (165). okrugli divlji luk (168). matar (108 — primorje). Makedonija). Č A JN E B IL JK E Divlje ruže (82— 83). majkina dušica (126). močvarni kaćun (188). balučka (169).

bela rada (147). pitomi slez (60). štavlje (15). okruglasd diviji luk (166). noćurak (101). velika slezovača (59). ružičasta loboda (39). crnjuša (123). dobričica (121). mišjakinja (47). sedmolist (109). 2 92 . mali kiseljak (22). beli jarič (68). poljsko zelje (i4). mišjakinja (47). brašnjenik (30). kozja brada (156). mokrica (48). beli jarić (68). bela slezovača (58). šumska repušina (154). zečja soca (62). maljava breza (8). maljava dobričica (122). ptičje mleko (178). balučka (169). netik (64). krasuljak (144). mrljava mrtva kopriva (119). velika mečja šapa (106). lučac (5 3). maslačak (140). pravi jaglac (114). lučac (53). crnjuša (123). velika repušina (151). bokvica (128). mali kiseljak (22). beloružičasti slez (61). žuti jarić (69). mokrica (48). bujad (3). trska (181). krasuljak (144). pešČana bokvica (131). sedmolist (109). dobričica (121). ziatan (177). jelenjak (190). srčenjak (25). ljuspasta loboda (37). breza (7). štavelj (13). šapica (107).>šumska s^ilovina (102). vilina metla (173). velika mečja šapa (106). srčenjak (25). okruglasti divlji luk (166). poijska loboda (38). sitni slez (57). mrtva kopriva (118). zmijin luk (165). mala repušina (152). maljavi čičak (15 3). gradska loboda (34). troskot (23). šumska repušina (154). crvena mrtva kopriva (120). zelje (17). paprac (26). muška bokvica (129). noćurak (ioi). velika siezovača (59). lisac (24). medunika (71). sremuš (164). plućnjak (116). mala repušina (152). ružičasti noćurak (103). vodopija (148). ružičasti noćurak (103). mala turica (33). jaglika (113).BRDSKIPOJAS RANO PROLEĆE P j! W 2 ^ Navala (i). dremovac (180). mečja šapa (105). ženska paprat (2). konjski štavelj (16). maslačak (140). pucavac (50). pravi jaglac (114). velika bokvica (130). loboda (36). lisac (24). crni slez (56). kiseljak (21). čapljan (162). pepeljuga (31). velika bokvica (130). šumska mišjakinja (49). močvarni maslačak (141). poponac (115). plućnjak (116). kopriva (10). muška bokvica (129). vijušac (29). uskolista viiina metla (174). šumska mišjakinja (49). troskot (23). sitni slez (57). w H < 5 C/5 Kiseljak (21*). šumska sviiovina (102). rogoz (182 183). ostak (155). mala kopriva (11). Ijuta kopriva (12). baštenska pepeljuga (32). veprina (179). velika repušina (151). paprac (26). bokvica (128). patuljasta breza (9). petrovac (81). crni slez (56). crvena pepeljuga (35). balučka (169). jaglika (113). okrugli divlji luk (168). bela slezovača (58). zečja soca (62). sremuš (164). šapica (107). zmijin luk (165). mečja šapa (105). suručica (70).

maljavi čičak (15 3). veliki kaćun (186). okruglasti divlji luk (166). zelenkasti vimenjak (196). divlje ruže (82—83). velika repušina (151). sedmolist (109). vranjak (194). velika mečja šapa (106).. velika repušina (151). žuti lokvanj (52). zečja soca (62). sremus (164). divlja mrkva (110). Kleka (4). mala repušina (152). maljavi čičak (153). vodopija (148). kaćun (184)... paprac (26). virak (79). pravi jaglac (114). zečja soca (62).. zelenkasti vimenjak (196). 2 93 . mala repušina (15 2). ptičje mleko (178). vranjak (194). jeknjak (190). Breza (7).. šumska repušina (154). lokvanj (51). šumska repušina (154). jelenjak (190). vimenjak (195). maljavi čičak (153).(189).. šumska repušina (154). močvarni kaćun (188)... mleđac (185). mledac (185). pepeljuga (31). ŠEĆER B IL JK E .. rogoz (182 — 183). noćurak (101). maljava breza (8). šumska jagoda (77).. mali kaćunak. plaštak (193). uskolisti kaćun (192). malina (76).. medeni kaćunak (191). vimenjak (195). M ASNOĆE HLABNE Breza (7). dremovac (180). plaštak (193). mečja šapa (105). močvarni kaćun (188). petrovac (81).. okrugli divlji luk (168). veliki kaćun (186). jaglika (113). pegavi kaćunak (187). mečja šapa (105). zmijin luk (165). mali kaćunak (189). kaćun (184). majkina dušica (126). mali kiseljak (22). suručica (70). velika repušina (151). čapljan (162). zlatan (177). šapica (107). ZAM EN A K AFE ČAJNE B IL JK E Maslačak (140). maljava breza (8). pegavi kaćunak (187). šapica (107).. lučac (53). močvarni maslačak (141). kupine (72—73). patuljasta breza (9).. patuljasta breza (9). medeni kaćunak (191).R AS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJON IMA B IL JK E Bujad (3). veiika mečja šapa (106). uskolisti kaćun (192). trska (181). balučka (169). ZAČINSKE Kiseljak (21).. mala repušina (152).

loboda (36). ružičasti noćurak (103). šumska svilovina (102). H H <. pepeljuga (31). mala turica (33). poljsko zelje (14). crni slez (56). konjski štavelj (16). petrovac (81). crni slez (56). baštenska pepeljuga (32). bokvica (128). zelje (17). nočurak (101). vodopija (148). srčenjak (25). mečja šapa (105). poponac (115). maljava breza (8). jagorčevina (112). crvena mrtva kopriva (120)* dobričica (121). medunika (71). Ijuta kopriva (12). šumska svilovina (102). lučac (53). šapica (107). patuljasta breza (9). veiika mečja šapa (106). zmijin luk (165). 294 . sremuš (164). zečja soca (62). bela slezovača (58). poljska loboda (38). suručica (70). jaglika (113). štavelj (13). troskot (23). čapljan (162). gradska loboda (34). maljava dobričica (122). okruglasti divlji iuk (166). brašnjenik (50). okruglasti divlji luk (166). velika slezovača (59). mrtva kopriva (118). pravi jaglac (114). srčenjak(2 5). okrugli divlji luk (168). krasuljak (144). dobričica (121). šumska mišjakinja (49). crnjuša (123). mala kopriva (11). velika mečja šapa (106). 00 Kiseljak (21). ljuspasta loboda (37). mali kiseljak (22). mokrica (48). lisac (24). bujad (3). kiseljak (21). šapica (I07)> sedmolist (109). šumska repušina (154). mokrica (48). močvarni maslačak (141). šumska mišjakinja (49). velika repušina (151). jagorčevina (112). zlatan (177). mrljava mrtva kopriva (119). mali kiseljak (22). muška bokvica (129). plućnjak (116). okrugli divlji luk (168). velika bokvica (130). zečja soca (62). beloružičasti slez (61). lisac (24). peščana bokvica (131). velika bokvica (150). ženska paprat (2). bagrem (96). uskolista vilina metla (174). velika siezovača (59). zmijin luk (165). crnjuša (123). mišjakinja (47). sitni slez (57). sremuš (164). ružičasta loboda (39). beli jarič (68). detelina (98—99). pitomi slez (60). sedmolist (109). vijušac (29). pucavac (5 o). maljavi čičak (153). noćurak (101). paprac (26). plućnjak (116). jelenjak (190). netik (64). bela rada (147). vilina metla (175). trska (181). divlja mrkva (tio).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL JA PO REJONIM A PROLEĆE H J' 2 & £ ^ > 2 Navala (i). crvena pepeljuga (35). maslačak (140). balučka (169). ružičasti noćurak (103). mišjakinja (47). dremovac (180). štavlje (15). zvončić (135 — 136). jaglika (113). bokvica (128). krasuljak (144). muška bokvica (129). maslačak (140). paprac (26). jariči (68—69). breza (7). lučac (53). ptičje mleko (178). pravi jaglac (114). bela slezovača (58). sitni slez (57). troskot (23). mala repušina (152). mečja šapa (105). kopriva (10). balučka (169).

kaćun (184). jelenjak (190). pegavi kaćunak (187). uskolisti kaćun (1 92). matičnjak (124). 2 95 . šumska repušina (154). malina (76). šumska repušina (154). jaglika (1x5). medeni kaćunak (191). divlje ruže (82—83). Kleka (4). rogoz (182—183). maljavi čičak (15 3). noćurak (101).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA ^ ^ o q 2 * Bujad (3). pravi jagiac (114). Maslačak'(i4o). čapljan (162). maljavi čičak (153). velika repušina (151). mala repušina (15 2). močvarni kaćun (188). mali kaćunak (189). virak (79). dremovac (180). gj u < /) Breza (7). velika repušina (151). vodopija (148). šumska repušina (154). petrovac (81). veliki kaćun (186). bagrem (96). uskolisti kaćun (192). pegavi kaćunak (187). majkina dušica (126). mala repušina (152). kupine (72—73). močvarni kaćun (188). mala repušina (152). vijušac (29). šumska jagoda (77). medeni kaćunak (191). pepeljuga (51). plaštak (193). mali kaćunak (189). velika mečja šapa (106). plaštak (193). vimenjak (195). vranilova trava (125). patuljasta breza (9). zelenkasti vimenjak (196). lokvanj (51). maljavi čičak (153). žuti lokvanj (52). vranjak (194). nana (127). vranjak (194). vimenjak (195). zečja soca (62). močvarnd maslačak (141). trska (x8i). kaćun (184). zelenkasti vimenjak (196). velika repušina (151). maslačak (140). jelenjak (190). šapica (107). mleđac (185). veiiki kaćun (186). zlatan (177). maljava breza (8). mečja šapa (105). ptičje mleko -(178).

rogoz (182— — 183). crnjuša (123). vodena bokvica (i 57). plućnjak (116). ptičje mleko (178). mali kiseljak (22). mišjakinja (47). loboda (36). sremuš (164). ružičasti noćurak (103). pravi jaglac (114). baštenska pepeljuga (32). crvena mrtva kopriva (120). žuti lokvanj (52). velika mečja šapa (106). mrtva kopriva (118). pucavac (50). mečja Šapa (105). pegavi kaćunak (187). šapica (107). okruglasti divlji luk (166). okrugli divlji luk (168). velika bokvica (130). netik (64). sedmolist (109). maljava dobričica (122). mledac (185). crvena pepeljuga (35). pepeljuga (31). beli jarič (68). petrovac (81). vijušac (29). uskolista vodena bokvica (158). velika rriečja šapži (106). jariči (68—69). crnjuša (123). sremuš (164). šumska svilovina (102). zlatan (177). zečja soca (62). sitni slez (57). vodena bokvica (157). mrljava mrtva kopriva (119). zmijin luk (165). ružičasta loboda (39).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJON IMA R A NO LETO m 2 ^ Kiseljak (21). ptičje mleko (178). krasuljak (144). suručica (70). dremovac (180). uskolisti kaćun (192). čapljan (162). zelenkasti vimenjak (196). vimenjak (195). balučka (169). medunika (71). lučac (53). krasuljak (144). poponac (115). uskolista vodena bokvica (158). ćrni slez (56). vranjak (194). zvončići (135 — 136). maia turica (33). veliki kaćun (186). muška bokvica (129). kaćun (184). brašnjenik (30). dremovac (180). mečja šapa (105 ). deteline (98—99). šumska svilovina (102). bela slezovača (58). noćurak ( io i ). mokrica (48). zečja soca (62). mišjakinja (47). jelenjak (190). balučka (169) w Z K £ tq 3 S Vijušac (29). troskot (23). < < Kiseljak (21). mali kiseljak (22). bela rada (147). šumska mišjakinja (49). čapljatt (162). dobričica (121). vodopija (148). zlatan (177). $ . velika slezovača (59). gradska loboda (34). lokvanj (51). pepeljuga (31). jelenjak (190). noćurak (101). mali kaćunak (189). zmijin luk (165). ljuspasta loboda (37). močvarni kaćun (188). divlja mrkva (110). sedmolist (109). plaštak (193). medeni kaćunak (191). bokvica (128). trska (181). okruglasti divlji luk (166). šapica (107). poljska loboda (38). okrugli divlji luk (168).

zečja soca (62). okrugli divlji luk (168). šapica (107). velika mečja šapa (106). medeni kaćunak (191). matičnjak (124). veliki kaćun (186). sedmolist (109). Iučac (53). jelenjak (190). nana (127). balučka (169). pravi jaglac (114). ZAM EN A K AFE ČAJNE B IL JK E Vodopija (148). Z A Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). mali kiseljak (22). uskolisti kaćun (192). divlje ruže (82— 83). zmijin luk (165). vranjak (194). vranilova trava (125). pegavi kaćunak (187). noćurak (101). petrovac (81). Kleka (4). virak (79). okruglasti divlji luk (166). kaćun (184). zelenkasti vimenjak (196). močvarni kaćun (188). kupine (72— 73). . divlja mrkva (110). plaštak (193). sremuš (164). zečja soca (62). mali kaćunak (189). mečja šapa (105).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA ŠEĆER Mečja šđpa (105). mledac (185). majkina dušica (126). šapica (107). velika mečja šapa (106). malina (76) šumska jagoda (77). vimenjak (195).

uskolista vodena bokvica (158). mokrica (48). crni slez (56). divlja mrkva (110). piaštak (193). uskolista vodena bokvica (158). dobričica (121). čapljan (162). uskoiista vilina metla (174). bela slezovača (5 8). maii kaćunak (189). krasuljak (144). ptičje mleko (178). loboda (36). ijuspasta loboda (37). veiika siezovača (5 9). sitni slez (57). veiika bokvica (130). vilina metla (173). lučac (5 3). baštenska pepeljuga (32). bokvica (128). veiika mečja šapa (ro6). srčak (160). gradska loboda (34). mrijava mrtva kopriva (119). mala turica (33). jarići (68—69). mišjakinja (47). žuti lokvanj (52). mečja šapa (105). muška bokvica (129). ružičasta loboda (39). mledac (185). okrugli diviji iuk (168). vodena bokvica (157). ptičje mieko (178). mrtva kopriva (118). šapica (107). pepeijuga (31). baiučka (169). šumska mišjakinja (49). uskolisti kaćun (192). 298 . crnjuša (123). netik (64). maii kiseljak (22). poponac (115). mišjakinja (47).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA LETO m ^ 2 j> § Kiseljak (21). bela rada (147). vijušac (29). dremovac (180). pravi jagiac (114). maljava dobričica (122). veiiki kaćun (186). jelenjak (190). čapljan (162). beli jarič (68). močvarni kaćun (188). okrugiasti diviji iuk (166). okruglasti diviji luk (166). trska (181). d tfl w X Vijušac (29). vođena bokvica (157). m ^ Kiseijak (21). zlatan (177). zmijin luk (165). pegavi kaćunak ( i 87). crvena pepeljuga (35). medeni kaćunak (191). pepeijuga (31). deteiine (98—99). lokvanj (51). poljska loboda (38). okrugli divlji iuk (168). baiučka (169). troskot (23). zelenkasti vimenjak (196). jeienjak (190). sremuš (164). zmijin iuk (165). dremovac (180). vranjak (194)^ vimenjak (195). maii kiseijak (22). brašnjenik (30). kaćun (184). crvena mrtva kopriva (120). rogoz (182— 183). zlatan (177).

balučka (169). okrugli divlji luk (168). kupine (72— 73). nana (127). plaš'tak (193). 'p ' [148). vimenjak (195). vranilova trava (125). mali kiseljak (22). >cO | « 2 "7 < g N Kiseljak (2 1). mečja šapa (105). divlje ruže (82— 83). šapica (107). jelenjak (190). matičnjak (124). lučac (53). okruLglasti đivlji luk (166). sremuš (164). ZAM EN A K AFE < : O Q 0 * 3. uskolisti kaćun (^ 9 2). malina (76). šapica (107). . medeni kaćunak (19 1).mledac (185).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA P C j Mečja šapa (105). kaćun(i84). mali kaćun ak (189). zelenkasti vimenjak (196). pravi jaglac (114 ). majkina dušica (126). vranjak (194). zmijin luk ( i 6 5). g —> -« ® g ~T 0 Kleka (4). divija mrkva (1 io). šumska jagoda (77). pegavi kaćunak (187). petrovac (!81). velika mečja šapa (106). vdil d kaćun (186). močvarni kaćun (188). velika mečja šapa (106). virak (79).

C c n 2 m S 2 ® j Bujad (3). sremuš (164). čapljan (162). zlatan (177). kaćun (184). uskolisti kaćun (192). mali kiseljak (22). gradska loboda (34). vodena bokvica (157).ljuspasta loboda (37). pepeljuga (31).R ASPR O STRA N JEN O ST B I L J A PO REJON IM A RANA JESEN. jariči (68—69). zelenkasti vimenjak (196). šumska svilovina (102). 300 . bokvica (128). muška bokvica (129). mečja šapa (105). rogoz (182 —183). ljuta kopriva (12). poljska loboda (38). kiseljak (21). jagorčevina (112). jelenjak (190). štavlje (15). ružičasta loboda (39). jelenjak (190). mala kopriva (n ). pegavi kaćunak (187). plućnjak (116). paprac (26). čapljan (162). štavelj (13). pepeljuga (31). vodeni orah (159). loboda (36). noćurak (101). šapica (107). ptičje mleko (178). ptičje mleko (178). konjski štavelj (16). jaglika ( 1 13). crvena mrtva kopriva (120). zvončiči (135 —136). a H Kiseljak (21). velika repušina (151). bela slezovača (58). poljsko zelje (14). mokrica (48). maljavi čičak (*5 3X šumska repušina (154). sedmolist (109). suručica (70). medeni kaćunak (191). balučka (169). vranjak (194). uskolista vilina metla (174). brašnjenik (30). mala turica (3 3). žuti lokvanj (52). uskolista vodena bokvica (158). crnjuša (123). crvena pepeijuga (3 5). bela rada (147). krasuljak (144). srčak (16:9). okrugli divlji luk (168). pucavac (50). dremovac (180). mrljava mrtva kopriva (119). £4 3 E£f O ^ Kopriva (10). suručica (70). mali kiseljak (22). vodena bokvica (157). vimenjak (195). beli jarič (68). trska (181). baštenska pepeljuga (32). plaštak (193). velika slezovača (59). dremovac (180). zlatan (177). mledac (185). vodopija (148). mala repušina (152). beloružičasti slez (61). lisac (24). okruglasti divlji luk (166). Vilina metla (173). crni slez (56). dobričica (12 I)» maljava dobričica (122). pravi jaglac (114). uskolista vodena bokvica (158). zelje (17). troskot (23). mrtva kopriva (118). zmijin luk (165). srčak (160). poponac (115). veliki kaćun (186). močvami kaćun (188). mali kaćunak (189). lučac (53). šumska mišjakinja (49). vćlika bokvica (130). lokvanj (51). pitomi slez (60). deteline (98—99). sitni slez (57). mišjakinja (47).

petrovac (81). vimenjak (195). okrugli divlji luk (168). virak (79). mečja šapa (105). šapica (107). balučka (169). jaglika (113).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA - Mečja šapa (105). medeni kaćunak (191). maljavi čičak (153). veliki kaćun (186). kaćun (184). vranilova trava (125). malina (76). maljavi čičak (153). uskolisti kaćun (192). jelenjak (190). g « g ^ £3: ^ ^ Kiseljak (21). divlje ruže (82—83). majkina dušica (126). nana (127). mala repušina (152). sedmolist (109). zelenkasti :p q J* ^ N: < Z td Vodopija (148). pravi jaglac (114). matičnjak (124). močvarni kaćun (188). divlja mrkva (110). mali kiseljak (22).. šumska repušina ( 1 5 4 ). vranjak (194).v . plaštak (193). šumska repušina (154).. pegavi kaćunak (187). sremuš (164). paprac (26). mala repušina (152). šapica (107). kupine (72—73). . mledac (185). velika meČja šapa (106). . velika repušina (151). velika mečja šapa (106). zmijin luk (165). lučac (53). . noćurak (101). tH ^ Kleka (4). okruglasti divlji luk (166). • . šumska jagoda (77).. velika repušina (151).

. mali kiseljak (22).. mledac (185).mečja . ružičasta loboda (39). jelenjak (190). krasuljak (144). čapljan (162). z velika . zelje (17). žuti lokvanj (52).. vranjak (194). dremovac (180). glogovi (90—91).. zlatan (177).. šumska repušina (154). šumska svilovina (102).. baštenska pepeijuga (32). konjski štavelj (16). jelenjak (190). medunika (71). mali kaćunak (189).. bela slezovača (58). suručica (70). kiseljak (21). šapa (106).. srčak (160). sedmolist (109).. pepeljuga (31). mišjalcinja (47). crvena pepeljuga (35). jariči (68—69). mukinja (88). g velika slezovača (59). rogoz (182-183). maslačak (140).. vimenjak (195).. velika bokvica (130). brašnjenik (30). noćurak (I0 1). beli jarič (68). šapica (107). bela rada (147). kaćun (184). sremuš (164). uskolisti kaćun (192).. uskolista vodena bokvica (158). vilina metla (173). mala kopriva (n ).... srčak (160).. lisac (24). . tu ^ ^ pq 2 £ Bujad (3)... močvarni kaćun (188).. . pepeIjuga (31). beloružičasti slez (6i). pitomi slez (60).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO R EJONIMA KASNA JESEN Kopriva (10). 302 . čapljan (162). ptičje mleko (178). gradska loboda (34).. loboda (36). zmijin luk (165)... štavlje (15). šumska mišjakinja (49). vodeni orah (159). uskolista vodena bokvica (158)... mokrica (48). uskolista vilina metla (174). suručica (70). < r:' 0 0 j Kiseljak (21). . balučka (169).. okrugli divlji luk (168). noćurak (101).. zelenkasti vimenjak (196). medeni kaćunak (191). plaštak (193).. mala turica (33). paprac (26).. mala repušina (152). štavelj (13). pegavi kaćunak (187). muška bokvica (129)... H . vodena bokvica (15 7). poljska loboda (38).. mečja šapa (105). . .. maljavj čičak (15 3)... mali kiseljak (22). velika repušina (151). 0 Z Grni slez (56). poponac (115). ptičje mleko (178). troskot (23). u > 2 0 25)> bokvica (128).... poljsko zelje (14). crni slez (56). sitni slez (57). veliki kaćun (186). vodena bokvica (157). trska (181). divlja kruška (89).. dremovac (180). okruglasti divlji luk (166). lučac (53). lokvanj (51). zlatan (177). ljuta kopriva (12). ljuspasta loboda (37).

■ < %£ U S < < U h Maslačak (140).53) šumska repuŠina (154). vodopija (148). šapica (107). vimenjak (195). mali kiseljak (22). N . matičnjak (124). brekinja (87). mali kaćunak (189). uskolisti kaćun (192). divlje ruže (82—83). medeni kaćunak (191). mledac (185). šumska jagoda (77). divlja kruška (89). sremuš (164). pegavi kaćunak (187).R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA ( X < W pg' Mečja šapa ( ). sedmolist (109). majkina dušica (126). zelenkasti vimenjak (196). mečja šapa (105). petrovac (Bi). kačun (184). dren (104). vranilova trava (125). paprac (26). lučac (53). šumska repušina (154). balučka (169). j o j £ 3 e/5 1 — K Jt < N Z Kiseljak (21). velika repušina (M 1). zmijin iuk (165). nana (127). šapica (107). velika mečja šapa (106). jelenjak (190). maljavi čičak (1. virak (79). okruglasti divlji luk (166). mala repušina (152). veprina (179). velika repušina (151). rjJ M J £ pq » u 2 < Kleka (4). okrugli divlji luk (16B). velika mečja šapa (106). plaštak (193). maljavi čičak (153). močvarni kaćun (188). mala repušina (152). veliki kaćun (186). kupine (72—73). divlja mrkva (110). vranjak (194). malina (76).

: :: njak (195). T: •M. pticje mleko (178). :(i 82— 183). bela rada (147). crni slez (5 6). šumska repusina (15 4). mala repušina (152). ptičje mleko (178). jelenjak (190).. krasuljak (144). mali kiseijak (22). vodena bokvica (1:57). dremovac (180). okrugli divlji luk (168). rogoz . velika bokvica (130). mali kiseljak (22). muška bokvica (129). lokvanj (51). suručica (70). W: '' 2 C / 3 s . balučka (169). mledac (185). sitni slez (57).: Velika repušina (m 1). velika repušina (151). trska (181). mali kaćunak (189). šumska repušina (154). pegavi kaćunak (187). jelenjak (190). močvarni kaćun (188). žuti lokvanj (52). čapljan (162). noćurak (101). : :\U . jariči (68—69). medeni kaćunak (191). vime. h D 3 : 2 CQ P 3 .. < 3 < o o m H Kiseljak (21).R ASP R O ST RA N JEN O ST BII. mrtva kopriva:(i 18). suručica (70). dremovac (180). Bujad (3). vranjak (194). tfoskot (23). uskolista vodena bokvica (15 8). zelenkasti vimenjak (196). sremuš (164). uskolista vodena bokvica (158). okruglasti divlji luk (166). beli jarič (68). bokvica (128). mala repušina (15 2). čapljan ■ : (162). kaćun (184).. : 'o d :P Q 'U ■ )C/3 :■ :. mišjakinja (47).JA PO REJON IM A ZIMA B IL JK E POVRĆNE Kiseljak (ž i). pJaštak (195). zlatan (177). 3°4 . crnjuša (123).: vodena bokvica (157). uskolisti kaćun (192). veliki kaćun (186). zmijin luk (165). zlatan (177).. vodeni orah (159).

RAS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJONIMA

Z A Č IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (u o), sremuš (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), balučka (169).

Kleka (4), kupine (72—74), malina (76), šumska jagoda (77), virak (79), divlje ruže (82—83), majkina dušica (126), kaćun (184), miedac (185), veiiki kaćun'(i86), pegavi kaćunak (187), močvarni kaćun (188), mali kaćunak (189), jelenjak (190), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZA M E N A K AFE

Č A JN E B II.JK E

Vodopija (148).

3°5

PLANINSKI

POJAS

RANO

PROLBĆE

W

m Z p d

Navala (i), ženska paprat (2), bujađ (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (io), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), štavelj (13), poljsko zelje (14), štavlje (15), konjski štavelj (16), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47), Šumska mišjakinja (49), pucavac (5 0), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), beloružičasti slez (61), zečja soca (62), netik (64), čuvarkuće (65—66), jariči (68—69), suručica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (98 99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), Mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), zvončići (135-— 136), zečice (138 —139), maslačak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repušina (151), mala repušina (152),: šumska repušina (154), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptičije mleko (178), trska (181).

^ H < -3 ^ :

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), zečja soca (62), beli jarič (68), noćurak (101), šumska svilovina (102), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plućnjak (116), dobričica (121), crnjuša(123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), maslačak (140), krasuljak (144), velika repušina (151), mala repušina (15 2), šumska repušina (154), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

w til;3 u ~

Bujad (3), pepeljuga (31), suručica (70), velika repušina (151), mala repušina (132), šumska rcpušina (15 4), čapljan (162), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak

(196).

306

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina ( 1 5 4 )-

^

Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), lučac (5 3), zečja soca (62), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Ni

M ® £ <

o

'

Alpski srčenjak (28), zečja soca (62), kupine (72—73—74), maline (76), šumska jagoda (77), virak (79—80), petrovac (81), divlje ruže (83—84), noćurak (101), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina dušica (126), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (184), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196)

,

........

......

.......... .

Z u: mm S < <^ N

Maslačak (140), vodopija (148), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina ( 1 5 4 )-

307

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIM A

PROLEĆE

jvj

$4
I? 3 W § t* 0 o.

Navala (i), zenska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), štavelj (13), poljsko zelje (14), štavlje (15), konjski štavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47),: šumska mišjakinja (49), pucavac (50), lučac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), beloružičasti slez (61), zečja soca (62), nčtik (64), čuvarkuća (65 —66), jariči (68—69), suručica (70), medunika (71), petrovac (81), detelina (98 —99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja Šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorčevina (112), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), velika bokvica (13 o), planinska bokvica (13 2), zvončići (135 — 136), zečice (138 —139), maslačak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181).

® <;

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), zečja soca (62), beli jarič (68), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica(io7), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plućnjak (116), dobričica (121), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslačak (140), krasuljak (144), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), sremus (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

: "jg

cc j

Bujad (3), pepeljuga (31), suručica (70), zečice (138— 139), crni koren (J 49)» velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), čapljan (162), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (i86)v pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (188), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

.

........ v......

308

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

M ASNO ĆE

>

l

.■'.•••• ..., . • •••

•••.•,..;;..;■:••• ■ .,,. ..; •• :,,.•'..•■ ■••••• .,,.......v• ■ • ■ •:• ■ ,•,:•::•• •■ :•,,, •

tX m
> < / 5

Bireza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), mečja šapa (105), velika m ečja šapa (106), šapica (107), velika repušina (15 1), mala repušina (152), SU mska repušina (154).

p q

£ 3
2 N ;

K seljak (21), mali kiseljak (22), lučac (53), zečja soca (62), mečja šapa (>■05), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (>ito), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

ZAM EN A K AFE

ČAJNE

eka (4), alpski srčenjak (28), zečja soca (62), kupine (72— 73), maJina S), šumska jagoda (77), virak (79— 80), petrovac (81), divlje ruže (82— 83), •ćurak (101), jagorčevina (112), jaglika (113 ), pravi jaglac (114), vraniva trava (125), majkina dušica (126), nana (127), kaćun (184), mledac *5), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), ’ deni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), menjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

B IL JK E

< 3 :: po

g cr^

aslačak (140), vodopija (148), velikat repušina (151), mala repušina 52), Šumska repušina (154).

3°9

RAS PROSTRAN JEN OST B IL J A PO REJON IMA

RANO

LETO

m ^ d
CQ

m '§ ^ O

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), pucavac (50), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (5B), velika slezovača (59), zečja soca (62), netik (64), čuvarkuće (65—66), jariči (68—69), suručica (70); petrovac (8i), deteline (98 — 99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), zvončići (135 — 136), zečice (138— 139), krasuijak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (17°), laneuva (171), zlatan (177), ptičje mleko (178).

(jJ H < 1

...

Kiseijak (21), mali kiseljak (22), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (5 3), zečja soca (62), beli jarič (68), šumska sviiovina (102), sremuš ( i64), sibirski luk (170), laneuva (171).

.....

.

.... ......

X

2

Suručica (70), noćurak ( ) , zečice (138— 139), crni koren (149), vodena bokvica (157 ), uskolista vodena bokvica ( 1 5 8), čapljan (162), zlatan (17 7 ), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (18 9), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
i o i

310

R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

ŠE Ć E R

Mcčja šapa (105), velika mećja šapa (106), šapica (107).

m
:0 0 \/

2*4 -i>(J :£ < C Q
:tsl

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), lučac (53), zečja soca (62), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremuš .(164), sibirski luk (170), laneuva (171).

B IL JK E

■ ■ :W P -I
M.

ČAJNE

Kleka (4), zečja soca (62), kupine (72—73), malina (76), šumska jagoda (77), virak (79—80), petrovac (81), divlje ruže (82—83), noćurak (101), pravi jaglac ( 1 1 4), kaćun (184), vranilova trava (125 ), majkina dušica (1 26), nana (127), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasd vimenjak (196).

s < c *

Vodopija (148).

311

medeni kaćunak (191). mali kiseljak (22). suručica (70). sibirski luk (170). šapica (107). mišjakinja (47). Mečja šapa (105). uskolista vodena bokvica (158). lučac (53). divlja mrkva (110). plaštak (193). maljava dobričica (122). čapljan (162 — južni predeli). mrtva kopriva (118). mledac (185). sremuš (164). crvena mrtva kopriva (120). vodena bokvica (157). sitni slez (57). zečice (138 — 139). brašnjenik: (30). jariči (68—69). uskolista vodena bokvica (158). sibirski luk (170).R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIM A LFTO Kiseljak (21). šumska mišjakinja (49). šapica (107). crni: siez (56). Pepeljuga (31). mali kaćunak (189). deteiina (98—99). dobričica (121). čuvarkuče (65—66). mečja šapa (105). kaćun (184). mali kiseljak (22). zlatan (177). vranjak (194). velika mečja šapa (106). suručica (70). čapljan (162 — južni predeli). pegavi kaćunak (187). laneuva (171). 3 12 . velika šlezovača (5 9). Kiseljak (21). veiiki kaćun (186). uskolisti kaćun (192). poponac (115). crnjuša (123). pravi jaglac (114). bela slezovača (5 8). bela rada (147). laneuva (171). zlatan (177). planinska bokvica (132). mali srčanik (27). sremuš (164). krasuljak (144). crni koren (149). netik (64). ptičje mleko (178). mrljava mrtva kopriva (119). muŠka bokvica (129). ptičje mleko (178). zelenkasti vimenjak (196). velika mečja šapa (106). troskot (23). crni koren (149)* vodena bokvica (157). zečice (138— 139). vimenjak (195). pepeljuga (31). bokvica (128). mišjakinja (47). beli jarič (68). trska (181).

kina dušica (126). pravi jaglac (114). vimenjak (195). plaštak (193). pegavi kaćunak (187). 313 . kačun (184). n T B IL JK E > 4 . olisti kaćun (192). sremuš (164). velika mečja a (106). rovac (81).. dopija (148).. virak (79—8o). mledac (185). laneuva (171). sibirski luk o). šapica (107). veliki kaćun S). divlja mrkva (no). ka (4). nana (127).S5' .. zelenti vimenjak (196). eljak (21). lučac (53). šumska jagoda (77).. malina (76). vranilova trava (125). mali kiseljak (22). divlje ruže (82—83). mali kaćunak (189). kupine (72-—73). medeni kaćunak (191). mečja šapa (105).. vranjak (194).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A Z A Č IN SK E B IL JK E Z A M E N A ČAJNE K A F E ? r p ^ g o x -:» :■ ? 57 *9 ? . rt.T 3.

ptičje mleko (178). crni slez (56)... kiseljak (21). . (148). trska (181). sibirski luk (170). vimenjak (195). kaćun (184).. vodena bokvica (157). pepeljuga (3 1). velika mečja šapa (106). crvena mrtva kopriva (120). crni koren (149). Janeuva . laneuva (171). vranjak (194).^ Kiseljak (21). đetelina (98—99). poljsko zelje (14). pucavac (50). šapica (107). suručica (70). veliki kaćun (186). plaštak (193). jagorčevina (112). vodena bokvica (157). čapljan (162). šumska repušina (154). zelenkasti vimenjak (196). čapljan (162 ■. bela rada (147). lučac (53). zečice (138 —139). šumska mišjakinja (49). troskot (23). beloružičasti slez (61). crnjuša (123). bokvica (128).. . sedmolist (109). brašnjenik (30). sitni slez (57). muška bokvica (129). sremuš (164). čuvarkuće (65—66). suručica (70). alpski srčenjak (28). mrljavamrtva kopriva (119). mali kaćunak (189). poponac (115). veJika slezovača (59). medeni kaćunak (191). .. uskolisti kaćun (192). mišjakinja (47). planinsko zelje (19). bela slezovača (58). mala repušina (152). mišjakinja (47). konjski štavelj (16). vodopija. 3 T4 .južni predeli).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A R A N A J E SE N W § ^ O Kopriva (10). pegavi kaćunak (187). plućnjak (116).. uskolista vodena bokvica (158). štavlje (15). krasuljak (144). ptičje mleko (178). pravi jaglac (114). jaglika (113). Ijuta kopriva (12). mali kiscljak (22).. <. zečica (138 -139 ). divlja mrkva (110). :mečja šapa (103). ( 170- S 2 *4 Bujad (3). crni koren (149). mali kiseljak (22). uskolista vocfena bokvica (158). mrtva kopriva (118). zlatan (177). beli jarič (68). mala kopriva (n ). štavđj (13). maljava đobričica (122). velika repušina (151).: šumska svilovina (102). .. zelje (17). mali srčanik (27).. planinska bokvica (132). jariči (68-'69). pepeljuga (31). zlatan (177). dobričica (121). mledac (185).

Z A G IN SK E B IL JK E K iseljrak (2 r). kupine (72—73). mečja šapa (105 ). laneuva (171). veiika mećja šapa (106). medeni kaćunak (191). mali kaćunak (189). veliki kaćun (186). 3M . šumska jagoda (77). zelenkasti vimenjak (196). sibirski luk (170). t K A F E Vodop ija (148). virak (79 -80). velika mečja šapa (106). uskolisti kaćun (192). B IL JK E Z A M E N A ČAJNE Kleka (4). vranjak (194). sremuš (164). divlje ruže (82—83). lučac (53). mali kiseljak (22). šapica (107). kaćun (184). mala repušina (152). jagorčevina (112). šumska repušina (154). alpski srčenjak (28). vimenjak (195). vranilova trava (125). sedmolist (109). velika repušina (151). majkina dušica (126). pravi jaglac (114). malina (76). šapica (107). jaglika (113).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A ŠEC ER Mečja šapa (105). pegavi kaćunak (187). petrovac ( 8 ) . divlja mrkva (uo). nana (127). plaštak (193).

mrtva kopriva (118). mali srčanik (27). crnjuša (123). ptičje mleko (178). vimenjak (195). maslačak (140). mali kaćunak (189). pepcljuga (31). zlatan (177). mukinja (88). bokvica (128). beli glog (92). konjski štavelj (16). mrljava mrtva kopriva (119). uskolista vodena bokvica (158). poponac (115). čapljan (162 — južni predeli). mala kopriva (n ). maljava dobričica (122). crni koren (149). alpski srčenjak (28). beloružičasti slez (61).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A KASNAJESEN Kopriva (10). pepeljuga (31). jariči (68 . noćurak (101). uskolista vodena bokvica (158). pegavi kaćunak (187). sibirski luk (170). trska (181). vodena bokvica (157). divlja mrkva (110). kaćun (184). mali kiseljak (22). kiseljak (21). čapljan (162 južni predeli). velika slezovača (59). troskot (23). bela slezovača (58). krasuljak (144). zečice (138 —139). velika mečja šapa (106). poljsko zelje (14). vranjak (194). zelenkasti vimenjak (196). šumska repušina (154). mledac (185). suručica. čuvarkuče (65—66). suručica (70). šumska mišjakinja (49). muška bokvica (129). plaštak (193). štavelj (13). planinska bokvica (132). uskolisti kaćun (192). ptičje mleko (178). (70). beli jariči (68). mišjakinja (47). dobričica (121). mala repušina (152). šapica (107). crni koren (149). zečice (138— 1 39). sremuš (164). sedmolist (109). mali kiseljak (22). zelje (17). bela rada (147).69). ijuta kopriva (12). brašnjemk (30). vodena bokvica (157). Bujad (3). planinsko zelje (19). crni slez (56). laneuva (171). veliki kaćun (186). štavlje (15). lučac (53). mečja šapa (105). Šumska svilovina (102). deteline (98—99). Kiseljak (21). velika rcpušina (151). medeni kaćunak (191). sitni slez (57). zlatan (177). noćurak (101). 316 . crvena mrtva kopriva (120).

Šumska jagoda (77). lučac (53). veliki kaćun (186). 3*7 . malina (76). vranjak (194). mala repušina (152). mali kaćunak (189). vodopija (148). uskoiisti kaćun (192).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A ŠEĆER Mečja šapa (105). Z A Č IN S K E B ILJK E Kleka (4). mečja šapa (105). vranilova trava (125). virak (79— 80). mledac (185). sedmolist (109). Kleka (4). velika mečja šapa (106). nana (127). šapica (107). vimenjak (195). divlja mrkva (110). sremuš (164). mali kiseljak (22). divlja kruŠka (89). kiseljak (21). brekinja (87). sibirski luk (170). zelenkasti vimenjak (196). medeni kaćunak (191). alpski srčenjak (28). ZAMENA KAFE B ILJK E Č A JN E Maslačak (140). plaštak (193). laneuva (171). majkina dušica (126). velika mečja šapa (106). šapica (107). šumska repušina (154). velika repušina (151). divlje ruže (82— 83). pegavi kaćunak (187). kupine (72— 73). kaćun (184).

medeni kaćun (191). noćurak (101). zlatan (177). vodena bokvica (15 7).. vranjak (194). C Q w./-. uskolisra vodena bokvica (15 8). ptičje mleko (178). šumska repušina (154). uskolisti kaćun (192).. w . vođena bokvica ( i 57). vimenjak ( 195 ). crni koren (149). mali kaćunak (189). plaštak (193). kačun (184). mišjakinja (47).Z • . tu H < ^•: .•.R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A Z 1M A i -h '. 3 . muška bokvica (129).. / Kiseljak (21). beli jarič (68). zečice (158. bokvica (128). sibirski luk (170). crni slez (56). jariči (68—69).• • . mali kiseljak (22).-■ - Velika repušina (1 ). ^ S » . sf i : ■ ■ m Z - W• / O < 'CJ' - H . troskot (23).» !* ?• z 'U P $ . zečice (138— 1 39). sitni slez (57). čuvarkuće (65..• ffl :. trska (181). mišjakinja (47).. suručica (70). zelenkasti vimenjak ( 196).• >t/3 pq . laneuva (171).66). "-:-•. mledac (185). crnjuša (123). . .. K h — 1 Bujad (3).v.139). sremuš (164). veliki kaćun (186). zlatan (177). bela rada (147).. krasuljak (144). mali kiseljak (22). 318 . uskolista vodena bokvica (158). čapljan (162-južm predeli). planirtska bokvica (132). šumska repušina (154). mala repušina (152). suruČica (7). crni koren (149). mrtva kopriva (118). mala repušina (i 52).C /j •. ptičje mleko (178). velika repušina (151). pcgavi kaćunak (187). O cu Kiscljak (21). čapljan (162 — iužni predeli).

< . pegavi kaćunak (187). uskolisti kaćun (192). malina (76). kupine (72 73). vimenjak (195). laneuva (171). divJje ruže (82—83).P c h ■ ■'%''< N ■ ■ . mali kaćunak (189). sremuš (164). Kleka (4). ■ Z W ■ PJ ■ . vranjak (194). medeni kaćun (191). veliki kaćun (186). plaštak (193). divlja mrkva (110). Č A JN E B ILJK E Vodopija (148). mledac (185). šumska jagoda (77). . mali kiseljak (22). kaćun (184). virak (79 —80). sibirski luk ( 1 7 0 ). majkina dušica (126).R A S P R O S T R A N J E N O S T B i L J A PO R E JO N IM A ZAČ IN SK E B ILjK E Kiseljak (21). zelenkasti vimenjak (196).

20 97 2.42 2 35 M 3 4 22 0.16 M list 4. 66 3.68 : IO list 5.31 M list 123 14 list 91 89 ž 5.5 5 3 20 .97 l6 list 75 .PR ILO G 2 SADRŽAJ VITAM INA C I KAROTINA u ioo gr DIVLJEG BILJA (REDNI BROJ U T A B E L I O D G O V A R A R ED N O M BROJU POD KOJIM J E B I L JK A OPISANA) RED. BR.46 7 list 137 3. 1 1 NAZIV 2 Navala Nephrodium jfllix mas Ženska paprat Athyrium jfiiix femina Bujad Pteridium aquilinum Kleka Juniperus communis Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica Štavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher Štavlje Rumex sanguineus Konjski štavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa DEO B IL JK E VITAMIN K A R O T IN U C U MG MG 3 mladi izdanci mladi izdanci mladi izdanci mladi izbojci 4 5 57 1.59 6.38 T 9 21 izdanci 3> 33 list 66 3.

16 26 ovršci 64 2.25 44 ovršci 7 0.79 23 liSt ■ 5. 1* 24 list 78 v:.69 30 list 115 5.55 48 herba " 49 list 4.47 list ■ ■ 126 5.96 : 25 list. Pucavac Silene vulgaris : 3 4 5 list 49 75 i .T 4 i ..:: 4.75 31 36 list 80 4.73 32 5° liSt 4. 54 4.1.S A D R Ž A J V I T A M IN A C I KA R O T IN A T 22 ' 2 Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare Lisac Polvgonum persicaria Srčenjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Brašnjenik GhenopodiUm Bdnus Henricus Pepeljuga Chenopodium album Loboda Atriplex hortensis Ljuspasta loboda* Atriplex nitens Omaga Salicornia herbacea Crvena omaga Salicornia fruticosa Mišjakinja Stellaria media Mokrica Stellaria aquatica Šumska mišjakinja Stellaria nemorum ■ .76 ' 37 : ■ list 90 ■ 1.0 43 ovršci 20 0.10 47 list 29 37 ■/ 4 .16 321 . .

. 1 1 5 6.S A D R Ž A J V I T A M IN A C I ICAROTINA I 51 2 Lokvanj Nymphaea alba Lueae Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovača Malva alcea Zečja soca Oxalis acetosella Netik v Impatiens noli tangere Cuvarkuća Sempervivum tectorum Plava čuvarkuća Sempervivum glaucum Žuti jarić Sedum acre Suručica Filipendula hex apetala Medunika Filipendula ulmaria 3 mladi izdanci 4 13 5 53 56 list : *5 1 4.46 ■ 70 list : M5 4.35 74 : 75 Nizinska kupina Rubus cacsius Primorska kupina Rubus ulmifolius Malina Rubus idaeus list 77 122 9>S° 3.66 64 list 55 6.37 71 Kupina Rubus fruticosus Šumska kupina Rubus hirtus list 87 % 5. ' 66 list T 4 18 0.31 65 1.75 list ...98 .22 0.0.65 59 62 Iist 41 list 59 2.00 list list :f||| 322 137 5.10 list 69 list . *4 list 99 6.97 list 140 T10.

03 79 81 list 132 Iist 136 6.. 88 plod 37 • — - : 89 . 4 list 118 5. 7 i 7. . . jarebika ' Sorbus aucuparia B rekinja '■ ■ Soibus totrninaJis . Pirus piraster plod 7 _ 9i Crveni glog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa . 1'0 ■ '■ :"■ '■ . plod 35 — 9^ plod 34 _ __ 93 96 plod cvet 37 39 Bagrem Robinia pseudoacacia 323 .S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A l T7 jagoda šumska Fragaria vesca Gusja trava Potentilla anserina Virak : Alchemilla vuigaris Petrovac Agrimonia eupatoria Divlja ruža Rosa canina Poljska ruža Rosa arvensis Pianinska ruža Rosa petidula Zimzelena: ruža : Rosa sernpervirens .■' .:-.95 6. 86 piod I• " M ■ — S? ■ ■ plođ . ■ Mukinja Sorbus aria D] Vija kruška ? ■. 85 ! 3.I list - 126 .oi 78 list 1 l4 4.2 5 34V:.97 82 plod 368 83 84 plod 219 __ list := :K .

list 418 3. Arbutus unedo . list 36 7>°4 8..S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A 1 98 Detelina bela T rifolium repen s Detelina barska Trifolium hvbridum Detelina livadska Trifolium pratense Nočurak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium Šumska svilovina Epilobium montanum Ružičasti noćurak Kpilobium roseum Dren .. 9 2 ■ .. : 2.06 :.9:5 V : ! 324 . Planika .00 ' ■I 9 1 :: list 98 : 5> 92 'O ' • 102 list 56 78 ' :I° P : list ' 4.. Jagorčevina Primula vulgaris jaglika Primula veris ':' IM 116 Poponac Convolvulus arvcnsis Plućnjak Pulmonaria officinalis 3 4 5' .5 .4* ' 110 koren 111 plod 144 OjIO ■ ■ 112 list .87 1 09 list 63 10 3 . list : list :9° 28 " : : %5 4 ::: 3. 305 ■ .: 104 plod 92 1 P5 list i °5 3> 25 • 108 lišt 14 1.16 :: 99 list 165 100 list 135 11.7. Cornus mas Mečja šapa 1 leracleum sphondilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria Divlja mrkva Daucus carota .

: 4.2 5 4.89 1 35 Zvončić Campanula rapunculus Zvončić brazdasti Campanula trachelium list .33 1 26 herba 44 0.86 124 list 82 5.12 11 9 120 list 53 35 6.4 i 122 list 40 4.70 list 5> 37 121 list 59 3. io7 94 137 hst 6.j 6 12 5 herba 60 4.43 3*5 . Mrtva kopriva Lamium album Mrijava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobričica Glechoma hederacea Maljava dobričica Glechoma hirsuta Crnjuša Prunella vulgaris Matičnjak Melissa officinalis Vranilova trava Origanum vulgare Majkina dušica Thymus serpyllum Kudrava nana Mentha crispa Bokvica ženska Plantago media Muška bokvica Plantago lanceolata TT IM 1 Velika 1 bokvica Plantago major 3 4 5 117 plod 118 118 list 53 6.82 123 list 5 5 .16 129 list 5° 48 * 3° list 3»27 4.S A D R Ž A J V I T A M IN A C 1 K A R O T IN A I 2 Pogančeva trava Physalis alkekengi.83 I27 herba 78 4> 9| 128 list 50 4 .

59 6.66 *43 list l 44 list 34 2.59 145 list . 139 list 1 64 7. Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus Krasuljak Bellis perennis Mali krasuljak Bellis silvestris Bela rada Leucanthemum vulgare Vodopija Cichorium intybus: r: Crni koren Scorzonera rosea Crni koren Scorzonera rosea Velika repušina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans Čapljan Asphodellus albus 3 4 5 koren I2 V&M : 138 list 1 35 7.15 151 koren 7 0 157 List 48 5.09 .16 140 list 33 56 5>32 4.S A D R Ž A J V IT A M IN A C I K A R O T IN A I j 38 z Zečica Phyteuma spicatum Zečica Phvteuma spicatum Okruglasta zečica Phyteuma orbiculare Maslačak .70 M8 list 14 4.38 159 plod 17 0 162 krtola 13 0 326 .42 147 list 21 6.05 149 koren 3 10 149 list $2 1 6.

lukovica 5 0. *1 5 list 4 164 lukovica i(S 0 170 : .1 1 1\ 2.27 197 198 plod ći■ ■ : — - list plod 11.S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A 1 164 2 Sremuš Allium ursinum Sremuš Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Vilina metla* Asparagus officinalis Zlatan Lilium martagon Ptičije mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaćun Orchis morio Pegavi kaćunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia Borovnica Vaccinium myrtillus Borovnica Vaccinium myrtillus Brusnica Vaccinium vitis idaeus jabuka divlja Malus pumila 3 .62 199 Q C 327 .50 *75 list 41: _ 177 178 lukovica 11 0 Iukovica 14t : 0 ■ 180 lukovica 54 0 185 184 rizom g 1 0 krtola 7 0 187 krtola > S 0 194 krtola 1 c) 0 195 196 krtola 9i 0 list 8^1 - 4.

3 v Napomena: 1. 2.S A D R Ž A J V IT A M IN A C 1 K A R O T IN A I 200 2 1 Ogrozd divlji Ribes grossularia Leska Corrylus avellana Bor beli Pinus silvestris Bor krivulj Pinus mughus BOr crni Pinus niger jela Abies alba Smrča Picea excelsa 3 4 lišt 127 .42 203 iglice 49 : IIIP ■ 204 iglice ■ 54 2.34 201 rese 80 /: 202 iglice 82 : 2. Zvezdicom su obeležene biljke za koje su podaci uzeti iz literature.0 3 206 iglice : 87 2. 4. iglice ' 5 4 .13 205. Za biljke koje nisu navedene u ovoj tabeli mogu se orijentaciono koristiti podaci za slične biljke kojih ima u tabeli .

9 i 33 16 List 4 .39 4.60 0.39 3. 5 i 30 2.62 071 4.74 8.3.1. Plod ' 12 4.08 44 14 . List 3.97 o.45 3.84 235 Tist 7.23 1. 52 7.57 6. BR. 0.8 i o.64 6.16 7.55 44 46 22 List 2.3 t . Navala Nephfodium filix mas Bujad Ptei'idium aquilinum Crvena smreka Juniperus oxycedrus ■■ Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica Štavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher Štavlje Rumex sanguineus Konjski štavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare 3.77 27 M List 3.52 ' 53 .77 72 10 List 5.08 43 .RIJE G DRATI g G 2 3 Mladi izdanci Mladi izdanci 4 5 || 7 I . N A Z I V DEO BILJKE BELANČEVINE G UGLJ EKALOM A S T NI HI.66 4.94 6.8 5 °.PRILO G 3 HEMIJSKI SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST u ioo gr D I V L J E G B I L J A (R ED N I B R O J U T A B E L I JE O D G O V A R A B IL JK A R E D N O M B R O JU POD K O JIM O PISAN A) RHD. List 5.vv' 3.47 52 329 .6o 38 1 W U š List 3. 0.■ 4. 6.74 .75 .92 0.28 • °.16 43.oi 50 : U :y List .75 23 List 5.89 o.65 3.

07 45 47 herba 2.60 7.65 3.16 LO4: 9.95 42 33 ° .09 0. 5 i 63 43 ovršci 2.07 24 4 8 herba M 7 o .57 3.89.02 10. 54 31 List 4.43 53 30 LlSt : 5. 42 88 : 51 Lok van j N ym phaea alba Ž u ti lovkanj N um phar luteum rizom 2 .84 M 9 9.10 9.75 33 • ? 36 ovršci 4.56 0. 64 : 25 L ist 4 .08 24 49 list 2.11 1.46 3. 5 7 8 24 Lisac P o lfg o n u m persicaria Srčcnjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Brašnjenik Chenopodium B on us Henricus Pepcljuga Chenopodium albuni Lo b o d a A trip lex hortensis O m aga Salicornla herbacea Ćrvena om aga Salicornia friiticosa . M išjakinja : Stellaria media M okrica Stellaria aquatica Šum ska m išjakinja Stellaria nemorum Pucavac Silene vulgaris L o k van j N ym phaea alba List 3.77 4.63 9.14 0.83 i:7 .44 o.l6 0.97 1.9 V 3> 3.70.67 25 50 list mladi izdanci 3.46 3.23 30.67 60 :: 26 O vrŠci 2.66 9.82 52 44 ovršci 1.39 0.44 130 52 rizom o .94 0. 3 4 ".H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T 1 2 .77 6.89 0.47 0.

31 : I .04 27 66 list ° .05 6.1 3 33.71 4.96 32 65 list 0.79 0.°3 59 62 list 4.14 i 8j98 86 87 4 .42 0.18 6.23 1.70 0.':-'■ 4..28 4.63 16.H E M I J S K l S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T I 2 Lučac Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovača Malva alcea Zečja soca .26 37 71 list 4.49 2.77 ■ .io 1.16 7.79 0./ .40 7.06 27.86 11. Oxalis acetosella ■ Netik /.85 125 331 .20 0.98 4.25 78 : lišt 4 .78 2.25 46 64 list 2.62 7.99 4i : 61 ■ : 56 list 1.■ ■ ■ ■ ■ 1. 52 0.78 ! .29 *M 3 70 83 plod 2. Impatiens noli tangere Čuvarkuča Sempervivum tectorum Plava čuvarkuća Sempervivum glaucum Žuti jarić Sedum acre Medunika Filipenduia ulmaria Šumska kupina Rubus hirtus Primorska kupina Rubus Ulmifolius Gusja trava Potentiia anserina Poijska ruža Rosa arvensis Zimzelena ruža Rosa sempervirens Jarebika Sorbus aucuparia Brekinja Sorbus torminalis 3 4 5 7 8 53 lišt ■ v . *9 25.75 4° list 2.5 2 22 67 list °. 8° 148 plod plod os83 L 49 2.92 49 75 78 plod 1.52 8.44 125 85 86 plod 2. 38 2. 59 67 74 plod 1.

05 20.45 62 98 list 1. V2 i.22 24.46 7.B7 61 99 list ' I.16 1.?1 10.°4 ° .78 2.17 1 .5 3 °.79 2.OĆ 8.64 84 9* .99 . I O.92 1. *4 68 5° 27 42 i °5 list °.42 108 109 ■ ■■ ' ' '■ ■ '. plod 1 . 3i 1.66 6.71 128 plod 1.27 1.74 2. ■ ' 332 list list °.H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T I 2 Mukinja Sorbus aria Divlja kruška Pirus piraster Crveni gjog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa Bagrem Robinia spseudoacacia Detelina bela Trifolium repens Detelirta barska Trifolium hybridum Detelina livadska Trifolium pratense Noćurak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium Šumska svilovina Epilobium montanum Ružičasti noćurak Epilobium roseum Dren Comus mas Mečja šapa Heracleum sphonclilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria 3 4 1 7 8 88 plod 1.1° 89 plod °.i8 1.14 °.54 101 9i cvet 4.4 j ■ 43 104.74 2. 5.18 6.43.64 5. 3 9 68 59 102 list 3. 92 plod 28.97 106 93 plod 1 . 98 9.°4 24.3 8 27.74 4.74 1.67 1. 78 I03 list 6.10 63 iob list 5.89 53 101 list 5.47 G .95 6.06 5.

T 1 10 2 Divlja mrkva Daucus carota Planika Arbutus unedo Jagorčevina Primula vulgaris Jaglika Primula veris Plućnjak Pulmonaria officinalis Pogančeva trava Phvsalis alkekengi Mrtva kopriva Lamium album Mrljava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobričica Glechoma hederacea Maljava dobričica Glechoma hirsuta Crnjuša PrUnella vuigaris Bokvica ženska Plantago media Muska bokvica Plantago lanceolata Velika bokvica Plantago major Zvončić Campanula rapunculus || iHiil 4 s 7 8 koren 1.90 43 117 H 8 piod 2.92 7.80 21.76 7.46 3> 9X io .29 12.M o.4 1 8.71 o.88 9.H E M IJ S K I S A S T A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T .03 51 I29 list 2.28 121 list 3vi 7 1.60 0.5 7 59 1 28 list 2.37 5.61 87 112 list 1.81 2.74 9> :9 8.46 0.0 5 48 122 list O O 3> 84 x> °5 55 123 list $.17 7.68 10 .82 47 13Ć 135 list list 2.76 0.94 49 ii 6 list 3> 74 0. 3> 95 0.46 °>97 0.98 7.84 44 ” 3 list 2.5 2 54 5.11 i 19 list .44 79 45 v list 2 >9 I 0 .3* 38 333 .26 1.87 0.98 50 50 I 20 list 4 .89 8.96 65 HI plod 0.96 0.

•.86: j *:j1 . • I.!gare-: Vodopija Cichoriurn intybus Crni koreu Scorzonera rosea Crni koren Seorzonera rosea Velika repušina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans 2.si \ 1 : iist.' Bela rada lJeucaritiiernum: ia. i i.18 35.70 71 M7 koren plod 2.59 ■ ■. 1 •• •'• koren 1.96: 55 %ii I ! 9.23 1.°7 33 4 . 2.H E M IJ S K I SA ST A V I K A L O R i J S K A V R E D N O S T I 2 Zvončić brasclasti Campanula trachelium Zečica Phyteuma spicatum Zečica Phyteuma spicatum Okruglasta zečica Phyteuma orbiculare Masiačak Taraxacum offidnale Maslačak Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus VKrasuljak / Beliis perenivls :: Miili krasuliak Bellis silvestris.75 Q . :.59 4.29 1.14 7. 1/ 1 . V! 1 .64 5-^2 147 148: V :.07 0. i1 / ■i.55 o.: :| !.•••. 0.64 5..29 18.70 - 59 19.17.80 0..15 0. o|3 V 57 M9 : )ist .04 138 139 list 5>20 2.75 0. .48 12.80 1. 9.* 5 51 138 koren °?54 0.54 18.66 J °.68 64 150 159 5.2 .12 6^66 45 iist 5.^9 6. 3 4 5 im ii 8 157 list 4. .66 7.44 o .'••. ' i. m m . 2.64. ! 52 ■ : 1I ' ■ •'• :• • ' r.56 ■ ' 91 149 list 5.28 31 143 list 2.63 140 list 2. 1 51 koren 1..04 57 T 44 j list ' * •.i.23 59 84 140 koren 2.47 15.

02 0.26 24 1 *77 V .91 77 89 n8 335 198 plod rese 4. 15 12.28 58 184 • krtola o .14 x99 0.75 170 1.35 4. 178 lukbviča 0.77 34 187 194 krtola 0.64 } 0.88 0. i 6 o.20 14.96 64 krtola 0.15 : 0.65 o.63 1. :X-:V.11 26.88 oyz6 ' j 2.59 0.75 40 T97 plod 0.l6 M.26 54 plod 0.36 33.66 16.71 8.2 2 13.83 .24 105 lukovića 1.77 o .50 164 lukovica cela biljka 2.86 55 list *.40 140 183 rizom 1.i 8 8.63 111 180 lukovica 1.89 • 0. .27 0.17 7.05 36 krtola i .99 3.34 24.18 0.H E M I jS K I S A S T A V I K A L O R I j S K A V R E D N O S T 1 .44 20.62 24.19 0. 162 i'164 Čapljan v Asphodeiliis albus Sremuš Aliium ursinum Sremuš Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Zlatan Lilium martagon Ptičje mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaćun Orchis morio Pegavi kaćunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia 196 Borovnica Vacćinium mvrtillus Jabuka divlja Malus pumila Hrastov žir Quercus sessiliflora Leska Corrylus avellana 3 llill i i l l 6 7 krtola 0.

0 2.0 : 9. o^ C V 00 9L° 91. 0.0 2. 92.5 4.6 :. Lisičica (lisička) Cantharellus cibarius Smrčak Morchella conica Puhare (prašnice) Lycoperdon sp. 4..0 .5 ■ °v 5 ■ 61 90 4.0 84. 2. 90.6 .4 : ■ 3° :• 48 4.■ 60 81 5.Prilog 4 SADRŽAJ KALORIJA I HRANLJIVIH M ATERIJA u ioo gr GLJIVA BELANČH VINE G UGLJ.: Boietus sp.2 1 M .4 1. Za zekice.2 1..3 .8 L9 5. 2.: : 36 28 Napomena: 1. 4.0 4.4 20 4.5 0.7 3:2 . 92 82 4. mraznica) Armillaria mellea Vrganji (jurčki).3 2.2 0.0 " 0.- 336 .0 7.0 P. kukmak) Psaliota eampestris Reduša (djurdjevka. V . dežnikarica) Lepiota procera .3 ■■ .2 7.6 . 0.7. HIDR G NAZIV VODA G MASTl G KALO ' RIJA Rudnjača (pečurka.7 47 9 LO 85.6 35 J 1 1 29 .9 •‘: •# .2 T °. Puza (mednjača. vrganje i puharc navedenc su zajedničke prosečne vrednosti za po nekoliko vrsta iz ovih grupa gljiva.8 ' °.8 ■ 0. risanca) Tricholoma georgii Reduša (sivka) Tricholoma portentosum Zekice (golobice) Russula sp Mlečnica-pipernjača Lactarius piperatus Mlečnica rujniea Lactarius deliciosus Prstenka (sunčanica.

IN D EK SI .

50 beli lokvanj 44 beli rogoz 96 beli trn 59 i beli žednjak 50 Bellis annua 82 Bellis perennis 81. 37 alpski Štavelj 34 alpsko zelje 34 Althaea rosea 48 Anacamptis pyramidalis 99 andreselj 36 Arbutus unedo 67 Arctium lappa 84 Arctium minus 84. 89 Asphodellus microcarpus 90 Athyrium filix femina 27 A triplex hastata 40 A triplex hortensis 40 Atriplex nitens 40 Atriplex portulacoides 40 A triplex rosea 40 A triplex tatarica 40 Atropa belladonna 100 B Bagrem 22. 48 beli bor 22 beli glog 59 beli jarič 22. 60 bagren 60 bagrena 60 bagrena bela 60 balučka 22 bakina dušica 75 bastenska pepeljuga 22. 106 Allium victorialis 92 Allium vineale 91 alpski srčenjak 22. 83 bela slezovača 22. 85 Arctium nemorosum 85 Arctium tomentosum 84 Arum maculatum 105. 82. 39 bazer 88 bazjan 65 baučina 78 beden 90 bela bagrena 60 bela breza 30 bela čemerika 102 bela detelina 61 bela kopriva 72 bela loboda 39 bela rada 22.IN D E K S D IV L JE G B IL JA A Aconitum napellus 103. 48 beluš 92 Berberis vulgaris 102 berečna trava 44 558 . 81. 104 Aegopodium podagraria 65. 66 Agrimonia eupatoria 5 5 ajdovec 35 ajdovska lilija 93 Alchemilla alpestris 55 Alchemilla vulgaris 54 Alisma graminifolia 86 Alisma plantago 86 Alliaria officinalis 45 Allium ampeloprasum 92 Allium atroviolaceum 91 Allium rotundum 91 Allium scordoprasum 91 Allium sibiricum 91 Allium sphaeroprasum 91 Allium ursinum 90. 106 Asclepias syriaca 78 Asparagus acutifolius 93 Asparagus tenuifolius 93 Asphodellus albus 88. 82 Bellis silvestris 82 oeloružičasti slez 22.

41 blitva gluha 41 blitva luda 41 bljuštur 33 bodljikava solnjača 42 bodljivi slak 93 bokunja 57 bokva 77 bokvica 22. 38 brazdasti zvončić 79 brden 90 brek 57 brekinja 22. 57 brekulja 57 breza 22. 78 bokvica planinska 24. 88 brula morska 88 brusnica 22 brzak 91 brzolist 106 buačak 22. 22. 77 bokvica peščana 24. 31 breza puhasta 31 breza žalosna 30 brinam 29 brinje 29 briza 30 brnduša 108 broskova trava 36 brstanica 69 brula 22. 78 bokvica petožil 78 bokvica podvodna 86 bokvica primorska 78 bokvica velika 25. 30 breza patuljasta 24. 78 bokvica vodena 25. 109 Convallaria mafalis 102. 63 Chenopodium album 39 Chenopodium bonus henricus 38 Chenopodium murale 39 Chenopodium poljspermum 39 Chenopodium rubrum 40 Chenopodium urbicum 40 Cichorium intjbus 83 ciganski spanać 38 cigansko perje 22. 77 bokvica muška 24. 86 bokvica vodena uskolista 25 bokvica uskolista vodena 25 bor beli 22 bor (iglice) 16 borovica 29 borovica crvena 29 borovica morska 29 borovnica 22 bor planinski 24 bosiljak divlji 75 botur 96 brada kozja 86 brašnjenik 16. 30 breza bela 30 breza cretuša 31 breza maljava 24. 89 C Cakile maritima 46 caklenjača crvena 41 caklinica 41 cakljenača 41 Campanula fenestrellata 80 Campanula glomerata 79 Campanula pjramidalis 80 Campanula rapunculus 79 Campanula trachelium 79 cecelj 48 celog sveta trava 5 5 cepetac 99 ceptec 97 Chamaenerium angustifolium 62. 78 cigura 83 ciperje 62 cmrkaljka 73 Colchicum autumnale 95.IND EKS D IV L JE G B ILJA Beta maritima 41 betrica 92 Betula nana 31 Betula pubescens 31 Betula verrucosa 30 bezanka 53 bežanica 53 biberka vodena 37 bijeli čador 69 bingeljc 95 blatni cvit 44 bleskva 86 blitva divlja 3 3 blitva divlja morska 23. 108 Conium maculatum 108. 78 buaČica 78 bučumiš 108 buditeljica 51 buhačica 78 buhačina 78 bujača 28 bujad 22. 28 bukov žir 22 bun 100 bunika 101 bunovina 100 Butomus umbellatus 88. 103 339 .

23 detelina barska 62 detelina bela 61. 60 divlja trnovača 58 divlji bosiljak 75 divlji karfiol 46 divlji koren 66 divlji krompir 97 divlji luk 92 divlji luk okruglasti 24 divlji luk okrugli 24 divlji majoran 75 340 . 89 čapljan sitni 25. 40 crvena smreka 22. 84 crni koren španski 84 crni rogoz 97 crni slez 22. 107 cveće spasovsko 98 cvet petrov 82 cvet rumen 48 cvijet gorov 99 cvit ledinski 81 Č Čabrac 75 čador bijeli 69 čajne biljke 15 čapljan 22. 50 čuvarkuća mala 50 čuvarkuća plava 50 D Daphne me^ereum 104 Datura stramonium 101 Daucus carota 66. 103 čemerika bela 102 čeplja 88 čepljez 88 česan 92 česan zmijski 92 česnulje 91 česnoluk 91 česnulek 91 češnjača 45 čevca 42 čičak 84 čičak crveni 84 čičak mali 84 čičak maljavi 24. 62 detelina crvena 62 detelina livadska 62 detelina modra cvita 61 detelina švedska 62 detelina zečja 48 dežen 64 divlja blitva 3 3 divlja jabuka 23 divlja kruška 23.IND EKS D IV L JE G B ILJA Convolvulus arvensis 69 Cornus mas 65. 90 Čapljez 88 čeladasta kukovica 98 čelinščica 74 čeiinjak 74 čemerika 102. 67 debeli koren 79 detela 62 deteiina 22. 88. 29 crvena solnjača 41 crveni glog 58. 67 divija oskoruša 23 divlja ruža 23. 41 divlja mrkva 23. 66. 47 Crataegus monogyna 59 Crataegus oxyacantha 58. 47 crni trn 59 crno pasje grožđe 107 crnjuša 22. 59 crveni noćurak 63 crveni omakalj 41 crveni vranjak 99 crveno pasje grožde 106. 59 cremuša 90 cremuža 90 cretuša breza 51 crevac 42 creva vučja 43 creva kurjačka 43 Crithmum maritimum 65 crljena rusomača 36 crni koren 22. 83. 58 divlja loboda velika 25 divlja morska blitva 23. 41 crvena pepeljuga 22. 55. 56 divlja ribizla 23 divlja šargarepa 66 divija špargia 93 divlja trešnja 25. 84 čičak veliki 84 čober 75 čoveljček 103 črni zobnik 101 črešnje hudičeve 100 čukunda 38 čuvarkuća 22. 64 Crambe tataria 46. 74 crvena borovica 29 crvena caklenjača 41 crvena detelina 62 crvena mrtva kopriva 22 crvena omaga 22.

54 gozdna kukavica 98 gradska loboda 23. 63. 96 dren 23.IND EKS D IV L JE G B ILJA divlji ogrozd 23 divlji slezenovc 47 divlji spanać 38 divlji štavelj 33 divlji zumbulak 88 ditelina 61 djetelina puzeća 61 djetelina velika modra 61 djeteljnjak 61 dlan medvedi 64 dobričavka 73 dobričica 23. 103 H Hajdučka oputa 104 Heracleum pjrenaicum 65 Heracleum sibiricum 65 Heracleum sphondjlium 64 hlebne biljke 15 hostni praprot 28 hrastov žir 23 hudičeve črešnje 100 hudobilnik 101 hudogiide 104 Hjosciamus niger 101 E Engleski spanać 34 Epilobium montanum 63 Epilobium roseum 63 F Filipendula hexapetala 50. 59 glogovac 59 glogovica 23. 51 Filipendula ulmaria 51 Fragaria vesca 53 I lgavec 68 Impatiens noli tangere 49 G Gaičina 68 glavor 77 Glechoma hederacea 73 Glechoma hirsuta 74 glistavnica 27 glistna podlesnica 27 J Jabučica vučja 71 jabuka divlja 23 jabuka pasja 101 jadika 30 341 . 54 guščija trava 47 Gjmnadenia conopea 99 Đ Đurdevak 102. 40 gregorščica 68 grenka 102 gripelj 50 grmolika šparožina 93 gronjasti zvončić 79 grožde pasje 106 grožde pasje crno 107 grožde pasje crveno 106. 53. 74 dragi jurko 38 dremovac 23. 107 grožđe pasje planinsko 106 grožđe planinsko pasje 106 grudičnik 48 gusjak 53 gusja trava 23. 95. 73 dobričica maljava 24. 103 đurdica 102. 58 gluha blitva 41 gojzdna lilija 93 goločej 81 gorčika 85 gorov cvijet 99 gorska paprat 28 gortanka 74 gospica lijepa 99 gospin plašt 16. 64 drenak 63 drenovina 63 drenjina 63 dresen ptičji 36 drobnica 60 dubac svilni 78 dudalena 65 dugolista nana 77 dušica bakina 75 dušica majčina 75 dušica majkina 75 dvornik 36 dvornik ptičji 36 DŽ Džigeričnjak 70 glog 23 glog beli 59 glog crveni 58.

35 kiseljak mali 35 kiseljak sitni 35 kiseljak veliki 35 kiseljak zečji 48. 72 kopriva mrtva crvena 73 kopriva mrtva mrljava 24. 84 koren debeli 79 koren divlji 66 koren španski 84 koren zavlačni 102 kornjačina trava 86 kostrić 85 kostrika 95 kostriš 85 . 98 342 kakuta velika 109 kameničac 36 karfiol divlji 46 kekavac 87 kiprovina 62 kisavec 35 kiselica 35 kiselica mala 3 5 kiselica planinska 34 kiseljak 16. 82 jela 23 jelenjak 23. 68 jagoda 16. 31 kopriva bela 72 kopriva drobna 32 kopriva grčka 32 kopriva Ijuta 23.IND EKS D IV L JE G B ILJA jagarčina 68 jaglac 68 jaglac rani 68 jaglac pravi 24. 23. 98 kaćun muški 98 kaćun uskolisti 25. 98. 98 kaćunak medeni 24. 68 jagotac 68 janjac 81 jarebika 23. 50 jebelčka 93 jedič 103 jedić 103 jednogodišnji krasuljak 23. 50 kiselj ovčiji 35 kleka 23. 56 jarčija trava 86 jarič 23 jarič beli 22. 23. 99 kaćunak veliki 98 kaćun jesenji 108 kaćun močvarni 24. 32 kopriva mala 23. 33 konjski štir 35 konjsko zelje 33 konjštak 33 konjštak vodeni 34 koper morski 65 kopriva 16. 53 jagode svračije 40 jagodnjača 53 jagolnica 68 jagorčevina 16. 32. 23. 83. 73 kopriva mrtva pegava 72 kopriva mrtva purpurna 73 kopriva sitna 32 kopriva žgoča 31 kopurac 48 koren crni 22. 99 kaćun veliki 25. 69 jaglec 68 jagliče 68 jaglika 23. 21 jezerska lilija 44 ježevina 95 Juniperus communis 29 Juniperus macrocarpa 30 Juniperus nana 29 Juniperus oxycedrus 29 jurčica 23. 97 kaćunak 97 kaćunak mali 23. 42 jurjevac 39 jurjevka 97 K Kačjak rožnati 83 kačnik 105 kaćun 23. 99 jermen 37 jesenji kaćun 108 jesenji vočak 108 jestivo divlje bilje 15. 99 kaćunak pegavi 24. 32 kopriva mrtva 24. 72. 29 kiobicovje 47 klobučić 103 ključarica 68 kočijica 99 kokotek 97 kolenac 92 komodljika 84 končara 50 konderman 73 konjska struna 93 konjski štavelj 23. 50 jarič žuti 26. 23 jagoda krujača 104 jagoda šumska 25.

94 lisac 23. 107 lopoč 44 lopuh veliki 84 lučac 23. 52 kupina črlena 53 kupina nizinska 52 kupina primorska 52 kupina šumska 52 kupinjača 52 kupjena 52 kupus zečji 48. 45 Lonicera alpigena 106. 23. 40 loboda gradska 23.IND EKS D IV L JE G B IL JA koštren 36 kozja brada 23. 40 loboda ljuvspasta 23. 82 kravica 55 kravljača 62 križalj 74 krompir divlji 97 kropiva 31 krstac 104 krstenica 98 krsti kume dete 61 krujača jagocla 104 krupavče 93 krupnik 36 kruška divlja 23. 86 kozjačina 108 kozjak 91 kozjaka 86 kozja krv 106 kozja noga 65 kozlac 105. 106 kozokrvina 106 kozokrvina lepljiva 107 kozokrvina zimzelena 108 kozolist modri 108 krapče 68 krasuljak 16. 40 loboda morska 24. 50 kurjača 49 kurjačka creva 43 kužnjak 101 L Ladolež 69 lakši slez 48 laneuva 23. 96 Hjepa gospica 99 lika vučja 104 lilija ajdovska 93 lilija gojzdna 93 lilija jezerska 44 Lilium martagon 93. 109 kunjavac 68 kupina 23. 40 loboda bela 39 loboda divlja velika 25. 44 lokvanj beli 44 lokvanj žuti 26. 82 krasuljak mali 23. 82 lan zečji 93 lapčet 94 Lavatera thuringiaca 48 lavlji zub 23. 40 loboda rudeča 40 loboda ružičasta 25. 107 Lonicera caprifolium 106 Lonicera coerulea 108 Lonicera etrusca 108 Lonicera glutinosa 107 Lonicera implexa 108 Lonicera nigra 107 Lonicera pericljmenum 108 Lonicera xylosteum 106. 36 livadsko zelje 33 loboda 23. 45 lučica 45 lučina 45 lučka 91 lučka vodena 88 luda blitva 41 luk divlji 92 luk divlji okruglasti 24. 40 loboda velika 40 lobuda 40 ločina 81 lokvanj 23. 91 343 . 81. 40 loboda poljska 24. 82 krasuljak jednogodišnji 23. 81 ledinski cvit 81 lekuta 45 Leontodon tuberosus 81 lepen 44 lepljiva kozokrvina 107 leska 23 leskine rese 23 lestegin 69 lešnici 23 Leucanthemum vulgare 82 Leucojum aestivum 95. 58 kruževac 104 kudravac 70 kudrava nana 76 kukavica čeladasta 98 kukavica gozdna 98 kukavica sučja 99 kukavičji vez 98 kukuta 108.

43 mišje uho 42 mišje zelje 108 :f mjehurac 71 mledac 24. 75 matočina 74 mečec 104 mečja šapa 24. 75. 51 medveđa stopa 64 medvedi dlan 64 medveđi luk 90 mededa šapa 65 Melissa officinalis 74. 99 medić 72 mediteranski orlovi nokti 108 mediteranski zvonČić 80 medunika 24. 74 maljava repušina 84 maljava samobajka 74 maljavi čičak veliki 84 maljuga 53 344 mamica 53 maronica 72 maslačak 16. 98 močvarni maslačak 81 modra cvita djetelina 61 modra djetelina veiika 61 .IN D EK S D IV L JE G B IL JA luk luk luk luk luk luk luk luk luk luk divlji okrugli 24. 76 majoran divlji 75 makalj 96 makolnica 57 Malachium aquaticum 43 mala čuvarkuća 50 mala kiselica 35 mala kopriva 23. 91 Ljiljan šumski 93 ljiljan zlatni 93 Ijoskavac 71 ljubljenica 80 ljuspasta loboda 23. 82 malina 16. 39 mali čičak 24. 92 sibirski 25. 92 šumski 90 tamnoljubičasti 25. 23. 31 maljava dobričica 24. 99 mleko ptičje 94 mlekača 80 močvarna suručica 51 močvarni kaćun 24. 24. 64 mečja šapa velika 25. 80 maslačak močvarni 81 maslačak primorski 81 matar 24. 53 mali kiseljak 35 mali repuh 84 mali srčanik 24 Malva alcea 48 Malva neglecta 48 Malva pusila 48 Malva silvestris 47 maljava breza 24. 98 mali krasuljak 23. 91 medveđi 90 okruglasti divlji 91 okrugli divlji 91 pasji 24. 65 materinka 75 matičnjača 74 matičnjak 24. 32 mala pepeljuga 39 mala repušina 23. 85 mala turica 23. 24. 84 mali kaćunak 23. 43 mišjakinja šumska 25. 98. 74. 40 ljutača 36 ljuta kopriva 32 ljuta nana 76 ljutika sitna 92 LJ M Maginja 67 magriva 23. 65 medavac 73 medeni kaćunak 24. 91 vinogradski 92 zmijin 26. 60 majasil 105 majčina dusica 75 majkina dušica 16. 75 Mentha aquatica 77 Mentha arvensis 77 Mentha crispa 76 Mentha longifolia 77 Mentha piperita 76 Mentha pulegium 77 merlin 66 metla samovilinska 92 metla vilina 25. 84. 92 metla vilina uskđlista 92 metlica 76 metva 76 metva paprena 76 metvica 76 metvica pčelinja 74 metvica poljska 77 metvica sitna 77 miševina 42 mišjakinja 24. 42.

62. 72. 43 molava 36 morgruša 24. 76 nana dugolista 77 nana gajena 76 nana kudrava 76 nana Ijuta 76 nana vodena 77 nanuška 88 navala 24 navala sitna 27 navalče 27 nedirak 49 Nephrodium filix mas 27 . 91 omačalj 65 omaga 24. 72 mrtva kopriva crvena 22. 41 omaga crvena 22. 40 morski koper 65 morski trozubac 88 morsko zelje 46 mošnjica 98 motar 65 motrika 65 mravinac 75 mrazovac 95. 57 mukovnica 57 muška bokvica 24.IN D E K D IV LJE G B IL JA modri kozolist 108 modri slez 48 mok 57 mokrica 24. 41 omakalj 41 omakalj crveni 41 oputa hajdučka 104 oputa vučja 104 orah vodeni 25. 27. 63 noga kozja 65 nohtje orlovi 106 novčić 81 NJ Njivni slak 69 O Obrnika 81 ognjenčec 73 ognjenica 93 ogrozd divlji 23 oko volovsko 82 okruglasta zeČica 80 okruglasti divlji luk 24. 63 noćurak crveni 63 noćurak ružičasti 25. 99 Orchis mascula 98. 87 orašak 87 Orchis incarnata 99 Orchis laxiflora 98 Orchis maculata 98. 49 nizinska kupina 52 noćurak 24. 77 muška paprat 27 muški kaćun 98 muški rogoz 97 muški salep 98 muški žilovlak 77 mušmulica 24 netak 49 netik 24. 91 okrugli divlji luk 24. 73 mrtva kopriva mrljava 24. 66. 46 morodak 88 morska biitva divlja 23. 108 mrazovka 108 mrkva divlja 23. 85 ostruga 52 otročnik 99 otrovne biljke 100 $45 N Nalep 103 nana 24. 73 mrtva kopriva 24. 67 mrkvica 66 mrljava mrtva kopriva 24. 41 morska borovica 29 morska brula 88 morska gorušica 46 morska loboda 24. 72. 73 mrtva kopriva pegava 72 mrtva kopriva purpurna 73 muhovnik 99 muk 57 mukinja 24. 99 Orchis militaris 98 Orchis morio 97 Orchis pallens 99 Orchis tridentata 98 Orchis ustulata 99 Origanum vulgare 75 orlova paprat 28 orlovi nohtje 106 orlovi nokti 106 orlovi nokti mediteranski 108 orlovnjak 106 Ornithogallum umhellatum 94 oročica 81 osinka 51 oskorica velika 5 5 oskoruša divlja 23 ostak 24.

107 pasje grožde planinsko 106. 107 pasji luk 24. 39 pepeljuga baštenska 22. 70 pluštur 34 podlesnica glistka 27 podvodna bokvica 86 pogančeva trava 24. 107 planinsko zelje 24. 33 ^ poljuskavac 71 poponac 24. 98 pepeljuga 24. 49 Oxalis corniculata 49 P Pampunka 27 paprac 24. 37 paprad 27 paprat 27 paprat gorska 28 paprat hostni 28 papratka 27 paprat muška 27 paprat orlova 28 paprat velika 28 paprat ženska 26. 78 planinska kiselica 34 planinska petrušinka 64 planinska ruža 56 planinski bor 24 planinski virak 5 5 planinsko pasje grožde 106. 27 paprena metva 76 papreni lisac 37 paprica 37 paprika vodena 37 papunac 38 Paris quadrifolia 104. 105 pasja jabuka 101 pasja ruža 55 pasje grožđe 106 pasje grožde crno 107 pasje grožđe crveno 106. 92 paskvica 102 patuljasta breza 24 pčelinja metvica 74 pegavi kaćunak 24. 39 pepeljuga crvena 22. 48 pitomi štavelj 34 pitomo zelje 34 planičac 67 planika 24. 40 pepeljuga mala 39 perčin turski 99 petešak 38 petrovac 24. 40 poljska metvica 77 poljska ruža 56 poljski slak 69 poljsko zelje 24. 32. 78 petožil bokvica 78 pezdečivlje 72 Phragmites communis 96 Phjsalis alkekengi 71 Phjteuma orbiculare 80 Phjteuma spicatum 80 pikasta pokrivka 74 pirakanta 58 piramidalni zvončić 80 Pirus piraster 58 piskavka 68 pitomi slez 24. 69 Potentilla anserina 53. 71 pokrivka pikasta 74 polegla kleka 29 Poljgonum alpinum 37 Poljgonum aviculare 35. 69 346 . 67 planinska bokvica 24. 5 5 petrov cvet 82 petrov krst 104 petrušinka planinska 64 peščana bokvica 24.IND EKS D IV LJE G B ILJA ovčiji kiseljak 35 Oxalis acetosella 48. 99 plašt gospin 54 Platanthera bifolia 99 Platanthera chlorantha 99 plava čuvarkuća 50 plotoplet 106 plućenica 70 plućnjak 24. 36 Poljgonum bistorta 37 Poljgonum convolvulus 38 Poljgonum hjdropiper 37 Poljgonum persicaria 36 Poljgonum viviparum 37 poljska loboda 24. 34 Plantago indica 78 Plantago lanceolata 77 Plantago maior 78 Plantago media 77 Plantago montana 78 Plantago psjllum 78 plastak 99 plaštak 24.54 povrćne biljke 15 pozemljuša 53 praprat 27 praskvinac 36 praŠčika 93 pravi jaglac 24.

83 rašak 87 rašeljka 60 ravent 34 ravet 34 razhodnjak 102 razvodnik 102 rebina 56 rečni štavelj 34 regača 65 regovača 65 repiček 84 repje hostno 84 repuh 84 repuh mali 84 repušina 25. 96.. 56 ruža poljska 56 ruža zimzelena 56 ružičasta loboda 25. 34 Rumex pulcher 3 3 Rumex sanguineus 3 3 Rumex aculeatus 9 5 rusomača crijena 36 ruštolistac 42 ruža divlja 23. 94 purić 92 purpurna mrtva kopriva 73 pušina 43 puzeća djetelina 61 Pjracantha coccinea 58 R Rada bela 81. 97 rogoz beli 96 rogoz crni 97 rogoz muski 97 rogoz uskolisti 97 rogoz ženski 96 rojevac 74 Rosa arvensis 56 Rosa canina 55. 33 Rumex hjdrolapatus 33. 84 repušina mala 23. 94 ptičji dresen 36 ptičji dvornik 36 ptičji troskot 36 pucavac 25.56 Rosa pendulina 56 Rosa sempervirens 56 rožičevje 106 rožnati kačjak 83 Rubus caesius 52 Rubus fruticosus 52 Rubus hirtus 52 Rubus idaeus 53 Rubus ulmifolius 52 rudeča loboda 40 rumen cvet 48 Rumex acetosa 3 5 Rumex acetosella 3 5 Rumex alpinus 34 Rumex aquaticus 3 5 Rumex crispus 32.IN D EK D IV L JE G B ILJA preobjedna 103 prestrelen 102 primorska bokvica 78 primorska kupina 52 primorski maslačak 81 Primula elatior 69 Primula veris 68 Primula vulgaris 68 prisadence 72 prisadnica 72 prpak 67 Prunus avium 60 Prunus mahaleb 60 Prunus spinosa 59. 85 repušina maljava 84 repušina šumska 25. 40 ružičasti noćurak 25 S Salata talijanska 80 salate 15 saiep 97 salep muški 98 Salicornia fruticosa 41 Salicornia herbacea 41 Salsola kali 42 347 .55 ruža pasja 5 5 ruža planinska 16. 34 Rumex obtusifolius 33 Rumex patientia 33. 43. 60 prvi cvit 68 Psoralea bituminosa 61 Pteridium aquilinum 28 ptičje mleko 24. 30 pukovica 99 Pulmonaria officinalis 70 pupa 91. 84 repušina velika 25. 84. 44 pucalina 43 pucavica 43 puhasta breza 31 pukinja 25. 84 repušnica 79 rep volovski 88 ribizla divlja 23 Robinia pseudoacacia 60 rogoz 25. 82.

84 sedmolist 25. 49 soca zečja žuta 26. 44 sirčica 96 sitan šuljevak 50 sitna ljutika 92 sitna metvica 77 sitna navala 27 sitni čapljan 25 sitni kiseljak 3 5 sitni slez 25. 48 slez pitomi 24. 106 sremuša 90 srpsko zelje 34 staglina 33. 63 svinjurak 50 svionica 78 svračje jagode 40 Š Šapa mečja 64 šapa mečja velika 65 šapa medenja 65 šapica 25. svilni dubac 78 svilolan 78 svilovina 62 svilovina šumska 25. 89 srčanik 37 srčanik mali 24. 48. 66 Sempervivum glaucum 5o Sempervivum schlechani 50 Sempervivum iectorum 50 Sedum acre 50 Sedum album 5o sibirski luk 25. 48 skripac 43 skružalina 74 slahčica 102 slak 69 siak todljivi 93 slak njivski 69 slak poljski 69 sianica 42 slez beloružičasti 22 slez crni 22. 92 Silene vulgaris 43. 37 srčenjak alpski 22. 88. 42 solnjača crvena 41 solzeno zelje 48 soljanka 42 soljnjača bodljikava 42 Sonchus oleraceus 85 sonjača 42 348 Sorbus aria 57 Sorbus aucuparia 56 Sorbus torminalis 57 spanać ciganski 38 spanać divlji 38 spanać engleski 34 sparožina 25 spasovsko cveće 98 srčak 25. 34 Stellaria aquatica 43 Stellaria media 42. 48 slez šumski 47 smerčica 92 smrča 25 smrčika 29 smreka 29 smreka crvena 22 smrika 29 smukavc 39 soca zečja 26. 48 slezovača velika 25. 43 Stellaria nemorum 43 stelja 28 stokoža 106 stola 48 stopa medveđa 64 struna konjska 93 Suaeda maritima 42 sučja kukavica 99 sunica 53 sunovrat 95 suručica 25. 48 slez-pozemljuh 48 slez sitni 25. 37 sremuš 16. 51 suručica močvarna 51 sušak 85 svilenica 78 . 36 ščulac 65 šćav 33 šćavelj 32 . 65. 49 Solanum dulcamara 102 solnjača 25. 37 srčano zeije 37 srčenjak 25. 25. 50. 90. 41.INDEKS D IV L JE G BILJA samobajka 73 samovilinska metla 92 Scor^onera hispanica 84 Scor^onera rosea 83. 65 šargarepa divlja 66 šarulja 98 šašika 96 šavlje 32 ščavlika 25. 47 slezenovc divlji 47 slez lakši 48 slezovača bela 22.

32. 96 tcst 96 trstika 96 truskavac 36 turica mala 23. 59. 43 šumska repušina 25 šumska svilovina 25. 76 tikvić 106 timboija 102 torica velika 84 Tragopogon pratensis 86 trandavilje 48 traterica 81 tratinčica 81 trava broskova 36 trava celog sveta 5 5 trava gusja 25. 60 treuda 48 Trifolium hjbridum 62 Trifolium pratense 62 Trifolium repens 61. 32. 5 5 šipkovina 5 5 škodljive biljke 100 škripalac 43 šmarni slak 7$ šmrika 29 šmrkavc 35 španski crni koren 84 španski zmijak 84 šparga 92 šparga grmolika 93 špargla 92 špargla divlja 93 štavalj 32 štavalj vodeni 3 5 štavelj 16. 93 Thymus serpillum 75. 53 šumska kupina 52 šumska mišjakinja 25. 62 Triglochin maritima 88 trn 59 trn beli 59 trn crni 59 trnovača divlja 58 trnula 59 trnjina 25. 97 349 . 39 turovet 86 turski perčin 99 tutuljak 69 Typha angustifolia 97 Typha latifolia 96. 46 Šulac tatarski 47 šuljevak sitni 50 šumska jagoda 25. 33 štavelj pitomi 34 štavelj rečni 34 štavelj vodeni 34 štavlje 25 štavolj 35 štav veliki 35 štir konjski 35 štrkovec 105 šulac 25. 91 Taraxacum megalorrbi^on 81 Taraxacum officinale 80 Taraxacum palustre 81 tatarski šulac 47 tatula 101 tegavac 77 tetivica 93 tetivika 25. 63 Šumska vrbovica 63 šumski luk 90 šumski ljiljan 93 šumski slez 47 T Talijanska salata 80 tamnoljubičasti luk 25.IND EKS D IV L JE G B ILJA šentjanževa 93 šepurika 5 5 ševar 96 šimširika 102 šipak 16. 60 troska 36 troskot 25. 25.53 trava guščija 47 trava jarčija 86 trava kornjačina 86 trava od astme 101 trava od konjštaka 33 trava od ludila 100 trava od srdobolje 37 trava od zuba 101 trava vranilova 75 trava zmijina 83 treskovac 36 trešnja crna 60 trešnja divlja 25. 35. 33 štavelj alpski 34 štavelj divlji 33 štavelj konjski 23. 36 troskot ptičji 36 troskovac 36 trost 96 trošipan 88 trozubac morski 88 trpotec vodni 86 trputac 77 trputac veliki 7 % trska 25.

33. 34 vodni trpotec 86 vodoijub 88 vodopija 26. 87 vodena lučka 88 vodena nana 77 vodena paprika 37 vodeni konjštak 34 vodeni orah 25. 93 vimenjak 25. 105 vranjak 26. 54 virak planinski 5 5 vočak jesenji 108 vodena biberka 37 vodena bokvica 25.IND EK S D IV L JE G B ILJA u Uho mišje 42 uličnjak 33 l Jrtica dioica 3 1 Urtica pilulifera 32 Urtica urens 3 2 uskolista vilina metla 25. 98 veliki kiseljak 35 veliki lopuh 84 veliki maljavi čičak 84 veliki štav 35 veliki trputac 78 veliki zvonček 95 veliki žilovlak 78 venja 29 veprima 32 veprina 25. 34 zelje alpsko 34 zelje livadsko 33 zelje mišje 108 350 . 35 vodeno zclje 25. 83 volčji jezik 77 volčnik 104 volovod 99 volovski rep 88 volovsko oko 82 vragolić 87 vranilova trava 26. 99 zelje 26. 99 vinika 100 vinogradski luk 92 vinovlje 72 virak 25. 75 vranilovka 75 vranino oko 104. 87 uskolisti kaćun 25. 93 uskolista vodena bokvica 25. 49 zečji kiseljak 48 zečji kupus 48 zečji ian 93 zelenika 95 zelenkasti vimenjak 26. 48 velika tortica 84 velika valjuga 84 veliki čičak 84 veliki kaćunak 25. 103 vija 93 vijušac 25. 49 zečja soca žuta 26. 99 uskolisti rogoz 97 ušivec 108 V Valjuga velika 84 vazdaživ 50 velebilje 100 velika bokvica 25. 48. 99 vranjak crveni 99 vratiželje 99 vrbovica 62 vrbovica šumska 63 vrkuta 54 vrštan-trava 73 vučja creva 43 vučja jabučica 71 vučja lika 104 vučja oputa 104 Z Začinske biljke 15 zajčja deteljica 48 zajka 80 zakoznik 105 zavlačni koren 102 zečica 26. 99 vimenjak zelenkasti 26. 86 vodena bokvica uskolista 25. 87 vodeni štavelj 34. 95 veprinac 95 Veratrum album 102. 80 zečica okruglasta 80 zečja detelina 48 zečja soca 26. 38 vilija 93 vilina metla 25. 92 vilina metla uskolista 25. 78 vclika divlja loboda 25. 40 velika kakuta 108 velika kopriva 3 1 velika loboda 40 velika mečja šapa 25 velika modra djetelina 61 velika oskorica 5 5 velika paprat 28 veiika repušina 25 velika slezovača 25.

125 brusenca 113 C Cantharellus cibarius 121. 27 ženski rogoz 96 žganček 98 žgoča kopriva 31 žibrat 72 žibrt 72 žilovlak 77 žiloviak muški 77 žilovlak veliki 77 žir hrastov 23 žućenika 83 žuta zečja soca 26. 91 zmijin česan 92 zminec 105 zobnik črni 101 zub lavlji 23. 122 capice 1 1 1 citronasto rumena mušnica 124 Clavaria flava 122 Coprinus atramentarius 118 Coprinus comatus 118 B Babje uvo 1 1 1 . 123. 50 žednjak beli 50 žednjak žuti 50 žegavica 31 želudnjak 37 želudovo zelje 50 ženetrga 83 ženska paprat 26. 79 zvončić brazdasti 79 zvončić gronjasti 79 zvončić mediteranski 80 zvončić piramidalni 80 Ž Žabočun 86 žabočunka 86 žalosna breza 30 žara 31 žednjak 26. 93. 33 zelje solzeno 48 zelje srčano 37 zelje srpsko 34 zelje vodeno 25. 127 bljuvna golobica 115. 124 D Dežnikarice 116 351 . 121 Boletus luridus 121 Boletus satanas 121. 49 žutenica 80 žuti jarič 26 žuti lepuh 45 žuti lokvanj 26. 94 zlatni ljiljan 93 zlatnoglav 93 zmijak španski 84 zmijina trava 83 zmijin luk 26. 34 zelje poljsko 24. 125 Boletus edulis 120. 124 bisernica 119 blagva 119. 45 žuti lopoč 45 žutinica 83 žuti žednjak 50 IN D E K S G L JIV A A Amanita 118.IN D EK S D IV L JE G B IL JA zelje morsko 46 zelje pitomo 34 zelje planinsko 24. 123 bela muharica 124 bela pupavka 124 biserka 119. 123 Amanita caesarea 119 Amanita muscaria 124 A manita pantherina 124 Amanita phalloides 123 Amanita rubescens 119 Amanita verna 124 Amanitopsis vaginata 120 Armillaria mellea 120 bljuvara 115. 34 zelje želudovo 50 zijevčica 79 zimzelena kozokrvina 108 zimzelena ruža 56 ziatan 26. 81 zubnjača 101 zumbulak divlji 88 zvonček veliki 95 zvončić 26. 125.

126 Gjromitra esculenta 1 1 1 H Helvella 1 1 1 . 126 Morchella conjca 1 1 1 mraznica 120 muhara 124 muharica bela 124 muhomora 124 mušnica citronasto rumena 124 mušnica pegasta 124 mušnica rdeča 124 mušnice 118 N LJ Jajara 119 jarčići 117 jarčič pravi 1 iB jarčić sivi 118 jesenke 116 jesenji hrčci 1 1 1 jestive gljive 1 1 1 jurčki 120 jurjevka 113 K I Kaluderci 117 kaluđerke 112 karželj 119 kolobarnica prstena 113 kolobarnica violičasta 114 kolobarnice 112 koralaste gljive 122 koralka 122 koralka narandžasta 123 koralka siva 123 koralka zlatno žuta 123 koralka žuta 123 koralke 122 kovara 121. 113 E Entoloma lividum 125. 126 Helvella gigantea 11 2 hrčak veliki 112 hrčci 110. 126 hrčci jesenji 1 1 1 kružoliske 112 kukmaki 112 L Lactarius 115 Lactarius deliciosus 115. 122 Gjromitra 1 1 1 . 120 O Olovasta rudoiiska 123. 127 Ljubičasto-zelenkasta zekica 116 ljuta mlečnica 117 M Mastiljavke 117 mednjača 120 mlečnica ljuta 117 mlečnice 115 modrikača 114 Morchella 1 1 1 . 125. i i i .IND EK S G L JIV A Đ Đurdevača 113 durđevka 112. 121 lisička užitna 121 lisičkc i i i ludara 121. otrovne gljive j2 3 otrovne pupa\ree 123 otrovnih pupavki raspoznavanje P Panterovka 124 pečurke 110. 116 Lactarius piperatus 115. 126. 123. 125 golobice 114 gospe 117 grive 1 1 1 . 125. 117 Lepiota 116 Lepiota procera 1 1 7 lisičarka 122 lisičarke m lisičica 122 lisičice m . 125 Narandžasta koralka 123 noroglavka 125 nožničarka pisana 119. 126 G Gastromjcetes 122 gljiva karakteristike 110 gljive 110 goban vražji 125 goban žlahtni 120 gobe 110 golobica bljuvna 115. 1 1 2 pečurke sa cevčicama 120 pečurke sa listićima 112 pegasta mušnica 124 .

122 prašnice m . 175 Amiurus nebulosusy 13 3 Anguilla anguilla. 111. 160 Alektorisgraeca. 126. 121 aurea 123 botrjtis 123 cinerea 122 flava 122.amaria tlamaria lamaria 122 Užitna lisička 121 V Velika rdečelistka 125 veliki hrčak 112 violičasta kolobarnica 114 vražji goban 125 vrganji 120 vrganj pravi 120. 156. 114 Tricholoma scalpturatum 113 Tricholoma terreum i 13 U R Ramaria Ramaria Ramaria H. 1 2 6 pupavke otrovne 123 pupavki znaci raspoznavanja 118 puza 120 sivi jarčić 1 1 8 sivka 114 smeđa koralka 123 smrčci n o . 125 lussula virescens 115 Z Zekica 115 zekica ljubičasto-zelenkasta 116 zekica otrovna 115 zekice 114 zelena mušnica 123 zelena pupavka 123 zlatno žuta koralka 123 znaci raspoznavanja otrovnih pupavki 127 znaci raspoznavanja pupavki 118 Ž Žiiavka 120 žućkasta pupavka 124 žuta koralka 124 S va koralka 123 INDEKS DIVLJIH ŽIVOTINJA A Actinia sulcata. 113 Tricholoma nudum 114 Tricholoma portentosum 113. 122 T Tintnice 1 1 7 Tricholoma 112 Tricholoma georgii 112. 126 sprečavanje trovanja gljivama 126 sunčanica 117 sunčanice 116 Š Šampinjoni 112 škripavac 121.IND EKS G LJIV A Pe%i%a aurantia 1 23 »ipernjača 115. 122 pupavka bela 124 pupavka zelena 123 pupavka žućkasta 124 pupavke 1 1 8 . 133 Anguilla vulgaris. 116 Russula 114 \ussula cyanoxantba 116 \ussula emetica 115. 1 1 7 ^isana nožničarka 119. 122 pravi jarčič 118 pravi vrganj 120. 125. 121 prstena kolobarnica 113 prstenka 117 prstenke 116 Psaliota 112 Psaliota campestris 112 puhara 122 puhare 1 1 1 . 133 353 . 120 Poljporus squamosus 121.ujnica 115. 127 . 123 formosa 123 tnka 113 spoznavanje otrovnih pupavki 127 tspoznavanje pupavki 118 deča mušnica 124 dečelistka velika 125 :duša 113 duša pepeljasta 113 duše 112 isanca 113 udnjača 112 udnj^če 112 adoliska olovasta 123.

181 Canis lupus. 176 Cricetus cricetus. 248 Datula morska. 204 Divljač sa kiselim povrćem. 133 Crv pljeskuljaš. sušenje na dimu. 247 Conger vulgaris. 141 Bolen. priprema kapame. 157 . 247 Corvus cornix. 174 Colocus monpdula. 133 Bramburač. Bandar. 156 Crv potkorni. 178 Galeb crnoglavi. 15 7 Galeb mali. 175 Conger conger.INDEKS DIVLJIH Ž IV O T IN JA Angulus planatus. 157 Galeb klaukavac. 147 Dagnja trovanje. 217 Divljač u ilovači. 143 Canis aureus. 176 Columba oenas. 178 Coturnix coturnix. 143 ZB'juv lucius. 180 Crvenperka. 152 Bodečič crveni. 132 Eunice aphroditois. 179 Dupin. 177 A palax hungaricus. 185 Belouška. 185 Bizamski pacov. 132 Barbus barbus. 160 harhata. 176 Columba palumbus. 138 Bobić. 178 Čaška. 178 Aspius aspius. 184 Barska zmija. 133 D Dagnja. 185 Blavor. 150 Caretta caretta. 152 Eriphia spinifrons. 147 147 Ardea cinerea. 164 Bucov. 181 Čančica. 142 Brankarela. 164 Bačvaši veliki. 178 B Babec. 15 8 Blabor. 7/7 D ivlja svinja. 151 Čaplja siva. 160. 13 3 Astacus gammarus. 174 Divljač na ražnjiću. 158 Bogdan. 180 Aphrodite aculeata. 179 Chelone nymydas. 157 C Cancer pagurus. 131 Barske školjke. 156. 177 G Gačac. 180 Cipoli lov. 204 Divljač. 197 Formica rufa. 185 Coiumba livia. 177 Anas platy%yrhyncha. 179 Cervus elaphus. 187 Fulica atra. 133 Č Čagalj. priprema čorbe. 15 6 Chondrostoma nasus. 181 Cardium edule. 143. 217 Divljač. 133. 179 Divljač. 203 Divljač. 247 Anser anser. 151 Čavka. 214 Crvi. 181 Fišek za lov ptica. 157 D elphinus dolphis . 160 Cvergi. 177 Colubridae. sušenje na vazduhu. 15 6 Ceprelus capreolus. 139 Corvus frugileus. 178 354 E Ensis ensis. 237 Divokoza. 133. pečenje na žaru. 177 Citellus citellus. 217 Divljač. 217 Divljač. 15 6 F Fazan. 147 Delfin. 181 Bjelac pauk. 185 Blinkeri. 13 1 Ciconia ciconia. 175 Fiber ^ibetnicus. 133 Cyprimus carpio. 1 51 Anemonia sulcata. 178 Corvus eorax.

177 Lithophaga lithophaga. 152. 143 Kozica velika. 139 Klen. 131 Lisica. 185 Ladinka. 191 Klopka za krupnu divljač. 143 Lepus europeus. 178 Glavata želva. 151 Kuka. 185 Kornjača. 181 K vrgavi voljci. 192 Klopke za ptice. 180 Leštarka. 193 355 K Kalamar. 176 Grancevola. *175 Leuciscus cephalus. 151 Kapica jakopska. 15 6 Golub. 181 Glodari. 139 L a ri. 143 Krakatica. 175 Gljcimeris gljcimeris. 15 5 Kamenjarka. 195 Kljusa. 157 Galebovi. 175 Jastog. 175. 177 Gobio gobio. 131 Lignja. 150 Jestive divlje životinje. 191 Kokoška šumska. 147 Loligo vulgaris. 170 Kurjak. 141 Grancigula. 131 Klopke. 150 janka. 182 Kunjka. 15 o Laevicardium oblongum. 180 Humer. 214 Gluhan. 143 L Lacerta viridis. 147 Kunjkara. 130 Glavonošci. 188 Lov morskih životinja. 156 Kornjače morske. 167 jarebica kamenjarka. 15 6 Kornjača Šumska. 175 jarebica poljska. 189. 15 2 Lov divljači improvizovanim sredstvima. 185 Kapica. 13 1 Kućica. 155 Ježinci presni. 139 Kunić divlji.IN D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Galeb obični. 152 Glis glis. 15 2 Kreja. 177 Gušteri. 157 Garrulus glandarius. 173 Jegulja trovanje. 219 Holothuria tubulosa. 147 Kunjka kosmata. 151 Langusta. 162 Lov ptica improvizovanim sredstvima. 139 Hobotnica. 178 Krkuša. 176 Guska divlja. 131 Golema želva. 178 Gavran. 175 Kopito. 155 Ježinac ljubičasti. 15 2 Hrčak. 150 Kamenjar ježinac. 15 7 Leander squilla. 129 Jestive morske životinje. priprema jela. 247 Jelen. 185 H H elix pomatia. 133 Jegulja lov. 150 Karlo. 141 Grgeč. 182 Liska. 139 Hermonia bistrix. 175 Gnjurac ćubasti. 15 6 Giavatica. 155 J Kamenica. 179 jesetra trovanje. 152 Lipljen. 139 jazavac. 155 Ježinac kamenjar. 182 Jegulja. 160 jakopska kapica. 135 Kozica obična. 248 Jestiva srčanka. 139 Ježinac hridinasti. 152 Krap. 219 Jež pegavi. 152 . 188. 177 Kornjača. 213 Košarenje. 151 Kormoran. trovanje. 151 Gnjetao. 248 Grlica. 184 Hlap. 133 Krastavica.

203 Potkorni crvi. trovanje. 138. 147 Mušula dlakava. 139 O Octopus vulgaris. 182 Lyrurus tetrix . 160 Murina trovanje. 147 Lutra lutra. 130 Microcosmus sulcatus. 184 Potočrii rak. 184. 184 Pliskavica prava. 143 Morski rakovi. 15 7 Plovka divlja. 161 Passer domesticus. 147 Oštriga. 132 Lustura. 163 Papak. 130 Pastrva. 182 Osti. 173 Osterea edulis. 199 Lucioperka lucioperka. 131 Mrena trovanje. 214 Prepelica. 147 Monachus albiventer. 139 Morski sisari. 176 Pastrmka potočna. 139 Morske školjke. 191 Mrkać. 170 LJ M Madrona. 247 Mušula. 160 Murina žutulja. 15 7 Morska datula. 150 O^aena moschata. 203 Potočni rak. 156 Petelin veliki. 191 Mreža za male sisare. 152 P Palinurus vulgaris. 175 Periska. 188. 194 Ondatra. 177 Phasianus. 147 Muzgavac. 164 Phalacrocorax carbo. 247 Nanari. 15 6 Maia verrucosa. 164 Pokrovnjača. 147 Mjtilun galloprovincialis. 176 Passer montanus. 130 Pauk bjelac. 157 Meles meles. 181 Ophiosaurus apodus^ 185 Oprara. 197 Mreža za divljač. 139 Morske životinje otrovne. 147 Morska gusenica. 139 Panaeus caramate. 248 Mreža za hvatanje ptica. 175 Pinna nobilis. 147 Paracentrotus lividus. 143. 150 Poskok. 155 Parangali. 219 Mrav riđi. 143 N Nadbubrežne žlezde. 167 Orjctolagus cuniculus. 147 Morske životinje jestive. 130 Manjić trovanje. 15 2 Ljušture. 218 N atri natrixy 185 3 56 . 157 Morsko jaje. 150 Modiolus barbatus. 175 Petelin mali. 147 Perca fluviatilis. 132 Perdix perdix . 143 Afđ/a squinado. 15 7 Mesto ribolova. 15 7 Morski tuljan. 152 Murena helena. 187 Mrav Šumski. priprema čorbe. 155 Mladica. 248 Medvjedica. 160 Morske ribe. 150 Oščura. 141 Mamci za ribolov. 177 Pljosnati trpv 15 5 Pljuskalo. 143 Panula. 152 Oliganj.IN D E K S D IV L JIH Ž IV O T IN JA Lovka. 175 Peškafondo. 158 Pecten jacobaeus. 187 Mravlja jaja. 177 Phalacrocorax pygmaeus. 152 Omča. 158 Morski puževi. 182 Mergus serrator. 187 Mrena. 185 Potamobius astacus. 147 Perjaničar. 155. 139 Norveški rak. 147 Plemeniti rak. 176 Priljepci. 175 Nephrops norvegicus. 15 o Pedoć.

158 Scorpaena scrofay 1 58 Scorpaena ustulata. 151 Špruj. 139 Rasporke. 143 Rana esculenta. vrste mamaca. trovanje. 143 Školjka. 167 Sipica. 139 Škarpina. 158 Škatare. 151 Školjke morske. 158 Škarpun. 147 Školjke morske. 209 Riba sušena. 185 Solenocurtus strigillatus. 130 Salmo marmoratus. 179 Stichopus regalis. 143 R Račnjak bradavičasti. 176 Struk. 139 Rak plemeniti. 193 Puž vinogradski. 130 Scardinius erjtrophthalmus. 151 Som. 139 Scylarus arctus. 133 Sciurus vulgaris.I N D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Prnjavica. 212 Puževi pečeni. 248 Smukovi. 2 11 Ribe morske. 179 Ruževac. 143 Puževi konzervisanje. 152 Skakavci. 147 Prstavac. 173 Špurtil. 181 Šaran. 134 Ribolov. 215 Puhovi. 203 Rakovi morski. 150 Srna. priprema jaja. 139 Ribe otrovne. 237 Ribe čišćenje. 139 Rak norveški. 174 Ptice raorske. 219 Sipac. 132 Sipa. 139 Ptice. 213 Šljanak cijevasti. 129 Ribolov. 179 Svraka. 180 Scorpaena porcus. 248 Školjke rečne. 152 Silurus glamis. 15 5 Spondylus gaederopus. 13 1 Slepo kuče. 1 51 Prstaci. 209 Riba pržena. 157 Rupicapra rupicapra. 178 Š Šakal. 15 8 Scjllarides latus. 185 Roda bela. 170 Škamp. 132 Smuđ. najpogodnije vreme. 181. 143 Rečna školjka. 132 Somče američko. 213 Riba na žaru. 209 Ribe kuvanje. 151 Prstić. 143 Streptogelia turtur. pogodno mesto. 130 Ribolov improvizovanim sredstvima. trovanje divizmom. 134 Ridi mrav. 152. 184 Rarog. 184 Školjke rečne priprema jela. 129 Ribolov. 187 Skobalj. 184 Rana ridibunda. 239 Puževi kuvani. 180 Smuđ. 147 Prstak. 152 Sepia sepiola rondoletti. 139 Sepia officinalis. 151 Solen vagina. priprema jela. 134 Ribolov u priobalskom pojasu. 15 7 Ptice. 139 Rakovica velika. 185 Šipka. 137 Sus acrofa. 175 S Sak. 140 Ribolov. 133 Šarka. 133 Sphaerechinus granularis. 184 Rak potočni. 167 357 . 212 Puzlatke. 147 Prug. 184 Puževi. trovanje. 177 Ronac. 248 Ribe slatkovodne. 155 Stošci. 151 Spirographis spallan^am. 187 Ridovka. 156 Srčanka jestiva. 143 Rak kvarnerski. 184. 129. 167 Salmo hucho. 218 Školjke morske. 141 Rakovica mala. 184 Rečne školjke.

175 Trovanje hranom životinjskog porekla. 18 2 Z Začini. 180 Zečevi. 178 Vrša. 152. 18 5 Vivak. 143 V'enerupis decussata. 143. 181 Vulpes vulpes. 160 U Udice. 211 Ž Žaba zelena. 247 Trovanje pokvarenom. 217 Vlasulje pržene.IN D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Štuka. trovanje. 175 Tetreo urogallus. 151 Tekunice. 15 8 Žutulja murina. 143 Veiika rakovica. 141 Veliki bačvaši. 143 Želva glavata. 185 Šumski mrav. 176 Vlasulje. 248 Šumska kornjača. 182 Vinogradski puž. 130 Trygon pastinacea. 187 Šuštarica. 151 Venus veruco^a. 185 Testudo bermanni. 176 Velika kozica. 184 Zelembać. 185 Zezavac. 241 Žbirac. 157 Veverica. 136. 218 Vrabac. 133. 176 Vranac veliki i mali. 15 6 Žutulja. 185 Tetrastes bonasis. 184 Žabe priprema jela. trovanje. 217 Vlasulje smeđe. pripremanje jela. 175 Tetreb veliki i mali. 175 Thymallus thymallus. 156 Želva golema. 219 Trp obični. 180 Zelena žaba. 150 . 180 Testudo graeca. 202 Začinsko bilje. 202 Zamka. 193 Zec. 198 Ugor. 247 Unio pictorum. 164 T Tanjirka. 131 Trachinus draco. 167. 180 Vidra. 15 2 Trp pljosnati. 158 Trčka. 184 Vipera ammodytes. priprema jela. 15 8 Tuljan morski. 247 Ugor. 177 Vrana siva. 167 Vrška. 199 Vuk. 247 Voljci. 185 Zmija. 155 Trutta fario . 132 Štuka trovanje. 185 Zmija barska. 139 Zmije. 184 Uzice. 161 V 1Vanellus vanellus. 156 Vlasulje smede. 167. zaraženom i zatrovanom hranom. 135. 185 1Vipera berus. 161. 249 Trpovi.

LITER ATURA .

.

B . 3—4. Beograd. 1967. izdanje autora. Zagreb. : Ljekovito i mirođijsko bilje u jugoslovenskom primorju i njegova trgovina..: Poboljšanje ishrane produktima divlje prirode jadranskog područja. Čolić D . god. god. Čolić D. Beograd. Stuttgart. Bot. Beograd. : Divlja fauna i flora jadranskog područja kao prirodni rezervoar živežnih namirnica. B .). I.: Samonikle biljke i ljudska ishrana. 15. V. B . br. 1898. Zagreb. Bistrov A . Bakić J . C . Beograd. 16. Ž. B. br. 187— 193. izdanje Glasnika Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegoyini.: Gljive naših Šumskih predela. Moskva. B .. X I. 8 13—4.: Prirodnie rastitelnie bogatstva na službu oborone.: Samonikle biljke i ishrana ljudi. V . K. Zaštita prirode. 1930.: Gljive-bogati izvor ishrane. Čolić D. inst. Beg A . zelen. god. Cicin N . Bradanović A . Akademia nauk SSSR.: Flora za određivanje i upoznavanje bilja. B. 8: 5. Blagajić K. Jugosiovanska knjigarna. Komarova. Prošić. 1967. Beograd.: Gljive naših krajeva.: Hleb divlje prirode. Čolić D. 293—297. Domac V . : Domaće i strane čajne biljke. 19. Vrganji — plemenite vrste gljiva. Bakić /. 13. — Bokvica ili žilovlak (Plantago media L. br. Beograd. 361 . Kolarčev narodni univerzitet. god. 1921. 1967. 1948. god. Drobnjak D . Verlag Ferdinand Enke. VII. lugovih i polevih rastenii. L. Čolić D. »Četvrd jul«. B . Zagreb. god.: Die Heilpflanzen der verschieden Volker und Zeiten. 1962. Čurcić V . G . Akademia nauk SSSR. »Šumar«. 5. Moskva. Beograd. 14. br. 13. I. I. Moskva. 791 — 829. 1962. Bogojevski D . »Četvrd jul«. »Kroz planine«.: Gribi. 194—200.: Narodno ribarstvo u Bosni i Hercegovini. 1962. 8 13—4. J .: Sinekološka analiza flore gljiva u rezervatu sa Pančićevom omorikom na Mitrovcu (planina Tara). 1931. Hrana i ishrana..: Divlja flora i fauna u ljudskoj ishrani. Lenjingrad. »Vjesnik ljekarnika«. Bakota M . Beograd. jagodi. god. br. 1935. Čolić D. »Četvrti jul«.: Prirodni izvori ishrane na planini. Izdavački zavod JA Z U . Seijhozgiz. Kruberg: Upotreblenie v pišću lesnih. I. god. 1967. Hrana i ishrana. 1962. 1950. 1942. Moskva—Lenjingrad. »Četvrti jul«. Cicin /V V . br.' B . »Četvrti jul«. Seljhozgiz. br. Pomorski zbornik. izd. Sarajevo 1916.: Dikorastušćie plodovie lesa i ih ispolzovanie. B . Colić D. III. Pečurke ili šampinjoni. : Naše gobe. Vraćarić: Hranljiva i proteinska vrednost naših gljiva. Hrana i ishrana. 1960. Škare-Krvarić: Ispitivanje hranjive vrijednosti morskih organizama Jadrana s obzirom na poboljšanje ishrane naroda u bjelančevinama. Ljubljana. Čolić D.L IT E R A T U R A Agafoničev P . 1962. 1942. A . Beograd. M. Dragendorf G . I. 1962. 34/1967. Akimuškin V.: Dopolnitelnie rastitelnie resursi na službu rodine. knj. Prilog unapredenju iskorišćavanja sporednih šumskih proizvoda. 1923. 1944.

Hrana i ishrana. 1942. Sofija. 1954. jagod i grib o v. M. 1957. 1935. Narodna armija. 1940.: Naši narodni čajevi. 1963. 1963. : Sbor i pererabotka dikorastušćih zeleni.: Ovošćnie rastenia zemnogo šara. G . Grom / . 1956. II i III. 1936. 1946. 8 13—4.: Hranljiva vrednost našeg jestivog divljeg bilja. 2. Kelkoceva. izd. Moskva. žurnalov i plakatov. 19 37. Cankarjeva založba.: Je stiv i i otrovni p lod ovi. Moskva—Lenjingrad. 362 . Jovetić R . 1965. Seljhozgiz. Novinsko izdavačko preduzeće »Borba«. 210—214. Editions Charles Lavanzelle et cie. : Ispolzuite dlja pitania pribrežnuju i vodnuju rastiteljnost. 1 1 2 — 125. G rlić L j. Komarova. Moskva.: Gobe.. 1954. Gos. B. Gorfunov D . 8 : 3 —4.: Naše divlje p ovrće.: Oblepiha. Grlić L J.: Poleznie rastenia. Ju g o slav en sk o g šum arskog društva. izd. V ’. Giller A .: Žir u ishrani balkanskih naroda.: Satureja montana. Višeišaja škola. : Kako žive životinje u našoj zemlji. M osk va. U. 1951. Kaudelka V . Medsger Perry O . Beograd. B. ** *: How to Survive on Land and Sea. Mladinska knjiga. Moskva. 1944. Micković M .: G bite v B lgarija. Izdateljstvo Moskovskogo universiteta. G . The Macmillan company. Hrana i ishrana. Beograd. 175 — 185. Acta Pharm. 150— 154. Washington. Poljoprivredni nakladni zavod. Hrana i ishrana. Selskohozjaistvenoi literaturi. 115 — 118. S . J . V. Petkovšek V .S. 7 : 2 —3. Lenjingrad.: Toksikologija jadovitih rastenii. Thirteent Printing.. Stevanović D .: Problem ishrane u novoj svetlosd u uslovima krajnje oskudice. Seljhozgiz. Zagreb . Zagreb. 1962. K . Stanić: Gobe. Lenjingrad—Moskva.: Dikorastušćie poleznie rastenia SSSR. New York. B.. Minsk. I. 1966. Ljubljana. M o sk va.: K a k v u nam korist daju borovnice? »Sum arski list«. 205 — 209. * * * : Notice provisoire de survie en combat. Gro^danić S ..: Edible Wild Plants. Zagreb.LIT E R AT U R A Hfremov K V . D . Moskva—Lenjingrad. 1877. Gatin Z. Poljoprivredna biblioteka. 1963.. Seljhozgiz. Gos. Ivanišević B . Griner: Rastenia primenljaemie v bitu. sumnjive i otrovne gljive. Paris. Larisner M. Učpedgiz. 1964. izd. 1 943 * Filipović M . 1210. Kušan F . Novi Sad. 12. Bot. 1953. : Vitam inie rastenia i ih ispolzovanie v pišću. 3.: Sadržaj askorbinske kiseline i karotina u našem divljem povrću. Vojnoekonomski pregled. br. 1961. 1952. 4. Georgijevski: Dopunski izvori hrane u sluČajevima masovnih nesreća. Vraćarić: Naše jestivo divlje bilje kao izvor vitamina »C« i karotina. M oskva. 1966. G rlić L j. oktobar. Ljubljana.: V pohod za poleznim i rasteniami. četvertoe izdanie. (Janda): Najvažnije jestive. 1942. Z a greb . 1943.: Mogućnosti korišćenja samoniklih divljih biljaka i životinja u ishrani armije u ratu.: Naše samoniklo jestivo bilje. knjiga I. I . 215 — 220.. Bogojevski. br. Seljhozgiz. Seljhozgiz.: D ikorastušćie masličnie rastenia S S S R . U čpedgiz. 3. N . plodov. N . Yug. Raevski I. Sećanov 1. 1965.: Vrednie i poleznie gribi. žurnalov i plakatov. »Putnik«. 1962. 1967. La^arevska R . Giller A . 1967. 1962. 8 13—4. Zagreb. inst. 1966. Poljoprivredni nakladni zavod. Ipatev A . Hrana i ishrana. Hohrjakov M.: O vitaminskoj vrijednosti našeg samoniklog jestivog bilja. 1932.: Kak ispolzovat dikorastušćie plodi i jagodi. izd. Dšjnleski: Uloga mesa divljači u ishrani stanovništva Jugoslavije. S . Ro^evic R. Gusinin /. M oskva. Moskva. »Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena«. Poljoprivredni nakladni zavod. Stankov S. Naval Institute. S . Zagreb. Micković M . M. L. I . Gršjvo V. Selskohozjaistvenoi literaturi. Akadem ia nauk S S S R . 1967. A . G rlić L J. 1947. D ržavn o izdatelstvo »Nauka i izkustvo«. Janković A . V . N ikoliš G . Stankov S. Acta Pharm. Yug..

Seljhozgiz. A . Troickaja 0 . P . Institut za ispitivanje leko vitog bilja. Tortic M . »Acta Botanica Croatica«. Micković: Dopunski izvori hrane u slučajevima masovnih katastrofa. Hrana i ishrana. M. Čolić. A . D. Beograd. M oskva. M. Bogojevski. Vol. Izdatelstvo na Blgarskata akademija na naukite. Lenjingrad. Intendantska uprava JN A DSNO. 1957. Dubrovskaja: Ispolzovanie v pišću dikorastušćih sjedobnih rastenii.. M. 7 : 2 —3. Vasilikov B.. Moskva. 1961. 1942. 141 — 149. L . Uvalin: N aša iskustva u korišćenju divlje flore i faune za ishranu. X X V .: Gljive. L. 1959. Urbani M . B eograd .. 1960. ** *: Uput o upotrebi divlje zeleni i lišća baštenskih biljaka za vitaminizaciju hrane. 1946. Pikevič. Poljoprivredni nakladni zavod. 8 : 3 — 4. 1966. V . Zagreb. Departm ent o f the A rm y. Turkin V. V. Vračarić B .: O rasprostranjenju gljiva u Gorskom kotaru. 1967. V. Kitanov: Divi polezni rastenia v Blgarija. Bot. Zagreb. ***: Survival. Hrana i ishrana. M. 1949. B. W ashington. D . 1966. Botanički institut. MNO. meso naših šuma. : Naše lekovite sirovine. Rjabinin. inst. Komarova. Department of the Air Force.: G rib i. 1946. Izdateljstvo M inisterstva selskogo hozjaistva S S S R . . Vojnoizdavački zavod.: Ispolzovanie dikorastušćih plodov jagodnih i orehoplodnih rastenii. 1 81 — 186. Tucakov ] . * * * : Survival. Sofija.L IT E R AT UR A Stojanov N . A .. Vraćarić B . 1954* ** * : Uputstvo za izgradniu poljskih intendantskih objekata. Washington. 1961.

.

................... .. Pripremanje č o r b i ........... Pripremanje jela od d iv lja č i... Pripremanje jela od vodozemaca........................................................................................................................................................................ Ostale životinjske v r s t e .............................. Pripremanje jela od p t i c a ......................................................................................................................................................................................................................................................... Lov ptica i divljači improvizovanim sredstvim a...................................................................... D i v l j a č .......... ......... Pripremanje jela od nekih divljih biljaka priobalskog područja ................. O TRO VN E IL I Š K O D L JIV E B I L J K E .................................................................... Predgovor ................. Najčešće vrste jestivih divijih biljaka ................................................... ................................. U V O D .............................................................. Pripremanje variva od p o v r ć a ............ V.......... ................................... Začini — začinsko bilje ....................................................................................... VI........................... Slatkovodne r i b e ................................................. P R IP R E M A N JE JE L A ................. Neka pravila za sakupljanje i korišćenje divljih biljaka za jelo ................................................................................................................... JE S T IV O D IV L JE B I L J E ............................................. Pripremanje jela od g lo d a r a ............................................................................................. Jestive gljive ............................................................... gmizavaca i in sek ata.............................................. G O B E ) ............................ IS H R A N A D IV L JIM B IL JE M I Ž IV O T IN JA M A I.............. G L JI V E (PEČU RKE....... ............................ Otrovne gljive ............................................................................................. .................................................................................................................. Otrovne morske životinje ..... ..................... Pripremanje jela od gljiva ....................................................... II............................................ ........... Opšte n apom en e........................................................................................................ Mere kojima se sprečava trovanje gljivama .............. P t i c e ............................................................. ........... Pripremanje jela od riba ................................................... Improvizovana sredstva za lov morskih ž iv o t in ja ............... Sabiranje morske soli na terenu .................. IV................................................... III............... ........................................................................................S A D R Ž A J Od autora povodom II iz d a n ja ............ Jestive morske životinje ..................................................... Pripremanje supa . 5 7 13 21 21 27 100 110 m 123 126 129 129 139 158 161 174 174 184 188 201 201 202 202 203 204 206 208 209 209 211 214 215 215 ....................................................................... JE S T IV E D IV L JE Ž I V O T I N J E ....................................................................... ...

...............................................................................................................................................................................................................252 Racionalna potrošnja vode .. ............237 R i b e .................................................................................235 Divlje bilje .................................................... 217 Pripremanje čajeva i vitaminskih napitaka .................................... 268 — Uklanjanje otpadnih m a te rija ....................................238 T r p o v i ..... ................................................... ............ .............................................. ...................222 Pripremanje sušnice ................................................................................................... 270 ............ ...............................239 Puževi .... ... $ ....................................... 3 3 7 L I T E R A T U R A ..................................................................................................... ... .......................................................221 Pripremanje pogače .. ........................................................240 Trovanja hranom životinjskog p o r e k la ................................. .................... ................. ............................................................................................................ .......................................................* .219 Pripremanje h l e b a ................................................................ ...........252 Opasnost od upotrebe higijenski neispravne v o d e ..................... PRVA POMOĆ PRI TRO VAN JU D IV LJIM B IL JK A M A I ŽIVO TlN J A MA ..................................... ...................... zaraženom i zatrovanom h ra n o m ....256 M e s o ............ ............ .............................................................................. 258 Dobijanje vode iz b ilja k a ..................................................................264 — Uredenje logora (kam p a).......................................221 Pripremanje vatre i ognjišta (ložišta........ 264 — Snabdevanje v o d o m ............................................... 272 — Uređenje bivaka P R I L O Z I ........................255 Upotreba atmosferske v o d e ....... ...... s i p e .................................................................. ... .... 263 — Izbor mesta za sta n o v a n je ........ .................................260 X...217 Pripremanje jela od nekih divljih životinja priobalskog područja ..............................................260 Prečišćavanje v o d e .............................................................. .................................253 Pronalaženje v o d e ................................................ 267 — Lična higijena .. .249 IX................. ..240 Trovanje divljim biljkama ..................................................... K O N Z E R V IS A N JE H R A N E ....................... ' ....)............................................SADRŽAJ Najjednostavniji način pripremanja jela od mesa ..............................................................................247 Trovanja pokvarenom.................229 VII.235 Gljive ............................................ .................. 275 IN D E K S I ........259 Dobijanje pitke vode od morske v o d e ...............237 Hobotnice.. .......... .. 3 59 3 66 .............. lignji.............................................................. ................................................................ ......................................... ............................................................ ............. S N A B D E V A N JE VODOM ...... 267 — Higijenska priprema h r a n e .................................................... ..................... IM PRO VIZO VAN I SM EŠTA J U PRIRODI ............239 VIII......................254 Improvizovanje vodnih o b je k ata.......................................................................................

.

Štampa Tiskama Mladinska knjiga Lj ublj ana 1977 .IS H R AN A U PRIRODI urednik N I K O L A POPOVIĆ grafička oprema JAŠA DANON korektor L J I L J A N A IL IĆ Izdaju VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD I NARODNA KNJLGA Beograd Tiraž: 10.000 prim eraka Štampa završena septembra 1977.

.

mmm .

.

< i i o Ph < < VOJNOIZDAVA CKI Z A V O D • NA RODN A KNJK .i BEOGRAD X C /3 ■ X A T -'* ~ '■ i.A . > ' t' .

ISHRANA U PRIRODI -----1X . .______________________________________ / jž " ~r n t đ r .. .___ ... r__ jSŽfc.. .....

ciscoexam-online-sale-200-125-exam    | udemy-newccnax-sale-200-125-exam    | whats-new-with-ccna-sale-200-125-exam    | ccna-practice-quiz-sale-200-125-exam    | What-is-the-difference-sale-200-125-exam-cert    | boson-practice-sale-200-125-exam-practice    | measureup-Cisco-Certified-Network-Associate-sale-200-125-exam    | globed-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam-standard    | exam-labs-sale-200-125-exam-cert    | streaming-ccna-sale-200-125-exam-technologies    | caring-charts-blood-pressure-sale-200-125-exam    | pluralsight-courses-networking-cisco-sale-200-125-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-200-125-exam    | safaribooksonline-library-sale-200-125-exam-routing    | learncisco-ccna.php-sale-200-125-exam-tast    | protechgurus-fees-syllabus-sale-200-125-exam    | certificationkits-cisco-ccna-sale-200-125-exam-standard-kit    | zeqr-lazaro-diaz-course-sale-200-125-exam    | 9tut-faqs-tips-sale-200-125-exam    | scribd-document-CCNA-sale-200-125-exam    | itunes-ccnax-sale-200-125-exam    | linkedin-cisco-sale-200-125-exam-questions-details    | teachertube-ccna-sale-200-125-exam-practice    | killexams-detail-sale-200-125-exam    | examsboost-test-sale-200-125-exam    | ccnav6-online-full-collections-sale-200-125-exam    | spiceworks-topic-sale-200-125-exam    | behance-gallery-sale-200-125-exam    | vceguide-share-experience-sale-200-125-exam    | techexams-forums-ccna-sale-200-125-exam    | free4arab-sale-200-125-exam    | openlearning-courses-sale-200-125-exam    | mindhub-Cisco-Certified-Network-sale-200-125-exam    | vceplus-ccna-exam-sale-200-125-exam    | examsforall-cisco-sale-200-125-exam    | how2pass-ccna-practice-tests-sale-200-125-exam    | simulationexams-details-ccna-sale-200-125-exam    | teksystems-sale-200-125-exam-routing-switching    | cram-flashcards-sale-200-125-exam    | pass4cert-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam    | snatpedia-ccnaa-sale-200-125-exam    | cert4sure-free-download-sale-200-125-exam    | logicindia-ccnarouting-switching-sale-200-125-exam    | justcerts-practice-questions-sale-200-125-exam    | isc2-cissp-sale-CISSP-exam    | infosecinstitute-cissp-boot-camp-sale-CISSP-exam    | tomsitpro-security-certifications-sale-CISSP-125-exam    | infoworld-cissp-certification-sale-CISSP-exam    | welivesecurity.com-cissp-certified-sale-CISSP-exam    | searchsecurity-definition-sale-CISSP-exam    | simplilearn-cyber-security-training-sale-CISSP-exam    | arstechnica-security-sale-CISSP-exam    | cybrary-course-cissp-sale-CISSP-exam    | skillset-cissp-sale-CISSP-exam    | transcender-certprep-sale-CISSP-exam    | pearsonvue-sale-CISSP-exam-cert    | gocertify-isc2-issp-sale-CISSP-exam    | trainingcamp-training-bootcamp-sale-CISSP-exam    | cbtnuggets-security-sale-CISSP-exam    | cglobalknowledge.com-us-en-sale-CISSP-exam    | itgovernance-cissp-sale-CISSP-exam    | boson-certification-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-training-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-sale-CISSP-exam-123    | cybervista-sale-CISSP-exam-cert    | becker-sale-CISSP-exam-pdf    | youracclaim-certified-information-sale-CISSP-exam    | techexams-forums-sale-CISSP-exam    | munitechacademy-courses-sale-CISSP-exam    | hot-topics-cyber-security-courses-sale-CISSP-exam    | pearsonitcertification-sale-CISSP-exam    | sybextestbanks-wiley-sale-CISSP-exam    | lifewire-preparing-sale-CISSP-exam    | villanovau.com-resources-iss-sale-CISSP-exam    | intenseschool-boot-sale-CISSP-exam    | phoenixts-training-sale-CISSP-exam    | infosecisland-blogview-sale-CISSP-exam    | centralohioissa-member-sale-CISSP-exam    | learningtree-courses-certified-information-sale-CISSP-exam    | udallas.edu-executive-education-sale-CISSP-exam    | umbctraining-Courses-catalog-sale-CISSP-exam    | skyhighnetworks-cloud-security-sale-CISSP-exam    | helpnetsecurity-cert-sale-CISSP-exam    | secureninja-certification-bootcamp-sale-CISSP-exam    | mercurysolutions-information-sale-CISSP-exam    | exam-labs-info-sale-100-105-exam-pdf    | cbtnuggets-training-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | gocertify-ccent-practice-quiz-sale-100-105-exam    | ciscopress.com-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | boson-practice-sale-100-105-exam    | examcollectionuk-vce-download-sale-100-105-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-100-105-exam    | transcender-practice-sale-100-105-exam-test    | techexams-forums-ccna-ccent-sale-100-105-exam    | shop-oreilly-sale-100-105-exam    | safaribooksonline-library-view-sale-100-105-exam    | subnetting-download-ccent-sale-100-105-exam    | 2cram-icnd1-online-quiz-sale-100-105-exam    | networklessons-routing-sale-100-105-exam    | centriq-123-ccna-certification-sale-100-105-exam    | ituonline-interconnecting-sale-100-105-exam    | transcender-introducing-the-new-sale-100-105-exam    | measureup-Networking-Devices-Part-sale-100-105-exam    | vceguide-icnd1-experience-sale-100-105-exam    | dumpscollection-dumps-sale-100-105-exam    | computerminds-business-sale-100-105-exam    | globed-ccent-or-icnd1-sale-100-105-exam    | ucertify-load-course-sale-100-105-exam    | academy-gns3-sale-100-105-exam    | visiontrainingsystems-product-sale-100-105-exam    | pearsonhighered-program-Wilkins-CCENT-sale-100-105-exam    | vceplus-ccent-sale-100-105-exam    | mindhub-Interconnecting-sale-100-105-exam    | sale-70-410-exam    | we-sale-70-410-exam    |
http://mleb.net/    | http://mleb.net/    |