ISHRANA U PRIRODI

ISHRANA U PRI RODI

V O JN O IZ D A V A Č K I Z A V O D
BE O G R A D , B A L K A N S K A 55

N A R O D N A K N JIG A
, BE O G R A D , ŠA FA R IK O V A 11

AUTORI Dr BO R IV O J VRAČARIĆ

profesor sanitetski pukovnik
JO SIP BA K IĆ

,

biolog
Dr Sci DUŠAN ĆOLIĆ

naučni savetnik
V O JT E H L IN T N E R

biolog
Mr ph. M IO DRAG MICKOVIĆ

sanitetski potpukovnik
Dr RADOM IR R A JŠIĆ

docent sanitetski pukovnik
D RAGO Š STEVA N O V IĆ

,

publicista
Dr Sci M IL E N K O U V A LIN

pukovnik

Za izdavače:

VIDAK PERIĆ, direktor pukovnik SLOBODANBRAJOVIĆ

ISHRANA U PRIRODI
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje

VOJ NOIZDAVAČKI ZAVOD NARODNA K N JIG A
B e o g ra d

S L IK A N A K O R IC A M A Sremuš ( Allium ursinum) Bokvica (Plantago media) S L I K A N A U N U T R A Š N J O J S T R A N I K O R IC A Sedmolist ( Aegopodium podagraria) S L I K A N A S T R A N I 3. Divlja ruža ( Rosa canina)

Clanovi ovog društva bili su inicijatori i zajedničkih akcija sa omladincima iz drugih mesta naše zemlje. Bolje su sistematizovana i dopunjena poglavlja »Jestive morske životinje« i »Improvizovana sredstva za lov morskih životinja«. drži seminare na omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za stanovništvo. Cinjenica da je prvo izdanje ove knjige u kratkom roku rasprodato ukazuje da je ona naišla na dobar prijem kod naše javnosti. gde se mogu naći i na koji način upotrebiti za ishranu. Pionir u tom pogledu je Društvo mladih istraživača »Vladimir Mandić— Manda« iz Valjeva.nas raduje što je knjiga zainteresovala omladinu i podstakla njenu aktivnost na upoznavanju i proučavanju mogućnosti koje priroda pruža čoveku. koju obrađuje ova knjiga. ne samo za rekreaciju. Tome u prilog govore i brojna pisma upućena autorima. Poglavlje »Jestivo divlje bilje« dopunjeno je novim vrstama. koji se bave i istraživanjima rasprostranjenosti i načina upotrebe za jelo divljih biljaka i životinja. Na bazi novijih rezultata ispitivanja revidirana je i dopunjena tablica vitaminskih vrednosti divljeg bilja i unete su tablice o hemijskom sastavu i kaloričnoj vrednosti divljih biljaka i gljiva. koje već nekoliko godina planski vrši terenska istraživanja. ali je ono dopunjeno u skladu sa novim saznanjima do kojih smo došli u radu na ovim pitanjima i sa predlozima čitalaca. U okviru omladinske organizacije formirana su društva ili sekcije mladih istraživača. Naš cilj je bio da ovom knjigom pružimo te podatke ljubiteljima prirode i svima koji se mogu naći u situaciji da potraže izvore hrane u divljoj prirodi. kakva im je hranljiva vrednost. 5 . već i za opstanak u surovim uslovima rata. Koncepcija i namena drugog izdanja ove knjige ostale su iste. U ovome bitnu ulogu ima to što mnogi ne znaju koje su divlje biljke i životinje jestive. koje doprinose jačanju bratstva i jedinstva i svojevrsnim pripremama omladine za opštenarodnu odbranu. ušla i u nastavne programe nekih naših škola.O D A U T O R A PO V O D O M D R U G O G IZ D A N JA Priroda naše zemlje je veoma bogata. Sa naročitim zadovoljstvom ističemo da je materija. Posebno . ali se još uvek malo koristi sve što ona pruža osobito u pogledu ishrane.

a naročito našoj omladini i nastavnicima biologije. koji dobrovoljno ili prinudno odlaze u prirodu. Predajući ovo izdanje javnosti. Posebno se toplo zahvaljujemo svim saradnicima na uloženom trudu da se pripremi ovo novo izdanje.OD A U T O R A Najzad. jer smo dosli do zaključka da bi za one. zahvaljujemo svima na korisnim primedbama i molimo za dalju saradnju i predloge. dodano je novo poglavlje »Improvizovan smeštaj u prirodi«. U Beogradu. koristeći improvizacije stambenih objekata i sanitarnih uređaja od priručnih materijala. Autori . jula 1977. bilo korisno da znaju kako da odaberu mesto za smeštaj i kako da ga urede. god.

morao je da jede »skakavce i med divlji«. U prvobitnoj Ijudskoj %ajedniciy kada je čovek tek ^apočeo svoj pohod ka oslobađanju od svemoči prirode. V eliki društveni potresi. a nisu videli šta im priroda nudiy nisu ^nali vrednost tih ponuda. Ocenjujuči^ dakle^ poseban društveni ^načaj ishrane divljom florom i (aunom. Naša davna i nedavna prošlost pune su primera koji poka^uju koliko su bili sna^ni motivi da se prihvati ovakva ishrana. u sklonosti da bryo ^aboravlja pouke koje je sticao prola^eči kro^ iskusenja i nedače tokom svoje čudljive i paradoksalne istorije. Njihova podloga lešj u navikamay stečenim % a vreme obilja. Ljudi su strahovali od smrti. Zelelo se tačno da sa^na: koliki re^ervoari . u Čovekovoj ilu^iji da je nekadasnju svemoč prirode več pretvorio u svoju svemoč nad njom. tako je popuštao inače nesalomljivi moral naših ratnika. grupa naših stručnjaka postavila je J)reda se ^adatak da u ceo ovaj problem unese nešto više naučne svetlosti. Kako su se pojedinci snala^ili u toj i^nenadnoj nemaŠtini^ ^avisilo je od njihove motivisanosti i rešenosti da se suprotstave ^lu. u predrasudama. M isir i Mesopotamija u biblijskim vremenima behu sinonim bogatstva. ali^ jo š i više. takva ishrana bila je čoveku skoro jedina mogučnost i^bora. Otpori su počeli da se javljaju u procesu proi^vodnje materijalnih dobara i čovekovog odvajanja od prirode. a pola^eči i od po^itivnih iskustava steČenih %a vreme gladi i ratova. Stvarna oskudica u hrani išla je ruku pod ruku sa net^nanjem i predrasudama^ a predrasude behu jaČe i od same smrti. Pa ipak^ kada je jedan ne^adovoljnik postoječim poretkom odbegao u pustinju. nerodne godine i^nenadno su blagostanje pretvarali u krajnju nemaštinu. Tako i u našim predelima i^umirahu cele porodice % a vreme gladnih godina. od njihove snage da se odreknu stečenih navika.PRED GO VO R / judska ishrana divljim biljem i ^ivotinjama ima svoje pristalice i svoje protivnike. kao i od po^navanja prirode. da jo j se pru^i otpor. ili nisu hteli da ih prihvate. umirali od gladi. ratovi. revolucije^ elementarne katastrofe.

Mickovic\ Podobnik. Paralelna istra^ivanja jestive divlje flore i faune u 7 područja priobalskog pojasa i 6 ostrva fadranskog mora i^vršila je druga istra^ivačka grupa (Bakic\ Bakota. u dva maha. kakve ra^like u tom pogledu postoje s ob^irom na godišnja doba. Istra^ivačka grupa ( Ačimovic\ Bogojevic\ Čolic\ GedoŠev. U verodostojnost ovih ispitivanja ne treba sumnjati. Količine nekih od glavnih vitamina i minerala u prirodi su skoro neograničene. pored fi^iološkog učinka. Priroda je puna blagodeti. letači. ali i pretnji. treče. a naročito one grupe koje se. dobrom organi^acijom rada mogučno je da manje. nego. drugo. Upravo takvom cilju treba da posluij i ova knjiga. valja da se jasno istakne sledeče: preduslov % a ovakav naČin ishrane ne le%i samo u po^itivnoj motivaciji. nala^e ili se mogu ^adesiti u prisnijem dodiru sa prirodom. stanovnici planinskih naselja. na način dostupan prosečno obra^ovanom Čoveku. isto toliko. ovim načinom ishrane mo%e da se postigne i nesumnjiv moralmo-psihološki učinak. kakav je najpodesniji način njihovog pripremanja i kon^ervisanja na terenu. Zlatar.PREDGOVOR i kakve vrste divlje flore i faune se kriju u prirodi naše ^emlje. u prirodi naŠe ^emlje sadr^ano je veliko bogatstvo jestive flore i faune. ponekad opasniji i od samog gladovanja. A li da bismo ^atvorili vrata eventualnim ilu^ijama i preterano pojednostavljenim gledanjima na ove mogučnosti. Prema tome. je r su proverena ne samo na »vlastitoj ko^i« nego 8 . Re^ultati ovih sedmogodišnjih istra^ivanja mogli bi. Stevanovic\ Šlajmer. šumski radnici. i to u svakom godišnjem dobu. Berovic\ Corn. ^begovi u ratu ili posle elementarnih katastrofa. Zovič) pod rukovodstvom profesora dr Borivoja Vračariča ispitivala je 22 ra^ličita područja. Ispitivanja su vršena u rano proleče. Ona mo^e da bude mati. način pripremanja i kon^ervisanja. u uslovima potpune i^olacije. vojne jedinice i dr. u ^imu. vitaminski i mineralni sastojci. prema iskustvu. rat) tako i u redovnim prilikam a. Radoševic\ Rajšic\ Savic\ Starina. kakva je njihova biološka i hranljiva vrednost. kao što su: planinari. u dobrom poznavanju prirode. i^viđači. anali^e vitamina u pokretnoj laboratoriji.jesen i. kako u vanrednim (elementarne nesreče. Slo^enije hemijske anali^e obavljene su u centralnoj laboratoriji. ali i surova mačeha. voljom ili nevoljom. utoliko što se su^bije strah od gladiy a onje. godine u% finansijsku pomoč Komisije % a medicinskonaučna istra^ivanja ( K O M N IS ) i materijalnu pomoč Intendantske uprave D SN O i Komande Ratne mornarice. leto. Istrašjvanja su otpočela jo š 1961. omladinske radne brigade. Uvalin. data sva praktička uputstva 0 ishrani u prirodi. Musafija. brodolomci. Veči deo radova obavljen je na terenu: perlustracija količine i vrsta hrane. brdski i planinski pojas i jedno močvarno područje. akojoj nedostaju belančevine. najkrače da se re%imiraju ovako: prvo. Ivaniševic\ Lintner. U njoj su. potencijalni korisnik ovih re^ultata mo%e da bude celokupno naše stanovništvo. Lukic\ Ljumović'. pa i veče grupe Ijudiprikupe u prirodi dovoljno hrane. bilo kao dopuna redovnoj ishrani. Sve zavisi od toga u kolikoj meri vladamo naučnim saznanjima o njoj. subjektivno ocenjivanje ukusa i fi^jološko-psihološkog učinka hrane i dr. obuhvatajuči p ri tom ni^ijski.bilo %apotrebe »pre^ivljavanja«. Skare). Tucakov.

PREDGOVOR

/ kro^ »vlastite stomake« istra^ivačke grupe, kojoj nije nedostajalo ni naucne o^biljnosti ni nesebične strasti % a ovakav eksperimenat. Međutim, % a potpuno ovladavanje ovim uputstvom neće biti dovoljno da se knjiga jedanput pročita, pa niti da se, poput turističkog bedekera, ponese u prirodu. Njen sadr^aj treba naučiti! To se; pak, mo%e postići putem skola i kurseva i, pogotovo, putem praktičkog uve^bavanja na terenu. Zato s ra^logom očekujemo da će ^ainteresovane organi^acije i ustanove ( Planinarski save^, Pokret gorana, Ferijalni save^, Save^ i^viđaČa, Podmladak Crvenog krsta, Civilna ^astita, Save^ % a telesno vaspitanje Parti^an i druge) učiniti sve sto od njih ^avisi kako bi dragoceno iskustvo, sa^eto u ovoj knji^i, postalo svojina sirokih masa. A li, p ri svemu tome ne smemo da ^aboravimo nesto sto je jo š va^nije od sveukupne aktivnosti na obra^ovanju masa %a korišćenje prirodnih i^vora hrane. To je zaštita prirode. Priroda je i%lo%ena ra^nim Štetnim i ra^ornim uticajima, čiji je pokretač najčešće sam čovek. Stalna ugro^enost prirode od čovekove eksploatacije mogla bi jo š da se poveća ako bi Ijudi nekontrolisano t nera^umno krenuli u pohod na prirodne i^vore hrane. S 'i^u^etnom pa^njom treba se odnositi, pre svega, prema fauni (ptice, šumski mravi). Zapravo, njihova upotreba % a ishranu do^voljena je samo u vanrednim prilikama (rat). Re^erve biljne hrane neuporedivo su veće, praktički su neiscrpne, ukoliko ne bi, i% drugih ra^loga, nastupili poremećaji u prirodnim odnosima. Stoga je i sloboda u upotrebi divljeg bilja ^natno šira. Ova upo^orenja navode nas na ^aključak da je neophodno da se, uporedo sa obra^ovanjem u pogledu koriŠćenja prirodnih i^vora hrane, sprovodi obra^ovanje i vaspitanje korisnika kao čuvara prirode. Samo onaj ko prirodu poštuje, štiti i neguje ima pravo i da se posluži njenim blagom. Beograd, januar 1968. god. General-pukovnik dr Gojko N ikoliš, s. r.

9

I S H R AN A U PRIRODI

•V '

I. UVOD

Covek je oduvek težio i dan-danas teži da što bolje upozna prirodu i mogućnosti koje mu ona pruža. Jedan od osnovnih razloga je i to što \/ prirode dobija hranu bez koje ne može da opstane. A priroda je njen ogroman, nepresušni izvor koji je još uvek nedovoljno iskorišćen. ( )d oko 350000 biljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, približno jedna trećina može da se jede, a čovek stvarno koristi za jelo jedva oko Uoo vrsta. Od oko 2 miliona životinjskih vrsta, jede se oko 50. To znači da ogromno bogatstvo hrane, koje priroda pruža, ostaje neiskorišćeno. Glavni razlozi za ovo su neznanje, ukorenjene navike u ishrani, predrasude, strah od trovanja i gadljivost. Ukorenjene navike, koje su ne tako retko rđave, često dovode do nepravilne ishrane i ometaju da se ona poboljša primenom već dobro poznatih i priznatih načela ishrane, a time i uvođenjem u ishranu niza kultivisanih i odomaćenih namirnica i jela. Ista stvar je i sa predrasudama. Otuda se u nas još uvek srećemo sa pojavom da jedni ne jedu neke vrste kultivisanog povrća (kelj, mrkvu, spanać i sl), a drugi ne jedu ncke vrste mesa (npr. ovčije). U pogledu korišćenja za jelo divljeg bilja i divljih životinja, stvar je još gora. Na ovo, sem navika i predrnsuda, utiču i drugi faktori. U prvom redu to što mnogi ne znaju šta može da se jede od onoga što nam divlja priroda pruža i na koji način može da se pripremi za jelo. Sa neznanjem tesno je povezan i strah od irovanja, koji je često preteran i neopravdan jer je veliki broj jestivih hiljaka, a relativno mali otrovnih. Najbolji primer su gljive. Od više siotina vrsta koje se mogu naći u našim šumama i na našim livadama, svega nekoliko ih je otrovno. No, i pored toga, u nas se gljive jedu veoma malo. U nekim krajevima stanovništvo čak sakuplja pojedine vrste i’ ljiva, suši ih i prodaje na pijaci, ali ih ne jede. To što se u nizu slučajeva divlje životinje ne jedu, najčešći je razlog gadljivost. Ovi faktori irnaju ra/ličit efekat u raznim krajevima naše zemlje i u raznim slojevima stanovništva. Tako se tu i tamo kuvaju jela od mladih kopriva, štavelja ili blitve, pravi sos od kiseljaka, salata od maslačka ili tratinčice, papriUiiš od puževa, čorba od kornjača, itd. Međutim, nije retka pojava da se

UVOD

u jednom naselju takva hrana jede, a u susednom ne. Bilo je i slučajeva da su u godinama gladi pojedinci radije umirali od gladi nego da se spasu jedući puževe, žabe, gljive, divlje bilje i sl. Drastične primere je dala glad koja je harala Hercegovinom i Crnom Gorom 19 16 — 1918. godine. Tada su celokupne porodice poumirale od gladi. Ljudi su jeli bezvredne predmete, kao što su hrastova kora, koža od starih opanaka i sl., a zbog neznanja, predrasuda i gadljivosti nisu se prihvatili puževa, žaba ili zelembaća. Zbog toga, da bismo bolje koristili u ishrani sve što nam priroda pruža, neophodno je upoznati se sa vrstama divljih biljaka i životinja koje mogu da se jedu, kao i sa tim gde mogu da se nađu, kako mogu da se razlikuju od otrovnih i neupotrebljivih vrsta, kako se pripremaju za jelo i konzervisanje. Pri tome treba da se ima u vidu da je gradsko stanovništvo najviše odvojeno od prirode i naviknuto da se skoro isključivo koristi kultivisanim biljkama i domaćim životinjama. Seosko stanovništvo je u stalnom kontaktu sa prirodom, bolje je poznaje i lakše koristi, mada još uvek nedovoljno zbog predrasuda i ukorenjenih navika. Najmanje pati od predrasuda i gadljivosti stanovništvo primorskih krajeva, jer je naviklo da se hrani raznim morskim životinjama, divljim salatama i sl. Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje biljke i životinje postoji i danas i pored razvijene proizvodnje kultivisanih biljaka i domaćih životinja. U planinskim krajevima ishrana stanovništva je jednolična i siromašna, jer klimatske prilike ne dozvoljavaju da se gaji niz vrsta povrća i voća. Istovremeno, ne jedu se brojne jestive vrste divljeg bilja i životinja. Radnici koji rade na seči šume, izgradnji puteva i drugim radovima na mestima udaljenim od naselja često mesecima oskudevaju u vitaminskoj hrani, dok svuda oko n)ih ima divljeg bilja od koga mogu da se pripreme veoma ukusne čorbe, variva, salate ili vitaminski čajevi. Planinari, izviđači i drugi ljubitelji prirode takođe se malo koriste onim što im divlja priroda pruža, već se obično isključivo hrane konzervama. Međutim, još važniji razlog od ovih je taj što u raznim masovnim katastrofama dolazi do oskudice hrane i poremećaja ishrane stanovništva u postradalim područjima. To jasno pokazuju iskustva stečena prilikom poplava ili zemljotresa, a naročito za vreme ratnih katastrofa. Ne treba da se izgubi iz, vida ni činjenica da je sada u akciji i međunarodni program iznalaženja novih izvora hrane, da bi se otklonio postojeći deficit u ishrarii stanovništva nerazvijenih područja i podmirile sve veće potrebe sveta za hranom. Cilj ove knjige je da ukaže na mogućnosti da se za ishranu upotrebljavaju one jestive divlje biljke i životinje koje češće i u priličnim količinama mogu da se nadu u našoj zemlji. U zavisnosti od konkretne situacije, mogu da ’se upotrebljavaju ili kao dopunski i^vori hrane za obogaćivanje ishrane vitaminima, belančevinama i drugim sastojcima, ili kao jedini i^vori hrane, što može da bude slučaj u vreme masovnih
14

UVOD

kjilastrofa. Ne treba smetnuti s uma da jestive divlje biljke i životinje mogu da posluže i kao dobra sirovina prehrambene industrije za proizvodnjti konzervi, koncentrata i vitaminskih napitaka. Jestivo divlje bilje po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti može da se svrsta u nekoliko grupa: Povrćne biljke i salate — to su zeljaste biljke, čiji se listovi ili nežne stubljike upotrebljavaju za pripremanje salata, čorbi i variva. Hlebne biljke su one čiji koren, krtola, lukovica ili plod, zbog bogatstva u skrobu, mogu da posluže za pripremanje pirea, kaša ili hk'ba. Cajne biljke su one čije se lišće ili celokupni nadzemni delovi upoirc-bljavaju za spremanje čaja ili vitaminskih napitaka. Začinske biljke služe da se njima poboljša ukus hrane i zamenjuju hiber, papriku i druge začine. ( )cl nekih jestivih divljih biljaka može da se upotrebi za ishranu sanio jedan deo (lišce, ili koren, ili plod), a od drugih dva ili više, pa i svi clclovi. l'rehrambena vrednost jestivog divljeg bilja zavisi prvenstveno od dela hiljke koji se koristi za ishranu. Lišće je, po pravilu, bogato vitaminima, plodovi šećerima i vitaminima, a krtole, koreni i lukovice su često |> i ii vji skladišta skroba i drugih šećera. Neki plodovi i semenje su odličan i/vor masnoća. Zbog toga, pri korišćenju divljeg bilja za ishranu treba itnali li vidu da dovoljno kalorija i šećera može da se dobije iz podzemnili clelova (krtole, koreni, lukovice) i plodova, dok lišćei zeljaste stabIjilu' prvenstveni značaj imaju zbog bogatstva u vitaminima. Kaloin tia i vitaminska vrednost jedstivih divljih biljaka prikazana je u prilo^u i i 3. Kalorična vrednost lišća i zeljastih delova biljaka je relativno mala, k,io šlo je to slučaj i sa kultivisanim povrćem tipa spanaća, kupusa, kelja i sl. Iz 100 g očišćenih povrćnih biljaka i salata dobija se od 22 do 70 kalorija, zavisno od vrste biljke. Kalorična vrednost podzemnih cU'lova, naročito krtola, znatno je veća i slična je kao kod krompira. < )hicla se iz 100 g očišćenih hlebnih biljaka dobija od 34— 140 kalorija. Nuročito visoku kaloričnu vrednost imaju orasi, lešnici, žir, kestenovi. 11 pogledu vitaminske vrednosti na prvom mestu su povrćne hiljkc* i saiate kao bogati izvori vitamina C i karotina.Divlje voće je ho^aio u vitaminu C. Podzemni delovi biljaka ne sadrže karotina, a i viiiimina C imaju malo. Zbog toga, za obogaćivanje ishrane vitaminima prvenstveno treba upoi rebljavati povrćne biljke i salate, a za obezbeđenje kalorija hlebne hiljke i divlje voće. Veoma je značajno da su clivlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u viiaminima nego kultivisane biljke, kako to pokazuje ovo uporedeiijr sadr/aja vitamina C i karotina u 100 g nekih divljih i pitomih biljaka:
15

UVOD

Di vlje

biljc

Vitamin C 105 123 115 305 66 33 mg mg ; mg mg mg mg

Karotin 5,6 mg 6,3 mg 5> 8 mg 2,8 mg 3,6 mg 5,5 mg 4,8 mg 2,6 mg

Kopriva Stavelj Brašnjenik Jagorčevina Kiseljak Maslačak Sremuš (list) Krasuljak P i t 0 m 0 b i 1j e Kupus Kelj Spanać Salata zelena Paprika želena

45 mg 34 mg

50 mg 115 mg 59 mg 120 mg

0,06 mg

4,5 2 mg
5,65 mg 0,32 mg

7 mg

°*38 mg

Čajne biljke su veoma bogate u vitaminu C, kako to pokazuju podaci o količinama ovog vitamina, koje se sadrže u ioo g pojedinih čajnih biljaka:

Iglice bora . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 mg Gospin plast . . . . . . . . . . . . . . . 132 mg .............................................. 44 mg Majčina dušica Ruža planinska ( l i s t ) ................................................................. 1 26 mg Malina (list) .................... ..... . . . ■ • . . . • 157 mg Jagoda ( l i s t ) .......................................................................118 mg 'ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 mg

Pošto dnevne potrebe čoveka u vitaminu C iznose u proseku 75 mg, a vitamina A 3 mg, to na osnovu napred navedenih podataka može da se zaključi da te potrebe čoveka mogu lako da se podmire sa 100—200 g pojedinih vrsta divljeg bilja, uzimajući u obzir da$e vitarpini delimično uništavaju prilikom kuvanja. Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve gorče, to za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci, koji izbijaju u jesen. U leto mlađe biljke treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima, a brati sočnije lišće i mlade ovrške. Gorčina se donekle uklanja tako što se baca prva voda od kuvanja, kako se to čini i prilikom pripreme spanaća. Neke biljke mogu da se jedu
16

jeleni. To nam ne pružaju u potrebnoj meri hiljke. jer je njihova upotrebljivost proverena u praksi. pržene gljive i dr. jazavci. naučiti da se dobro raspoznaju otrovne divlje biljke i otrovne i'ljivc. paprikaši. inorske i rečne ribe. za razliku od jestivog divljeg bilja. Međutim. . Od gljiva mogu da se pripremaju vcoma ukusne čorbe. »Pripremanje jela«). Način pnprcmanja ovih jela praktički je istovetan kao pri pripremanju jela nd piromih biljaka (v. Mogu < la sc koriste i one vrste koje ovde nisu opisane. veverice. divlji golubovi. mleko. U ioo g vrganja i pečurki ima 4. masti a naroi 110 biološki punovrednih belančevina.2 g. Pošto ove belančevine imaju prilično visoku biološku vrednost. stanje i rad organizma. One mogu da se konzervišu sušenjem ili mariniranjem (v. bilje fc mckše.iko se poštuju sledeća pravila: 1. voće). jer ono nije \> 1 rovno. •»Konzervisanje hrane«). koje su neophodne za normalan rast. a u nas se retko jetlu ili se uopšte ne jedu. divljc svinje). ako se spremaju od mešaviiu’ nckoliko vrsta divljih biljaka nego samo od jedne vrste. Knjf sc delimično gube prilikom kuvanja. ali ih lokalno stanovnišivo upotrebljava za ishranu. čime se obezbeđuje više vitamina i mineralija. Ovo je naročito značajno u slučajevima kada se oskudeva u lirnni za vreme masovnih katastrofa. divlje guske i plovke). »Pripremanje jela«). Za pripremu jela i konzervisanje treba da se 1> i‘ru mlade gljive.UVOD i m i o v c (salate. za ishranu prvenstveno upotrebljavati biljke i gljive navedene ii ovoj knjizi. postoji niz vrsta divljih životinja od kojih moi>u da se pripremaju veoma hranljiva i ukusna jela. te bi samo biljna ishrana ubrzo dovela do pothranjenosti. što je više nego i u nizu knllivisanih biljaka. »Konzervisanje hrane«). Gljive su. l7 . 3.kog porekla (meso. to gljive mogu donekle da zamene namirnice životinj■. može da se jede i bilje koje jedu životinje i ptice. ježevi. srne. (v. svarljivije i ukusnije kad se kuva. Medutim. Divlje bilje može da se sačuva za duže vreme (konzerviše) sušenjetn na vazduhu. divokoze. Ilninljiva vrednost najčešćih naših gljiva prikazana je u prilogu 4. Trcba obavezho da se koriste jer su dobar izvor kalorija. po pravilu. kojih je ogroman broj. 2. dobar izvpr belan<rvina. lisice. Trovanje divljim biljem i gljivama može lako da se spreči. U nas se obično jede lovna divljač (zečevi. koje su opisane u ovoj knjizi. u sušnici pomoču vrućeg vazduha ili samokiseljenjcin (v. Lakše je da se nauči ovih nekoliko vrsia nego da se upoznaju sve vrste jestivih divljih biljaka. To su: vukovi. jaja) i nadoknade njihov nedostatak u ishrani. razne ptice (fazani. jer ih organizam lakše vari i bolje iskorišćava. rižoto. Iskustvo pokazuje da su jela ukusnija. Divlje životinje su odlična zamena mesu domaćih životinja.

9 g . Po kaloričnoj vrednosti i sadržaju belančevina u ioo g ravna se sa mesom domaćih životinja. da bi se uništili paraziti. na koji način se love.5 g *9. U mnogim zemljama ove životinjske vrste se rado jedu i predstavljaju poslastice. hrčci. »Konzervisanje hrane«). trebalo bi savladati predrasude i gadljivost. razne ptice. meso divljih životinja pre upotrebe mora se obavezno dobro skuvati. Medutim. kojih u njemu može da bude. 3. klopki i dr. zelembaći. kornjače. mravlje larve mogu da se upotrebe za ishranu samo u krajnjoj oskudici hrane. u normalnim uslovima životinje se ne smeju loviti improvizovanim sredstvima (razne vrste zamki. sušenjem na vazduhu i dimljenjem. zmije i dr. tekunice. kako se improvizuju sredstva za lov.6 g M. Meso divljih životinja sprema se za jelo na isti način kao i meso domaćih životinja (v. jer su mravi veoma korisni za zaštitu šiime. Treba preduzeti sve mere da se smanje potrebe u hrani i da se najracionalnije upotrebe raspoložive količine hrane. u lovu i korišćenju divljih životinja mora se pridr^avati sledećih pravila: 1. u koje doba godine i dana. žabe. Medutim.UVOD puhovi. radi obogaćivanja ishrane. a ne mogu da se upotrebe vatreno oružje ili druga dozvoljena sredstva. U nas to nije slučaj zbog predrasuda i gadljivosti. Ova sredstva mogu da se upotrebe samo kad je čoveku život ugrožen usled gladi. Konzerviše se salamurenjem.). ispeći ili ispr^iti. Racionalisanje sa hranom i vodom u uslovima krajnje oskudice vanredno je važno. rakovi. a ribe nedozvoljenim sredstvima (eksploziv. kako se vidi iz ovih podataka za meso pojedinih životinja: Kalorija Belančevina Jazavac Tekunica Puž vinogradski Zelembać Zmija Govedina mršava Govedina srednja Teletina srednja 266 iii 90 115 90 120 156 146 > 16 g 19 g 14 g 21 g 21 g 20. a naročito kada je oskudica u hrani. kao što se to čini sa ribama i mesom domaćih životinja (v. »Pripremanje jela«). Zato se u ovoj knjizi iznosi gde pojedine vrste mogu da se nadu. Lov divljih životinja predstavlja problem. trovanje i sl). te upotrebljavati i ovu veoma ukusnu i hranljivu hranu. 18 . školjke. 2. puževi.

položivu vodu valja koristiti samo za piće i za napitke. Ovo je naročito važno zimi. Raspolo^ive ^alihe redovne hrane valja rasporediti na onoliko dana koliko se predviđa da će trajati poremećaj u snabdevanju. da se izbegava suva. Voće i sveže soćno divlje bilje mogu dobro da posluže za gašenje žeđi. brašnjasta i jako začinjena hrana. jutro). Ovim količinama treba dodavati jestivo divlje bilje i ^ivotinje radi dopune. 2. da se fizički napori svedu na najmanju meru. Treba težiti tome da se i u najtežim uslovima svakodnevno jcde bar jedan kuvani. ekonomisati sa vodom prilikom pripreinanja hrane i pri obavljanju lične higijene. raspoložive zalihe vode treba racionalno koristiti: piti pomalo 1 u vremenskim razmacima. jer izazivaju žeđ. Zato u uslovima oskiulicc u hrani i vodi treba izbegavati sve suvišne i nepotrebne poslove i napore. Može se nacediti i sok od biljaka. Ako redovne hrane nema. a takođe i mcso. U najtežim uslovima svu nr. svedu na najmanju meru. *9 . treba se isključivo hraniti onim što pruža divlja priroda.UVOD Potrebe u hrani i vodi mogu da se smanje ako se fi^ički napori^ a 111111* i energetski rashodi. da se odmara u hladovini u najtoplije doba dana i da se aktivnost prebaci na hladnije dclove dana (noć. topli obed. 3. Oskudica vode zahteva da se preduzmu sledeće mere: 1.

I j I .

požuteli listovi i izdanci i oni koji su napadnuti raznim parazitima. za salatu. leska. koliko je uz sliku najneophodnije da biljka može da se raspozna. treba uvek brati što mlađe i sočnije delove (naročito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). 2. Stariji i manje sočni delovi imaju više nesvarljive celuloze.). zeleni. hlebne sirovine. a da se izbegavaju svenuti.. JE S T IV O D I V L JE B I L J E Od velikog broja samoniklih (divljih) vrsta biljaka koje u različitim okolnostima mogu da seupotrebljavaju za jelo. Pri sakupljanju nadzemnih biljnih delova. delove zelene biljke treba brad ujutru. suvi. Opštepoznate vrste. i to: 1. manje korisnih sastojaka i često počinju manje ili više da gorče. N E K A P R A V IL A Z A S A K U P L JA N JE I K O R IŠ Ć E N JE D IV L JIH B I L J A K A Z A JE L O Pri sakupljanju i korišćenju biljnih vrsta samonikle flore treba voditi računa o nekim osnovnim pravilima. zdravi listovi i izdanci. hrast i sl. na primer. . itd. kao što su.II. Kada se upotrebljavaju listovi i drugi sočni nadzemni biljni clelovi (pupoljci. svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje su rasle i razvile se u hladu od onih koje su rasle stalno na suncu (izuzev vrsta koje isključivo rastu na mestima izloženim suncu). 4. i to od onih koje se češće nalaze u znatnijoj količini i koje su u narodu manje-više poznate ili su već u upotrebi.). Uvek su sočniji. ovde je naveden samo izvestan broj. dok je još svežina. bukva. 3. U prethodnom popisu (tabeli i) biljne vrste su grupisane po upotrebljivosti (povrćne. ovršci stabljika i sl. Na sledećoj tabeli prikazano je koje od ovih vrsta mogu da se upotrebe za koju svrhu. treba uvek da se beru samo sveži. Kad god je moguće. nisu posebno opisivane. dok su ostale vrste opisane u sažetom obimu. izvori masnoća.

.—■ — - + + — + + — — + + — — — — *. Kao Biljna vrsta \ c T) t> fH I Kao Kao c O « : zamena I 3 a > •0 .: — — : _ _ _ m 1 + + + : _ _ _ _ _ _ _ _ + $ + + -_ „ --- + + + + + + .PREGLED JESTIVOG DIVLJEG BILJA PREM A N AM EN I z ašta s e m 0 .ž e :u p 0 t r e b i t i Tabela i \ Upotrebljivost variva.< s 15 < c. Za šećer.u .1 5 0 + Crni koren Crni slez 56 + Crnjuša 123 1 1 ! Crvcna m rtva 120 + k op riva C rvena om aga 44 + Crvena pepeljuga 35 + C rvena smreka 5 162 + Čapljan Čuvarkuće + “ 67 98-. ::: c 3 1 u £ć u Q < u: hleb.1 6 6 + Deteline 0 rOO __■ — — — . 1 — -- — . Kao izvor masnoće Kao zamena crnog Za popravljanje zamena bibera paprike 10 3 + • :i+ v :: 4 — 5 6 7 — 8 9 1 1 1 2 13 (+ ' 14 M ■ -1 A lp sk i srčenjak 28 + B agrem / 96 B alučka 169 Baštenska pepeljuga 32 4 Bela rada ?$'h . ćorbi Kao zamena karamfilića (klinčića) 1 belog luka ukusa % t x> 0'J. kaše i sl. sirup i sl. t» 2 'B 1 Š 6 rt • I '* I I •u t N■ M ' O J ’■ O 0. B ela slezovača 5* + __ B eli bor B eli jarič 68 + Beloružičasti slez 61 m i B o k vica " 1 28 ifi? B oro vn ica Brašnjenik +• Brekinja + B reza 7 + B ru la 16 1 Brusnica Buačak 133 + B ujad 3 # B u k o v žir liliflfffj:! — C igansko perje r 34 + 149-. z > +S.. / • .4 ~ + + + -- + + + — -— — . ffil — _ — — — + li I I 22 . 3 > 4 t s id < U " s < s 'u : t s .

— — ffg --------- + — + — + ffifl —" : 7 ~ —— . 92 + + + — + + __ — — iffi lll +: — + :. flfš — —■— 24 + + 5< > . — + 112 86 68—69 146 ■— 190 77 + + :+ — + — — Jlffi ■+ — — — __ iifil — + + its + + + iffiii +: + — lli IfSffi — — + — — — + liii Iffi! — — 45 184 21 — 22 16 10 156 144 + + + — i|i|i + — — — — ~~ — iiii — 4 + 72—75 + H 171 + +143 + + — fi§. —' + — — — — — — + [Wl — — 34 + + — — — — ■ — 78 — ®+:. —■—IS “ —5+ 5 3lliil i § :.J E S T I V O D I V L J E B IL J E t Oetelina Divlja jabuka Divlja kruška Divlja morska blitva Divlja mrkva Divlja oskoruša Divlje ribizle Divlje ruže Divlji ogrozd Dobričica Dremovac Dren (ilogovica Glog Gradska ioboda Crusja trava l lrastov žir Jaglika Jagoda J agorčevina Jarebika J arići Jednogodišnji krasuljak Jela Jelenjak Jurčica kačun Kiseljak Kleka Konjski štavelj Kopriva Kozja brada Krasuljak K upine I .obođa I .avlji zub Leskine rese I . — 53 37 12 126 11 *52 — — — — — — + .. — + __ — + — — m -- — + __■ — 94 + — + — — + — — + — „ ■ ' — — — — + — — + — 169 + — + + 145 + + • 33 -- |8ij — —! iSi + — -+ 23 . — fS l.+ ..—v + f l — — —■ 115 t s i + '+ — — + . J 4 15 + + 97 89 42 110 + — + — + + — :|il + — — '+■' — — — — — 111 — — — 82—85 121 180 104 90 9 1 .— — — .ešnici 1Jsac 1 .aneuva I.+:.+ ■+ : 51 — --— + + + + —— — —+ — — — .juspasta loboda Ljuta kopriva Magriva Majkina dušica Mala kopriva Mala repušina Mala turica Mali kaćunak Mali krasuljak 2 3 4 5 6 ■7 : 8 9 10 1 1 12.+ ' — — — + + — — + + + .okvanj Lučac I.

: Planika m Planinska bokvica 132 1 1 1 Planinski bor Planinsko zelje 19 + Plaštak x93 Plućnjak 116 + Pogančeva trava 117 Poljska loboda 38 Poljsko zelje 14 + Poponac / 115 + Pravi jaglac 114 + Ptičje mleko 178 + — — — — — __ '+ + = + — + + — — — + _ i|p + I + + :I + — — — + + — — __ — — — — — Ilill + — llilil — — — — I :■ +.+ Mali srčanik 27 + 76 Malina 8 Maljava breza Maljava dobričica 122 + Maljavi čičak 153 9 1 140— 142 + Maslačaka 108 Matar 124 Matičnjak Mečja šapa 105 + 191 Medeni kaćunak M edunika 7i + Mišjakinja 47 l i ! Mledac '' 185 Mokrica 4* + Morgruša 54 + Morska loboda 4i + Močvarni kaćun 185 — Mrljava mrtva kopriva Ix9 + 118 + Mrtva kopriva 88 Mukinja 129 + Muška bokvica Mušmulica 127 iNana 1 + Navala 64 + Netik IOI + Noćurak 166 + Okruglasti divlji luk Okrugli divlji luk 168 + Omaga 43 + Ostak 155 Paprac 26 .JE S T IV O D I V L J E B IL J E 1 2 3 4 + + + + + 5 6 7 8 9 10 11 12 x3 14 15 — + ^ i|| :" i\ + : . — _ + ~ — — + — i ti — — + + + + — — — ~ -— » I — — _ — + + + + — — — — __ — — — 1 ~r + + + — s i :§§! + — — — + + — — — ~ — — — — — — — + + ■+ + + — — + + — — + + :: + + _ 111 + ._ _ __Sr| + + _ _ lill _ _ _ + + — — — + _ _ _ + 24 .+ 172 Pasji iuk Patuljasta breza 9 + Pegavi kaćunak 187 Pepeljuga 31 + Petrovac 81 + Peščana bokvica 13 1 + Pitomi slez 60 Slj.:L ^ U U : _ _ 1.

— 1 1 g| — _ — — II — — — ■.+ i s — + — — _ + . + — — — _ —■ _ — + i i + + ..||I — ■ + __ — — — + — —: : _ M l l lf l i l il IM — _ 1 § IMfli ■ — ui H + + — — + ~r s — — + — — + — :+.JEST IVO D I V L J E B IL JE \ . — 1 -r + — — —. 11 1 2 5° 6 t - 3 4 5 6 8 9 Ic 11 12 *3 14 15 Pucavac Pukinja Repušina Rogoz Ružičasta loboda Ružičasti noćurak Sedmolist Sibirski luk Sitni slez Sitni čapljan Jlluv 4 Solnjača Sparožina .— — — — _ — _ — — — _ + :iiif — — + -. — + — + — — — — + +.... Srčak Srčenjak Sremuš Suručica Šapica Ščavlika Štavlje Štavelj Šumska jagoda Šumska mišjakinja Šumska repušina Šumska svilovina Tamnoljubičasti luk Tetivika Trešnja divlja T rnjina Troskot Trska Uskolista vilina metla Uskoiista vodena bokvica Uskolisti kaćun Velika bokvica Velika divlja loboda Velika mečja šapa Velika repušina Velika slezovača Veliki kaćun Veprina Vijušac Vilina metla Vimenjak Virak Vodena borkvica Vodeni orah Vodeno zeije 151 — 154 + 182 — 183 — 39 + to3 + 109 + 170 + 57 + 163 l i i 46 ■ + — + + — + II — __ — — — __ — — — — — + lll?.. — ■ _ ~■ — —■ ■i i i i — + — _ — — — _ _ — S Jf _ | 1 | — + — — — —. — — + iS ii T 74 + 158 192 130 40 106 151 186 179 29 l 73 195 I 0 0 — + — — — — — — — — — — — — — + — _ — — — — !§ _ + .: I # l — — — + :+ .šfčž i —. — .+ : ifc :. *75 + 160 25 164 70 107 20 + 1 + + + +■ 15 + 13 + )) 102 + 167 + 176 + 77 49 + 154 + + + + — + + + •— — — + — _ „ 181 95 93 23 ::+-.— ~~ — — _ — — — — + M7 _ — + — — — 1 59 — 18 + O _ „ — :+ : „ + Sff — — . + — :+ .+. — + p .:+: _ — — — + ' + — — ■ _ iHI — — — :— _ — + ~ -. + + .' — + . — + —:: — + — _ — — — — — — — — | | • — — — . +■ — 4. _ 59 — + ..+ — _ _ — ~ 25 ..

iako nemaju mnogo vitamina.JESTIVO D I V L J E B IL JE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Vodopija I48 Vranilova trava 125 \ rrq n j3 lr xy 4 Zečica 138 — 139 Zečja soca 6a Zelenkasti vimenjak 196 Zelje 17 Zlatan 177 165 Zmijin luk 135— 137 Zvončiči 68—69 Ženska paprat Žuta zečja soca Žuti jarič 69 lAlfVoni Zj Uii iutvvaii| 52 1I1 + — — — p j —:— 1 + | i § :+ . Mnoge biljke se odlikuju specifičnim ukusom ili jačim mirisom.:+ : : :g |g + + — — lis iS i llil — : + il 4 flf — — — f a 111 + . ili sadrži kakav^ škodljivi sastojak. pri čemu se vodi računa o tome da se mešaju vrste koje imaju dosta vitamina a ne odlikuju se prijatnim ukusom i mirisom sa onima koje. l i l 1 3 + + li! — + 1 + + + +■ 1 : :P-: S llf + : — — ■ + 1 “T J §l::\ — IB H l — ( 1 1 lil — — 1 1 ! . 26 . Pojedine biljne vrste sadrže i neke sastojke koji su u manjoj količini neškodljivi za čoveka. te ako je jelo spravljeno samo od takvih biljaka. Prilikom opisivanja svake biljke naznačeno je da li se odlikuje posebnim ukusom ili mirisom.. ukusnije i prijatnije jelo koje se dobija gotovljenjem mešavine takvih biljaka i drugih koje imaju jednoličniji ukus. 6. ali u velikoj količini upotrebljene mogu da budu škodljive. 5. imaju prijatan ukus i miris. ali im je ukus jednoličan. jelo od takvih biljaka se popravlja dodavanjem odgovarajućih biljaka začinskog ukusa i prijatnog mirisa. a neke su uvek u izvesnom stepenu nagorke. Cajne biljke se najčešće upotrebljavaju u mešavini. Pojedine biljne vrste su veoma hranljive i često se nalaze u znatnoj količini. ne daju mu prijatan ukus. U svim takvim slučajevima bolje je.

Listovi joj i/bijaju pravo iz zemlje i poređani su u krug. Sasvim mladi (prilikom i/bijanja) uvijeni su kao puž. glistna podlesnica. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. 2. paprad. može da je zameni sa drugom vrstom paprati. — N avala — Nephrodium f i li x mas Sl. Ako je skupljač neizvežban. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. sočni. porodica Poljpodiaceae — paprati (paprat. glistovnica) — (sl. Podanak (podzemni deo) sadrži otrovne sastojke i ne može se upotrebljavati za hranu. Višegodišnja biljka. sitna Sl. navalče. Sasvim mladi. 2). Na mestima na kojima se navala javlja u većoj količini. koji su još uvijeni u spiralu kao puževa kućica. jer se i ta vrsta može da upotrebi za jelo. i). jestivi mladi listovi u vidu pužcva 27 . praprat. muška paprat. razvijeni listovi su čvrsti. a kasnije se razvijaju i postaju dui^ački. još nerazvijeni listovi. 2. mogu da se upotrebljavaju za spremanje čorbi. Ž E N S K A P A P R A T — A thjrium filix femina (papratka. variva i pirea u mešavini sa drugim divljim povrćem (sl. visoka 30 do 100 cm. ali je takva zamena bezopasna. sadrže dosta celuloze i smatraju se škodljivim. a raste po šumama. pampunka.n a j Ce š ć e v r s t e j e s t i v i h d iv l jih b il ja k a i. — Navala — Nephrodium JjU s mas. dvostruko izdeljeni i nejednako zupčasti. Stariji. < ul viših brda pa do preko 15 00 m nadmorske visine. 1. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. N A V A L A — Nephrodium fi//v mas.

bujača. bez ograničenja i ne postoji opas3.tima na kojima se bujad javlja u ni praprot. krčevinama. 3). — Bujad — Pteridium aquilinum navala). kuje najviše po tome što su joj sočni izdanci (sl. na proplancima.za jedan čas da nabere do 5 kg liki listovi su na veoma dugačkim jakim drškama koje su s donje strane ižlebljene. Mogu da se upotrebljavaju kao špargla. upotrebljavaju se za hodne vrste i upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. hranu kuvani kao varivo ili bareni i sl. uvek na kiselom ali malo svežijim mestima nego tlu. šumskim čistinama. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. brani rano s listovi sitnije izdeljeni. mešanih variva. visoka 50 do 150 cm. 4). host.proleča. stelja. Na mespaprat. na kojima se listovi još tovi sadrže više vitamina od pret. 4. 3. Mladi. Od nje se razli. — Bujad — Ptcridium aquilinum. jedan čovek može biljka. od nižih brda pa do visokih planina. Sl.nisu razvili. B U JA D — Pteridium aqui~ nost da se zamene sa nekom sličlinum (velika paprat. Ve. sl. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji. Višegodišnja većoj količini. Mladi lis. Cesto se javlja na velikoj povrprethodna vrsta. Raste na suvljim mestima u retkim. orlova paprat. gorska nom škodljivom biljkom. na zapuštenim mladi jestivi izdanci 28 . Rasprostranjena je skoro planinskim njivama i livadama i u celoj našoj zemlji.JE S T IV O D IV L J E B IL JE Sl. svetlijim šumama.šini i u ogromnoj količini. na sličnim sličnim mestima.

naročiprcsi (borovica. Može se skoro čitavoj našoj zemlji. 6). koje inože ispiranjem izdvojiti skrob. brinje. Plod je bobica. 6. smrčika. sadrže i izvesne količine šećera. a isto tako i bobice. a raste sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu iznad visinskog pojasa u kome se listova.spravljanju različitih jela. — Šmrika — Juniperus oxjcedrus Sl. nam. smreka.uliti s jeseni ili krajem zime i primorja. Cetinarski žbun Slično se upotrebljava i podvrsvisok 0. porodica Cupressaceae — čem. 5). niperus oxjcedrus (šmrika. Sl. sl. — Kleka — Juniperus communis Sl. K L E K A — Juniperus commuBobice se koriste i kao začin pri nis. C R V E N A S M R E K A — Ju |c * boje. venja. bri. koja je znatno niža zclenim listovima (četinama). 5a Polegla kleka — Juniperus nana crvena borovica. pa tako upotrebCetine se mogu upotrebiti za Ijavati kao dodatak sirovinama za spravljanje aromatičnog vitaminspravljanje hleba ili se iz takve mase skog čaja. koja saz. Vrlo i sa poleglim granama.Juniperus nana. rcva u jesen i plavičasto-crnkaste 5.JE S T I V O D I V L J E B IL JE inladih izdanaka. mlcti u brašno. Zbun ili omanje drvo do 5—6 m visine sa kosim navišc us29 .to od mesa divljači.javlja obična kleka (sl. izuzev v. sl. 4. nepravilno ta obične kleke polegla kleka — rn/granat. sa oštrim i uskim zim. 5. Podanak (podRasprostranjena je od pobrđa zrmna stabljika) bujadi sadrži dosta do srednjeg planinskog pojasa u vrlike količine skroba. 5a).5 do oko 3 m. morska borovica.

su joj tanke. ali su joj grane povijene pre.ja se ljuska i lako odvaja. dok su ženske kraće i stoje usprav6. sredozemnom području. Slična je prethodnoj Rasprostranjena je u šumskom vrsti.zvijaju se u proleće. peskovitom zemljištu U retkim svetlim šumama. nijim bobicama crvenkasto-mrkaRasprostranjena je samo u prioste boje. variva i pirea. dobija se sok (narodni naziv buza ili musa). nih. — Pukinja — Juniperns muiroiarpa 1 3° . Slična je pret. briza. sub. kona kamenjarima. melju i mešaju sa brašnom za mešenje hleba. grančice morskom šibljaku) i na degradi. ali je Rasprostranjena je u čitavom ređa od prethodne vrste. zaobljeno trouglasti su a po ivici mada im je ukus malo prejako zupčasti. žalosna breza. ili kuva. Kad se u mlađim stablima izvrti rupa. savitljive. a takođe i kao sa listovima. delove koji se odlikuju većom 7. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za jelo. Lisni pupoljci 1 sašvim mladi listovi mogu da se upotrebe u mešavini sa drugim divljim povrćem za spravljanje čorbi. a mogu da se i proprže kao zamena za kafu. P U K IN JA — Juniperus macno. visine do oko 800 m nad morem. listovi nisu veliki. 7). tomrke boje.JES T IV O D I V L J E B IL JE merenim granama. Bobice se mogu koristiti presne. u makiji (pri. B R E Z A — Betula verrucosa. Muške rase mogu da začin različitih jela.budu dugačke do 10 cm i više. Drvo visoko do 25 m. suše.području cele naše zemlje. sa glatkom U našem primorju je vrlo česta belom pokožicom preko kore. od brdma zemlji. koji sadrži šećera i brezovo eteričSl.kad sazru slične su boje kao i kod hodnoj vrsti ali je veća i sa krup. a zalazi i Upotreba je kao i kod prethodne u kopneni deo naše zemlje u sve vrste. Bobice su nešto krup.skih predela do visokih planina. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog proleća beru. jadika). toplotom i sušnošću (tzv. nije od bobica prethodne vrste i a raste na suvljem. balnom pojasu primorja. rocarpa (sl. krčevinama.porodica Betulaceae — breze (bela mediteranske oaze) dospevajući u breza. crvenkasranim površinama. istovremeno ne u vodi ili mleku. naročito mes. na ivici šuma.prethodne vrste. 7. proređenim šumskim mestima. Zućkastomrki cvetovi raaromatičan na terpentin. požarištima i sl.

Raste u većem delu naše /cinlje u planinskim krajevima. Sličnu upotrebu. sa produženim šiljastim krajem.JE S T IV O D IV L J E B IL J E ihi uljc.|S časova može da se dobije pioscčno 4. sl. u vreme gladi upotrebl|. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. 10.irinc spremljen. Višegodišnja zeljasta biljka. Raste u visokoplanin*.kim predelima i mnogo je manja od obc prethodne vrste.5 litara soka/a za celu '. 8 . lomljivim dlakama punim kiseline koja žari i izaziva plikove na koži.iv:ma je i brezova kora mlevena n brašno kao sirovina za hleb. Listovi su jajoliko-duguljasti. Raste po zapuštenim mestima. neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Može da naraste i preko ioo cm u visinu. ali u znatno m. 9 P A T U L JA S T A B R E Z A Hrfu/a nana. Cveta juna i jula. K O P R IV A — Urtica dioica. Veoma je rasprostranjena u celoj našoj zemlji. I stabljika i listovi obrasli'su još i dužim. Stabljika je četvrtasta. Sitni. žegavica. od nizina do visokih planina. |)o svcžim i vlažnim šumama i na močvarnim mestima (tresavama). žgoča kopriva. Miinja je od prethodne vrste. kropiva. breza «iciuša). po ivici zupčasti. Kopriva — Urtica dioica 31 . it Uuviin kao sirup i na različite n.mjoj meri. porodica Urticaceae — koprive (žara. imaju i sledeće vrste: K M A L JA V A B R E Z A — Be/tdd pubescens (puhasta breza. kao korov ukraj puteva. S 1. 8). velika kopriva..(■/( >nu oko 170 litara. Od jednog stabla /.\ . i može da se pije svež. Po nekim podacima.

sa jakom. konjski štavelj. na zapuštenim travnjacima. Š T A V E L J — Rumex crispus. koja naraste od 50 do 100 cm. — Štavelj — Rumex erispus Višegodišnja je zeljasta biljka. jarkova. Svi listovi su po ivici kovrdžavo naborani (sl. štavalj. oko potoka. . mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. pa i u jesen od naknadnih izbojaka. zapuštenim njivama i voćnjacima i na sličnim mestima. veprima). Takođe je veoma rasprostranjena u nas. M A L A K O P R IV A — Urtica urens (sitna kopriva. 9). sl. Na mestima na kojima se kopriva javlja u većo. Listovi su joj sitniji. često kao korov i u većoj količini. Raste po svežiiji i vlažnim mestima. a takođe mogu da se prže na ulju ili masti. 10a). Manja je od velike koprive. Isušeni i samleveni u prah mogu da se čuvaju za kasniju upotrebu. torova. ali i kasnije. slabrje razgranatom stabljikom. L JU T A K O P R IV A — Urtica pilulifera (drobna kopriva. kraj ograda. rasprostranjena u primorskim predelilma i u toplijim delovima Makedonije. pri zemlji su veći i širi. 32 Sl. Cveta juna i jula. pašnjacima i njivama. Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste kopriva: 11. često u velikom mnoštvu na jednom mestu. količini jedan čovek može za jedan čas da nabere do 4 kg Hstova i sočnih ovršaka stabljike. a naraste do 60 cm. grčka kopriva). po šumama. zelenkasti. šavlje. 9. 12. pirea. za nadeve i sl. piprodica Poljgonaceae — troskoti (poljsko zelje.JE S T IV O D I V L J E B IL JE oko naselja.. variva. šćavelj. a uz stabljiku uži i malo manji. Cvetovi su sitni. a mogu i sveži da se konzervišu na različite načine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. Rasprost'ranjen je u skoro celoj našoj zemlji i veoma je čest od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. kao i ovršci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. Mladi izdanci i listovi. Jednogodišnja je zeljasta biljka. Listovi su duguljasti. 13. močvarama. Listovi se najviše upotrebljavaju u proleće. Jednogodišnja je zeljasta biljka.

a raste po mestima gde i prethodna vrsta. — Listovi raznih vrsta divljeg zelja: a) štavelj (Rumex crispus). sl.. io. Naraste i do 120 cm u visinu. Na meštima na kojima se štavelj javlja u većoj količini. pirea. 16. Rasprostranjeno je u skoro celoj našoj zemlji i na sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. P O L JS K O Z E L J E — Rumex pulcher (bljuštur. Skupljaju se od ranog proleća do kraja maja. i to u tieograničenoj količini. pre nego što se razvije cvetna stabIjika. variva. divlja blitva. sl. staglina. Cesto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajcm leta ili u jesen. Rasprostranjeno je u većem delu naše zemlje. e) zelje (Rum ex patientia) Sl. trava od konjštaka. b) poljsko zelje ( Rumexpulcher). K O N JS K I Š T A V E L J — Rumex obtusifolius (konjštak. Š T A V L JE — Rumex sanguineus (divlji štavelj. Veoma jc ras33 . ioa — Rumex hjdrolapathum Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju 2a spravljanje čorbi. uličnjak. Listovi su pri zemlji veliki i često pri dnu crvenkasti i na dužim peteljkama. Slično mogu da se upotrebljavaju i listovi i sočni delovi od sledećih vrsta: 14. livadsko zelje. c) štavlje ( Rumex sanguineus). jcdan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. sl.J E S T I V O D I V L J E BIL. 10b). konjsko zelje.JE Sl. 15. za nadeve i sl. ščav. 10c). d) konjski štavelj ( Rumex obtusifolius) . lod). naročito posle košenja livade.

a mogu biti dugački i do 50 cm i veoma široki. pluštur. Vrlo je visoka i snažna močvarna biljka. stajaćim vodama i sličnim mestima (sl. V O D E N O Z E L J E — Rumex hjdrolapathum (vodeni štavelj. pa čak i po vlažnim mestima. alpski štavelj. Takođe mogu da se kisele kao kupus i da se ostavljaju za zimu. ravet. za čorbe. Slično je prethodnim vrstama. Beru se od ranog proleća i u toku celog leta sve do kasne jeseni. Sasvim mladi. engleski spanać. a raste po poljima i svežijim. 19. ravent. sl. još pomalo žućkasd listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. katuna. Stariji listovi su kruti i nagorki. II. 11). oko planinskih pašnjaka. — List planinskog zelja — Rumcx alpinus . zatim oko planinskih potoka 34 i po drugim planinskim vlažnim mestima. Raste naročito na mestima kuda se kreće ili zadržava stoka. Raste na sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. budući da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. srpsko zelje. P L A N IN S K O Z E L J E — Rumex alpinus (planinska kiselica. koja može da naraste i do 2 m u visinu. sl. i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. torova. variva. često u blizini naselja. a stabljika mo^e da bude debela kao prst. pokrivajući katkad u neprekidnom ćilimu površinu od po više hektara. staglina. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. 18. nadeve i sl. Rasjprostranjeno je u većem delu naše zemlje. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. pitomi štavelj. 10a). Z E L J E — Rumex patientia (pitomo zelje. Rasprostranjeno je skoro u celoj našoj zemlji. barama. Višegodišnja zeljasta biljka sa snažnom stabljikom. alpsko zelje.J E S T I V O D I V L J E B IL J E prostranjen skoro u celoj našoj zemlji. od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. pirea. naročito u južnijim predelima. često u veoma velikoj količini. a raste po veoma vlažnim i močvarnim mestima. 17. ioe). Sl. rečni štavelj. vodeni konjštak). zaobljeno-srcastog oblika. Prizemni listovi su veoma veliki. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj količini jedan čovek može u proleće za jedan čas da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. ali je znatno veće i može da naraste i preko 2 m u visinu.

Jeilina nepovoljnost je u tome što ncke vrste ranije. 20. ali imad na umu da je gorčina zelja samo neprijatna. M A L I K I S E L JA K . Koren sadr/i skroba. Dosla je rasprostranjena u nas. a ne i škodljiva. tanina i drugih materija. kiselca. 23. kisavec. štavolj). listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti. nešto šećera. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: 23. vodeni štavalj. variva.. Najčešće se iz jednog korena razvija po više stabljika. Š Č A V L IK A — Rumex aquaficus (veliki štav. najčešće peskovitim mestima. a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. često je crvenkaste boje. sL 12). K I S E L JA K — Rumex acetosa (kiselica. ajdovec. Rasprostranjen je po celoj našoj zcmlji. pirea. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. porodica Poljgonaceae — 35 . Sličan je prethodnoj vrsti. Višegodiš. koja može da naraste i do 100 cm u visinu. Stabiljka jc uzduž izbrazdana. najčešće u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. a raste po svežim i vlažnim livadama i travnjacima. šmrkavc. konjski štir. a katkada i po drugi put u jesen. veliki kiseljak. ali je mnogo manji. sitni kiseljak). Cveta od maja do jula. i to od nizina do visoko u planine. tako da sc livada u vreme cvetanja biljke /acrveni. Može da se kuva i upotrebljava za jelo. blizu poioka. ovčiji kiselj. I Jstovi su strelastog oblika. Zato i reba brati što mlađe listove i i/bojke. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike.nja zeljasta biljka. po retkim zatravljenim šumskim proplancima i rubovima svetlijih šuma.Rumex acetosella (mala kiselica. — Kiseljak — Rumex acetosa Mladi sočni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se sveži za salatu ili kuvani za čorbu. Sl. nadeve i sl. T R O S K O T — Polygonum aviculare. P a ž n ja ! Sve vrste naših zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom vrstom. koja su siromašna u kreču. Zbog dosta velikih količina oksalne kiseline. 21. a raste ukraj voda. ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu škodljivi. Često može da se nade u velikom mnoštvu. Raste po suvljim. pošto moraju da se odaberu samo najmlađi listovi.JE S T I V O D I V L J E B IL JE 11 lcto i u jesen skupljanje ide spolijc. 12.

Cveta od jula do septembra. veoma razgranata i člankovita. h )Jednogodišnja zeljasta biljka. molava. zelenkasti iii beli. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj zemlji. na pustim mestima — svuda gde se gazi i gde stalno gaženje onemogućava drugim travama da se održe. troska. broskova trava. Jednogodišnja je zeljasta biljka. andreselj. duguljastim. niskim travnjacima. L IS A C — Poljgonum persicaria (ljutača. ptičji dresen. na vlažnim livadama. ptičji dvornik. dvornik. najčešče polegla po zemlji. potoka. čorbi i variva. Mladi listovi i sočni ovršci stabljika pre cvetanja mogu da se upotrebe za spravljanje mešanih salata. variva i sl. crljena rusomača. neugledna. po jarcima ukraj puteva. 13). praskvinac. 36 Mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste troskota: 24. kopljastim. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. često obrazuje neprekidni gust ćilim. Mladi listovi i mladi sočniji vršci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. krupnik. sa razgranatom člankovitom stabljikom. sl. treskovac. a raste po vlažnim mestima. oko bara i močvara. ukraj puteva. 13. — Lisac — Polygonum persicaria . Sl. sitna. — Tfoskot — Poljgonum aviculare troskoti (ptičji troskot. koji su složeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. visoka 50— 80 cm. Raste na poljima. Cveta od kraja proleća do jeseni. sa sitnim eliptično-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. čorbi. ružičasti. sl. Na mestima na kojima se troskot javlja u većoj količini.J E S T IV O D I V L J E B IL JE Sl. često u velikoj količini. kameničac. prilično širokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima. truskavac. Cvetovi su sitni. troskovac. po svetlim nizinskim šumama i sličnim mestima. 14. jedan čovek može xa jedan čas da nabere do 1 kg sitnih listova i ovršaka stabljika. na stazama. koštren. od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine.

Sličan je liscu. a u donjem delu sužavaju se u dršku. vodena paprika. Koren sadrži dosta skroba i tanina i osušen i samleven može da se koristi za spravljanje kaša.stabljike sadrže vitamin C. za čorbe i variva. M A L I S R Č A N IK — Polygonum viviparum. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata. kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. trava od srdobo. papreni lisac. Seme može da se upotrebi kao zamena za biber. često u velikom mnoštvu. 16). želudnjak. 15. Rasprostranjena je na svim našim većim planinama. Cela biljka ima papren Sl. Upotrebljava se kao začin i — Poljgonum hydropiper 37 . proIje. — Paprac ukus. jermen. a raste na vlažnim livadama i u uvalama. samo je malo silniji od njega. teina i drugih materija. čorbama i varivima. Listovi i sočni delovi bistorta (srčanik. 27. — Srčenjak — Poljgonum bistorta kamenjarima svih naših visokih 25. srčano zelje. A L P S K I S R C E N JA K — Poljgonum alpinum. sl. S R Č E N JA K — Poljgonum planina. Listovi su mu širi. Od korena se kuva i ukusan čaj kao zamena ruskom čaju. Ima bele cvetove i duguljasto-kopljaste listove. P A P R A C — Poljgonum hydropiper (paprica. Ima oveći okruglasti podanak. po visokim brdima i planinama. vodcna biberka. Raste na planinskim livadama i Sl. a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ružičastih cvetova. Rasprostranjen je u većem delu naše zemlje.J E S T I V O D IV L J E B IL JE dodaje se salatama. a raste na planinskim livadama. 26. a raste na sličnim sianištima. 15). Mogu da sl. 16. Višegodišnja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. Cvetna stabljika je dosta široka. 28.

za nadeve i sl. variva. ali imaju nep- . oko plotova. ciganski spanać. prizemni imaju duge peteljke. a i kasnije. variva i kao zamena za čaj. Mladi listovi i sočni ovršci stabljika upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. čukunda). sl. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. još boljc. 17. pokatakad crvenkastom. B R A Š N JE N IK — Chenopodium bonus henricus. često u velikoj količini. Mladi listovi se upotrebljavaju za čorbe i variva. pored puteva i na sličnim mestima. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. staja. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. gde raste na đubrevitom tlu. u okolini planinskih naselja. može da je zameni sa srodnim biljkama — smrdljivom pepeljugom ( Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hjbridum). ali samo naknadni mladi izbojci i sočni listovi. koja naraste od 30 do 80 cm. Stabljika se najčešće povija po tlu. petešak.. dragi jurko. ali berač koji još nije dobar poznavalac ove biljke. pomešani sa drugim divljim povrćem. 30. pirea.JE S T IV O D IV L J E B IL JE se upotrebljaVaju za salatu. Mnogobrojni sitni n eu g le. Višegodišnja zeljasta biljka. torova. čorbe. sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom. 29. Seme sadrži proteine. Sl. porodica Chenopodiaceae — pepeljuge (divlji spanać. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao špargla. inače stariji listovi postaju grubi i nagorki. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. V IJU Š A C — Polygonum convolvulus (papunac. najviše na mestima gde se kreće i zadržava stoka. koje nisu otrovne. 17). a gornji su kao brašnom posuti. oko stočarskih letnjih stanova (katuna). skroba i masnoće i upotrebljava se za spremanje kaša ili se melje u brašno za hleb. — Brašnjenik — Chenopodium bonus henricus da se koriste od proleća do sredine leta. Cveta od maja do oktobra. Na mestima na kojima se brašnjenik javlja u većoj količini. kopljasto-trouglasti. Mogu 38. od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine. sami ili.d n i cvetovi beličastozelenkaste boje složeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. Listovi su tamnozelene boje. Raste po livadama i poljima.

Seme pepeljuge sadrži znatnu količinu svarljivih ugljenih hidrata. naročito u vreme gladi. Cvetovi su ma i sl. na rečnim ostrvcipovršini brašnjastim. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u većoj količini. proteina. visoka 30 do 50 cm. variva i pirea. 18). neukusniji su.JE S T I V O D I V L J E B IL J E rijatan miris. i od davnina je. a raste po vlažnim mestiko i nejednako zupčastim i po ma kao korov. Cveta juna i smukavc. duguljasti. prstima. zelenkasti i skupljeni u štiListovi se bez ikakvih ogranitolike i klasaste cvasti. sl.kih brda. biljka postaje crvena. . jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. Slično brašnjeniku upotreblja. od nizina do srednje visosto-jajolikim listovima po ivici ret. po čemu ih je lako 32. stabljika je razgra31. B A Š T E N S K A P E P E L JU razlikovati kad se rastrljaju među GA — Chenopodium poljspermum. Raste nopodium murale (mala pepeljuga). Cveta juna čenja upotrebljavaju za čorbe.nisu izrazito brašnjavi i bez narovaju se i sledeće srodne vrste: čitog su mirisa. Starija dium album (bela loboda. do 1 m visoka. Stabljika joj je usRasprostranjena je u celoj našoj pravna. često u velikoj količini. ukraj puteva i sl. Mogu da se koriste bez ograničenja. pirea i sl. jurjevac. bilo upotrebljavano za dobijanje brašna za spremanje hleba. i jula. Jednogodišnja jula. od nizina do visoko u planinskim Jednogodišnja zeljasta biljka visopojasevima na plodnom zemljištu bogatom mineralnim solima. oko ograda. upotreba velikih količina brašna od semena nije preporučljiva jer može da bude škodljiva. sa dugulja.zemlji. 33. Kad su stariji. belančevina i dr. sitni. Po nekim podacima. zeljasta biljka. variva. oko naselja.. Mladi listovi i sočni ovršci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje čorbi. na zapuštenim njivama. M A L A T U R IC A — CheVeoma je rasprostranjena kao korov u celoj našoj zemlji. P E P E L JU G A — Chenoponata. na dubrištima i drugim zapuštenim mestima. Listovi su joj jajoliki.

Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji. rudeča loboda). ali je veoma čest slučaj da se nalazi podivljala daleko od mcsta na kojima je bila gajena. Mogu da se koriste bez ograničenja. upotrebljava se kao salata. oko đubrišta i na sličnim mestima. po ivici većinom duboko zupčastim.čito na zaslanjenim terenima i po' rečnim obalama. Jednogodišnja zeljasta biljka. 40 Mladi delovi biljke. 34. R U Ž IČ A S T A L O B O D A — A triplex rosea (divlja mala loboda). pirea i sl. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. sa tamnom stabljikom i rombičnim listovima. Cela mlada biljka. naročito kraj vode. a raste na sličnim mestima kao i prethodne dve vrste. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. sa srcoliko-trouglastim listovima. a naročito listovi. 40. ali na suvljim mestima. oko reka. Seme male turice takođe može da služi za ishranu.J E S T I V O D IV L J E B IL JE ka do 50 cm. najčešće kao korov. dosta razgrana- . 41. L O B O D A — A triplex hortensis (velika loboda. Kulturna biljka. Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijim delovima naše zemlje (Slovenija. V E L IK A D IV L JA LO B O D A — A triplex tatarica. U nekim istočnim zemljama jede se sveža sa kiselim mlekom. a naročito u nizinama. lobuda. variva. Sitni cvetovi složeni su pri vrhu u klasastu cvast. G R A D S K A L O B O D A — Chenopodium urbicum. za čorbe. C R V E N A P E P E L JU G A — Chenopodium rubrum (svračije jagode). 37. P O L JS K A L O B O D A — A tripiex hastata. 36. tako da može na mnogo mesta da se nade kao divlja. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. na rečnim ostrvima i sličnim mestima. Hrvatska) kao korovna biljka po zapuštenijim vrtovima. variva i sl. a raste na zapuštenim mestinia. variva i sl. za čorbe. a naročito listovi. 39. kao korov. za čorbe. Smatra se za povrće'koje pojačava apetit. Jednogodišnja biljka visoka do 30 cm. za čorbe. porodica Chenopodiaceae — lobode. M O R SK A L O B O D A — A triplex portulacoides. sitni cvetovi sastavljaju štitoliku cvast. 38. na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Manje je rasprostranjena od prethodne vrste. L JU S P A S T A L O B O D A — A triplex nitens. naro. sa crvenkastom. rede rombičnim listovima. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i sočni ovršci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama. a raste na sličnim mestima. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. Takode je rasprostranjena u većem delu naše zemlje. variva i pirea. Rasprostranjena je nešto više nego prethodne dve vrste. upotrebljavaju se bez ikakvog ograničenja kao salata. Jednogodišnja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim. variva i pirea. Cveta jula i avgusta. 35.

crvena caklenjača). Raste u primorskim predelima. 19. koji sadrži i šećera i skroba. često skoro polegla po tlu. koja naraste do 30 cm u visinu. Koren. cakIjenača. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. Sl. Cveta od juna do septembra. Jednogodišnja ili dvogodišnja mesnata biljka. brašnjavim listovima. obrnuto jajolikom^ Ijuspasto-beličastim. te ima oblik niskog 4i . Cveta s proleća. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. crvena solnjača. saharoze i drugih sastojaka. neugledni i mnogobrojni. soli. C R V E N A O M A G A — Salicornia fruticosa. Raste u primorskim predelima. solnjača. Cvetovi su sitni. — Omaga — Salicornia herbacea debelim. Mladi sočni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do početka juna upotrebIjavaju se za spravljanje čorbi. 43. sl. Jednogodišnja zeljasta biljka. porodica Chenopodiaceae — lobode (gluha blitva. Slična je prethodnoj vrsti. D IV L JA M O R SK A B L IT V A — Beta maritima. mesnatim. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu duž obale.JE S T I V O D I V L J E B IL JE rom stabljikom. a gornjim listovima zašiljenim i u obliku romba. 19). na tlu koje sadrži dosta soli. Mogu da se koriste bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. upotrebljava se takođe za hranu. sa sitnim neuglednim cvetovima. variva i sl. samo su joj grančice nešto gušće i više odrvenele. luda blitva). Može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni nekom sličnom škodljivom biljkom. na poplavnom muljevito^n zemljištu. variva i pirea. sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama. 42. O M A G A — Salicornia her~ bacea — porodica Chenopodiaceae — lobode (omakalj. koji su po ivici celi. za salatu. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. svuda gde dopire morska voda. pirea i sl. porodica Chenopodiaceae — lobode (crveni omakalj. u uskom pojasu uz more. katkada pri osnovi drvenastim grančicama. variva. spravljanje čorbi. kuvan ili pečen. sa člankovitom stabljikom. nešto masnoće. Od ranog proleća do početka juna upotrebljavaju se sočne stabljike. neposredno uz morsku obalu. Sadrži proteina. 44.

Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo. na slanim i vlažnim mestima.celoj našoj zemlji. raste u ređim svet-crvenkaste boje. veoma se razgranava i širi po površini zemljišta. Koristi se na isti način kao i prethodna vrsta. 42 . 21). koje ne treba soliti. Jednogodišnja zeljasta prizemna biljka sa nežnom često nisko po zemlji opuštenom stabljikom. vrhovi su im šiljasti ili bodljikavi. (sonjača. caklinica. pri zemlji raz. crevac. Mladi proletnji listovi mogu se Sl.JE S T I V O D I V L J E B IL JE polužbuna. mišje uho. sl. u blizini granata. na glinastoj. 22). 20). od nizina pa do nja zeljasta biljka zeleno-žućkasto. oko međa. ruštoiistac. Listovi su mesnati i bez naselja. čevca. na zapuštenim mestima. Izrazito je crvenkaste boje. Jednogodiš. Rasprostranjena je u primorju. zvezdastim cve46. 21. M IŠ JA K IN JA — Stellaria media. 45. šljunkovitim ili laporastim terenima uz more. drške (sede na stabljici). . slaVeoma rasprostranjena biljka po nica. Donji listići su jajoliki i Sl. S O L N JA Č A — Salsola kali.visokih planina. peskovitoj ili šljunkovitoj podlozi. zeleno-žućkaste stabljike. Sirovi deluju kao sredstvo za čišćenje. belim. na slanim peščanim. Iz tih razloga upotrebljava se i kao začinski dodatak drugim varivima u nedostatku soli. razgranate pri zemlji. Rasprostranjena je u primorju. porodica Chenopodiaceae — lobode tovima. — Jurčica — Suaeda maritima sa peteljkama. Cveta od proleća do jeseni malim. jer je biljka sarna slana. 47. soljanka. JU R Č IC A — Suaeda maritima^ porodica Chenopodiaceae — lobode (sl. 20.lijim šumama. sl. a gorhji uži i bez peteljke. — Bodljikava solnjača — Salsola kali koristiti kao varivo. porodica Carjophjllaceae — karanfila ili klinčića (miševina. Jednogodišnja zeljasta biljka. Listovi su vlaknasti i mlitavi.

ŠU M SK A M IŠ JA K IN JA — Stellaria nemorum (sl. Na mestima gde se javlja u većoj količini. 22. bez korena. Cveta od aprila do jula. sl. uvek na svežem i dobrom zemljištu. 49. porodica Carjophjllaceae — karanfili ili klinčići (pucavica. sa nasupromim plavičastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim šiljatim listovima. u manjoj količini i u mešavini sa drugim divljim povrćem. jedan čovek za jedan čas može da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. PUCAVAC — Silene vulgaris. jer su grublji i brzo očvrsnu. po obalama potoka. 23). često kao obilan korov. Mogu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi. Višegodišnja biljka. u rastresitoj cvasti. a naročito listovi. variva i pirea. pušina. kurjačka creva). — M išjakinja — Stellaria media celoj našoj zemlji. M O K R IC A — Stellaria aquatica ili Malachium aquaticum (vučja creva. Dosta j rasprostranjena u nas i raste po vlažnim mestima i ukraj voda. Biljka je veća i izdašnija od mišjakinje. po zapuštenim vinogradima i njivama. Pri vrhu stabljike. sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom. Cela sočna biljka. pa često i za vreme blažih zinia. bara i drugih voda. skripac. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste: 48. 23. Najviše može da se koristi od marta do oktobra. veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata. 24).JE S T I V O D IV L J E B IL JE kraj potoka. ali i znatno duže. visoka do 60 cm. Raste po vlažnim i svežim mestima u brdskim i planinskim šumama u Sl. . Znatno je veća i krupnija od obične mišjakinje. 50. za spravljanje čorbi. pucalina. nalaze se beli cvetovi sa širokom mehurastom čašicom punom vazduha. škripalac. — Šum ska mišjakinja — Stellaria nemorum Sl.

čorbi. — Beli lokvanj — Nymphaea alba . lepen. gde raste po travnim obroncima. gde naseljava skoro sve stajaće vode. i to bez ograničenja. plića toplija jezera. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u većoj količini i na pogodnom staništu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sušnim mestima ili s jeseni povukla). a kroz vodu se sve do površine pružaju duge sočne lisne drške i cvetna stabljika. Može da se upotrebi za hranu kuvan. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do 20 kg podanka. odozgo sjajni i plivaju na površini vode. priobalske delove rečica sa veoma sporim tokom vode i slična mesta. koji je veoma veliki. veoma lepi. porodica Njmphaeaceae — lokvanji (lopoč.JE S T IV O D I V L J E B IL JE Sl.. Seme lokvanja. — Pucavac — Silene vulgaris Veoma fasprostranjena biljka. lokve u močvarama. Sl. 44 beli i takođe plivaju na površini vode. može da služi kao zamena za kafu. sl. razne poslastice i sl. kaše. pečen ili osušen pa samleven u brašno. kao sirovina za hleb. L O K V A N J — Njmphaea alba. Cvetovi su krupni. 51. bare. 24. pokrivajući lišćem vodenu površinu i na nekoliko hektara. blatni cvit. 25). jezerska lilija. Višegodišnja vodena biljka. kad se proprži. Rasprostranjen je u celoj našoj zemlji. srcasto-bubrežastog oblika. 25. sadrži vrlo velike količine skroba. Cesto se nalazi u vrlo velikoj količini na jednom mestu. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. variva i sl. Cveta u junu. berečna trava. sočni vrhovi stabljika i mlado lišće mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata. Koren i podanak. ivicama šuma i šumaraka. naročito u nižim predelima. zatim tanina i drugih materija. čiji se koren razvija u mulju na dnu stajaćih voda. beli lokvanj. Listovi su veliki. Mladi proletnji izbojci. koja se često sreće u brdskim i planinskim predelima u celoj našoj zemlji. livadama ukraj puteva i staza i sl.

Ž U T I L O K V A N J — Numphar luteum. manji je od cveta belog lokvanja i pliva na površini vode. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji i raste na sličnim staništima kao i beli lokvanj. a gornji srcastog oblika. L U Č A C — A lliaria officinalis. saharoze Sl. gube nagorak ukus. ali ga obično ima manje nego ove vrste. Cela biljka miriše na beli luk (češnjak). 26. — Žuti lokvanj — Nuphar luteum i drugih materija. 53. kuvani ili pečeni mogu da se upotrebe za jelo. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. ali sa nešto sitnijim i uglastim listovima. Proprženo seme takođe može da se upotrebi kao zamena za kafu. Donji listovi su joj bubrežastog. razne poslaslice i sl. žuti lopoč. Sušeni i samleveni u brašno daju dobru sirovinu za hleb. a ređe u mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama.J E S T I V O D IV L J E B IL JE 52. lekuta. — Lu ča c — A lliaria officinalis Sl. Cveta u junu. Prinos je nešto manji nego pri vađenju belog lokvanja. katkada i na krševitim mestima obraslim 45 . Javlja se u celoj našoj zemlji. lučina. kaše. sl. zatim dekstroze. Cveta od maja do juna. Koren i podanak sadrže dosta skroba. porodica Cruciferae — krstašice (lučica. od nižih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine. porodica Njmphaeaceae — lokvanji (žuti lepuh. zi)Dvogodišnja zeljasta biljka. 26). Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. visoka do 80 cm. dosta često u lišćarskim. 27. po ivici su zupčasti. sl. češnjača. Pošto se pokisele u vodi. Cvet je žute boje. koji takođe plivaju po površini vode. Biljka slična belom lokvanju.

odebljali i perasto izdeljeni. variva. jak i mesnat. uz samu morsku obalu. visoka 50 do 90 cm. Mladi nadzemni delovi biljke i sočni listovi imaju specifičan ukus na slačicu: mogu da se upotrebe 46 Sl. zatim kao salata. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgruše mleven u brašno i upotrebljavan za hleb. pirea od mešanog povrća. Mladi izdanci. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. za spravljanje čorbi. u živicama. sl. za začin. po ivicama šumskih puteva. Rasprostranjen je u priobalnom pojasu primorja. koji imaju miris i ukus belog luka. Raste u primorskim krajevima. Višegodišnja biljka. sa često poleglom stabljikom i međusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima. a naknadni sočniji izbojci i do jeseni. 28. porodica Cruciferae — krstašice (morgruša. morska gorušica. Lepi beli ili svetloljubičasti cvetovi složeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. 55. za čorbe. Koren se može koristiti presan kao salata ili kuvan. dvostruko izdeljenim debelim. ispod žbunja. Na mestima na kojima se lučac javlja u većoj količini. — Morgruša — Cakile maritima kao začin. morsko zelje. 29). Jednogodišnja zeljasta biljka. 54. Pri vrhu stabljike su štitasto-grozdasti cvetovi. M O R G R U ŠA — Cakile maritima. kao dodatak salatama. S U L A C — Crambe tataria. koja naraste u visinu do 30 cm. porodica Cruciferae — krstašice (divlji karfiol. Listovi su joj veliki. sl. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. na nešto svežijim mestima. sa razgranatom stabljikom. na zapuštenim mestima. s donje strane sa belim čvrstim dlačicama. Koren je veliki. mesnatim i sočnim. 28). na veoma slanom tlu do koga dopiru morski talasi. vršci stabljika i listovi. variva i sl. Seme može da se upotrebi kao začin i zamena za slačicu.JE S T IV O D IV L J E B IL JE šumarcima. često u većoj količini. a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Mladi izdanci . Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i neškodljivi su. mogu se koristiti od aprila do juna.

variva za nadeve i sl. na zapuštenim i retko obraslim mestima. jedan čovek može za jedan čas da sakupi oko 1. rede višegodišnja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m. sa veoma razgranatom stabljikom. klobcicovje. često skoro poleglom po zemlji. od nizina do oko 1200 m nadmorske visine. Na mestima gde se češće javlja. 56. često Mladi listovi. 30). Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste režnjeve. po međama. C R N I S L E Z — Malva silvestris. Seme sadrži ulja. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste koje. sl. — Crni slez — Malva silvestris ročito niskom travom. a ukusne mlade plodove često u svežem stanju rado jedu deca.5 kg upotrebljivih listova. a takođe mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. a raste po travnim mestima obraslim travom naSl.JE S T IV O D IV L J E B IL JE i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje čorbi i variva. 30. kamenitim nasutim mestima. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. puteva. ograda. a i kasnije za spravljanje čorbi. izdanci i vršci oko ili u blizini naselja. živica.su veoma srodne slezu: 47 . vrtovima i voćnjacima. porodica Malvaceae — slezovi (guščija trava. Mogu da se koriste bez ograničenja od ranog proleća do sredine leta. Jednogodišnja. katkada i stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za mešane salate. ukraj kao korov po zapuštenim njivama. divlji slezenovc. Cveta od maja do jula krupnim lepim ružičastim cvetovima prošaranim ljubičastim žilicama. šumski slez.

34. vazdaživ. Upotrebljavaju se sočni vrhovi stabljika sa listovima za salate. sa mnogobrojnim sitnim. gripelj. Katkada se upotrebljava i za spravljanje mešanih salata. mesnatim i sočnim listovima poređanim u debelu »ružu« pri zemlji. Na žilama 50 . 68 B E L I JA R IČ — Sedum album. Višegodišnja biljka sa brojnim debelim. sočna. Sitna. sl. Javlja se na sličnim mestima? cesto u znatnoj količini. od njih se spravljaju čorbe. P L A V A Č U V A R K U Ć A — Sempervivum glaucum. zasenčenim šumama u brdskim i planinskim predelima većeg dela naše zemlje. spravljanje čorbi i Variva. Cveta jula i avgusta. iz koje izbija takođe mesnata stabljika vi. često u većoj količini. uskim. porodica Rosaceae — ruža (končara. valjkastim i veoma sočnim listovima koji obrastaju stabljiku Sa svih strana. humusom bogatim. 69. sitan šuljevak). tako da se sastoje od Srm pervivnm tectorum preko 20 pari listića. koja raste na sličnim staništima.JE S T I V O D IV L J E B IL J E Raste po svežim. 70. sl. žednjak. — Čuvarkuća 67. SU R U Č IC A Filipendula hexapetala. na čijem se vrhu razvija krupan žućkasto-crveni cvet. pri zemlji razgranata. svinjurak. Č U V A R K U Ć A — Sempervivum tectorum. Mogu da se upotrebljavaju sočne stabljike i listovi sakupljeni u proleće dok je biljka još sasvim mlada. Raste po višim brdima i planinama* na istaknutim. Ćesto se javlja u velikom mnoštvu. Debeli sočni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubičasti cvetovi. koja naraste u visinu do 30 cm. koja se javlja na sličnim staništima.soka do 30 cm. sa duguljastim Hstovima. M A L A Č U V A R K U Ć A — Sempervivum schlechani. dugogodišnja biljka. 3 5). želudovo zelje. dvostruko reckasto izdeljenim. variva i Plfel* ^ 65. ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od mešanog divljeg povrća. Razlikuje se od belog prvenstveno po tome što ima žute cvetove i nešto je sitnija biljka. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste čuvarkuća: ^ 66. Javlja se dosta često po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj našoj zemlji. Cveta od juna do oktobra. Sl. visoka do 10 cm.Višegodišnja zeljasta biljka. Po ukusu je malo ljut. porodica Crassulaceae — jariči (zečji kupus. naročito u severnijim krajevima. svetlim stenjacima. 34). porodica Crassulaceae — jariči (beli žednjak. Može da se upotrebi bez ograničenja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom vrstom. Ž U T I JA R IČ — Sedum acre (žuti žednjak).

M E D U N IK A — Filipendula ulmaria (močvarna suručica. listovi su krupniji i sa krupnijim listićima. sl. cvetovi su krupniji i takode složeni u grozdasto-metličastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. — Medunika — Filipenduln ulmuria 51 . Srodna je prethodnoj vrsti. često u veoma velikoj količini na jed- biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. — Suručica — Filipendula hexapetala slatko-nagorak ukus i podsećaju na gorke bademe. Cvetovi su beli ili bledoružičasti. 71. buditeljica. od nizina i pobrda po dosta visoko u planine. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj našoj zemlji. sitni i složeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. potoka i jarkova. često se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju.JE S T I V O D IV L J E B I L J E SL 35. naraste preko metar u visinu. Imaju specifičan ukus. Raste po suvim livadama i pašnjacima. Gomolji imaju Sl. te je zato bolje da se mešaju sa drugim divljim povrćem. a nešto kasnije još samo kao kuvano povrće. ukraj staza i puteva. Raste na močvarnim mestima. ali je mnogo viša od nje. cvetaju od aprila do jula. a i u mešavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaša. osinka. koren nema gomolja. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. boje su žućkasto-bele 1 dosta jakog prijatnog mirisa. 36. oko bara. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju kao salata. hleba i sl. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na različite načine pripremljeni. 36). po ivicama retkih šumaraka.

belim cvetoviteljci. P R IM O R S K A K U P IN A — Rubus ulmifolius. 7 5. stima na vrhovima ogranaka i cve74. sa jajolikih listića na bodljikavoj pe. koji šeljenje.). za jedan čas da nabere do 3 kg koje može da se jede presno i priupotrebljivih listova. Cvetovi su beli ili crvenkas. Kupine ne liče ni na jedan od otrovnih ili škodtom. sa većini naših šuma. pudele. od nizina i podbrđa veoma slatka po ukusu. veoma razgranat.sitnijim bodljama.sirup. grupisani u štitolikim cva. sa dugim bus hirtus. močvara i sl. visok do 73. često u velikom mirisa bolje upotrebljavati u me. žele i sl. sa trodelnim listovima. Mladi listovi mogu da se upo.ma i nešto sitnijim crnim slatkim sto-beli. naročito u konkmpnim perastim listovima koji se tinentalnom delu zemlje. cvetovi su ružičasti. Plod je u Rubus caesius. koja vlažnim mestima. Žbunovi su niski. 37. kupjena. u svetlim pa dosta visoko u planinske prešumarcima. većoj količini jedan čovek može Plodovi predstavljaju izvrsno voće. ukraj livada. staza. Žbunovi sastoje od po 3 do 5 zupčastih su manji od obične kupine.plodovima.spravlja ukusan vitaminski čaj. koji su s donje strane svetlije boje. ljivih divljih piodova. Na mestima gde je ima u po aromi podseća na pravi (ruski). slatki i veoma ukusni. trebljavaju kao povrće. ali ih je od nižih predela do srednjeg plazbog dosta jakog aromatičnog ninskog pojasa. a plodovi crni. ŠU M SK A K U P IN A — Ru2 m. SI. Veoma je česta i raste u povijenim bodljastim šibovima.mnoštvu. Predstavlja dobru sirovinu za ki. — Kupina — Rubus frutkosus 52 . oko reka. Javlja se u skoro celoj je. sl. Ne postoji premljeno na različite načine (suvo. Raste uglavnom po obliku dosta krupne bobice. potoka. sjajna i našoj zemlji. finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa. opasnost da se zamene sa nekom kao kompot. K U P IN A — Rubus frutiObičnoj kupini slične su i slecosus. sličnom škodljivom biljnom vrs. pekmez. 37). 72. crne boje. kupinjača. polegli. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom području. Raste po ivicama šuma.J E S T I V O D I V L J E B IL JE nom mestu. Višegodišnji žbun. marmelada. porodica Rosaceae — ruže deće vrste: (ostruga.teva. po skoro celoj našoj zemlji. belim cvetovima i sa plavičastim. Od listova kupine može da se šavini sa drugim divljim povrćem. kad sazri. N IZ IN S K A K U P IN A — taju u toku celog leta.

presni. koja najčešće puzi. sirupa i drugih slatkiša. dugačkim 20 cm. Na mestima gde se jagode javljaju u većem mnoštvu. gusjak. džem. često u obliku gomolja i dosta mesnat. koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Raste po svetlijim i otvorenijim šumama. porodica Rosaceae — ruže (bežanica. ruže (jagodnjača. 39). Višegodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. koji su s donje strane beličasti. porodica Rosaceae. mamica. sušeni (i za čaj). sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta. Cvetovi su jasno žuti. belim cvetovima i crvenim plodovima. 78. — šu m ska jagoda — Fragaria vesca po zemlji. Plodovi su mali. nakiselo-slatki i aromatični. 38. crveni su. slični bobama. sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listića. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. G U S JA T R A V A — Potentilla anserina. bezanka. naročito u severnijim predelima. džemova. Biljka ima trajan podanak. ŠU M SK A JA G O D A — Fragaria vesca. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih čajeva. M A L IN A — Rubus idaeus (maljuga. sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupčasti listovi i vreže koje pužu Sl. cveta od aprila do početka jula. nakiselo-slatkim i aromatičnim. veoma ukusnim. slatko. jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 2 kg plodova. 38). a plodovi se upotrebljavaju kao šumsko voće. sunica. visok do 1. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatičan vitaminski čaj. pozemljuša. šumskim krčevinama i požarištima. i duguljastim perasto izdeljenim listovima. sl.5 m. sl. šumarcima. dok je u primorju uopšte 53 . črlena kupina). a javljaju se od maja do kraja avgusta. često u velikom mnoštvu. Niska zeljasta biljka. pripremljeni kao kompot. a plodovi predstavljaju ukusno voće i sirovinu za spremanje kompota. Javlja se u velikom delu naše zemlje. sirup i sl.JE S T I V O D I V L J E B IL J E 76. od nizina i pobrđa do oko 1500 m nadmorske visine u planinama. 77. Drvenasti šib. cvetovi su beli i grupisani su po nekoliko u gornjem delu cvetne stabljike. veličine sitnih lešnika. sa neparno izdeljenim Hstovima. dosta krupni.

5 kg gomolja. Višegodišnja zeljasta biljka.JE S T I V O D IV L J E B IL J E Sl. 40. uvek na otvorenim površinama i često u velikom mnoštvu. a ređe u planinskim predelima. bara i sličnih mesta. Raste na vlažnim. sami ili češće u mešavini sa drugim zeljastim vrstima. hleba i sl. 40). a s donje strane. peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaša. porodica Rosaceae — ruže (vrkuta. gospin plašt. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog čaja. 54 79. sl. — Virak — Alchemilla vulgaris . sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni. naročito oko žila. Na mestima na kojima se gusja trava javlja u velikim količinama. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1. žućkasti. pirea. sa prileglim dlačicama. gde se ograničava na donji planinski pojas. livadama i sličnim mestima u najvećem delu naše zemlje. odozgo goli. 39. uglavnom u planinskim delovima. sami ili u mešavini sa drugim divljim povrćem. skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metličastu cvast. cvetovi su sitni. Najviše raste u nizijama i pobrđu. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Raste po travnim površinama. a isto tako i za čorbe. — Gusja trava — Potentilla anserina nema. često u većem mnoštvu. Gomolji mogu da se kuvaju. često i močvarnim mestima. koja naraste do 15 cm u visinu. i sličnih jela. oko rečica. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog čaja i kao povrće za gotovljenje čorbi. Cveta od maja do juna. V IR A K — Alchemilla vulgaris. jedan čovek može za jedan Sl. variva i pirea. potoka. Na mestima gde se javlja u većoj količini. po vkžnim i svežim livadama.

sl. sa krpasto izdeljenim. žele i druge slatkiše. sa više povijenih grana. velika oskorica. Veoma razgranato šiblje obraslo jakim trnovima. sa neparno perasto izdeljenim listovima. najviše do polovine krpasto izdeljeni. za spravljanje čorbi. Plod je jajoliko-duguljast (šipkinja). pekmez.JE S T I V O D IV L J E B IL J E čas da sakupi do 1. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste. ukraj staza.5 cm dugačak. zreo je naranžasto-crvene boje. šipak. po ivici zupčasti. jedan čovck može za jedan čas da nabcrc do 3 kg plodova. koje naraste u visinu do 3 m. — Petrovac — Agrimonia eupatoria su veliki. svetlim šumarcima. 82. 41). sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih čajeva. cveta maja i juna. oko 1. a i za vitaminski koncentrat. šepurika. Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog čaja blage arome. listovi su bubrežastog oblika*. cvetovi su žuti. raste uglavnom u predelima visokih planina. porodica Rosaceae — ruže (trava celog sveta. koja može da naraste do 60 cm u visinu. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlačicama. džem. Raste po travnim površinama uz ivice šumaraka. 80. D IV L JA R U Ž A — Rosa canina. porodica Rosaceae — ruže (pasja ruža. po planinskim pašnjacima i livadama. a i kao povrće. čiji su listići ovalni.5 kg listova. na izgled grubim listovima tamnije zelene boje. 42). u skoro celoj našoj zemlji. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom škodljivom biljnom vrstom. Cvetovi Sl. Na mestima gde ima više divljih ruža i kad dobro rode. Cveta od maja do juna. sazreva septembra do oktobra. 41. kravica. u retkim. Ne postoji opasnost 55 . u svetlim retkim šumama. 81. sl. P E T R O V A C — Agrimonia eupatoria. od nižeg pobrđa do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine). ružičasti ili beli i veoma prijatnog mirisa. sjajan. ukraj puteva i staza. Raste ukraj šuma. P L A N IN S K I V IR A K — Alchemilla alpestris. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. u mešavini sa drugim zeljastim biljkama. Zreli plodovi se takođe upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatičnog vitaminskog čaja. lepi. Zeljasta biljka. među žbunjem. šipkovina. variva i sl.

sazreva septembra do oktobra. listovi su neparno perasto izdeljeni. 84. — Divlja ruža — Rosa canina da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. Raste po sličnim mestima kao i prethodna vrsta. 85. koščati. sa obe strane sjajni. Listovi su joj zimzeleni. a naročito u primorju. cvetaju sredinom maja. retko i nešto više. koje naraste do 10 metara. JA R E B I K A — Sorbus aucuparia. Z I M Z E L E N A R U Ž A — Rosa sempervirens. naročito u mešavini sa drugim divljim voćem (vitaminski koncentrati.) Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom vrstom. Omanje šumsko drvo. ali u nešto toplijim uslovima. Raste po šumama u planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji. Cesto je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi. Listovi i plodovi svih vrsta divljih ruža upotrebljavaju se na isti način. Cvetovi su beli. 86. naročito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su p iilično gorki). sl. Plod je dosta sitna bobica. P L A N IN S K A R U Ž A — Rosa pendulina. kada uzri svetlocrvene je boje. Raste po planinskim šumama i ima tamnoružičaste ili crvene cvetove.J E S T I V O D I V L J E B IL J E Sl. mogu da se upotrebe za spremanje voćnih čajeva i na različite načine prerađeni kao šumsko voće. ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorčinu. neprijatnog mirisa. 42. porodica Rosaceae — ruže (jarebina. ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. Plodovi. 43). 43. malo šiljati. uglavnom sa uspravnim granama. džemovi. po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka. — Jarebika — Sorbus aucuparia 56 . Raste u toplijim predelima. rebika. P O L JS K A R U Ž A — Rosa arvensis. grupisani u štitoliku cvast. po ivici plitko zupčasti. pekmezi i sl. sem u najjužnijim delovima i vojvodanskoj ravnici. 83. Na mestima gde se javlja u Sl. smrdljikovina.

sl. Listovi su veliki oko 10 cm. M U K IN JA — Sorbus aria. Plod je duguljasto-okruglast.5 cm. pa da se ostave da ugnjile. Cvetovi su beli. po ivici zupčasti. Mogu da se nica. naročito na krečplodova. Raste u velikom delu naše zemlje. 44). a kasnije. jedan čovek može lijim i toplijim šumama do visine za jedan čas da nabere do 5 kg od oko 1500 m. bokunja. porodica Rosaceae — ruže (mukovnica. makol. Plodovi sadrže dosta tanina. Mnogobrojni beli cvetovi složeni Sl. njaku.mraza postaju veoma ukusni i podsećaju na mušmule. 45. cvetaju maja do juna. na sunčanim i suvljim mestima. po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupčasti. mok.JE S T I V O D I V L J E B IL J E većem broju. jako razgranato i guste krune. ali posle slane i prvog (brek. porodica Rosaceae — ruže te su opori. dugačak do 1. a do 8 cm široki. sazreva u oktobru. sa donje strane beličasti. sitni i grupisani na dugačkim peteljkama. 44. kad sazri. oko 10 (i do 14) cm dugački. Veći žbun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu. Sa jednog drveta može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. — M ukinja — Sorbus aria 57 . Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. 45). muk. okruglasto-jajoliki. Upotrebljavaju se na različite načine kao šumsko voće. — Brekinja — Sorbus torminalis Visoko šumsko drvo (visoko do 10 m — ređe malo više). 87. beru i ranije. u brdskim i planinskim svet- Sl. postaje smeđ sa beličastim tačkama. brekulja. sa širokom i gustom krunom. B R E K I N JA — Sorbus torminalis. Listovi su celoviti. sl. najpre crvenkasto-žućkast. 88.

tvrdi i opori. Mesnati deo ploda je brašnjav. mogu se većem broju. Mogu se upotrebiti kao i skim predelima. tovi su beli.jelo presan ili priređen na različite liki. D IV L JA K R U Š K A — Pirus Raste u primorju. Cvepo nekoliko kilograma plodova. po ivici u rodnoj godini može da se nabere retko zupčastim listovima. C R V E N I G LO G — Crataedo oktobra. su u rastresite grozdaste cvasti. a nanjem. ali kad prezru. na sunčanim obroncima. dosta Raste po retkim svetlim šumama.graška. a plod je crvena bobiNe postoji opasnost da se zameni sa časta koštunica veličine krupnijeg nekom skičnom škodljivom bilj. evenmnogo manji nego u gajene kruške. žućkasto. pirakanta). Cesto se na jednom mestu nalazi više stabala.drugo voće — presni ili na različite njačkim terenima. Sazrcva scptembra takođe jestivi. sa razvijenom krunom i većinom uspravnim granama. koji naraste do hlebnim sirovinama koristi se za 1. svetlo je crvene do crveno. najčešće na kreč. bleđi. ovog područja. i kad sazru. a sa donje lade.5 m u visinu. Plod je sličnom škodljivom biljkom. cvetaju od kraja Ne može da se zameni sa nekom aprila do sredine maja. koje naraste do 15 m visine. kom. a posle slane nama za spravljanje hleba i sl. kratkih letorasta. G L O G O V IC A — Pjracantha voće.ni i slatki. čiji su plodovi neškodljivi i -zelene je boje. sa trnovitim granamešenje hleba i sl. Sa jednog drveta može da se nabere Može da se upotrebi kao divlje i do 30 kg plodova. tualno može da se zameni sa glookruglast i kad sa/ri. među retkim žbu. kad sazri (ok. a takođe se od njih mogu praviti kolači. veličine i oblika krupnog graška.JESTIVO D I V L J E BILJE Raste u retkim svetlijim šumama. Cvetovi su beli sa izrazito Veoma obilno rodi. Listovi su jajo.bere u toku cele zime. veoma su ukusobodima livada u brdskim i planin.planinskog pojasa. na stenjacima. porodica Rosaceae — ruže da se sprave veoma hranljive kaše. a vrlo često se piraster. Dosta u mešavini sa brašnom ili drugim razgranat žbun. Pržene pisani po nekoliko na krajevima semenke služe kao zamena za kafu. brašnast. Plodovi su. gru.gom. i prvog mraza je znatno ukusniji. presno ili u mešavini sa drugim plodovima. po ročito kad ugnjile.šumarcima. kožastim. 91. Plod je dosta mesnat. Od njega mogu coccinea. 89. naročito po ivicama šuma i po Plod je bobičast. Sa jednog drveta ma u malim. a može da se crvenim prašnicima u sredini. Cesto se sreće u načine spravljeni. mešati sa drugim hlebnim sirovinakiselo-sladunjav. -narandžaste boje. ogranci imaju malo opor i može da se koristi za trnovite završetke. 90. (divlja trnovina. porodica Rosaceae — ruže. za spremanje kaša* hleba i sl. gaji po parkovima i naseljima i van Drvo. koja sazreva od oktobra do decembra. 58 .). nisu veliki a sa gornje strane načine (kao mešavina za marmesu glatki i tamnozeleni. od pobrđa do srednjeg tobra).

a zreli plodovi ostaju dugo na grančicama. na kamenjarima i sličnim mestima. ivicama šuma. porodica Rosaceae — ruže (trn. B E L I G L O G — Crataegus monogyna. Mnogobrojni sitni beli cvetovi. među žbunjem. kad uzri crvene boje. a cvetovi nešto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. a sadrži samo po jednu semenku. Plodovi (gloginje) su brašnasti i malo nakiseli. pojedinačni ili po 2— 3 zajedno. sazreva u septembru i oktobru. Nizak.JE S T IV O D I V L J E B IL J E Sl. po šumarcima. sl. Raste u svetlim retkim šumama. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. 46). porodica Rosaceae — ruže (glogovac. a javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka nablizu. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. ograda. Sazreva septembra do oktobra. po površini posuta sivkastim pepeljkom. — Crveni glo g — Crataegus oxyacantha gus oxyacantha. često u mešavini sa drugim žbunjem po šumarcima. 47). Upotrebljava se na isti način. sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. pre listanja. grupisani po nekoliko u štitoliku cvast. 46. cvetaju aprila do početka maja. raspoređeni su duž grančica. Veoma je rasprostranjena i raste pojedinačno ili u većem broju. ukraj puteva. crni trn. koji naraste do 2 m u visinu. hleba i slično. često cele zime. Plod je takođe crven. beli trn. a oslobođeni koštica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaša. Listovi su malo izduženo — jajoliki. u retkim svetlim šumama. Sa jednog stabla može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. koje naraste do 5 m u visinu. 93. veličine krupnog graška. Plod je plavičasta okrugla koštunica. T R N JI N A — Prunus spinosa. Mogu da se upotre- be za jelo presni ili spremljeni na različite načine. a može da poraste i nešto viši. Cvetovi su beli ili ređe ružičasti. po ivicama šuma. Oveći žbun ili nisko drvo. trnula. sl. Plod je bobičasta koštunica veličine graška. jako razgranat i gust žbun. Listovi su nešto dublje usečeni na režnjeve. od nizina pa do V9 . cvetaju maja do juna. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj našoj zemlji. 92. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupčastih režnjeva. dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. po ivici sitno zupčasti.

kad sazri (u avgustu). Sumsko drvo. doacacia. kompota. sa širokom retkom krunom. obraslim trnjem. retko se upotrebljavaju za jelo presni. posebno u primorju..JE S T IV O D I V L J E B I L J E čine sitnog graška.mahunarke (bagren.bagrena). D IV L JA T R E Š N J A — Prunus avium. 60 . a posle slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. okrug.šumsko voće — presan ili na razlišeljka). Sitni beli cvetovi grupisani su u štitolike grozdaste cvasti. porodica Leguminosae — sjajni. oko 4 cm dugački. porodica Rosaceae — ruže (drobnica. toplim predelima. bagrena. listovi su neparno Plod je okruglasta koštunica veli. 95. 47. crne je boje. za spremanje čajeva. Veći žbun ili omanje drvo. na rubovima šuma. Sumsko drvo visoko 20 (do 25) ti. m sa retkom krunom i granama cvetaju aprila do maja pre listanja. visoko 15 do 20 m. Plod je okrugla koštunica. po šumarcima. bela lasto-jajoliki. Raste u južnim. šiljati. već češće prerađeni i u mešavini sa drugim divljim voćem. Listovi su jajasto-duguljasti. po ivici sitno zupčas. B A G R E M — Robinia pseudo 5 m visine. . do 1 cm u prečniku. i to po mešovitim šumama. Može da se upotrebi svež ili sušen za jelo. gde se nalazi na sunčanim obroncima. a i osušeni za spremanje voćnih čajeva. 96. po ivici zupčasti. crna trešnja). čite načine prerađen. koji su dosta slatki. Listovi su tamnozeleni. na nešto ređim mestima. Plod je sladak. ali i nagorki i opori. sočna i kad sazri. krajem aprila do početka maja. Raste skoro u celoj našoj zemlji. mada se mestimično sreće i u kontinentalnom delu naše zemlje. Veoma lepi beli cvetovi javljaju se istovremeno sa Hstovima. M A G R IV A — Prunus mahaleb^ porodica Rosaceae — ruže (ra. od nižih Sl. naročito na kršu. nešto nagorak i malo nakiseo. crne je boje. Upotrebljava se kao 94. dugački nekoliko santimetara. sa retkom krunom. za razne voćne prerađevine i sl. — Trnjina — Prunus spinosa brda do oko 1500 m visine. Plod je mesnat.perasto izdeljeni dugački 20— 25 preko iooo m nadmorske visine. Plodovi. slatkasto-nakiseo i veoma opor.

dugačka 5 do 10 cm. sami ili naročito ako se različitim postupci. Brojni beli. trodelnim listovima. 48. pa toplim predelima. ljubičasti. Propr. porodica Leguminosae sl. Poreklom je iz Severne Amerike. djeteljnjak. Ne postoji opasžene zrele semenke su ukusna za. cvetaju krajem maja ili početkom juna. veoma mirisni cvetovi složeni su u viseće grozdaste cvasti. nom škodljivom biljkom. mada je ulje. a takođe i da se suše i na različite načine konzervišu. odakle je davno prenet i veoma raširen po Evropi i našoj zemlji. koga ima u semenu. u pobrđu i u donjem planinskom pojasu. VišegoStabljika joj je obrasla retkim ma. Plod je pljosnata mahuna. folium repens. krsti kume dete. Od semena takođe pre cvetanja biljke mogu da se može da se dobije brašno. bcli. sastavljenl od 9 do 17 jajolikih m m -----------------------------------. a listići su po ivici celi. Sitni. Višegodišnja zeljasta biljka — mahunarke (puzeća djetelina. D I T E L I N A — Psoralea bituminosa. Raste u me sadrži dosta belančevina. 98. — Ditelina — Psoralea bituminosa. detelina modra cvita. koja naraste do 50 cm u visinu. Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i šećerom za pravljenje prženica. pred precvetavanje bledocrven61 . koja 97.cvetaju od marta do maja. na pesku ili peskovitim zemljištima. sačinjava cele šumice.nost da se zameni sa nekom sličmena za kafu. ljama. a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatičan čaj. Se. Listovi su trodelni. B E L A D E T E L I N A — Trimahunarke (velika modra djetelina.zeljastim vrstama. ljanje čorbi. naročito u priomože da se gotovi slično pasulju. variva i pirea.dišnja zeljasta biljka niska rasta. kao u sa dosta razgranatom stabljikom i deteline. porodica JLeguminosae — je neškodljiva i takođe jestiva. 48). od koga upotrebljavaju kao povrće za spravmogu da se spravljaju kaše i hleb. Mladi proletnji izdanci i listovi malo nagorko. a Cvetovi su dosta veliki. te danas. balskom pojasu primorja. 49). na mnogim mestima. može da se zameni samo sa detelinom.JEST IVO D I V L J E B IL J E cm.■ listića koji su po ivici celi.još bolje u mešavini sa drugim ma iz njega odstrani ulje. najčešće po ravnicama. sl. materije i mogu da se kuvaju slično boraniji. slično palačinkama. Sveže i mekane mahune sadrže hranljive Sl.

101. od kojih su prizemni Sl. variva i su jajolike. na proplancima. sa uskim listovima veoma slična vrbovim. iz i pašnjacima širom cele naše zem. N O Ć U R A K — Chamaenerium angustifolium porodica Oenotheraceae — vrbovnice (kiprovina. od nizina pa dosta visoko u belim svetlastim vlaknima. tovima. Mladi prolećni izbojci. cvetaju od maja do sa brojnim ružičasto-crvenim cveavgusta. često Takođe se upotrebljavaju i mno. puteve. svilovina. Veoma je rasprostranjena biljka planine. pirea. Rasprostranjena gim divljim povrćem. a mestimično se i gaji. BA R SK A D E T E L IN A — Trifolium hybridum (švedska dete. a takolina. Višegodišnja zeljasta biljka. sl. izrodica). i prineke od njih. Rasprostranjena je po livadama Plod je dugačka uska mahuna. Ponegde se i cvetne glavice ma. pruga i na sličnim mestima. mladi listovi. a cvetovi su grimiznocrveni. 49. L IV A D S K A D E T E L I N A — Trifolium pratense (crvena detelina. krčevinazeljastim vrstama. gde se nalazi klasasta cvast svetne glavice. često se javlja u velikom mnoštvu. 100. najčešće u mešavini sa drua kasnije tamniji. — Bela detelina — Trifolium repens poređani u krug oko cvetne stabljike.se kao rana proletnja salata. šumama.koje posle pucanja ispada seme sa lje. Raste u retkim kao vitaminska salata i -povrće. visoka do jednog metra pa i više. naročito mnogo po požarištikisele. veoma je rasprostranjena po livadama i pašnjacima skoro cele naše zemlje. ciperje. uz međe. na sečinama. zemni i sa stabljike. a gornji su naizmenično obrasli duž stabljike sve do njenog kasti cvetovi složeni su u loptaste vrha.JE ST IV O D IV L JE B IL JE je po livadama i pašnjacima u najvećem delu naše zemlje. kravljača. Njeni listovi obično imaju belu pegu. sočni vrge druge vrste detelina. po ivinajčešće u mešavini sar drugim cama šuma. Mladi listovi mogu da se koriste nadmorske visine. pokrivajući velike povr.u svim našim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m šine. cvetovi bcli ili ružičasti.u veoma velikoj količfni. Mladi izbojci 62 . Liskc ovc deteline đe i za spravljanje čorbi. Navešćemo hovi stabljike. Cveta od juna do avgusta. a mogu i da se ma. vrbovica. detela). ukraj šumskih upotrebljavaju za kuvanje i jelo. upotrebljavaju 99. 50).

Cvetovi su mnogobrojni i bledoružičasti ili beličasti. Listovi su na kratkoj peteljci. porodica Cornaceae — drenovi (drenjina. — N oćurak — Chamaenerium angustifolium kom drugom sličnom škodljivom biljkom. po ivici celi.JE ST IV O D IV L JE B IL JE mogu da se spravljaju kao špargla. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog čaja. Listovi mogu da se koriste od proleća pa sve do kasne jeseni. pored jaraka i sl. grupisani u štitove. D R E N — Cornus mas. Ne postoji opasnost da se zamene sa ne- Sl. dugački do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Rasprostranjena je u svim našim šumskim područjima. kao hlebna sirovina i sl. sl. 104. a raste po vlažnim mestima. po obliku jajoliki ili eliptični. za čorbe i variva i kao zamena za čaj. tanina i drugih materija i može da se upotrebljava za dobijanje skroba. Zbun ili omanje drvo. Na mestima na kojima se noćurak javlja u velikim količinama. drenak. zatim šećera. ŠU M SK A S V IL O V IN A — Epilobium montanum (šumska vrbovica). drenovina. 103. stabljika veoma razgranata. naročito u jesen. žuti. od srednjih brda do visokih planina. r u ž i C a s t i n o ć u r a k — Epilobium roseum (crveni noćurak). Cvetovi su sitni. Mlado korenje se takođe upotrebljava kao špargla. koje retko naraste više od 5 m. 51). Plod je duguljasta crvena koštunica (drenjina) sa čvrstim 63 . Razvijeni koren. Cveta rano u proleće pre listanja. mnogobrojni. a upotrebljavaju se kao salata.5 kg korena. sadrži dosta skroba. pri vrhu ušiljeni. gde raste u mešovitim lišćarskim i lišćarsko-četinarskim šumama. 50. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vršcima stabljika ili do 2. ispod nešto ređeg sklopa drveća i na progalinama sa manje trave. 102. Manja je od prethodne vrste i ima kraće okruglastije listove. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. Listovi su mu na dosta dugačkim peteljkama.

lim kamenjarima.JEST IV O D IV L JE B IL JE mesom. krpasti i izdeljeni. Dvogodišnja ili vigusta. koja sazreva krajem av. na proplancima ukraj potoka i rečica. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Mladi listovi su sočni. štitastu cvast sa velikim brojem hovoj ivici. dežen. u ređim šumama i po n ji-. — Dren — Cornus mas od ranog proleća do sredine leta. i svež i prerađen. medveđa stopa. Upotrebljavaju se za salatu. gornji su srednjih planina. nadeve i sl. Lisne drške. sl. 52). čorbe. na žbunjem obras tova. slatko nakiselog je i ponešto šegodišnja zeljasta biljka. Listovi su Rasprostranjen je u najvećem vrlo veliki. pire. santimetara u visinu. u vlažnim šumskim partijama po šumaricama i sličnim mestima. mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. porodica Umbelliferae — štitare (medvedi dlan. a kad prezri sasvim raste do 100 pa i znatno više je mekana i gubi oporost. Mlade stabljike sa još neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brašno mogu da se prže na ulju. sam ili u mešavini sa drugim divljim plodovima. od brdskih predela do visoko u planine. Cela biljka je veoma aromatična. planinska petru64 — Heracleum sphondylium . a može i da se suši i čuva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voće ili za spremanje voćnog čaja. Cveta juna. u ređim šumama. upotrebljava se. Svi ovi _________ delovi mogu da se upotrebljavaju Sl. marmelade. a ponegde se i nešto manji. variva. koja naoporog ukusa. 105. a Zreo a naročito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo. a po delu naše zemlje. hrapavi. među žbunjem 1 po krupnijih belih ili zelenkastih cveivicama livada. za spravljanje pekmeza. Stabljika je šuplja i gaji. Raste na toplijim i svetlijim pri vrhu nosi razgranatu krupnu mestima. M E Č JA Š A P A — Heracleum sphondjlium. 51. sa kojih je oguljena pokožica. od nizine do ivici zupčasti.sinka. a raste po svežim i vlažnijim mestima.

sličnom. — Matar — Crithmum maritimum Mladi sočni delovi i listovi sadrže nešto vitamina C \ karotina. sastavljenom od većeg broja sitnijih žućkasto-zelenih cvetova. izbrazdana. dudalena).JEST IV O D IV L JE B IL JE isto tako i naknadni izbojci u jesen. porodica Umbelliferae — štitare (bazjan. Cela biljka je veoma aromatična i jako miriše. Višegodišnja zeljasta biljka. koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. ščulac. za spravljanje čorbi i variva. kopljasti. po međama. a pri vrhu razgranata. Mogu da se upotrebe za salatu. Cveta skoro celo leto. a katkada i nešto dalje od mora. S E D M O L IS T — Aegopodium podagraria. Listovi su uski. 107. modrozelene boje. a ima bele cvetove. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste mečje šape: 106. S A P IC A — Heracleum pjrenaicum. Listovi su uglavnom prizemni. Biljka može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom. M A T A R — Crithmum maritimum. koja često raste u bokorima. V E L IK A M E C JA Š A P A — Heracleum sibiricum (međenja šapa. 53). sl. slabog su ukusa i veoma aromatični. škodljivom biljkom. zidovima i zapuštenim krovovima. Cvetovi su joj žućkasti. 108. izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupčasti. iznutra šuplja. na dužoj dršci. mesnati. 109. Javlja se na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. sa štitastom cvasti pri vrhu. ili da iskopa do 2 kg korena. regača. Javlja se na sličnim mestima. kozja noga. porodica Umbelliferae — štitare (motrika. Stabljika joj je uspravna. Sl. . regovača. osušen se melje u brašno i može da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. ali zbog jakog mirisa samo u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. 54). morski koper. sl. Koren sadrži znatne količine šećera i skroba i može da se upotrebljava za dobijanje sirupa. Često može da se nađe u većoj količini. Stabljika joj je glatka. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova. na mestima do kojih dopiru morski talasi. Duž stabljike ima malo listova. motar. 53. omačalj. Višegodišnja zeljasta biljka. žućkasta do 30 pa i 50 cm visoka. Rasprostranjena je u našem primorju i na ostrvima uz morsku obalu. Na mestima na kojima se mečja šapa javlja u večoj količini.

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

sastavljenih od po tri manja šiljasta listića. Cvetovi su mnogobrojni, beli, ređe ružičasti, složeni u veliku štitastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od aprila do početka septembra.

bolje u mešavini sa drugim divljim povrćem, kome popravljaju ukus. Na mestima gde se javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opas-

Sl. 54. — Sedmolist — Aegopodium podagraria

Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji, od pobrđa pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlažnim zasenčenim mestima u retkim šumama, po ivicama šuma, šumarcima, ivicama livada, blizu potoka i na sličnim mestima, često u većem mnoštvu. Listovi su dosta aromatični i po ukusu podsećaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i mekši) skoro u toku cele vegetacionc periode za spravljanje čorbi, variva i sl., naj66

nost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 1 1 o. D IV L JA M R K V A — Daucus carota, porodica Umbelliferae — štitare (divlja šargarepa, mrkvica, divlji koren, merlin; sl. 55). Dvogodišnja zeljasta biljka, koja naraste do 80 cm (pa i preko 1 m) u visinu i ima dosta dugačak, vretenast, beličasto žućkast koren. Stabljika je uspravna, dosta razgranata i šuplja. Listovi su dvostruko do četvorostruko perasto

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili ogranaka složeni u poširi štit, koji je po precvetavanju u sredini nešto udubljen. U sredini cvasti nalaze se, kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih cvetića. Cveta od aprila do početka avgusta. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, a javlja se u više varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po svežim i vlažnim, kao gust korov po zapuštenim njivama, ukraj puteva, kraj ograda i međa, po retkim svetlim šumarcicima i na sličnim mestima. Listovi su prilično aromatični i mogu da se upotrebljavaju naročito u proleće, rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje čorbi i variva, sami ili, još bolje, u mešavini sa drugim divljim povr-

ćem kome daju ukus začina. Koren, dok je mlad, može da se koristi za jelo svež ili kuvan, a kasnije kao začin, naročito u supama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i škodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja mrkva im nije mnogo slična, pa je pažljiv sakupljač ne može zameniti sa nekom od takvih vrsta. i i i . P L A N IK A — Arbutus unedo, porodica Ericaceae — vresovi (prpak, planičac; sl. 56). Razgranati zimzeleni žbun, koji može da

Sl. 56. — Planika — Arbutus unedo

SI. 55. — D ivlja

mrkva —

Dciucus carota

naraste i do veličine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupčasti, kožasti i sjajni i u znatnoj meri podsećaju na lovorove. Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdićima sastavljenim od po više cvetića; cveta još za vreme zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe (maginje), veličine manjeg oraha, narandžasto-crvene boje i spolja slične okrugloj zreloj jagodi, brašnasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen ili čak u zimu, pa se češće događa da se na jednom žbunu nalaze cvetovi i zreli plodovi.

67

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

Rasprostranjena je samo u užem rani, sa veoma izraženim lisnim primorskom pojasu i na jadranskim žilama, koje se potpuno sužavaju u ostrvima, gde raste u gustim šib- sasvim kratku dršku. Cvetovi su ljacima (makiji), sa hrastom čes- jasno žuti, na dužim peteljkama vinom, primorskom klekom, crnim koje izbijaju pravo iz prizemnog jasenom i drugim žbunasto-drve- bokora. Cveta u rano proleće. Rasprostranjena je skoro po celoj nastim biljnim vrstama. Plodovi su veoma hranljivi i našoj zemlji, od nizina pa do oko ukusni, bogati šećerom i vitami- 1200 m nadmorske visine. Raste nima, a naročito vitaminom C. po livadama sa niskom travom, u Mogu da se jedu presni, ali ne u retkim svetlim šumama, na šumvelikoj količini, jer mogu da iza- skim proplancima, među žbunjem, zovu lake prolazne poremećaje dok po ivicama šuma i na sličnim messu u manjoj količini potpuno ne- tima. škodljivi. Kuvaju se kao kompot, Listovi sadrže veoma velike koprerađuju u marmelade i sl. Ne ličine vitamina C r spadaju medu postoji opasnost da se zamene sa najbogatije izvore ovog vitamina. plodovima neke slične škodljive Upotrebljavaju se sveži za salatu, biljke. zatim za spravljanje čorbi, variva, Listovi mogu da se upotreb- pirea, nadeva i sl. ljavaju kao začin umesto lovorovih Smatra se da već nekoliko svelistova. žih listova mogu da zadovolje 112. JA G O R Č E V IN A — Pridnevnu potrebu čoveka za vitamimula vulgaris, porodica Primulaceae nom C. Ne treba ih upotrebljavati — jaglika (jaglac, jagarčina, jagliče, u velikoj količini pošto sadrže jagolnica, jaglec, krapče, igavec, saponina, pa u takvom slučaju piskavka; sl. 57). Višegodišnja ze- mogu da budu škodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge slične vrste, koja bi i u manjoj količini bila škodljiva. Na mestima na kojima se jagorčevina javlja u nešto većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih čajnih mešavina. Slično mogu da se koriste i sledeće vrste jagorčevina: Primula vulgaris SI. 57. — Jagorčevina 113. JA G L IK A — Primula veris (vesnačak, rani jaglac, galčina, greljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. gorščica, jagotac, ključarica, kunjaListovi su prizemni, žućkastozele- vac, prvi cvit). Nešto je manje rasne boje, duguljasto-jajasti, nabo- prostranje^ia od prethodne vrste.
68

JESTIV O D IV L JE B IL JE

Sl.

58. — Pravi jaglac

— Primula elatior

Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnožute boje i po nekoliko se nalaze u obliku štitića na dužoj dršci. 114. P R A V I JA G L A C - Primula elatior (lestegin; sl. 58). Dosta je rasprostranjena po skoro celoj našoj zemlji. Raste po livadama viših brda i planina. Cvetovi su mu bledožuti i stoje po nekoliko u štitiću na dužoj dršci. 115. P O P O N A C — Convolvulus arvensis, porodica Convolvulaceae — poponci (slak, ladolež, poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli čador, tutuljak; sl 59). Višegodišnja zeljasta biljka koja se kao povijuša pruža po zemlji ili uvija oko susednih čvrstih biljaka. Listovi su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fišeka, a boje su bele ili ružičaste. Cveta juna i jula.

Sl. 59. — Poponac — Convolvulus

arvensis

69

JEST IV O D IV L JE B IL JE

Veoma je rasprostranjena biljka zeljasta biljka, mahom niska, ali u celoj našoj zemlji, najčešće kao može da naraste i do 30 cm. Stabkorov. Ima je od nizina pa do viših ljika je dlakava. Listovi su najvebrda. Raste po kamenitim, suv- ćim delom prizemni i poređani su ljim, slabo zatravljenim mestima, u krug oko stabljike, duguljastokraj puteva i staza, po njivama, -jajoliki, dugi su do 15 cm, a zapuštenim oranicama i na sličnim široki do 5 cm, zeleni, često sa beličastim ili svetlo-zelenim pegama, mestima. Mladi listovi se upotrebljavaju usled čega podsećaju na pluća za spravljanje čorbi, variva, pirea, (ime!) i imaju dosta duge peteljke; za nadeve i slično, i to bez ograni- po površini su kratkodlakavi. Duž čenja. Malo stariji listovi imaju cvetne stabljike nalaze se po 2— 3 specifičan miris i ukus, pa ih treba znatno manja naspramna lista sa mešati sa drugim divljim povrćem. veoma kratkom peteljkom ill i Na mestima na kojima se poponac bez peteljke. Cvetovi su levkastog javlja u većoj količini jedan čovek oblika, najpre ružičasti, a zatim može za jedan čas da sakupi 0,5 kg ljubičasto-plavkasti, i ima ih po upotrebljivih listova. nekoliko u nepravilnoj cvasti. CveAko je sakupljač neizvežban, ta sredinom proleća. može da se desi da je zameni sa Rasprostranjen je u skoro celoj sledećim vrstama: vijušasom (P olj- našoj zemlji, ali više u središnim, gonum convolvulus), koji raste po severnim i severozapadnim kraješumarcima i travnim mestima kao vima, od pobrđa pa dosta visoko u povijuša, neškodljiv je i jestiv, i planine. Raste po šumama, šibljavelikim vijušasom (Poljgonum du- cima, na proređenim mestima, ukraj metorum), koji raste na sličnim šumskih staza i puteva, uvek na mestima i takođe je neškodljiv. nešto svežijim mestima. Cesto se na116. P L U Ć N JA K — Pulmonalazi u većem broju na jednom ria officinalis, porodica Boragina- mestu. ceae — gavezi (plućenica, kudravac, Mladi listovi, koji sadrže vitadžigeričnjak; sl. 60). Višegodišnja mine C i A, sluzi i drugih sastoj4 aka, upotrebljavaju se za spravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a ređe i za salatu, sami ili, češće, u smeši sa drugim divljim povrćem. Jelo spravljeno od mladih listova plućnjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja jer ne izazivaju nikakve poremećaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se plućnjak javlja Sl. 60. — Plućnjak — Pnlmonttria officinalis u većoj količini, jedan čovek može
70

JEST IV O D IV L JE B IL JE

za jedan čas da sakupi 1,5 do 2 kg — Phjsalis alkekengi, porodica Soupotrebljivih listova. lanaceae — pomoćnice (ljoskavac, 117. P O G A N Č E V A T R A V A poljuskavac, vučja jabučica, mje-

mmm
Sl. 61. — Pogančeva trava — Pbjsalis alkekengi

JEST IV O D IV L JE B IL JE

hurac; sl. 61). Višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika, često razgranata, sa jajolikim listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje; cvetaju u junu. Plod su kao trešnja krupne crvene sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj čašici koja po obliku podseća na malu papriku baburu takođe crvene boje; sazrevaju rano u jesen. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. Raste po šumama, stenovitim šumarcima, ukraj ograda, uvek na nešto svežijim mestima, naročito na krečnjačkim terenima. Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i često malo nagorkog ukusa, sadrže dosta vitamina C, šećera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osvežavajuće voće, presne ili na različite načine prerađene. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste čašice, koja je u znatnoj meri gorka i škodljiva. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja, a sličnih bobica, tako zatvorenih u mehurastoj čašici, koje bi bile škodljive nema, te ne postoji opasnost od nepoželjne zamene. 118. M R T V A K O P R IV A — Lamium album, porodica Labiatae — usnatice (bela kopriva, maronica, žibrat, prisadence). Višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa četvrtastom šupljom stabljikom, koja je u gornjem delu maljava.
72

Listovi su raspoređeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podsećaju na listove prave koprive. Cvetovi su beli, a ređe i beloružičasti. Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u jesen sve do zime. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje, ređe u nizinama, a mnogo češće u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po šumama, ivicama šumskih proplanaka, među žbunjem, na šumskim proredenim mestima, na zapuštenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj puteva, ograda i na sličnim staništima. Mestimično može da se nađe u većoj količini. Mladi listovi i celokupni sočni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata, čorbi, variva, pirea i sl. Koren i podzemno stablo sadrže vitamina C, nešto karotina i šećera. Mogu da se kuvaju i na različite načine priređuju za jelo. Sočni delovi biljke mogu bez ograničerija da se koriste od proleća do kasne jeseni, a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nađu i ispod snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Na mestima gde ima više mrtve koprive, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati i sledeće vrste mrtve koprive: 119. M R L JA V A M R T V A KO P R IV A — Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva, medić, vinovlje, prisadnica, pezdečivlje; sl. 62). Rasprostranjenija je od prethodne

a delimično uzdignutim delovima stabljike. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. ali su više Sl. C R V E N A M R T V A K O P R IV A — Lamium purpureum (purpurna mrtva kopriva. 63). Cveta od aprila do kraja juna. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. vinogradima i na sličnim mestima. nadeve i sl. 62. variva. 63. svežim svetlijim šumama. šmarni slak. živica. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu već u manjoj količini u mešavini sa drugim biljkama. žibrt). medavac. samobajka. a od nje se razlikuje po tome što na sredini listova obično ima oveću belu mrlju. — M rljava mrtva kopriva — Lamium maculatum bubrežasto-srcastog oblika. često u velikoj količini. Višegodišnja zeljasta biljka. Raste u retkim. na iskrčenim mestima. — Dobričica — Glechoma hederacea . D O B R IČ IC A — Glechoma hederaceae (dobričavka. Raste na sličnim mestima kao i prethodne vrste. a cvetovi su joj crvenkasti. nešto niža od mrtve koprive. Mladi listovi i sočni vršni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje mešovitih salata. Cela biljka je veoma aromatična. puteva. Listovi su dosta slični mrtvoj koprivi. sem u užem primorskom pojasu. sl. sa delimično puzećim. kao korov po zapuštenim njivama. Na mestima na kojima se javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan 120. za čorbe. ognjenčec. ukraj ograda. Takođe se upotrebljavaju i sledeće vrste veoma srodne mrtvoj koprivi: 121. vrštan-trava. vrtovima. Sl.JEST IV O D IV L JE B IL JE vrste. Cvetovi su plavičasto-ljubičasti. konderman. svežim i vlažnim livadama i travnjacima. Jednogodišnja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. veoma malo maljavi. cmrkaljka. a često ponovo u jesen.

kao i cela biljka. češće. čelinščica. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji. a ređe uzdignutih. Višegodišnja ze- Sl. križalj. Slično običnoj crnjuši mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjuše — Prunella grandiflora. čelinjak. po ivici zupčasti. . Listovi su naspramni.80 cm u visinu. 64. sl. 123. 124. gde može da dopre i do 2000 m. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo. Cvetovi su plavo-ljubičasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. gortanka. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatom. Raste po zatravljenim mestima. ivicama šuma. pikasta pokrivka). — Crnjuša — Prunella vulgaris ljasta biljka. 64). od nizina pa dosta visoko u planine. a češće za spravljanje čorbi. rojevac. sami ili. a cela biljka je razvijenija. jajoliki. 65). a javlja se na sličnim staništima u planinskim predelima. M A T IČ N JA K — Melissa officinalis. porodica Labiatae — usnatice (matočina. po retkim šumarcima. Cesto može da se nađe u velikoj količini na jednom mestu. Veoma je rasprostranjena. a raste više u sklopljenim šumama nego na otvorenom prostoru. variva i sličnih jela. pčelinja metvica. retkim svetlim šumama. jer ne izazivaju nikakve poremećaje. porodica Labiatae — usnatice (skružalina. Mogu da se koriste bez ograničenja. u mešavini sa drugim biljnim povrćem. sa većim listovima i krupnijim cvetovima. malo zavrnuti. rede kao salata. obrasli su ređim maljama. koja narlste dol^o. sl. koja je nešto veća. a s obe strane imaju malo malja. M A L JA V A D O B R IČ IC A — Glechoma hirsuta (maljava samobajka. većinom poleglih. Otvorenoljubičasđ do beličasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova. 74 a često ponovo i u jesen. Cveta od druge polovine maja do avgusta. 122. razgranata u više stabljika. pašnjacima. šiljasti. Sadrži slične sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti način. cveta od juna do avgusta. matičnjača. na livadama. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. jajoliko-duguljasti. C R N JU Š A — Prunella vulgaris. uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom. Listovi su nasuprotni. koja naraste do 30 cm u visinu. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni.JEST IV O D IV L JE B IL JE čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova. oko puteva i staza i na sličnim mestima. naročito na mestima koja se kose. na peteljkama.

Sl. koji ima i lekovito dejstvo. čabrac. porodica Labiatae — usnatice (majčina dušica. crvenkasto-beličasd i složeni u metličastu cvat pri vrhu stabljike. oko staza. Listovi su sitni. na kamenjarima. ali se ne kuvaju. po ivicama šuma. Višegodišnja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. Cveta od juna do avgusta. divlji bosiljak. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. 65. 126. dugački do 15 mm. jajoliki. a cvetovi veoma le- pi. bakina dušica. po ivicama svetlih šuma. divlji majoran. čober. već se dodaju na kraju pripremanja jela. Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatičnog čaja. 66. koji ima i lekovito dejstvo. odakle je gajenjem preneta u našu zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju. razgranata je i šibolika. koja naraste do 80 cm u visinu. 75 . M A JK IN A D U ŠIC A — Thjmus serpjllum . V R A N IL O V A T R A V A — Origanum vulgare. porodica Labiatae — usnatice (vranilovka. od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. Raste po retkim šumarcima.JESTIVO D IV L JE B IL JE Domovina biljke je Sredozemlje. Listovi mogu da se koriste i kao začin pri spravljanju raznih poslastica. u svetlim toplijim šumama. Listovi su jajoliki. — Matičnjak Melissa officinalis Višegodišnja biljka. uz ograde i sl. sl. 67). materinka. sl. mravinac. nedaleko od naselja. umesto limuna. jer time gube miris. do 2 cm dugački. 125. ukraj puteva i ograda i sl. Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatičnog čajnog napitka. 66). — Vranilova trava — Origanum vulgare Sl.

po K U D R A V A N A N A . ljuta nana. paprena metva. kamenitim mestima. Tako se u nas mogu da nađu: Sl. na redim niskim travnjacima.tha crispa^ sa dosta širokim jajoliko-duguljastim listovima. 68). 68. porodica Labiatae — usnatice (metva.Menretkim šibljacima.JE S T IV O D IV L JE B IL JE a šifoki do 7 mm. ivicama šuma. često u veli. 67. — M ajkina dušica Thjmus serpjllum Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine. te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. sa malim udubljenjima po površini u kojima se nalaze žlezde sa aromatičnim uljem. N A N A — Mentha. Cvetovi su sitni. koje rastu na različitim štaništima u svim krajevima naše zemlje. svetlocrveni do ružičasto-ljubičasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. Skoro sve su prijatnog aromatičnog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih čajnih napitaka. metvica. Raste po suvljim sunčaSl. delovanju i upotrebljivosti. kudkom mnoštvu. — N ana — Mentha piperita nim mestima. metlica. sl. Pored gajene nane ( Mentha piperita). Cveta od proleća skoro do jeseni. ukraj staza i puteva. u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana. koji su uz to i lekoviti. 127. Mirisni i aromatični delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog čajnog napitka. 76 . gde se javlja velik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma sličnih po obliku.

koje sadrži ulja. ukraj puteva. M U ŠK A B O K V IC A — loj našoj zemlji. Cveta u junu. Veo. sa sitnijim jajolikim a sasvim mladi i za mešane salate.do sredine leta pre cvetanja biljke. a na njima su veoma primetne paralelne lisne žile. a raspoređeni su u krug oko cvetne stabljike. listovima na kratkim peteljkama i Mogu da se beru od ranog proleća sa ljubičastim ređe belim cvetovi. na većim nadmorskim visinama u Mladi listovi i bez žilave drške celoj našoj zemlji.JE S T IV O D IV L JE B IL JE ravim i po ivici nejednako useče. takođe raste na vlažnim ljeno u mleku. tha pulegium. pirea i za nadevanje testa. pokiseha longifolia. kraj moč. aquatica. uže listove nego prethodna vrsta. peskovimestima je ima od nizina pa do tijim mestima. ukoliko se naiđe na prijima oko reka i potoka. Listovi su okruglasti.a i kasnije. leže skoro pri zemlji ili su malo uzdignuti. Ima znatno stazama. nešto izduženi i postepeno prelaze u dršku. 69. mestima. Na mestima gde se ma je aromatična. Seme. volčji jezik). B O K V IC A — Plantago media. V O D E N A N A N A — Mentha bokvica javlja u većoj količini. D U G O L IS T A N A N A . trebljavaju za spravljanje čorbi. . trputac.Ment. na ledinama. Veoma je rasprostranjena po ce129. S IT N A M E T V IC A — Men.čito se često javljaju naknadni jesenji mladi listovi.mogu da se bez ograničenja uponim.merke koji su kasnije izbili. a raste po slabije Plantago lanceolata (muški žilovlak. raste po svežijim mestima.Bokvica — Plantago media tova. ma. i može da se nade i blizu 1500 m nadmorske visine. među niskom travom: Na takvim Raste po nešto suvljim. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se valjkasta cvast. raste u tekućoj vodi i u jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih listobarama. može da služi kao prijatan začin. sastavljena od velikog broja sitnih neuglednih cveSl.variva. kao i druge vrste iz roda Mentha. raste na poplavljenim područ.va. Slično se upotrebljavaju i listovi P O L JS K A M E T V IC A — Menod sledećih vrsta bokvica: tha orvensis. po jarcima. obraslim travnjacima i livadama. po manje gaženim glavor. visoka 5— 10 cm. narovara i po zabarenim livadama. žilovlak. 128. 77 . tegavac. raste po vlažnim poljima i uz potoke. sl. 69). porodica Plantaginaceae — bokvice (bokva. Višegodišnja zeljasta biljka.

Listovi su joj znatno veći i širi od prethodnih vrsta. buhačica). a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka. svilolan. Listovi su nasuprotni. Hrvatskoj. duguljasto-jajasti. po ivicama šibljaka i niskih prirečnih šuma (vrbaka. često peščanim mestima. obrasla sitnim dlačicama. bledoružičasti ili crvene boje. P E Š C A N A b o k v i c a — Plantago indica. Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima Makedonije. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 70. porodica Asclepiadaceae — svilenice (svilenica. 131. a nalaze se na kratkoj peteljci. buačica. topoljaka i sl. jer ubrzo postaju grublje dlakavi. — Cigansko perje — Asclepias syriaca jevima naše zemlje. Biljka cveta od juna do avgusta. Ima razgranat podzemni podanak. Raste pretežno u višim planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji. Cigansko perje je porcklom iz Severne Amerike. Višegodišnja zeljasta biljka. skupljeni u štitaste cvasti. Mogu da se beru od kraja marta do početka juna. mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno i hranljivo povrće (za varivo. Sadrži veče količine vitamina C nego ove predhodne vrste. 70). P L A N IN S K A B O K V IC A — Plantago montana (bokvica petožil). jedan čovek može za jedan čas da sakupi i preko 10 kg izdanaka.JEST IV O D IV L JE B IL JE 130. svilni dubac. naročito u Srbiji. koji su debeli i sočni. Bosni. Raste po vlažnim i svežim. na mestima gde se javlja u većoj količini. šuplja. jer kasnije postaju rapavo-maljavi. Cvetovi su mali. buhačina. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi. sl. svionica.). 134. dugački do 20 cm. pa je podivljala i u velikoj meri se raširila. Naročito je mnogo ima u Vojvodini.). izuzev primorja. baučina. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi. 132. čorbe i sl. Vrlo je izdašna biljka. veliki trputac). 133. C IG A N S K O P E R J E — Asclepias sjriaca. Danas je ima u mnogim kra- Sl. Raste na izrazito peščanim mestima u većem delu naše zemlje. koja može da naraste u visini preko 1 pa i do 2 m. . pire. po ivici celi. Često raste u velikoj množini u nizinama ukraj reka. B U A Č A K — Plantago psjllium (primorska bokvica. Mladi proletnji izdanci. delovima Slovenije. Stabljika je uspravna. V E L IK A B O K V IC A — Plantago maior (veliki žilovlak. a prodire i u ostale krajeve.

Stabljika je oštro bridasta. B R A Z D A S T I Z V O N Č IĆ — Campanula trachelium (sl. Cveta od aprila pa sve do avgusta. a i kao salata. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. a gornji su pri osnovi srcoliki i obuhvataju stabljiku. po ivici malo zupčasti. 71). — Brazdasti zvončić trachelium ( 'iitnfhin/i/u 79 . Cvetovi su ljubičaste boje. Prizemni listovi su srcoliko-jajoliki ili jajoliko-kopljasti. 72). porodica Campanulaceae — zvončići (debeli kofen. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. — Gronjasti zvončić — Campanula glomerata Sl. duguljasti i bez peteljke. Mladi listovi i ceo sočni mladi gornji deo stabljike mogu se upotrebiti kao povrće za spravljanje čorbi. koja naraste do 50 pa i 80 cm.JESTIV O D IV L JE B IL JE 135. plavo-ljubičaste boje. Z V O N Č IĆ — Campanula rapunculus. 137. Mesnati koren sadrži skroba i može se koristid kao sirovina koja zamenjuje krompir. lepi. a raste po retkim i otvorenim svetlijim šumama. repušnica). zijevčica. Dvogodišnja zeljasta biljka uspfavne stabljike. cvetni grozd se pruža duž Sl. G R O N JA S T I Z V O N Č IĆ — Campanula glomerata (sl. Prizemni listovi su kopljasđ i pri osnovi veoma suženi. Cvetovi su dosta veliki. 72. zvonoliki. 7 1. Raste po livadama u njavećem delu naše zemlje. od brdskih do srednje-planinskih predela. pirea. Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste zvončića: 136. listovi izrazito maljavi i po ivici grubo zupčasti. od brdskih predela pa dosta visoko u planine. oko šumaraka. variva. listovi na cvetnoj stabljiđ su manji. Nešto je niža biljka od prethodne vrste.

porodica Compositae — glavočike (žutenica. ova zamena je zvončići (zajka. m a s l a C a k — Taraxacum officinale.ljama i listovi od ljubičice upotrebljavaju za hranu (Nemačka). 74. Mladi listovi mogu da se koriste se i primorske vrste zvončića. Donji listovi su na dugim peteljkama. mlekača. međutim. — Zečica — Phjteuma spicatum dišnja zeljasta biljka sa uspravnom nerazgranatom stabljikom. krupne ljubičice (V iola 138. 74). 73).pirea. je mesnat i po obliku podseća na Pored navedenih. Višegodišnja zeljasta biljka. 73. sl. Višego. kao: Halerova zečica (Phjteuma H alleri). Cveta od maja do avgusta. Po ivici su zpučasti. Listovi su joj Sl. Calbruknerova (Phjteuma Zahlbruckneri) i druge. ljubljenica.pir. Veoma je slična prethodnoj vrsti. kao: piramidaini zvončić ili postenjak za salatu. a gornji duguljasto-kopljasđ i bez peteljke. a koren kao zamena za kromranski zvončić ( Campanula fene. Cvetovi su na vrhu stabljike složeni u klasastu cvast i zelenkasto-belc boje.bezopasna. srcoliki. nevični sakupljač može da ih zameni strellata) i druge. 140. 139. O K R U G L A S T A Z E Č IC A — Phjteuma orbiculare. koja može da naraste preko 30 pa i do 70 cm. medite.JEST IV O D IV L JE B IL JE većeg dela stabljike do njenog vrha. mogu da se koriste i druge vrste zečica. pošto se u nekim zemsica. Z E Č IC A — Phjteuma spicasalistovima tum. samo su cvetovi složeni u okruglastu cvast i plavkasto-ljubičaste su boje. — M aslačak — Taraxacum officinaie . talijanska salata. ko. upotrebljavaju mrkvu. porodica Campanulaceae — odorata). sl. Pri branju listova zečice. variva i ( Campanula pjramidalis) . Pored navedenih. spremanje čorbi. Raste u planinskim livadama i retkim šumarcima. debeli koren. Koren biljke 80 Sl.

Na vrhu gole stabljike nalazi se cvetna glavica slična maslačkovoj. 142. U nas može da se nađe više varieteta i podvrsta maslačka. Pod zemljom se nalazi dosta debeo vretenast koren žute boje. U čitavoj biljci nalazi se beli mlečni sok nagorkog ukusa. Katkada se i zimi ispod snega mogu naći upotrebljivi listovi. porodica Compositae — glavočike (goločej. Cveta od marta do oktobra. koja u svim svojim delovima sadrži mlečni sok. livadama. a na vrhu nosi složenu cvetnu glavicu sastavljenu od velikog broja zbijenih žutih cvetova. vrtipop. sl. a cveta u jesen. Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih divljih povrća vitaminom C. U jesen često izbijaju novi mladi listovi koji mogu da posluže u iste svrhe kao proletnji. po utrinama. Ispečen koren služi kao zamena za kafu. tratičnica. Cveta u jesen. traterica. Koren je zadebljao. izduženi i perasto izrezani. ledinski cvit. pomoću koje vetar može na daleko da ga raznese. po zapuštenim njivama i drugim mestima. žute boje. Koren od maslačka. porodica Compositae — glavočike (bela rada. Mogu da se upotrebe za salatu. K R A S U L JA K — Bellis perennis. L A V L JI Z U B — Leontodon tuberosus. mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 141. tako da se u vreme cvetanja cela površina zažuti. Listovi su prizemni i složeni u krug. Na mestima gde se maslačak javlja u većoj masi. Listovi su mu izduženi i uski. Kao i običan maslačak. sitno seme je snabdevano svilastom kundarom. Takođe može da se jede i sirov.JEST IV O D IV L JE B IL JE svi prizemni i poređani u krug oko cvetne stabljike. 143. a raste najviše u užem obalskom području. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg rozeta sa upotrebljivim listovima. obrnika. a raste na močvarnim mestima. po ivici su zupčasti. Odlikuje se time što ima veliki i jako debeo koren. Treba brati samo mlade listove. inače je mnogo čvrst. inače postaju znatno gorči. pirea. Lavlji zub je primorska biljka. oročica. za spravljanje čorbi. Višegodišnja zeljasta biljka sa omanjim listovima lopatičastog ob81 . variva. za nadeve i sl. na prisojnim stranama. P R IM O R S K I M A S L A C A K — Taraxacum megalorrhi^on. Zeljasta biljka. Po cvetanju. naraste do 20 pa i 30 cm u visinu. a kad biljka precveta. Raste u jadranskom primorju. Ima ga skoro u celoj našoj zemlji. zabeli. slično krompiru ili mrkvi. ali tanko isečen na kriške. ločina). Zadebljali mesnati koreri može da se koristi kao hranljiva sirovina slično krompiru. od nizina do visoko u planine: po baštama kao korov. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Cvetna stabljika je šuplja. janjac. novčić. M O C V A R N I M A S L A C A K — Taraxacum palustre. travnjacima. 75). ukraj staza i puteva. a katkada i dublje usečeni. po vlažnim livadama. 144. često u veoma velikoj količini. vađen u proleće ili jesen može da se upotrebi kuvan.

Zeljasta biljka. ali donekle i tokom leta i u jesen od naknadnih izdanaka. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 0. koja naraste do 50 i više cm u visinu. prilično su mesnati. Cvetna glavica je po jedna na stabljici. Cveta od proleća do sredine leta. a katkada i do kasne jeseni. porodica Compositae — glavočike (volovsko oko.750 kg upotrebIjivih listova. travnjacima. Na mestima gde se krasuljak javlja u većoj količini. po šumskim proplancima. a raste u našim primorskim krajevima. otvorenim retkim šumarcima i sl. koji je jednogodišnja zeljasta biljka. Mladi listovi zajedno sa mladim sočnim vršnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi i variva. 146. Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu. koja se sastoji od belih obodnih i žutih središnih cvetića. od pobrđa pa dosta visoko u planinu. 76). sjajni i duboko nazubljeni. Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena za čaj. Cvetovi su složeni na vrhu cvetne stabljike u glavicu.JE ST IV O D IV L JE B IL JE lika poređanim u krug oko cvetne stabljike visoke 5— 15 cm.5 cm u prečniku. 147. a raste po livadama. ukraj puteva. variva. Listova ima i prizemnih i na cvetnoj stabljici. za spravljanje čorbi. ima 1 — 1. a raste takođe u primorskim krajevima. J E D N O G O D IŠ N JIK R A S U L JA K — Bellis annua. okrugla. sl. u sredini je žuta. 75. a raste %>o livadama. Rasprostranjena je skoro po celoj našoj zemlji. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. travnjacima.. koji je veoma sličan prethodnoj vrsti. na stazama po kojima se manje gazi i na sličnim mestima. skoro perasti. — Krasuljak — Bellis perennis Veoma je rasprostranjen u celoj našoj zemlji. često u većoj količini. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. u retkim šumama. Sl. a po obodu bela ili malo crvenkasta. petrov cvet. Cvrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u sirćetu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar. B E L A R A D A — Leucanthemum vulgare. Slično se upotrebljavaju i listovi od sledećih vrsta: 145. pirea i sl. od najnižih predela do visokih planina. M A L I K R A S U L JA K — Bellis silvestris. Najviše mogu da se koriste u proleće i početkom leta. .

Cvetovi su mnogobrojni. Stabljika je uspravna. naraste u visinu do 50 cm. a gornji su manji. variva. žutinica. Donji listovi su duguljasđ i perasto izrezani. koja naraste u visinu preko 50 i do 120 cm. V O D O P IJA — Cichorium intjbus. jasno-plave boje. cigura. porodica Compositae — glavočike (ženetrga. 78). Biljka je rasprostranjena u celoj nera rosea. od nizina pa dosta visoko u planinu. Višegodišnja zeljasta biljka. porodica Compositae — našoj zemlji.. oko puteva i staza. sl. pus. razgranata uzduž izbrazdana. sl. pa i do 83 . vretenast ili valjkast. 77). SI. i ako je nagorak. 148. napuštenim njivama. kad naknadno izbiju. koja tim mestima. kopljasti. 77. pirea i sl. Mladi. a i u jesen. žućenika. a može da se kuva i kao varivo.JEST IV O D IV L JE B IL JE uz ograde i na sličnim mestima. C R N I K O R E N — Scor^oCveta od jula do avgusta. Mogu da se koriste od proleća do ranog leta.Višegodišnja zeljasta biljka. livadama. Koren je jak. — Bela rada — heucanthemum vulgare Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Sl. a raste kao korov po glavočike (rožnad kačjak. za spremanje čorbi. zmijina trava. Po ukusu su dosta slični maslačkovim. Koren vodopije se peče i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija). sočni i nešto nagorki listovi mogu da se upotrebljavaju i za salatu. 76. — Vodopija — Cichorium intybus po ivici krupnije zupčasti. 149.

JE ST IV O D IV L JE B IL JE jednog metra. Koren je duguljast. U nas raste više vrsta ovih biljaka. sl. repuh. sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne stabljike. 152. Dvogodišnja zeljasta biljka. široko prirasli uz stabljiku. crveni. po brežuljcima i obroncima i "u retkim. komodljika). po ivici čitavi i ređe slabo zupčasti. Š P A N S K I C R N I K O R E N — Scor^onera hispanica (španski zmijak). koja 84 I može da se koristi kao varivo slično kromniru. uski. raste kao korov na zapuštenim meštima. 153. kad sazri. porodica Compositae — glavočike. Cveta od juna do avgusta. za spravljanje čorbi i variva. hostno repje. Listovi su duguljasti. 154. V E L IK A R E P U Š IN A — Arctium lappa (veliki čičak. Slično se upotrebljava i vrsta: 15 o. travnjacima. do 50 cm dugačkim crnolikim listovima na dugačkim sočnim drškama. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su mu cvetne glavice kao limun žute boje. naročito u toplijim predelima. 78. a mesnati koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu. — Crni koren — Scor^onera rosea Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje. šiljati. velika valjuga. i to: 151. a rasprostranjena je po celoj našoj zemlji na sličnim mestima kao i velika repušina. Sl. Cvetna glavica ružičaste boje razvija se na vrhu stabljike. Razlikuje se od prethodnih vrsta time što su mu cvetne glavice isprepletane paučinastim vlaknima i nešto se ređe nalazi od ovih vrsta. 79). koji se. M A L JA V I Č IČ A K — A rctium tomentosum (maljava repušina. mali čičak. lako hvata za dlaku divljači i stoke i za odelo. crveni čičak. Cvetovi su sitni. a i kao salata. Mladi sočni listovi mogu da se upotrebljavaju kao povrće. sa veoma velikim. visoka do 80. Plod je »čičak«. M A L A R E P U Š IN A — Arctium minus (mali repuh. svetlim šumama.. repiček. spolja crne boje. veliki lopuh. Veoma je rasprostranjen po celoj našoj zemlji. velika torica. kraj ograda i drugde. Raste po sunčanim livadama. Manja je od prethodne vrste. veliki maljavi čičak). ŠU M SK A R E P U Š IN A — . Cela biljka ima mlečnog soka. pa čak i do 150 cm. mesnat. R E P U Š IN A IL I C lČ A K — Arctium spp.

kostrić. 80). Koren može na do srednjeg planinskog pojasa. koje se mešanjem sa pšeničnim ili raženim brašnom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za spremanje hleba. Takođe se upotrebljava za gotovljenje supa i čorbi. mlevenjem ili tucanjem). Jednogodišnja ze- Sl. — Ostak — Sonchus oleraceus ljasta biljka. Listovi su bez peteljke. variva i pirea. meki. nešto ulja. raznih peciva. veliki. Najbogatiji je hranljivim . — Mala repušina — Arctium minus nazubljeni. za dobijanje brašna (sušenjem. Tada ga je i najbolje kopati. sl. poslastica i sl.. Siroko je rasprostranjen od nizijesen. plavičasto-zelene boje i po ivici Sl. porodica Compositae — glavočike (gorčika. debele. Koren svih vrsta repušina sadrži velike količine skroba. da se suši i ostavlja za zimu. Cvetovi su žućkaste. visoka 30 do 100 cm. 80. organskih kiselina i druge materije. Može da se upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem). pre nego što odrVeni. ređe bele boje. sušak. O S T A K — Sonchus oleraceus. 155. kao i prilično vitamina C. Listovi i koren svih vrsta repušina mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom.JEST IV O D IV L JE B IL JE Arctium nemorosum.a raste ukraj puteva. a tako. a može i da se prži. a nalazi se po šumama. šuplje i razgranate stabljike ispunjene mlečnim sokom. uspravne. Pečen i istucan služi kao zamena za kafu. Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sočne drške listova repušina upotrebljavaju se presni kao salata ili kuvani kao zamena za šparglu. 79. Takođe je ređa od prvih vrsta. za čorbe. kao korov u 85 . pod prstima masni.materijama u đe i konzerviše mariniranjem. sluzi. dosta šećera. kostriš. kao zamena za krompir i sl.

kozjaka. koja iz močvare. prirasli uz stabljiku. 81. uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm. Listovi su izduženi srcasto-jajastog ili kopljastog oblika. sl. Mladi proletnji listovi se upoMladi proletnji izdanci i listovi trebljavaju ređe kao salata. kornjačina trava. na neobra. Listovi su duguljasti. gopogon pratensis. ređe višegodišnja zeljasta biljka. V O D E N A B O K V IC A — positae — glavočike (bleskva. žabočun.teva i na sličnim mestima u čitavoj šoj zemlji. glatke i slabo razgranate. turovet. našoj zemlji. uski. sl. variva. K O Z JA B R A D A Traupotrebljava kao varivo. mesnate. ređe pored puđenim zemljištima i sl. ispunjene mlečnim sokom. 82. taceae — keke (podvodna bokvica. porodica Com157. Višegodišnja zeljasta biljka. a češće upotrebljavaju se za spravljanje za spravljanje čorbi i variva. vodni trpotec. — Kozja brada — Tragopogon pra/ensis Dvogodišnja.planinskog pojasa.JEST IV O D IV L JE B IL JE njivama i povrtnjacima. pri osnovi trbušasto prošireni. porodica Alismačija trava. od polovine stabljike se grana u nekoliko pršljenova sa brojnim sitnijim beli- Sl. gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. 81). 82). Cvetne glavice su žućkasto-beličaste boje ili ružičasti.Alisma plantago. jar. Rasprostranjena je najviše po livadama od pobrda do srednjeg 86 Sl. kružno rasporedeni oko cvetne stabljike. — Vodena bokvica — Alisma plantago . šiljati. u čitavoj na. žabočunka. Koren se ujesen takođe 156.

Jedan čovek može u plitkoj vodi ili močvari za jedan čas da iskopa do 2 kg korena. orašak. Koren sadrži velike količine skroba. Jednogodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. po ivici krupno zupčasti. peteljke su im naduvene u obliku mehura. ali već sušenjem gubi škodljive sastojke i može bez ograničenja da se upotrebljava. kuvana. katkada i do avgusta belim cvetovima. barama. ritovima. pirea. Listovi su četvrtasti. sa četiri oštre bodlje na svakoj strani. Često se nalazi u velikoj količini. rombični. na vlažnom i često plavljenom tlu. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom neupotrebljivom vrstom.JE S T IV O D IV L JE B IL JE často-ružičastim cvetovima. pokrivajući u neprekidnom sloju po više desetina hektara površine. kekavac. rašak. mlakama. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: 158. raznih poslastica i sL Svež koren je škodljiv. a složeni su u krug oko središta stabljike. Mogu se jesti presna. Plod je crn. tako da se pod njim voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu). pržena ili 87 . tako da plivaju na površini vode. veoma je hranljiv i može da se upotrebi kao hlebna sirovina. 159. U S K O L IS T A V O D E N A B O K V IC A — Alisma graminifolium. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji po močvarama. Cveta juna i jula. za spravljanje mešovitih kaša. Sl. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što ima uže listove. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. raste u vodi. u čvrstoj ljusci nalaze se velika bela jezgra. mirnim rečnim rukavcima i raznim stajaćim vodama. sl. krupan. na obalama rečica i potoka sa sporim tokom. pečena.Trapa natans^ porodica Hjdrocarjaceae — orašci (vragolić. te se tako održavaju na vodi. koji podseća na pitomi kesten ili orah. — Vodeni orah — Trapa natans Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus. Cveta u julu. a sreće se i po većim visinama. V O D E N I O R A H . plitkim jezerima. Raste po barama. 83). 83. u ogromnoj količini. koja može da naraste u dužinu do 1 pa do 2 m. od nizina do planinskih predela. nešto je ređa od prethodne vrste.

Rasprostranjen je po celoj našoj ljasta biljka sa sočnim dugačkim 88 . a pri vrhu stabljike se nalaze brojni Sl. sl. šećera. na dužim peteljkama. na slanom zemprizemnim listovima dugačkim do ljištu ili na stenama. nerazgranata. Mladi prolethji listovi upotrebjednog metra i visokom cvetnom stabljikom (do 70 cm). Pri vrhu ljavaju se kao varivo. volovski rep. Pogodnim načinom sakupKoren je veoma bogat hranljivim ljanja po površini vode može da se materijama i sadrži znatne količine skupi za jedan čas po 20 i više kilo. kaša i različitih poslastica. 161. sl. sl. Višegodišnja zeproleća do sredine leta.hlebna sirovina. porodica Liliaceae — ljiljani časti. Č A P L JA N — Asphodellus stabljike su brojni lepi ružičasti cvetovi sa spoljašnje strane ljubi. belančevina i drugrama. jedan čovek može za jedan čas da izvadi do 3 kg korena. — Brula — Triglochin maritimum zelenkasd cvetovi. 86). Veoma obala. potoka i rečica sporog toka su hranljiva. Stabljika je uspravna. čeplja. morski trozubac. morodak. U brašnu koje se 160. trošipan. Plod se sakuplja u od nizina pa dosta visoko u planine.(čepljez. za spremanje kaše.tiže do 73 %* Upotrebljava se kao Iji zumbulak. bazer. vodena lučka. Može da se koristi bez ograničenja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. poluokruglasti. gih materija. porodica Butomaceae — na količina hranljivih materija dossrčci (vodoljub.JE S T IV O D IV L JE B IL JE sasušena pa samlevena u brašno i zemlji. raznih slatkiša i dr. barama.albus. pore. jesen. Rasprostranjena je u primorju. čapljez. Listovi su dugi. 162. varna biljka sa uskim trobridnim uz morsku obalu. Cveta od den. 84. nanuška. oko plitkih voda. S R Č A K — Butomus umdobija od osušenog korena ukupbellatus. Na mestima na kojima se srčak javlja u većoj količini. Zeljasta moč. porodica Juncaginaceae — trozupci (morska brula. Od proprženog korena dobija se mlevenjem brašno žućkastobele boje prijatnog slatkog ukusa. Višegodišnja biljka sa debelim podankom.skroba. uspravni i usečeni. 85). div. 84). beđani u štitoliku cvast. tima. a raste po močvarnim mesupotrebljena za spravljanje hleba. sočna. B R U L A — Triglochin maritimum.

na većim proplancima u retkim i svetlim šumama. medu retkim žbunjem. — Srčak — Butomus umbellatus Sl. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplim brdskim i planinskim livadama. — Čapljan — Asphodellus albus trakastim listovima u krug raspoređenim oko cvetne stabljike. — čap ljan — Asphodellus albus. Cveta od kraja maja do početka jula. Pri vrhu stabljike je cvast koja' se sastoji od većeg broja lepih beličastih cvetova sa mrkim šarama. 87. na preseku žute ili narandžasto-žute boje. koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. na . dugačkih do 10 cm.JEST IV O D IV L JE B IL JE Sl. 85. Pod zemljom se nalazi velik broj prstolikih krtola (sl. debelih do 1 cm. podzemne krtole Sl. 86. 87).

nešto vitamina C. Na mestima gde se često javljaju u većoj količini i na povoljnijem zemljištu jedan čovek može za jedan čas da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. 88). razlikuje se od prethodne vrste sitnijim plodom. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. koji raste u primorskim krajevima i u delovima Makedonije. Cveta od aprila do juna. čorbe. Cela biljka intenzivno miriše na luk (listovi na beli luk — češnjak. a nalaze 90 se na dužoj sočnoj dršci i izbijaju neposredno iz zemlje. Slično može da se upotrebi i sledeća vrsta: 163. šećera. sluzi i drugih materija. Listovi su široki 3 — 5 cm. jer spremljene same imaju sprcifičan ukus koji nije uvek prijatan. a naročito u jesen. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate. — Sremuš — Allium ursinum ročito na mestima na kojima uproleće duže leži sneg. Ima ga u celoj našoj zemlji od viših brda pa sve do preko 1600 m nadmorske visine. sočni su i sjajni. dok mu je cvast metličasto razgranata: cvetne latice su bele sa crvenkastom žilom. na dobrom. Mogu da se koriste bez ograničenja u svako doba godine.JE S T IV O D IV L JE B IL JE zatravljenim delovima stenjaka i na sličnim mestima. sadrže znatnije količine vitamina C i dosta karotina. humoznom zemijištu. Višegodišnja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom. visoka do 30 cm. cremuža. variva. 88. na- Sl. a ređe i posle cvetanja. porodica Liliaceae — ljiljani (cremuša. u svežim i vlažnim delovima lišćarskih (bukovih) i lišćarsko-četinarskih šuma. kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim materijama. Cvetna stabljika je dugačka do 30 cm i pri vrhu nosi glavičastu cvast sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. Cesto se javlja u velikoj meri i na velikoj površini. . pečene. sl. S IT N I Č A P L JA N — Asphodellus mkrocarpus (brden). sremuša. šumski luk. 164. S R E M U S — Allium ursinum. Mogu se pripremiti kuvane. medveđi luk. Podzemne krtole sadrže velike količine skroba. Mladi i sočni listovi do cvetanja. često na večem prostoru i u izvanredno velikoj količini. kao i sirovina za hleb i različite kaše u mešavini sa drugim sirovinama. a lukovica na mešavinu belog i crnog luka). a dugački do 25 cm. Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i za stoku.

na mestu na kome se sremuš u većoj količini javlja. ali su mu listovi više strelasto-kopljastog oblika. Ima krupnije tamnoljubičaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u svim toplijim predelima naše zemlje. Lukovica koja sadrži nešto manje vitamina C nego listovi. 166. nadev za testa i sl. T A M N O L JU B IČ A S T I L U K — Allium atroviolaceum. kao podloga za variva. sunčanijim i toplijim mestima na kojima sremuš ne raste i listovi su mu znatno -čvršći i manje sočni. obične i crne (Veratrum album i Veratrum nigrumJ.JEST IV O D IV L JE B IL JE pirea. Slično sremušu mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste divljih lukova: 165. koji su škodljivi pa i otrovni. ra^liku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu. na obroncima. brzak. Što je najvažnije. skroba i drugih materija. česnulek). ukraj staza. među stenama. lučka. 168. kozjak. đurđevak se nalazi na otvorenijim. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim mestima. kozlaca (Arum maculatum). za dodatak jelu. Neiskusni sakupljač može da zameni listove sremuša sa listovima đurđevka ( Convallaria majalis) . začin. Kozlac se katkada nalazi na sličnim mestima kao i sremuš. česnulje). 167. a kozlac čak i neprijatno miriše. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim livadama u celoj našoj zemlji. listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim uzdužnim jakim lisnim žilama. Beru se od aprila do juna. njiva i na sličnim mestima u celoj našoj zemlji. ređe i kasnije. O K R U G L A S T I D IV L JI L U K — Allium sphaeroprasum. ali zato dosta sluzi. Z M IJIN L U K — Allium scordoprasum (pupa. U vreme kad lišće još nije razvijeno ili se već sasušilo i raspalo pa se na površini tla ne mogu da nađu nikakvi tragovi sremuša. mrazovac raste na otvorenim livadama gde nikad nema sremuša i ima čvrste i malo uvrnute listove. zapuštenim njivama i na sličnim mestima po celoj našoj zemlji. Listovi mu imaju prijatan ukus i sadrže dosta vitamina C. Može bez ograničenja da se korisd u toku cele godine. da iskopa za jedan čas do 2 kg čiste lukovice. sve ove druge vrste uopšte nemaju taj miris. dok listovi sremuša izrazito mirišu na beli luk (češnjak). kao salata. jela od mesa i dr. 91 . Jedan čovek može u vegetacionoj sezoni. lukovica se kopa na mestima na kojima je ranije uočeno prisustvo ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na kojima postoji opravdana verovatnoća da se može naći (vidi napred!). 169. česnulok. slabo zatravljenim mestima. Na mestima na kojima se sremuš javlja u većoj količini. upotrebljava se slično mladom luku kao začin. Raste na sunčanim. Raste po livadama i travnjacima prisojnih strana u skoro celoj našoj zemlji. B A L U Č K A — Allium vineale (česnulek. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 10 kg listova. mrazovca (Colchicum autumnale) ili čemerike. O K R U G L I D IV L JI L U K — Allium rotundum. čemerika raste takođe na otvorenim travnim površinama.

oko izvora. ukraj vinograda. ružičastimili purpurnim cvetovima. može se koristid bez ograničenja i ne postoji opasnost direktne zamene sa nekom škodljivom biljnom vrstom. P A S JI L U K — Allium ampeloprasum (divlji luk. Listovi su mu niski. pored vitamina. Upotrebljava se čitava sočna biljka u jesen. a stabljika joj je veoma razgranata i gusto obrasla ljuspastim i igličas- . 173. sl. beluš. betrica. V IL IN A M E T L A — A paragus officinalis. mlade stabljike i lukovice od niza drugih vrsta divljih lukova. porodica L iliaceae — ljiljani (špargla. pored puteva. Njegovi listovi sadrže znatne količine vitamina C.JE S T IV O D IV L JE B IL JE 170. Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim livadama svih planinskih predela naše zemlje. Sve vrste divljeg luka imaju karakterističan miris na gajeni beli luk ili ređe na crni luk. S IB IR S K I L U K — Allium sibiricum. šparga. stabljike i lukovica. zmijski česan). 89). Više- godišnja biljka sa zeljastom stabljikom. 92 Rasprostranjen je u čitavom priobalnom pojasu primorja. 172. Naraste do 80 cm pa i 1 m u visinu. pored toga što se upotrebljavaju kao i prethodne vrste. smerečica. L A N E U V A — Allium victorialis (divlji luk — česan. sitna ljutika). Stabljika je gola. U ostalom delu godine upotrebljava se samo lukovica kao začin. vinogradski luk. uski. mariniraju ili da se ostavljaju na druge načine. u pukotinama stena. na okopavinama. mogu i da se stavljaju u turšiju. sama ili češće u mešavini sa drugim zeljasđm povrćnim biljkama. Dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Nijedna vrsta divljeg luka nije škodljiva. Mladi listovi. Takođe mogu da se upotrebljavaju mlađi listovi. purić. zimi i u rano proleće kao varivo. Lukovica je okruglasta. Ima veoma lepe crvenorljubičaste cvetove i raste na vlažnim planinskim livadama. koje se u većoj ili manjoj meri nalaze u svim našim krajevima. a jako razvijenim podzemnim drvenastim delovima. sadrže i znatne količine proteina. 171. samovilinska metla. kolenac. Njegovi listovi. na obalama potoka i na sličnim mesdma u svim planinskim predelima naše zemlje. a pri vrhu joj se nalazi loptasta cvast sa belim. bela i ponekad ima i male lukovice sa strane. nagnuti nastranu.

Raste u retkim šumarcima. zlatnoglav. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom. u šibljacima i šumama. Mladi izdanci. praščika). koji se beru u proleće. zečji lan. konjska struna. a naročito u toplijim krajevima. ajdovska lilija. Mnogobrojni sitni cvetovi su zelenkasto-beličasti. po šumarcima. U S K O L IS T A V IL IN A M E T L A — A. — Zlatan — Lilium martanon . na svetlim i suvim mestima. od nizina do brdskih predela. Višegodišnja zeljasta biljka visoka do 80 cm. 176. 90). šumski ljiljan. šentjanževa jebelčka). Sasvim mladi. bodljivi slak). naročito na peskovitom i kamenitom zemljištu. Višegodišnja biljka puzavica sa bodljikavom stabljikom. Cveta u maju. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste samo u proleće. ognjenica. koja se u nekim delovima Dalmacije koristi od davnina. sl. a raste u retkim šumama. 90. vilija. šibljaku i po travnim mestima. T E T IV I K A — Sm lax aspera. Rasprostranjenija je od prethodne vrste. a plod je bobica veličine sitnog graška i crvena kad sazri. porodica Convallariaceae — đurđevci (tetivica. kad sazri. šumarcima i među žbunjem.JESTIVO D IV L JE B IL JE tim listićima. osušeni i proprženi plod je dobra zamena za kafu 1 ima aromu čokolade. koje se najčešće bari ili gotovi kao varivo. 175. Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita.sparagus tenuifolius (divlja špargla. a plod je bobica koja je. sočni i meki izdanci predstavljaju ukusno povrće. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. porodica Liliaceae — ljiljani (zlatni ljiljan. a raste u retkim svetlim šumama. dobra su povrćna sirovina. gde obrasta i penje se uz druge drvenaste biljke i potpuno ih obavija. gojzdna lilija. Rasprostranjena je u primorskim predelima. vija. a dosta se i gaji. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. Slično mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 174. Raste samo u primorskom delu naše zemlje. po ivicama bodljikavim. Seme sadrži masnoće. listovima srcoliko-trouglastim ili kopljastim. Cveta sitnim žućkastim cvetovima. S P A R O Ž IN A — Asparagus acutifolius (grmolika šparoga. crvene boje. Listovi široko kopljastog oblika su na Sl. 177 Z L A T A N — Lilium martagon. na poljima. krupavče.

— Ptičje mleko — Ornitbogallum umbellatum sredini stabljike u jednom pršljenu poređani u krug. Može da se upotrebljava za jelo. kaša. sluzi. Raste u šumama na nešto proređenim mestima. Može da se upotrebljava bez ograničenja. u obliku pirea. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. 92. Na mestima na kojima se češće javlja. Višegodišnja mala zeljasta biljka. Lukovica (sl. po šumskim rubovima. — Zlatan — Lilium martagon^ lukovice Sl. manjim proplancima. 92). Javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka na jednom mestu. Pri vrhu stabljike na povijenim drškama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubičasto-crvenkaste boje sa pegama sa unutrašnje strane. nešto vitamina C i 94 I drugih materija. sl. kao dodatna sirovina za hleb. 91) sadrži dosta skroba. lapčet.750 kg lukovice. Može da se suši i naknadno troši ili melje u brašno. porodica L iliaceae — ljiljani (pupa.5 do 0. medu redim žbunjem i sl. Pod zemljom se nalazi dosta krupna lukovica koja je ljuspasta i žute boje. P T I Č JE M L E K O — Ornithogallum umbellatum. jedan čovek može za jedan čas da iskopa 0.JE S T IV O D lV L JE B IL JE Sl. Sveže pržena ima ukus mladih pečenih krompirića. koja naraste do 20 cm u . 91. 178. za spravljanje raznih poslastica i sl. Cveta u maju i junu. kuvana ili pečena. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji od osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske visine.

porodica Amarjllidaceae dremovci (sunovrat. ali su lukovice ove druge vrste znatno veće. Pod zemljom se nalazi sočna. 93). Pod zemljom se nalazi oko 3 cm debela okruglasta lukovica. koji posuvraćeni vise. sočni. a cela biljka se razlikuje po tome što je znatno veća. naročito u nižim predelima. šiljasti. D R E M O V A C — Leucojum aestivum. Lukovica sadrži znatne količine 95 . sa belim prugama. Mladi. Cvetovi su beli. ježevina. zelenika. Pri vrhu cvetne stabljike. često u veoma velikoj količini na jednom mestu. među trskom i ševarom. levkast i otvorenoljubičaste boje. 93. sl. veliki zvonček. dosta dugački i duboko žlebasti. lepi beli cvetovi. travnjacima. kao što je mrazolvac (Colchicum autumnale). Pržene semenke koriste se kao zamena za kafu. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. Rasprostranjena je u skoro celoj našoj zemlji. jasena i dr. dosta krupna lukovica.. u retkim poplavljenim šumama. veprinac. a raste po livadama. 2— 5 mm široki. Sl. porodica Liliaceae — ljiljani (kostrika. Lukovice. skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. koje sadrže dosta hranljivih materija. sušene i stucane u brašno kao hlebna sirovina i sl. 180. a cvet je krupan. sl. Listovi su prizemni. Cveta od polovine aprila do kraja maja. »Listovi« su izduženo jajasti. Zimzeleni žbunić visok 20 do 50. ukraj puteva i staza i na sličnim mestima. vrba. Plod je crvena bobica. topola. po močvarama. Treba pazid da se ne zamene sa lukovicama nekih škodljivih ili otrovnih vrsta. — Vepfina — Ruscus aculeatus listovi su joj mnogo veći i širi. kožasti i kruti. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplijim i suvljim staništima. Višegodišnja zeljasta biljka sa uskim veoma sočnim listovima koji rastu pravo iz zemlje i poređani su u krug oko cvetne stabljike. a katkada i do 70 cm. 179. mogu da se koriste za jelo kuvane. V E P R I N A — Ruscus aculeatus. jako razgranat. zvezdasti i nalaze se na vrhu stabljike. cvetaju maja i juna.JE S T IV O D IV L JE B IL JE visinu. 94). sočni proletnji izdanci upotrebljavaju se kao varivo slično špargli. a raste na vlažnim mestima. visoke do 40 cm. Cveta u rano proleće malim beličasto-zelenkastim cvetovima. bingeljc.

kanalima i na sličnim mestima. ali samo kratko vreme. munis^ porodica Gramineae — trave lia . R O G O Z — Tjpha latifo181. koja la biljka je u presnom stanju škod. sa odrvenelom stabljikom debelom 1 do 2 cm. Listovi su dugački. Višegodišnja biljka. često u veoma velikom mnoštvu na jednom mestu. jer veoma brzo postaju čvrsti i neupotrebljivi. iz nje teče gusta masa.ozledi. a zatim melju u brašno i koriste kao dodatna sirovina za skroba i sluzi te je veoma hranjiva.Cvetovi su smeđe-crvenkaste boje i složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike.182. pokrivajući prostrane površine (tršćaci). Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se upotrebljavaju i za kuvanje čorbi i variva. tako da ne može da mogu da se dobiju veoma velike se primeti gde se pod zemljom nala. Ima veoma razvijen podanak. makalj). Raste po barama.JE ST IV O D IV L JE B IL JE 5 m. kaše. koje zi lukovica. sirčica. porodica Tjphaceae — rogozi (trst. 94. uz obale reka sporijeg toka. Ona sadrži dosta ljiva. trstika. šašika. dugačak i po nekoliko metara. ali se u kuvanju škodljivi smole i šećera i može neposredno da sastojci gube i skuvana lukovica se korisd za jelo ili za spravljanje bez opasnosti može da se upotreb. — Drem ovac — Leucojum aestivum da se suše. Na mestima na kojima mogu da se koriste bez ograničenja. botur. korisd u toku cele godine. ali razne poslastice i sl. T R S K A — Phragmites com. (beli rogoz.se ubrzo stvrdne. sl. Ne postoji opasnost da se zamene čovek može u mekoj zemlji da sa nekom drugom škodljivom biljizvadi za jedan čas do 5 kg lukovice. visoka 2 do ševar. kao mnogo skroba. Podanak sadrži ljava za spravljanje pirea. Cveta u julu. trost. spremanje hleba. se dremovac javlja u većoj količini.raznih poslastica. po ribnjacima. 95). zatim šećera i drusirovina za hleb. Višegodišnja .količine svih ovih si|ovina. Može da se daje odličnu sirovinu za hleb. ženski rogoz. Sa jedne veće ubrzo po cvetanju nadzemni delovi bare ili močvare pokrivene trskom biljke satrunu. na močvarnim i vlažnim mestima. kom. kaša. ce. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Mogu Sl. za spravljanje gih materija. šiljati. Osušen i samleven raznih poslastica i sl. Kad se stabljika Zbog sadržine nekih alkaloida. uski.

takode mogu da se koriste kao povrće. crven- Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji. izbijaju plavkasto-zeleni listovi. ceptec . Ima debeo podanak.5— 2. a raste po močvarama. Višegodišnja zeljasta biljka. ukraj reka i jezera. Slično može da se upotrebljava i vrsta: 183. dugački 1 —2 m. koji raste u mulju pod vodom. jedan (prošlogodišnjj) manji. K A Ć U N -j— Orchis morio. Mlade stabljike Sl. ritovima. Iz podanka. koja ispod zemlje razvija dva okruglasta jajolika gomolja. kaša i sl. koja pri vrhu nosi više crvenih. Zreli klasovi. 96. salep. Cvetovi se razvijaju u trećoj godini na vrhu cvetne stabljike i složeni su u uspravan klip dug 20 do 40 cm. — Kaćun — Orchis morio .5 m. porodica Orchidaceae — kaćuni (kaćunak. često u veoma velikom mnoštvu. jurjevka. 96). U nas je veoma rasprostranjen. 184. melje i upotrebljava za spravljanje hleba. U S K O L IS T I R O G O Z — Tjpha angustifolia (muški rogoz. barama. a raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. a drugi (ovogodišnji). Listovi su široki kopljasti. visoka od 10 do 40 cm. sočni i obrastaju cvetnu stabljiku. veći. koji liče na klip. mogu da se peku i jedu. uzduž isprugani. crni rogoz). pa može da se suši. Podanak rogoza sadrži veoma mnogo skroba. uski. najviše u ravnici ili do nižih planinskih predela. koja naraste od 1. tresavama.JEST IV O D IV L JE B IL JE biljka. divlji krompir. sl. kokotek.

Cvetovi su ružičaste boje. već je dlanolik. Pošto su 2—3 minuta držani u ključaloj vodi. od kojih je jedna manja. 97 levo). Gomolji su okruglasti. M A L I K A Ć U N A K — Orchis tridentata (spasovsko cveće.jolike. Cvetovi su mu sivkastoružičasti. sunčanim livadama i u retkim svetlim šumama i šumarcima. zatim belančevina. daju poznati salep. cvet je jedan. a zatim osušeni i samleveni u brašno. 97 desno). Raste na vlažnim mestima. muški salep. Cveta u maju i junu. sl. gozdna kukavica). često u većoj količini na jednom mestu.JEST IV O D IV L JE B IL JE kasto-ljubičastih ili ređe belih cvetova. Listovi su mu pri dnu sa tamnocrvenim tačkama. već cvetna drška izbija pravo iž 98 zemlje.). 189. Cveta u aprilu i maju. postoji izvesna mogućnost da se zameni sa otrovnom biljkom mrazovcem (Colchicum autumnale). Siroko je rasprostranjen. V E L IK I K A Ć U N — Orchis militaris (veliki kaćunak. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. sl. šarulja. dekstrina i drugih materija. Gomolj nije celovito okrugao. levkastog oblika. Najznačajnija razlika je u tome što. ružičasto-otvorenoljubičaste boje i cveta u jesen kad listova još nema. M O C V A R N I K A Ć U N Orchis laxiflora . žganček. Na mestima na kojima se kaćun javlja u većoj količini. Cvetovi su crveni i skoro okrugli. 187. a druga veća. za razne poslastice i sl. Gomolji kačuna sadrže veće količine skroba. je sakupljač neiskusan. mrazovac ima jednu okmglu lukovicu. Rasprostranjen je u većem delu naše zemlje. sluzi. čeladasta kukovica). a raste pretežno po retkim šumama i šumarcima. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do i kg gomolja. a kaćun dve ja. te ne može da se primeti gde se gomolji nalaze. Listovi mrazovca su veći i uvek malo uvrnuti. ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili neposredno posle toga. koji može da se meša sa drugim sirovinama za spravljanje hleba i raznih kaša. 188. mošnjica. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. Mogu da se prže kao mladi krompirići. Raste po suvim. Kao salep upotrebljavaju se gomolji i od sledećih vrsta biljaka: 185 M L E D A C — Orchis mascula (muški kaćun. Može da se upotrebljava bez ograničenja. ali se razlika lako uočava. krupan. 186. Ako. Gomolji mogu da se koriste u toku cele godine. krstenica. biljka nema cvetnu stabljiku. P E G A V I K A Ć U N A K — Orchis maculata (kukavičji vez. U leto nadzemni deo bilj ke se osuši i satrune. rastu pravo iz zemlje i poređani su u krug. Cvetovi su mu purpurne boje. Rasprostranjen je u skoro celoj zemlji. Cveta u maju i junu. da se kuvaju i prerađuju na razne načine (pire kao od krompira i sl. Cvetovi su mu svetloljubičasti s tamnocrvenim pegama i crticama. dok se listovi razlikuju tek na proleće kad biljka ne cveta. ukoliko se mesto od ranije nije dobro uočilo. od brežuljaka pa do oko 1 5oo m nadmorske visine. . zatim za kuvanje veoma zdravog i hranljivog zimskog pića.

sučja kukavica. kočijica. 195. — Vim enjak — Platanthera bifolia (levo) i zelenkasti v im e n ja k —Platanthera chlorantha (desno). V R A N JA K — Gjmnadenia conopea (crveni vranjak. 97. vratiželje. Sl.JESTIVO D IV L JE B IL JE 190. Cvetovi su svetlocrveni. Cvet je crno-crvene boje. 99 . muhovnik. — Mledac — Orchis mascula (levo) i pegavi kaćunak — Orchis maculata (desno) 194. pukovca). Cvetovi su bledožute boje. Cvetovi su tamnocrveni. 98. lijepa gospica. Gomolji su dlanoliki. Raste na vlažnim i močvarnim mestima. Z E L E N K A S T I V IM E N JA K — Platanthera chlorantha. Sl. Široko je rasprostranjen. sl. Široko je rasprostranjen. Sličan je prethodnoj vrsti. Gomolji su okrugli. Široko je rasprostranjen. P L A S T A K — Anacamptis pjramidalis (plastak. V IM E N JA K — Platanthera bifolia (volovod. Raste po retkim planinskim šumama. otročnik). Dosta je rasprostranjen. 196. 193. gorov cvijet. a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su manji i kopljasti. cepetac. Pri zemlji su dva poveća eliptična lista. J E L E N J A K — Orchis pallens. Listovi se razvijaju gotovo paralelno sa cvetnom stabljikom. 191. retko beli. Široko je rasprostranjen. Cvetovi su mu zelenkasti. retko zelenkasti. Gomolji su okruglasti. 98). Dosta je rasprostranjen. M E D E N I K A Ć U N A K — Orchis ustulata. turski perčin. Cvetovi su beli. 192. U S K O L IS T I K A Ć U N — Orchis incarnata. Raste po vlažnim livadama.

III. te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo. bunovina. Cveta u toku celog leta. Višegodišnja zeljasta biljka. 99. modrocrvene boje. od kojih je jedan veliki. Sl. izbijaju iz pazuha listova i boje su mutnoljubičastosmeđe. porodica Solanaceae — pomoćnice (bun. ako ih čovek upotrebljava za jelo u manjoj ili veeoj meri. 100 . kao višnja krupna. Raste po rubovima šuma. — Velebilje — . sl. 1. krčevinama. Cvetovi su pojedinačni. V E L E B I L J E — Atropa belladonna.-I tropa betladonna a spadaju medu najškodljivije. prosecima. požarištima i sličnim mestima. hudičeve črešnje. vinika. mogu da . Može da naraste u visinu i do 2 m. O T R O V N E I L I Š K O D L J I V E B I L J K E Među samoniklim biljkama ima i takvih koje. Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i planinskim šumovitim predelima. ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. trava od ludila. da budu otrovne. često u velikoj količini. koje se u prirodi dosta često nalaze. a drugi mali. Plod je veoma lepa. plodovi i dr. sa tamnoljubičastim sokom. kao i one čiji pojedini delovi (listovi. izazovu ozbiljne poremećaje. U svakom pršljenu grane ima po dva jajolika lista. koja je. jako granata. 99). jagodičasd ili bobičasti plodovi nekih otrovnih biljaka).) liče na inače upotrebljive delove neškodljivih biljaka. a neke čak i smrtonosne. Opisaćemo neke biljne vrste. sjajna bobica. kad sazri.

a na donjem kraju se postepeno sužava u dršku. hudobilnik. na dubrištima. duguljasto-jajastog je oblika. lišće na stabljici je sitnije. črni zobnik. te mogu da prevare. Svi delovi biljke su otrovni.5 m u visinu. primamljivog izgleda. Stabljika je jaka. bez drške je i Sl. zubnjača. da ih beru i jedu. naročito oko naselja. Biljka je veoma rasprostranjena u celoj našoj zemlji i raste kao korov na najrazličitijim mestima. B U N IK A — Hjosciamus niger. Listovi su tamnozeleni. sl. — Kužnjak — Datura stramonium Sl. Naraste do 1. Listovi i ostali delovi kužnjaka nisu slični nijednoj jestivoj samonikloj biljci. 3. 101). Jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. po ivici sa šiljatim zupcima. jer su u znatnoj meri otrovni. a naroiito bobice. trokrako razgranata.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Listovi velebilja nisu slični listovima nijedne jestive neškodljive biljke. sočni. debela. naročito decu. Jednogodišnja zeljasta biljka. Prizemno lišće je dugačko 10— 30 cm. K U Ž N JA K — Datura stramonium^ porodica Solanaceae — pomoćnice (tatula. zapuštenim mestima i sl. — Bunika — Hyosciamus nipjtr IO I . veoma su sočne. Bobice. 100. porodica Solanaceae — pomoćnice (trava od zuba. ređe i do 1. 101. nakiselo-slatke i veoma prijatnog ukusa. Naraste do 1 m u visinu. ioo). 2.5 m. pasja jabuka. Cveta preko celog leta lepim belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice. po ivici krupno zupčasto. šiljasto. sl. trava od astme. te ne postoji opasnost da se pri skupljanju drugih biljaka slučajno ne oberu i listovi kužnjaka. Plod je kao orah krupna zelena bodljasta čaura.

a raste na vlažnijim Cela biljka je neprijatnog mirisa i mestima. razhodnjak. slično kao od bunike. — Paskvica — Solanum dulcamara sremuša — Allium ursinum (videti . ljubičasti. žutika je dosta visok i razvijen Polužbunasta biljka. u dužinu. puštenim mestima u nizini i u Biljka je rasprostranjena u celoj brdskim predelima. P A S K V IC A — Solanum dulcašimširike (Berberis vulgaris). našoj zemlji. njihovi plodovi ne mogu zameniti. nagorkog ljutkastog ukusa. sl.jajoliko-duguljasti. VeoCela biljka je škodljiva. Osim toga. dok je plod paskvice slatkasto-nagorak (što se ogleda i u naučnom imenu ove biljke. ali plozameni sa nekom drugom jestivom dovi mogu u izvesnoj meri da podbiljkom. zavlačni koren. 102). porodica Solanaceae — po.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E svojom osnovom obuhvata stab.bobica duga 1 cm. Listovi su joj srcoliki ili Plod je duguljasto-kruškolika čau. dat je pri opisivanju jestive samonikle biljke sremuš — Allium ursinum (videti jestivu biljku br. odnosno njenih listova. istim niti na sličnim staništima. ove dve biljke ne rastu na moćnice (razvodnik.že da naraste i po nekoliko metara ljiku. često u znatnom broju. a u većoj ma je otrovna. 155). Opis ove biljke. cveta u toku celog leta. Mo. 104). 103). Međumara. Cveta u toku celog leta. Veoma je rasprostranjena biljka Plod je crvena jajoliko-duguljasta u celoj našoj zemlji. povijuša. Raste po na. prestrelen. Đ U R Đ E V A K — Convallaria majalis. 102. gde je ukazano na razlike između upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova čemerike. grenka. 6. 5. te se. Opis i ove biljke dat je ukratko prilikom opisivanja Sl. sl. porodica Liliaceae — ljiljani (bela čemerika. C e m e r i k a — 1Veratrum album. plod žutike je izrazito nakiseo. porodica Liliaceae — ljiljani (đurđica. slahčica. biljnu vrstu.drvenasti žbun.Listovi nisu slični nijednoj upokupljanju ne postoji opasnost da se trebljivoj samonikloj biljci. a timbolja. dulcamara znači slatko-nagorak). Cvetovi su sitni. sećaju na plodove jestive žutike ili 4. te pri pažljivom sa. Listovi i ostali njeni meri uzeta može da izazove i ozbiljdelovi ne liče ni na jednu jestivu nija trovanja. ako se to ima u vidu. ra veličine naprstka. sl.tim.

sa jako perastim listovima i veoma lepim ljubičastim cvetovima. otrovan i ne treba da se koristi ni na koji način. koja može da izgleda privlačno i da navede nepoznavaoca da je upotrebi. a doČta se gaji i kao ukrasna biljka. 103. . visoka do 1 — 1. — Đurđevak — Convallaria majalis jestivu biljku broj 155). JE D IĆ — Aconitum napellus. veoma lepa. Ovaj plod je. sl. čoveljček. međutim. Raste u planinskim predelima po livadama. gde je ukazano na razlike upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova đurđevka. 7. klobučić. 104. 105). — Čem erika — Veratrum album Sl. Višegodišnja zeljasta biljka.. na proređenim šumskim mestima i sl. Treba ukazati još i na to da đurđevak ima plod kao sitnu crvenu bobicu. porodica Ranunculaceae — ljutić (jedič. preobjedna. proplancima.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl.5 m. nalep.

a . V R A N IN O OKO — Paris quadrifolia. ružičasto-ljubičasti. sl.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E Cela biljka je škodljiva. 107). kruževac. Raste često u mešovitim S1 Io6. a u većoj količini uzeta može da bude i otrovna. Plod je Sl. ali su bobice veoma primamljive. Lista posle cvetanja malim zelenim listovima. U sredini se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugačkoj peteljci. vučja lika. Mali žbun. jasnocrvene boje kad sazri. — Jedić — Aconitum napdim crno-modra bobica. veoma su prijatnog mirisa. mečec. U gornjem delu stabljike nalaze se četiri (veoma retko 5—6) pravilno raspoređena lista. veličine graška. Plod je okrugla bobica. porodica Liliaceae — ljiljani (petrov krst. volčnik. naraste u visinu do 1 m.Daphm šumama u celoj našoj zemlji. 9. Zeljasta biljka. m e^reum 104 . koja naraste u visinu do 30 cm. Ne liči ni na jednu jestivu biljnu vrstu. hudoglidje. a ne samo na bobice. bez peteljke i gusto su poredani svuda oko cvetne grančice. krstac. H A JD U Č K A O P U T A — Daphne me^ereum. često još po snegu. te pri pažljivom skupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom upotrebljivom biljkom. ni po jednom svom delu ne liči na neku od jesđvih biljnih vrsta. krujača jagoda. porodica Thjmeleaceae — hajdučke opute (vučja oputa. cvetovi su veoma lepi. 106). 105. _ H ajdučka oPu. Zato treba obratiti pažnju na celu biljku. te se često deca i drugi posetioci šuma prevare te ih beru i jedu. a po veličini i obliku prilično liči na krupniju Cela biljka je veoma otrovna. sl. dosta razgranat. ali borovnicu. 8. Cveta rano u proleće. koji stoje u pršljenu.

Međutim. — Vranino oko — Paris quadrifolia Sl. humoznoj zemlji. Po ukusu pali u ustima. Višegodišnja zeljasta biljka. a naročito bobica. dok su borovnice prevučene lakim pepeljkom). 109). Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. a završavaju se golom. sl. krtolast. Svi delovi biljke su otrovni. Cvetovi su karakteristični. treba obratiti pažnju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl. 108. — Kozlac — Arum maculatum Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. među žbunjem. Koren je zadebljao. štrkovec. K O Z L A C — Arum maculatum. Cela biljka je škodljiva. 108). Plod sačinjava više bobica crvene boje grupisanih pri vrhu cvetne stabljike (sl. uvek na dobroj. To je značajno u odnosu na mesnati koren. zakozlik. od pobrđa pa dosta visoko u planine. isprva slabo. sa tamnozelenim listovima strelastog oblika. Kako bobica može da podsed na neke jestivne plodove (na primer na borovnicu — mada je sjajna. koji sadrži dosta hranljivih materija (skroba). te može da se upotrebi za jelo sam ili u mešavini sa drugim skrobnim sirovinama. u obliku debelog klasa (klipa) sa ovećom listolikom tuluskom. a raste po šumama. Treba obratiti pažnju da se listovi kozlaca ne beru zajedno sa listovi105 . porodica Araceae — kpzlaci (majasil. 107. kačnik. 10. zminec. često sa tamnim mrljama po površini. različito obojenom izraslinom. a raste u mešovitim šumama brdskih i planinskih predela. kuvanjem i sušenjem biljka gubi škodljive sastojke i postaje upotrebljiva. a naknadno mnogo jače.

listova. Za. jednostruka ili dvostruka. crvene ili crne boje. sl. tamnocrveporodica Caprifoliaceae — kozo. dok od nekih. koji delu naše zemlje.ne boje. tikvić. koja raste u toplijim. Cvetovi su blemogu lako da raspoznaju. Plod im je bobica. orlovi nohtje). Cvetaju s proleća. Cvetovi se javljaju u cvastima u Sl.O TR O V N E ILI ŠK O D LJIV E B I L J K E ’ ime: orlovi nokti). sl. C R V E N O P A S JE G R O Ž Đ E da se jede i presan. jer sremuš može ljiva. K O Z JA K R V IL I O R L O V I N O K T I — vrste roda Lonicera. — Kozlac — Arum maculatum. koje rastu po celoj našoj zemlji. crvene boje. zreo plod pršljenovima duž gornjeg dela stabljika. sitnim ili nešto krupnijim visokoplaninskih predela u većem cvetovima neobičnog oblika. mogu da izazovu i ozbiljne poremećaje. crven. 106 . orlovnjak. ničkoj peteljci. Zbun. m ) . pošto se ove bobica bez peteljke stisnuto je u dve vrste često nalaze blizu. Puzavica. a ima ih i u primorju. te bi nepažnjom — Lonicera xylosteum (brzolist. po više jestiva biljka br. međutim. plomogao da se uzme i koji list od kozlaca zato treba obratiti pažnju toplet. dožuti i javljaju se po dva u pazuhu 11 . Skoro je neškodbuna je nepoželjna. 109. već su od većine vrsta škodljive. a zru u leto i ranu jesen. sjajan. one. crno pasje grožđe. Odlikuju se Žbun. rožičevje. po dve bobice na zajedkrvine (kozokrvina. plod je sočan. bele. plod je sočan. plod je ma sremuša ( Allium ursinum — sočan. posebno Đ E — Lonicera alpigena (stokoža. pa se dešava da ih neupućeni beru i jedu. Cvetovi su tampodsećaju na orlove kandže (otuda nocrvene boje. U nas rastu sledeće vrste: O R L O V I N O K T I — Lonicera caprifolium (kozja krv. 164). a spolja imaju crvenkasti preliv. po brdskim i planinskim predelima. koji se znatno koji raste po svetlim šumama viših razlikuju.pazuhu listova. nisu jestive. P L A N IN S K O P A S JE G R O Ž To su žbunovi ili puzavice. na oblik listova. koji raste po šumama viših i lepim. ružičaste* žućkaste ili crvene boje. pasje grožđe). naročito ako su uzete u većoj količini. 110). Škodljive su. Bobice su dosta privlačne. svetlijim šumama i šumarcima brdskih predela skoro u celoj našoj zemlji. pa se stoga po njima brdskih i planinskih predela u skoro celoj našoj zemlji. boje su žućkastobele.

u nas se javljaju još: lep ljiva kozokrvina (Loniceraglutinosa) u primorju (žbunasta. Zbun. 112 . a bobice crne i nalaze se po dve na jednoj peteljci. Cvetovi su beli ili ružičasti. iii. koji raste u šumama nižih planinskih i planinskih predela u većem delu naše zemlje. Osim opisanih vrsta. — Planinsko pasje Lonicera alpigena grožđc IO7 . cvetovi ružičasti bobice cr- Sl. iio. Nisu jestive.O T R O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E sjajan i ima po dve bobice na zajedničkoj peteljci. Smatra se otrovnim. — Crno pasje grožđe — Lonicera nigra Sl. — Crveno pasje grožđe — Lonicera xylosteum Sl. 1 1 2). C R N O P A S JE G R O Ž Đ E — Lonicera nigra (sl.

listovi kožasti. našoj zemlji. koja naraste do 30 cm u visinu. _ Mrazovac — Colchicnm autnrnruile ljena je od po 12 do 20 krakova. na 108 . iznutra šuplja i posuta plavičastim pepeljkom. m editeranski orlovi nokti Listovi su svi prizemni. zim zelena levkastog oblika i ruličaste boje. već u šumi listovi mu jako mirišu na luk. međutim. Crne Gore i Makedonije dugački su 15 do 35 cm. bobice crne). a raste po svežim i 12. vatske. 13. a široki (puzavica. sa finim lisnim u toplijim delovima naše zemlje nervima duž celog lista. bez lisne drške. 114). bučumiš. a lisprimorju (puzavica. jese.O TR O V N E ILI ŠK O D LJIV E B IL JK E vene). Cela biljka sadrži otrovni sastoVišegodišnja zeljasta biljka. Odlikuje jak kolhicin i škodljiva je za čoveka i za životinje.pojedinačnim krupnim cvetovima tobeli. Toptuno neupućeni skupljač mogao bi lišće mrazovca da zameni sa lišćem sremuša ili zelja. sl. a u donjim delovima se po njoj nalaze smeđocrvene pege. sjajni). brnduša. Listovi zelja imaju dobro izraženu lisnu dršku. cvetovi žućkastobeli) i 3 do 5 cm. Plodovi svih ovih vrsta 3 cm. porodica Liliaceae — lji. Sremuš. tovi izbijaju tek narednog proleća. cvetovi žućkas. sjajni. K U K U T A — Conium maculatum. koja može da naraste i preko čovečije visine. često u nji vočak.vlažnim Hvadama i travnjacima. velika 2 do crvene). 1 1 3). Rasprostranjen je skoro u celoj smatraju se nejestivim. porodica Umbelliferae — štitare (velika kakuta. nikad ne raste na livadi. mišje zelje. M R A Z O V A C — Colchicum autumnale. ušivec. kozokrvina (Lonicera implexa) u : koji izbijaju pravo iz zemlje. Pod zem(cvetovi žućkastobeličasti.(počev od avgusta meseca) lepim še zemlje (žbunast. Stitasta cvast sastavn j. jesenji kaćun. velikom mnoštvu. izbijaju (Lonicera etrusca) u delovima Hr. sl. manje su sjajni i na njima se dobro vidi jako razgranata mreža lisnih nerava.nizina do viših planina. bobice ljom se nalazi lukovica. od ljani (mrazovka. a nervi su fini i pružaju se samo uzduž celog lista. dok listovi mrazovca nemaju dršku. Dvogodišnja zeljasta biljka.pravo iz zemlje. pri vrhu su šiljati i malo kozjačina (Lonicera periclymenum) uvrnuti. Stabljika je jako razgranata. modri kozolist (Lonicera se time što najpre cveta u jesen coerulea) u zapadnim delovima na.

otuda i neka od njenih narodnih imena) i sadrži otrovne sastojke. . Listovi kukute mogu da liče na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice štitara. od nizina pa do viših brda. za razliku od drugih. na ruševinama po bunjištima i na sličnim mestima.stabljika je. miris kukute je veoma neprijatan. dok sve druge vrste imaju prijatan začinski miris.O TR O VN E ILI Š K O D L JIV E B IL JK E Sl. a raste u blizini naselja. Rasprostranjana je po celoj našoj zemlji. po zapuštenim mestima. a njegova . ali malo pažljiviji skupljač može lako da uoči raziku jer. Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa (miriše na miševe. ukraj ograda. pegava. — Kukuta — Conium maculatum kojima se nalazi velik broj sitnih belih cvetova. 114.

One traže vlagu i zato ih uvek ima više na zaklonjenim terenima. GOvinama. 2. 117. gde ima nagomilanog opalog lišća. panjeva. imaju jako naborane ili Sl. oborenih i trulih stabala. Gljive mogu da se nađu tako reći svuda: po šumama. gobe) razlikuju uzdužno-rebraste glavice sa valjse od zeljastih biljaka po tome što kastom ili uzdužno-rebrastom šupsu kaloričnije i bogatije belanče. i i 6. Ima ih od proleća do kasne jeseni. Spremaju se za jelo na razne načine (v. proplancima i sl. P E C U R K E . — Karakteristike gljiva IIO . a donekle mogu da zamene i mesnu hranu. livadama. Po obliku i gradi razlikuju se sledeće grupe gljiva: i. nego na strmijim padinama u šumama sa gustim podmlatkom ili jako proređenim u kojima na tlu ima mnoštvo zeljastih biljaka. po pašnjacima. G L JI V E . Mešovite šume četinara i liščara bogatije su gljivama nego čiste liščarske ili četinarske. brašniave površine. 118). a najviše početkom jeseni. GLJIVE (PEČURKE.ljom drškom. imaju šešir i treba ih dobro prokuvati.IV . GOBE) Gljive (pečurke. SM R Č C I I H R Č C I (sl. grana ili gustog pokrivača od mahovine. 11 5 . Da bi bile svarljivije B E u užem smislu. ispeći ili ispržiti. parkovima. »Pripremanje jela od gljiva«).

kestenjaste boje. 142) su bez šešira. a kad šešira ima listiće (lamele. 117 . pupavke. 3. B A B J E U VO (sl. Najvažnije vrste gljiva iz prve 5. krat- J E S T IV E G L J I V E s m r Cc i i h r Cc i 1. Iz kratke mlečnice. šešira ima cevčice (sl 115). S M R Č C I — Morchella (sl. 141) — prva grupa na donjoj strani su okruglasto-kruškolike. 116). — Kupasti sm rčak conica — Morchella Sl. koji silaze niz dršku. P U H A R E . Ima ih više vrsta i svi su jestivi. 2. lisičke pričvršćenu dnom za podlogu. 6. lisičarke. — HrČak — Gyromitra esculenta III . šuplja. 11 5). GOBE) dršku. ceo sadržaj im se pretvara u prah. 117). Svi su jestivi. a ispod šešira retke nabore. smeđe ili mrke boje na beloj Sl. sl. 116 . ali veoma krt i lomljiv. mastiljavke i drške veoma se gusto granaju te liče na korale. (sl. prašnice (sl. uzdužno naboran.^ G L JIV E (PEČURKE. 140) imaju levkast šešir. — druga grupa na donjoj strani sazru. bele. 118). Drška je uzduž rebrasta i šupljikava. Veoma su lomljivi. zakice. K O R A L K E . smeđe boje. 115): 4. (sl. Šešir im je vijugavo naboran i kao voštan. prstenke. 143) liči U grupu gljiva sa cevčicama spana plitku čašicu nepravilnog oblika daju vrganii i škripavci. Sešir im je krpasto uvijen. Javljaju se u proleče u niskoj travi u proredenim šumama od oko 300 do 1000 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. Među njima razlikuju se ku dršku. H R Č C I — Gjromitra (sl. Javljaju se u proleće na ivicama šuma i proplancima od nižih brda do oko 1200 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. capice ili grive grupe su: rudnjače. reduše. dve grupe (sl. Drška beličasta. 3. J Ć S E N J I H R Č C I — Helvella (sl. L IS IC IC E . Šešir im je okruglast ili valjkasto-kupast.

ubrzo postaju ružičasti. Meso je bele boje. a kasnije zaravnjen šešir. U gornjem delu drške nalazi se smežurana uska ogrlica. a kad šešir postaje ravan. jer sirove izazivaju želudačno-crevne poremećaje. šampinjoni. R E D U Š E — Tricholoma (kružoliske. Sve vrste ovog roda Sl. a kad se prelomi. i i 8. kukmaki. 112 Đurđevka — Tricholoma georgii . Listići s donje strane šešira su u mladih rudnjača beli. 119 . 120. Sve vrste smrčaka i hrčaka se jedu samo pečene. Sve gljive ovog roda imaju pod šeširom bele listiće koji su u blizini drške izbo- 1 R U D N JA Č E — Psaliota (kaluđerke. GOBE) SI.G L JI V E (PEČURKE. — V elik i hrčak — Helvella gigantea dršci koja je uzduž rebrasto' izbrazdana. pečurke. pr^ene ili kuvane. a ima ih i u nižim i brdskim svetlijim šumama. sl. Jestive su. kolobarnice). 119). Svi su jestivi. ranije ili kasnije porumeni ili požuti. pretežno bele boje. Najčešće se nalaze na đubrenim livadama. oni su tamnokafene boje. 2. PEČURKE SA LISTIĆIMA imaju najpre okruglast. Javljaju se u jesen u retkim lišćarskim i četinarskim šumama od oko 300 do preko 1000 m nadmorske visine u većem delu naše zemlje. što se gljiva više razvija sve su tamniji. — R udnjača — Psaliota campestris Sl.

naročito borovim. često u velikoj količini. a kasnije postaju sivkasti.G L JIV E (PEČU RKE. Sl. s l 121). jurjevka. Ima je u skoro celoj našoj zemlji. Javlja se od proleća na ivicama šuma u travi i ispod šumaraka do visine od oko 1000 m. Javlja se u većem delu naše zemlje u četinarskim šumama. risanca. U prve je šešir bronzane boje. portzntosum (sl. — Pepeljasta reduša — Tricholoma terreum 113 . od nizine pa do preko 1000 m nadmorske visine. đurđevača. Listići pod šeširom su veoma gusti. 12 1. 122). sl. Najčešće se nalaze sledeće vrste: a) Đ urđevka — Tricholoma georgii (reduša. a listići su beli. U druge šešir je sive boje sa ljubičastim .lrđevka “ T riM o m a georgu c) Sivka — Tricholoma scalpturatum i Tr. Raste po bukovima šumama. a čitava gljiva miriše na brašno. pri čemu prečurke sačinjavaju široki krug (»vilino kolo«). Listići su u mladih reduša beli. Može se jesti i presna. 120). brusenca. ranka. po kome se nalaze prilegla vlakna iste boje. b) Pepeljasta reduša — Tricholoma terreum (prstena kolobarnica. Površina šešira je vlasasta sa kratkim čupercima. koji su nakostrešeni ili polegli. G O BE) čeni a kod same drške jako suženi. dok kasnije postaju po ivici žuti. SL I2oa “ Đ.

Ove gljive imaju šešir živih boja (crvene. 3. ljubičaste. žute.G L JIV E (PEČURKE. Ima ih veći broj vrsta. u skoro celoj našoj zemlji. lišćarskim šumama. 123). — Sivka — Tricholoma portentosum prelivom i ljigav. Javlja se najviše u čištim d) M odrikača — Tricholoma nudum (vijoličasta kolobarnica. Sve su jestive. zelene i dr.). Javlja se u četi. a najmanje u čistim četinarskim šumama od oko 500 do 1300 m. 125).boje. sem primorskog krša. Z E K IC E — Russula (Golobice. ispravi. svi njihovi delovi su krti i veoma lomljivi. koji se kasnije rišu na brašno. a sa starošću ova boja bledi i vi crnih vlakana.Sešir je mesnat. 123. GOBE) SI. Obe vrste mi. narskim šumama. a po njemu su od sl. — Modrikača — Tricboloma 114 . sem onih koje su. Kada je mlada ljubičaste je sredine ka obodu polegli prameno. kad se presne %agri%uygorke ili Ijute. Gorkog Sl. koje se razlikuju po boji šešira i listića. nešto manje u mešovitim. 124. nemaju mlečnog soka. u mladosti sa podvijenim rubom. sl. Hstići ispod šešira ne dopiru do drške.mestimično je čokoladasto-mrka. 122.

i to skoro u celoj našoj kast.G L JIV E (PEČURKE. 126. Sve u svim šumama do visine od oko su jestive. ali znatno manje od zekica. Nema otrovnih vrsta. Mlečnice su dosta prljavobeo do bledosmeđ. paprene ili i mogu da se nalaze u većoj količini gorke. Šešir im je pretežno stog ukusa. do jarkocrvene boje. Zbog toga Ima ih više vrsta.2000 m. 1500 m. Zekice su dosta česte ukusu mogu biti blage. 124. količini u svim šumama do oko Sve vrste imaju u svim delovima 1500 m. & neke čak i do blizu mlečni sok (bezbojan. beo. ljubičast. Krte su i lombica). čiji je šešir od svetloružičaste ljive. sem onih koje su gorke. koje se razlikuju treba odbaciti sve ^ekice gorkog ili po boji mesa i mlečnog soka. zemlji. M L E Č N IC E — Lactarius(Lactariuspiperatus)9 koja je ljutka(sl.curi u kapljicama. žuć. — Zekica — Russula virescens . Po Ijutog ukusa. Listići česte i mogu da se nalaze u većoj ispod šešira ne dopiru do drške. 127). narandžast. zelen). (Lactarius^ deliciosus) i pipernjača 4. a neke i do 2000 m. GOBE) ukusa je i otrovna zekica bljuvara koji pri najmanjoj povredi gljive — Russula emetica (bljuvna golo. Sl. i to U nas su najpoznatije: rujnica skoro u celoj našoj zemlji.

srednje veličine (10 do 15 cm). U gornjem delu drške u razvijenijih primeraka nalazi se krpasta ogrlica kao slabo pričvrščen pomičan prsten. i Sl. GOBE) SI. Većina vrsta na gornjoj površini šešira. 116 126. — Rujnica Lactarius deliciosus . 129). — Ljubičasto-zelenkasta zekica — Russula cyanoxantba 5. koja je beličasta. jesenke. 128. Ima ih više vrsta. sl. Listići ispod šešira ne dopiru do drške i beličaste su boje. 125. U svih vrsta drška se lako odvaja od šešira kao i2 nekog ležišta. P R S T E N K E — Lepiota (sunčanice. ima tamnomrke Ijuspe. dežnikarice.G L JIV E (PEČURKE. medu kojima vclikih sa dugačkom drškom (20 do 40 cm).

najčešće u zbijenim skupinama od po desetak i više primeraka. Najznačajnije su dve veće vrste. đubrovitim mestima i sl. tintnice. Ubrzo pošto im se šeširi otvore. po livadama i travnjacima. M A S T IL JA V K E — Coprinus (jarčići. koja može da se upotrebi kao mastilo. sem malih. Prstenke se nalaze u svetlijim šumama. Sve vrste ovog roda su nežne i kratkog veka. gospe). među kojima ima 1 škodljivih vrsta. od oko 300 do 1200 m nadmorske visine. od nizina do preko 1200 m u skoro celoj našoj zemlji. 128. — Prstenka — Lepiota procera7po tp u n o razvijena 117 . kaljđerci. i to: Sl.G L JIV E (PEČ U R K E . G O BE) Sl. — Ljuta mlečnica piperatus — Lactarius Sl. listići se razmekšaju i pređu u crnu tečnost. 129. Sve su jestive. još nerazvijena malih (ispod 5 cm). 6. Javljaju se na zapuštenim mestima dosta dubrevitim. — Prštenka ili sunČanica — Lepiota procera. 127.

Obe vrste su jestive dok im listići ne pocrne (ne pomastiljave). 132. 130. 130). P U P A V K E — Amanita (musui-tnjica/ šnice). — Osnovni znaci raspoznavanja — donji kraj drške je zadebljao i pupavki ( Amanita) Il8 . — Pravi jarčić — Coprinus comatus a) Pravi jarčići — Coprinus comatus (sl. Među njima nala^e se naše najotrovnije gljive. pa ih treba dobro upoznati i za jelo koristiti samo one jestive vrste koje se lako ra^likuju od otrovnih. koji je nešto manji. s tim što se uz jelo spravljeno od t e lič a s h e \ m rlje druge vrste ne smeju piti alkoholna (n isu o b a v e z n e ' pića. izduženo-jajasti. više-manje okruglastog še. — u gornjem delu drške.S l . b) Sivi jarčići — Coprinus atramentarius (sl. b e li l i s K ć i 7. Ima ih više vrsta. koji su veći. čiji se šešir koruši u izdužene ljuspaste pramenaste čuperke. Ceo rod pupavki raspoznaje se po dva osnovna znaka (sl. beličasti do bledo-žućkasti. neka ih uopŠte ne koristi. — Sivi jarčić — Coprinus atramentarius šira i sivkaste boje. Ko dobro ne ra^likuje jestive od otrovnih vrsti pupavki. 1 3 1 . ispod šešira. jer su tada škodljive. GOBE) Sl. 132).G L JI V E (PEČURKE. imaju ostatak jedne opne u obliku male naborane »suknjice«\ Sl. 131).

Sl. 133). — Biserka — Amanita rubescens IX9 .dosta sličnosti. GOBE) b) Biserka — Amanita ruusađen je u »vrećicu«. koja može da U nekih vrsta vrećica je srasla sa pređe i u bledu. Jedna od najkarakterističnijih osobina je vinsko-crvenkasta a) B lagva — Amanita caesarea (jajara. a posebno te boje bez krpastih belih ostataka od panterovke. Biserku treba skup. U gornjem delu drške od otrovnih vrsta. biserka i pisana Ijuspastim i bradavičastim ostacima nožničarka. sl. po čemu se jasno razlikuje sjajnim šeširom crveno-narandžas. koja predstavlja ostatak opne kojom je gljiva bescens (bisernica. Meso je skim. s kojom inače ima opne. Vrećica je bela i u većem broju već u maju u lišćarnajveća od svih pupavki. Počinje da se javlja ima %utu suknjicu. koji je po ivici češljasto. drška su smeđe boje.na toplijim prisojnim blizu 1500 m nadmorske visine. Javlja se najčešće u mama. mestima. u većem delu naše zemlje. 133. od niskih brda pa sve do junu mesecu. vrećice.G L JIV E (PEČURKE. Najpoznatije jestive pupavke u Ijanje drške je p ri osnovi pokriveno nas su: blagva. karželj. a kasnije i u četinarskim šubledo rumeno. Sešir i bila obavijena dok je bila mlada.od svih ostalih pupavki. a ^adebporedeni. Po površini šešira drškom i njeni vidljivi ostaci su u kru^no su kao biseri raspoređene tačvidu Ijuspi ili o^iljaka kru^no ras. — Blagva — Amanita caesarea Sl. »Suknjica« je bela. sl.kaste i Ijuspaste krpice od ostatka opne. Odlikuje se boja mesa.rebrast. Listići pod šeširom i drška Ijati tek kad se dobro uoče sve ra^like su %ute boje. 134). 134.

— Puhara — Bovišla nigrescens Sl. mahom u četinarskim i bukovim šumama. — L isičica ili lisičarka — Cantharellus ’ cibarius Sl. Ima ih svuda: po livadama. Javlja su jednolične boje. 139. Ramaria cinerea je mesecu junu. 140. pašnjacima i u svim šumama. Prve se javljaju krajem proleća i početkom leta. — Koralka — Ramaria ( Clavaria) flava I 22 . prijatnog mirisa.G L JI V E (PEČURKE. Čim počnu iznutra da žute. Jestive su i mogu da se spravljaju na razne načine i da se konzervišu. sl. 142. Unutrašnjost im je ispunjena belim mesom. kad su na Sl. 142) cama žuto. koje sazrevanjem gljive prelazi u prah smede boje. PUHARE GASTERO M YCETES Sve puhare (prašnice. nisu upotrebljive za jelo. Sve puhare su jesdve dok su mlade. a naročito mnogo ih ima leti posle svake veće kiše. — Škripavac — Poljporus squamosus KORALKE — RAMARIA Koralaste gljive (grive. 141) imaju oblik vrećice ili su jajolike i nemaju šešira ni drške. a najviše u jako poblede. a sa starošću se od proleća do jeseni. sl. kad je vlažno i toplo. Sl. GOBE) poprečnom preseku snežnobele boje. 14 1. Rastu obično u grupama u travi.

koja je mestimično pojačana u vidu zrakastih pramenova. 118): — olovasta rudoliska. BABJE UVO AURANTIA PEZIZA Sl. botrjtis je smeđa sa ljubičasto-crvenkastim drškama. Izaziva smrtonosna trovanja. — listići beli. a takođe su jestive. liko vrsta otrovnih gljiva: — otrovne pupavke. O TRO VN E G L JIV E Uslovno otrovni su smrčci i U našoj zemlji ima svega nekohrčci (ako se jedu presni). R. str. 143). R. Krta je i jestiva. rakteristike pupavki (v. R. — šešir je blede žućkasto-maslinaste boje. Sve koralaste gljive su jestive. flava je žiita. bele listiće. 144). aurea je zlatno žuta. To su najBabje uvo — Pe^i^a aurantia otrovnije gljive. Ima sledeće odlike (sl. Gljive boju. formosa je narandžasta sa žutim vršcima grančica. R . samo Ramaria formosa može da izazove lakši proliv. GOBE) siva. OTROVNE PUPAVKE — bljuvara.ove grupe mogu imati crvenu. »vrećicu« i belo meso na preseku. »suknjicu«. 144. nace pričvrščene dnom za podlogu randžastu bledoljubičastu ili sivu (sl. Ima ih nekoliko vrsta: a) Zelena pupavka — Amanita phalloides (zelena mušnica) je najotrovnija gljiva. — Zelena pupavka phalloides A manita Oblika je nepravilne plitke čaši. Koralkama su slične one vrste gljiva koje rastu na stablima i često dostižu do nekoliko kilograma.G L JI V E (PEČURKE. I 23 . meso takode. (Amanita) imaju sve osnovne ka— ludara. Ponekad nosi ostatke opne u vidu beličastih pegica (krpica).

c) Žućkasta pupavka — Amanita citrina (citronasto rumena mušnica) ima sve karakteristike otrovnih pupavki.G L JIV E (PEČURKE. Beličaste krpice. 133). čiji je obod češljasto-rebrast. sl. a iznad nje je drška opasana podebljim spiralnim ovijutkom. 134). ali se od nje bitno ralikuje po tome što su joj listići. Ostatak vrećice pri psnovi drške ima kao odsečenu široku ivicu. 147) ima šešir boje lešnika. Listići i meso su beli. ima više prstenova sastavljenih kao brojanice. koji u ove vrste zamenjuje »suknjicu«. pa treba paziti da se ne zamene. drška i vrećica %ute boje. sl. Manje je otrovna od zelene i bele pupavke. a šešir joj je žućkaste boje kao limun. Najvažnija razlika 124 . rasute su bez reda po šeširu. GOBE) Bela pupavka — Amanita verna Muhara — Amanita muscaria Panterovka — Amanita pantherina — na dršci je »suknjica«. sl. Njoj je slična jestiva pupavka blagva (sl. b) Bela pupavka — Amanita verna (bela muharca. — osnova drške usađena je u vrećicu. Listići i meso su beli. Panterovki je slična jestiva pupavka biserka (sl. e) Panterovka — Amanita pantherina (pegasta mušnica. kao ostaci opne. Ima iste odlike kao zelena pupavka s tom razlikom što joj je šešir bele boje. rdeča mušnica. d) Muhara — Amanita mmcaria (muhomora. 146) ima crven šešir po kome su razasuti tačkasti ili krpasti ostaci opne prljavobele boje. 145) takode izaziva smrtonosna trovanja. a na zadebljalom donjem delu od ostataka »vrećice«. koji je na temenu tamniji. U gornjem delu drške je »suknjica«.

ali katkada i sa uraslim uskim ljuspicama po površini. 148). najčešće gladak. sl. koja je najkarakterističniji znak u ludare. a na mestu gde se prelomi ili preseče polakb poplavi. B L JU V A R A — Russula emetica (bljuvna golobica. Tako. za razliku od ludare. 138). slična ludari je kovara (noroglavka) Beletus luridus (sl. Ima čvrst.E (PEČURKE. O LO V ASTA R U D O L IS K A (Entoloma lividum. koja je dobra za jelo. velika rdečelistka. Jedina otrovna zekica (golobica). Na primer. plavosive ili prljavožute boje. ali ni u jedne vrste nisu zastupljena istovremeno sva navedena obeležja. L U D A R A — Boletus satanas (vražji goban. 148. sl. širok 7 do 20 cm sivkastosmede. koja ide od svetloru^ičaste do jarkocrvene boje. koja izaziva želudačno-crevne poremećaje sa povraćanjem. gornja strana šešira je kestenjaste ili crven- Sl. sl. na sredini malo ispupčen šešir. Jedina otrovna vrsta vrganja. a kasnije tamniježuti ili boje mesa. ali one nemaju druge navedene znake. sa crvenkastom mrežastom šarom. 149). — Ludara — Boletus satanas kastomrke boje a ne sivobeličaste kao u ludare. po površini pomalo vlakna125 . Listići su riajpre beličastožuti. d) meso je beličasto. u donjem delu je zadebljala. a crvena u donjem delu. Razlikuje se od jestivih vrsta po boji šešira.G L JIV . b) donja strana šešira (cevčice) je crvena. 149. Ima sledeće osnovne znake raspoznavanja: a) gornja površina šešira je sivo-beličasta. GOBE ) izmedu njih je u tome što meso biserke ima vinskocrvenkastu boju a panterovkino meso je belo. Drška je dugačka 6 do 12 cm. Ima i jestivih vrsta vrganja u kojih se može naći poneko od obeležja koje ima ludara. crvenu donju stranu šešira. ali. nalazi se i u nekih jestivih vrganja. i po gorkoljutom ukusu. ima. takođe. c) drška je zdepasta i žućkasta u gornjem delu. crvena donja strana šešira. 150). na dršci crvenu mrežastu šaru i meso joj na presek brzo poplavi. — Bljuvara — Russula emetica Sl.

U nas je srazmerno retka. — Olovasta rudoliska lividum Entoloma sta. Helvella (sl. Sl. Mogu da izazovu želudačno-crevne poremećaje samo kad se jedu presni. neku od manjih prstenki ili đurđevku. sa primetnim uzdužnim slabo žlebastim brazdama. prženjem ili pečenjem uklanja se i uništava helvelna kiselina. G O BE) Javlja se od maja do septembra u lišćarskim šumama. Nepažljivi skupljač mogao bi da je uzme. naročito hrastovim na manjim proplancima ili rubom šume. Ali. neophodno je pridržavati se sledećih mera: 1. ali je retko smrtonosna. Međutim. durđevka miriše na brašno. 118). imaju vrlo prijatan miris i ne mirišu na brašno. beli listići ispod šešira. 117 . koja izaziva ove poremećaje. belo meso. čvrsta je. iznutra ispočetka ispunjena sunđerastom srži a kasnije šuplja. 116 . S M R C C I I H R Č C I — Morchella. Kuvanjem. M E R E K O JIM A SE SP R E Č A V A T R O V A N JE G L JIV A M A Da bi se sprečila trovanja gljivama. Gjromitra . na glinovitom zemljištu. i jela spremljena od jestivih gljiva mogu da izazovu želudačno-crevne poremećajc ako su pripremljena stajala nckoliko čašova na toplom mcstu prc upotrebe (omogućcno jc razmnožavanje klica kao i u mesne hranc).G L J I V E (PEČ U RK E . beličasta. natrule ili crvljivc gljive. ali je manja i listići su joj beličasti ili sivkasti i nijedna od ove tri vrste ne miriše i nema ukus na rotkvu. Pri branju gljiva obratiti pažnju na ove znake za otkrivanje: P U P A V K I: 1. dok ga olovasta rudoliska nema. 3. ili ako su za pripremu upol rcbljcne prezrele. smatrajući je za neku od rudnjača (šumsku rudnjaču). 126 . miris i ukus su prilično neprijatni i donekle podsećaju na sve^e brašno i rotkvu. Meso gljive je belo. opna u vidu naborane »suknjice« u gor- Trovanja nastaju kad se jedu otrovne gljive. 150. Dobro upoznati znake po kojim a se raspoznaju otrovne gljive. 2. Otrovna je. razlike su veoma jasne: rudnjače i prstenke imaju karakterističan prsten u gornjem delu drške.

ali neprijatan. 151). nema prsten u gornjem delu pavki (sl. L U D A R E : 1. crvenkasti še3. bleda sivobelićasta osnovom drške da bi se moglo utvrdiboja gornje strane šešira. donji deo drške mre^asta šara na dršci. crvena boja donje 2. 15 1. Gljive treba brati ^ajedno sa st rane šešira. Sl. G O BE) njem delu drške i 4. onda treba odbaciti sve imaju »suknjicu«. 3. ali nemaju istocrvena. drške. 2. Jestive gljive nom šešira. otrovnih pupavki od neotrovnih gljiva sa listićim a vremeno i »suknjicu« i »vrećicu« O L O V A S T E R U D O L IS K E : kao što je to slučaj u otrovnih pu. sa crvenom donjom strasrasle sa drškom. a nemaju »vre. Ako se ne zadebljan i usađen u »vrećicu« čije zna razlikovati ludara od jestivih ivice mogu da budu slobodne ili vrganja. za razliku od rudnjača i prstenki.1. miriše kao rotkva i ima sličan šir i 2. gorak ukus.G L J I V E (PEČU RKE. listići su boje mesa: B L JU V A R E : 1. crvena ti da li imaju »vrećicu«. 2. — Znaci raspoznavanja. 127 .vrganje ćija je donja strana šešira ćicu« ili obratno. ukus.

pozeleni i slično to nije znak da su gljive otrovne. kao što se pogrešno misli. 5. 4. ne čuvati ga duže na toplom meštu. 7. Valja pregledati gljive još jednom pre upotrebe i odbaciti sum~ njive.3. Odbaciti gljive gorkog ili Ijutog ukusa. pr^ene ili kuvane. natrule ili crvljive. pre^rele. vodnjikave. Gljive . koje se odmah ne troše treba kon^ervisati sušenjem kišeljenjem i sl. Jelo od gljiva treba jesti odmah. Gljive treba jesti pečene. 8. Veliki broj jestivih gljiva ima ovu osobinu. Pri branju ne treba mešati gljive raznih vrsta i odmah se moraju odbaciti sve sumnjive ili otrovne. 9. Prvu vodu od kuvanja prosuti. . 6. Ako meso gljiva na prelomu ili preseku poplavi. a baš najotrovnije nemaju. ne ostavljati ga za sledeći obrok.

JE ST IV E D IVLJE ŽIVO TINJE Kad nema domaćih životinja. barske). divlje svinje). Tekuće i stajaće vode bogat su izvor hrane. ispeći ili ispr^iti da bi se unistili para^iti ako ih slučajno ima. skakavci. pa ih tu prvenstveno treba tražiti. srne. mravlje larve. žaba i zmija. školjki. veverice. N A JP O G O D N IJE V R E M E Z A R IB O L O V . po pravilu. U tabeli 2 prikazano je gde i kada ih treba tražiti. slepo kuče. U nedostatku ovih vrsta odlično mogu da posluže za ljudsku ishranu: vukovi. Ovaj životinjski svet naročito je razvijen u moru ili pored njega. Naročito je to teško za one koji tome nisu vični i ako moraju da upotrebe improvi/ovana sredstva. Ribe nije lako loviti. zmije. rečne. tekunice. jezerima. Ali. jazavci. Ne treba zaboraviti da se ove životinjske vrste najčešće nalaze u šumama. divokoze. lisice. kako i čime se mogu loviti. Ova vrsta hrane priprema se za jelo na iste načine kao namirnice dobijene od domaćih životinja. Od vrste riba zavisi koje je vreme najpogodnije za lov. U brzim rečicama i potocima u topli deo 1 29 . puževa. na koji način se hvata i kako se upotrebljava za jelo. jeleni. rakova. barama i oko njih. ježevi. za ishranu se treba koristiti divljim životinjama. potoci) i jezerima nalaze se razne vrste riba. puhove. Treba imati u vidu sledećih nekoliko pravila. veverice. itd. Do ove vrste hrane teže se dolazi nego do biljne. hrčci. kao što su ribe. zelenbaći. S L A T K O V O D N E R IB E U našim tekućim vodama (reke.V . puhovi. žabe. školjke (morske. pa je neophodno da se zna g'de i kada se može naći. puževe i slično. Zavisi od vrste vode i doba dana. Pre upotrebe moraju se dobro prokuvati. neposredno pred oluju i noću kad je mesečina. kornjače. U šumama nalazimo raznu divljač. rakovi. M E S T O R IB O L O V A . rekama. najbolje je loviti pred zoru i u sumrak. U njima ili njihovoj okolini mogu se naći znatne količine riba. puževi. ptice i lovna divljač (zečevi.

stenja iliillS Ujutru i s večeri. vrše Udica. Posle kiše i po oblačnom. isušivanje potočića. dud.o £i SLATKOVODNE RIBE SLATKOVODNE Red. vr~ Ške. koš. udice. sredina reke. hleb kačamak 1| Skobalj ( Chondrostoma nasus Preko celog dana Kratko vreme zimi Proieće Gliste hleb. Posie kiše Rano i s večeri po mutnom i hiadnom vremenu. glista. Geo dan Za vreme mresta i po toplom vremenu Zavreme mresta i po vrućini Krajem aprila Pastrmka. blinker i * Lipljen (Thjmallus thjmallus) Planinske pritoke Save. šijiva. skakavci. šabalj peš.^vremenu. jezera Rano i s večeri. noćnice Gornjitokovi planinskih potoka. U zatišjima iza brzaka i stenja. Zimi ceo dan. klen. ruke. Studenica 4 Iza brzaka. blinker Noćnice. žaba ' Noćnice. žaba. Sredina reke. klen ukljeva. manje žabe. veštačka mušica 9 Ruke. trešnja Ruke. lipljen. mušica > H 0 < o o z w 2 5 w . tok Ibra. skakavci. Mrena (Barbus barbus) Srednji i donji tokovi brzih aizinskih reka Brze i nizinske reke Virovi. divizma. šljunkovita dna Biiže obali oko kamenja Preko ceiog dana Zimi Proleće Sir. vrške. hleb Ruke. blinker 3- Glavatica ■ (Salmo marmoratus) Proleće Pastrma. Predveče ispred preiiva i po plićacima Zimi u dubljim vodama. peš. Zimi oko podne Preko ceiog dana 6 Za vreme mresta i vrućine 7 Proieće 8 Skakavci. dud. koš. glista. mora i Skad. U virovima. udice r 8. (Trutta fario) 3 4 Oko lomova i kiada. skakavac. udice divizma. di' vizma. zimi u virovima. Kien ( Leuciscus cephalus Brze i bistre pianinske i nizinske reke Sredina reke oko granja i iomova. Zimi ceo dan Primitivna sređstva lova 6 Za vreme mresta i po vrućini 7 Krajem jeseni 8 Gliste. Leti : predve"če. srednji tokovi reka Brze i dublje planinske reke pritoke J. koševi. vodene stonoge. koš. Ibar. pastrva . koš 6. broj Naziv Gde živi Gde je treba tražiti Kad je u lovu Kada miruje Kada se mresti Mamac I I. blinker. skretanje i isušivanje potočića. (Salmo hucho) ill S i Brze planinske pritoke reke Save i g. udica Ruke. Brze i hladne reke. skobalj. blinker. Oko pećina i. oko hiadnih izvora Leti u bukovima u brzacima. mrena. trešnja. divizma. hieb. leti u bukovima i preiivima. v. Pod obaiom Preko ceiog dana Kratko vreme zimi Proleće Gliste. blinker. konjske muve. brkač (Gobio gobio) Gornji tokovi planinskih potoka Pod kamenjem i u virovima Zimi Proleće Gliste. Tok vode 5 Preko celog dana. Mladica . Glečerska jezera R IB E 2. vodene mušice 9 Udice 4- 5- Krkuša. 2 Potočna pastrmka. Soče. Šljive. Pod kamenjem i pod izlokanom obalom.

bara.I 1 Štuka §|. virovi Ceo dan Zimi Giiste. Bare i močvare Dubine. udice SLATKOVO DNE 17- Crvenperka (Scardinius erjthrophthalmus) Mirnije reke. udice 16. kačamak Udice.jem zime III Manje ribe. prelivi. virovi oko podvodnog bilja i trske Ceo dan Zimi Proleće Gliste. Toplije dublje čiste vode Oko preliva i tokova reka. * vrške. Jezera sa muljem. Jezera. Dunav. žabe. koš. ribe. udice 11. vrška R IB E . vrške. Smuđ ( Lucioperka lucioperka) Dunav i njegove pritoke. blinker Blinker Šaran. mirnije vode kanala. Toplije. jegulja (Anguilla anguilla) Mirnije vode. Vardar. Donji tokovi mirnih reka. parčići ribe Bucov. blinkeri 9 Žičana omča. cvergi ( Amiurus nebulosus) 14. sliv Jadranskog i Jegejskog mora Dubine oko panjeva i podiokanih obala Noću Zimi Proleće Gliste. pijavice Noćnice. kačamak Vrška. virovi oko mostova i topljenih klada. cele noći i rano ujutru Zimi i preko dana Proleće Ribe. žabe. blinker. Bandar (Percafluviatilis) Mirne. blinker Noćnice. ribice.hleb. udice 12. cele noći i rano ujutru Zimi Krajem proleća Ribe. Som (Silurus glanis) Dubine. vrške. biinker 9- (Esox lucius) RIBE IO. Toplije veće vode Brzaci. blinker Koševi. bliže obali i kamenjara Ceo dan Zimi Proleće Riba. vrške. krap (Cjprinus carpio ) Donji tokovi reka. jezera. biinker. njegove pritoke. blinker. bolen Aspius aspius) ( Dunav i njegove pritoke. udice i Z 3 4 5 6 MMz Proleće 8 iii Koš.S Toplije čiste VO' de obrasle podvodnim biljem. bare. jezera Oko vodenog rastinja Ceo dan Zimi Proleće Gliste. Noću pored obala i kamenjara Pred veče. bara i močvara IIIIRI? Na čistinama okruženim podvodnim biljem SLATKOVO DNE 5 Preko ceiog dana 6 Noću 7 Kij. gliste. pijavice Vrška. koš. kukuruz. udice I I I Američko somče. kokošja creva. mirnije vode. koš. pritoke Đunava Dubine. veštačke mušice. mocvare. koš. veće bare i kanali Oko podvodnog bilja i pored trske Ceo dan Samo pod ledom Krajem zime i početkom proieća G liste. kanali. toplije i čistije vode. hleb. bare. Dunav i njegove pritoke i Vardar Po virovima i dubinama Pred ve~ če.

V R S T E M A M A C A . riba se sa uspehom može trovati biljkom diobavlja na nekoliko načina: a) L o v rukam a. oborena hrane. Tako se deo poljavaju gliste. ikru. Za vrenih mamaca. planinski potočić može da naprave od parčića tkanine svetle se skrene sa svoga toka i da presuši boje. a na obali gliste i insekte. pa je brzo i čvrsto uhvatiti nepovodu.skrene.stranu. Po brzim ove biljke zajedno sa cvetovima i planinskim potocima pastrmka se tuca na ravnom kamenu pored *34 . i u čkaljama. zemlju. udicu treba potpuno toka isprazni i riba ili ostaje na suvu. Kad se upotreb. Na jezerima pod kamenjem i klenovi (u čkaljaza vreme letnjih vrućina riba se ma pod obalom). Tok planinskog potočića na ledati želudac. Treba samo nabaciti kaljavati za mamac. Riba se mo-vizmom* Ubere se veća količina že uloviti i rukama. kao mamac može da posluži debla i na taj način vodu uputiti utroba ili oči ribe. d) T rovan je divizm om . Kada se pod rukom obilatiji pored obale u plitkoj oseti riba. jer se novi. Sitnu ribu valja nabosti na ili se povlači u manje virove.drugim smerom. pa ga zato treba vući trmke. U brzacima oko podvodnih panjeva. Ovako se riba riba »grize« mamac koji potiče iz lovi danju i uglavnom od proleća njene prirodne hrane. srednjim tokovima planinskih popodrivenih obala i žbunja koje je toka rukama se love još i krkuše nagnuto nad vodom. kletreba je loviti pored obala. R IB O L O V IM P R O V IZ O V A . jer tada riba traži topliju tati duž njenog tela i što mirnije. a predveče i u rano jutro na njem i pod izlokanim obalama. Pravilo je da se ribolovac uvek rado hrani u plićoj vodi. da bi se videlo šta je pogodnim mestima može da se jela.na taj način lovi pod većim kamema. mrene). ostaje na suvu. Ako nema druge menje. i onda takvu hranu upotreb.pokupiti. a uveče i u rano jutro peha lovi rukama (manjići. perja ili bleštavog metala koji ako se u njega nabaca velika kolise iseče u obliku insekta ili ribe. Dok sneg upija vodu.potočić nizvodno za neko vreme ba paziti na to da on izgleda što presuši i riba. imitirajući pokrete prirod. kada je manji N IM S R E D S T V IM A može da se vodostaj po potocima.SLA TK O V O D N E RIBE dana treba loviti na dubljim mesti. udicu tako da ova prođe ispod kič. Veštački mamci mogu da se Zimi. Po pravilu. sredno iza škrga. Ulovljenoj ribi treba preg. Treba je brzo polako. U proleće i poznu jesen ribolov na jezeru je kreće uz vodu. granje. pokriti. b) Skretanje potoka na drugu sitnu ribu. a pri tom paziti da se kičma ne ošteti.Odatle se voda izbaci i riba pokupi. Pri upotrebi veštačkog mamca tre. c) Isušivan je potočića snegom . gde je voda skim potocima riba se sa puno ushladnija. me. čina snega.me leta i s jeseni. Zato pored pa do sredine jeseni. treba pažljivo ruku krevodi. pod kamenjem obale treba potražiti račiće. I po ravničarnalazi na većoj dubini. a to su obično pasprirodnije.

leti i s jeseni lovi se korpama. Na ovaj način mogu se. uloviti i krupne štuke. Od te istucane i prosto samlevene mase voda pobeli i zapenuša. lako se lovi uz pomoć svetlosd iz karbiduše. virovima i oko potonulih klada i lomova. 15$ i 154). odnosno koševima koji su bez dna. Najbolje je ako nekoliko ribolovaca love u grupi. g) U bijanje riba krečom ili karbitom . Ribolov na ovaj način dozvoljen je samo u krajnjoj nuždi u ratu. Po vodoplavnim terenima oko većih nizinskih reka. Riba koja se nalazi u. Svetlost treba upraviti na vodu. stvara se veliki pritisak i nastaje eskplozija. leti i s jeseni. 152). Za čoveka meso ovih otrovanih i ošamućenih riba nije opasno za jelo. Zimi se riba nalazi u dubinama. f) L o v pom oću vilju šk e. Mrest pastrmke traje desetak dana. kada se ova riba mresti. Pokrivena riba lako se hvata rukama. Krajem proleća. Po pastrmskim potocima s jeseni. Za lov na jezerima potreban je čamac. Ona se baca u vir. izlazi na površinu reke. može se loviti džepnom baterijskom lampom ili lučem. za vreme mračnih noći. Trovanje ribe divizmom dozvoljeno je sam o u krajnoj nuždi u ratu. riba se veoma lako može loviti pomoću jačeg svetla i pomoću najobičnijih ostiju iskovanih od gvožđa ili napravljenih od tvrdog drveta. e) L o v noću pod svetlom . tako da im se može prići sasvim blizu i lako ih nabosti. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjeno. blizini toga mesta. Sa uspehom se lovi raznim vrstama 135 . Sva se riba u tome delu ošamuti i izlazi na površinu. h) Košarenje. a ako nje nema. kad se ne može drugačije doći do hrane. dok mrest skobalja traje dugo i oni se love u velikim količinama.SLA TK O VO D N E RIBE potoka. Dobru ^vetlost baca jača karbitska lampa. Gazi se po barama u kojima je ostala riba i stalno se »nabada« košem. Tada se lako hvata rukama. upotrebljava se obična flaša napunjena karbitom ili negašenim krečom. ošamućena ili ubijena ili je docnije voda odbacuje u plićak. šarani i linjaci. i) V rške (sl. U nedostatku eksploziva. pored takozvane bele ribe. baterijske lampe ili luča. jer se većina riba noću drži kraja. Treba što tiše veslati i šunjati se ka ribama koje mirno lebde u vodi. Manja riba obično ugine. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjen. i to običnom viljuškom ili bilo kakvim primitivnim ostima (sl. Lovi se pored obale. Kroz cevčicu koja prolazi kroz dobro nabijeni zapušač ulazi voda tako da se gasovi u flaši vrlo brzo razvijaju. Pastrmke koje se mreste prosto su ošamućene.

pregrađuju se plotom ispletenim od pruća. Ako nema pravih udica. Tako se love somovi. Za lov krupnije ribe mogu se improvizovati dvokrake udice od jače čelične žice ili od amrelske žice. tulija ma. — U dice — sam ice: a) samica-noćnica. Mogu se upotrebiti još i skakavci. 1 36 Sl. svako može lako da napravi. glavatice. Udice se mogu koristiti pojedinačno ili u vidu struka. štuke. štapom se udara okolo i riba se nagoni da ude u vršku. Na njih se kao mamac stavi riba ili žaba. b) samica za lov kroz rupu u ledu . sitna riba. mladice. mlad i kuvan kukuruz i dr. 2. Ovaj primitivan ribolovni alat iz koga uhvaćena riba ne može da izađe. Pojedinačne udice. mogu se napraviti i od običnih čioda ili naoštrene čelične žice. tako da svu ribu koja se kreće uzvodno i nizvodno usmeravaju ka ustima vrške. Vrške se mogu praviti i od žice ili plesti od kanapa. kačkavalj. šarani. 154. Najčešće se upotrebljavaju za ribolov. a ne mnogo duboke reke. muve. — Rečni koš (košar): 1. usta. po vodoplavnim terenima i uglavnom tamo gde se smatra da se riba kreće. Na glistu ide najviše vrsta riba. 155. Ove udice vezane su za tanak kanap ili najlon- Sl. jegulje i druga proždrljiva riba. Potoke i potočiće najbolje je potpuno pregraditi vrška- Sl. što zavisi od vrste riba koje u toj vodi žive i od toga šta bismo želeli da lovimo. pastrmke. 3. Kada se ribama zatvori prolaz vrškom. — Vrške od vrbovog pruća j) U dice. Šire. na mestima gde voda otiče i ističe. obod. Vrške se postavljaju duž obala reka i jezera.S L A T K O V O D N E R IB E vrški koje su najčešće napravljene od vrbovog pruća. 153. Riba mora da uleti u neku od njih. Najbolji mamci su gliste ili razni insekti. valjci od hleba ili kukuruza.

Dobro je da J 37 .SL A T K O V O D N E RIBE plovaK plovaK — G O D w m ih m K am en jfnVfffmmMnr. što zavisi od vrste riba koje se love. Struk. Postavlja se na razne načine (sl. — Struk postavljen na razne načine -konac. šarani i mrene žive pri dnu. Jegulje. koja se lovi. a pastrmke i štuke bliže površini. Ribe žive na raznim dubinama. 15 6). 155). Sastoji se od nekoliko udica privezanih za kanap ili najlon-konac.0 ?m o to v o ili s l t c n o n a m e n je n a m e n je p lo v a n f Sl. zavisno od vrste ribe. koja se postavlja predveče i ostavlja preko noći. Praktična je primena noćnice ili samice (sl. a ovaj za štap ili za neku granu ili kočić na obali. 156. Udica se baca nekoliko metara od obale na potrebnu dubinu.

155). Zato se prave otvori na ledu. omča se pažljivo navlači na nju. Od konzervi.SL A T K O V O D N E RIBE se struk postavi tako da se udice nalaze na raznim dubinama. k) Omča. naročito u noćima bez mesečine i kad je nevreme. Može se postaviti i »samica« (sl. a vadi u zoru. klenovi i somovi. tj. Ovo naročito onda kad se ne zna kojih riba ima u datoj vodi. Sa omčom od tanke i jače čelične žice. . Riba se okuplja oko ovih rupa i lako se može loviti manjim mrežama ili meredovima. riba počinje da se guši jer joj nedostaje kiseonik. jer štuka dugo leži u vodi mirna i ukočena. bucovi. kako bi se mogle loviti razne vrste riba. Retko se može promašiti. pastrmke. smuđevi. U kretanju kroz vodu blinker je sličan ribi. Tada se snažno poteže naviše. Kada su kanali. ili od ma kakvog drugog pleha. Dovoljno je imati samo tridesetak metara najlona ili jačeg kanapa pa da se blinker baca u reku ili bilo kakvu drugu vodu naseljenu bvim ribama i da se brzo vuče ka obali. čak i od starih kašika. Kad se primeti štuka kad mirno leži pod samom površinom vode oko podvodnog bilja. m) B lin ker. privezane za duži štap. Ulov može da bude bogat. glavatice. Struk se postavlja uveče. 1) L o v kroz rupe u ledu. love se štuke. veštački mamac sličan manjoj ribi. pomoću koga se sa uspehom love štuke. Zato ga napadaju razne ribe grabljivice. lako i brzo može da se napravi blinker. udica sa mamcem privezana za jedan kraj štapa i spuštena u vodu kroz otvor na ledu. Dizanje kraja štapa na kome je privezana krpa znak je da se riba upecala. tj. plića jezera i prostranije bare duže vreme pod ledom. mladice.

ŠK A M P (N ephrops norvegicus).J E S T I V E M O R S K E Ž I V O T I N JE I. Jede se uglavnom kuvan u slanoj vodi. u koje se kao mamac stavljaju uginule ribe. a katkada i težinu od 10 kg. Liči mnogo na jastoga. Zivi u pukotinama stena i škrapama na dubini od 4 i 10 m. Danju se krije po rupama i predveče izlazi u lov. Zivi na dubinama od 10 do 40 m na kamenitom dnu. KVARN E R S K I R A K . na koji način i kojim mamcima se love. podvodnim grebenima i stenama. RAROG. 15 7 i 1 58) JA S T O G . 161). a ređe od žice. H U M ER. a lovi se u vrše ili mrežama za potezanje. u koje doba godine i dana. 158). Jede se kuvan ili pečen na žaru. Dostiže veličinu od 10 cm. Po telu je ružičaste boje sa crve*39 . jastožerama. N O RVEŠKI RAK. Lovi se specijalnim vršama tzv. P R U G . Hrani se različitim ribljim otpacima. Živi u rupama obale. samo se od njega razlikuje po velikim kleštima. a noću ide u lov na puževe i razne školjkaše. Z E Z A V A C (Scjlarus arctus) (sl. Naraste do 30 cm. 15 7). K A R L O (Astacus gammarus. Lovi se pomoću vrša ispletenih od trstike i pruća. Improvizacije za ribolov opisane su u odeljku »Improvizovana sredstva za lov morskih životinja« (str. MORSKI RAKOVI (Sl. samo mu je rep nešto duži. U tabeli 3 navedeno je na kojim mestima. 15 8). MORSKE RIBE U Jadranskom moru ima veliki broj vrsta riba. Mnogo liči na prethodnu vrstu. 157). (sl. Meso jastoga je veoma ukusno. Naraste i do 35 cm dužine i 7 kg težine. Zivi na kamenitom dnu. Vrlo je karakterističan po dugačkim i uskim štipaljkama. L A N G U S T A (Palinurus vulgaris. K U K A (Scjllarides latus) (sl. sl. 2. Dostigne veličinu od 40 cm. Ima zakržljale i nepotpuno razvijene štipaljke. Nastanjuje pukotine i pećine na dubini od 5 do 25 m. Danju spava. Dostiže dužinu do 35 cm. u šupljinama podmorskih pećina. Za mamac se stavlja uginula riba. 158). H LA P. sl.

_- Z A 'U oi CS <U .S g -s e § c | 5 -2 -S 3 a< ^ « c s O & > i= i r š* > «> . — s S > so -id « >2 3 ._ r ^ V > 0 i "o l u ^ 53 *« c v ° > K l -♦ « < cu VM S 2 « < u > •jp c M flf PRIRUČNA |* e ? r 1 U ») S 1 1 b* "* U V > *> & 8 3 C L .8. > O 60« 1-* f lj ' O 3 ^ ( U <D »—< —u O -n T) o I g1 o > ’T J O O « ‘O ' 'i &*8 " ^ '5 S ^ d a o h J § a g O h 3* §1? > 0 z POJASU -o I C J O M - U PRIOBALSKOM V ■< .:0: Z 9 U. H 3 o 5 § t u u 0 6 0 1 Q <U v- 140 .** •z g ::.o . g-cs d -S i! > > H ° T3 *n U C o jf.~ L 3 | *2 ^« 1) > o « < u t3 ^ o . ^3 * h 3 fl O §6 >N - & c V-l »• >V3 oi < £ « C O -t3 •Cs i . 0 HG < u♦ > > JLT3 >0 £ < u ^ g S o * -T ? T 3 0 2T ) ^ g W ) rrT c 7* U' ^ OO ■iJ 3^ o « o^ o 'jj < UTJ 8 8 1< S u r-i* <n « ?-S o 3 * T 3 » -» .3 :H. J TABLiCA § > t f >> b O X l r l « u ♦ *»*< *"* l i S M ct : I *S8o \J 4»j ' « .S 6 0 V U ~ 4J Q*u gjS o■ 8 •? o e 8.iL o '-* !c < Oh RIBA Z cu z ^ > LO V > < u *3 'O D >W5 C L . £ ”5 5 ^^ > g o' W S-S a.JE S T IV E MORSKE Ž IV O T IN JE 3 Tabela H !X C ° .

čama. 157.C E V O L A (Maia squinado. 157). — Morski rakovi 141 . G R A N ma i dubinskim mrežama — ko.D A N . Lovi se vrša. Jede se kuvan i pečen. Rakovica naraste i do 18 cm. sl. Zivi Sl. BO G tom dnu Kvarnera.J E S T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE nim rubovima. Živi po muljeviV E L IK A R A K O V IC A . G R A N C IG U L A .

— Morski rakovi Račn jak btadavičasti ( Maia verrucosa) .Sl. _ 158.

Lovi se rukom ili na »sak«. Telo mu je duguljasto. Ovaj račić. najbolje noću. Meso mu je veoma ukusno. Vrlo je čest na našim severnim jadranskim obalama. a izvanredna su meka za lov hobotnica. Po spoljašnjem izgledu mnogo je sličan pauku. Svi puževi su jestivi. mala grancigula. morskom travom. pomoću nekog šiljastog predmeta. U proleće dolazi u većim skupinama radi mreštenja na plitku obalu gde je ribari veoma lako love. Za vreme mresta (u proleće) lovi se posebnim napravama koje nazivaju »granpa«. nožem. medu algama. koje na sebe stavlja da bi se lako zaštitio od brojnih neprijatelja. Po oklopu je pokriven mnoštvom raznih algi.5 cm. Dostiže veličinu do 4. a jede se kuvan i pečen. dubine. veoma nežan. nanare. Meso mu je veoma ukusno. Dobra meka za lov riba 1 hobotnica. Skriva se u nakupinama algi. 158). Jede se kuvan i pečen. Jedu se kuvani i pečeni. sl. 158). Osim ove dve vrste kozica. K O Z IC A O B IČ N A (Leander squilla). Naraste do 20 cm dužine. lučkim područjima. L ovi se kočama pomoću mreža potezača. Hrani se morskom strvinom. i na obalama Lošinja i Cresa. a pipci veoma dugački. Prisutan i čest u plitkim vodama.J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE na hridinastom dnu u dubini od 20 do 50 m. Lovi se mrežama. 159 i 160) Najrasprostranjeniji puževi u Jadranskom moru su: rasporke. Kao meka za lov hobotnica. B R A M B U R A Č ( Cancer pagurus. Cesto zalazi u mreže. rakovica mala. puzlatke. viljuškom ili zašiljenim predmetom. kvrgavi voljci. 158). priljepci. bačvaši veliki. dok noću izlazi u lov. Služe i kao mamci za ribolov. podvodnom puškom ili ronjenjem na dah. Lovi se ronjenjem na dah i u vrše. sl. MORSKI PU ŽEVI (sl. te ga se teško uočava. malo sladi. Lovi se ronjenjem na dah. Lovi se na meku od ribljeg mesa. Preko dana je skriven u pukotinama. 143 . 3. Ž B IR A C ( Eriphia spinifrons. Boje je smeđastozelenkaste. Jede se svež ili pržen. škatare i stošci. obično maskiran. nožice kratke. kosmej. na jadranskim obalama može se sabrati još oko dvadesetak vrsta raznih kozica. Jedu se sirovi. uz zapadnu istarsku obalu. grmalj. sl. Živi na pesku ispod hridinaste obale do 10 m dubine. Agresivan je kada se lovi. V E L IK A K O Z IC A (Panaeus caramate). Za lov noću potrebno svetlo. Živi u kamenim pukotinama i šupljinama u razini plime i oseke do 10 m. živi u obalskom rubu među pukotinama stena i kamenjem. Zivi samo u neretljanskom kanalu. jede se kuvan ili pržen. žućkast i proziran. kuvani ili pečeni. Jedu se kuvani. R A Č N JA K B R A D A V IČ A S T I (Maia verrucosa.

159. — Morski puževi 144 .J E T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE 9 Rasporna N l a n a r e ili o g r e i PriljepaK Sl.

J E S T I V E MORSK E Ž IV O T IN JE *45 .

J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE S 1 160 — Morski puževi 146 .

oščurašom. Lovi se — čupa iz dubina improviziranim sredstvima tzv. Ova školjka koja je po spoljašnjem obliku veoma slična kunjki spolja je dlakava. Nalazimo je u pukotinama tvrdih stena. boje su sedefasto-crvenkaste. P R S T IĆ (Lithophaga lithophaga). Meso joj je veoma ukusno. Pljosnata je i duguljasto-trouglastog oblika. Ova školjka živi u krečnjačkim stenama strmih obala mora. 1 6 3 ): 1 6 1 .5 do 5 m. živi na kamenitim morskim obalama mirnijih uvala ili ostrva pričvršćena za dno pomoću čuperaka svile. plutače i brodove. 162 i SVE JADRANSKE ŠKOLJKE SU JEST IV E. zabodena šiljastim vrhom u pesak. jul. P E D O Ć (M jtilus galloprovincialis). gde svojom ljušturom postepeno i 47 . a naročito u blizini podmorskih izvora i luka. D A G N JA . Jede se pečena na žaru.J E S T I V E MOR SKE Ž IV O T IN JE 4. dok uginule ili oštećene treba baciti. Zivi na peskovitom dnu mirnih uvala i zaliva. avgust) nisu jestive. Rado se hvata za lučke instalacije. Ljušture su joj tanke i krhe i spolja osute tankim sitnim oštrim ljušticama. ukoliko se ne odstrani.. To je najveća školjka Jadrana. K U N JK A K O S M A T A (Modiolus barbatus). tamnoljubičaste je boje i simetrične duguljaste ljušture. P R S T A K . Jedu se pržene i na žaru. ili ronjenjem na dah. Velika je od 40 cm skoro do 1 m. zbog mogućeg trovanja koje nastaje od razlaganja belančevina. kao i prethodna vrsta. Zive u velikim skupinama na hridinama blizu morske površine. daje mesu ljut ukus. tzv. Mogu da posluže kao veoma dobra meka za lov riba u vršama. P E R IS K A . njihovo sakupljanje sa lučkih instalacija i luka može biti veoma opasno zbog saBržaja patogenih bakterija u njima. ili ronjenjem na dah. a jede se pržena i kuvana. kao i na sekundarnoj tvrdoj podlozi. dok u ostala 4 prolećno-letnja meseca (maj. Meso ljuštura je veoma ukusno i može se jesti kuvano. L U S T U R A (Pinna nobilis). Jestive su samo u mesecima koji imaju u svom imenu slovo r. držeći se čvrsto podloge dugačkim nitima. prženo ili sirovo. koje se vuku po morskom dnu. Pre upotrebe potrebno je iz njene utrobe odstraniti tzv. Nalaze se obično na dubini od 2. O ŠČ U R A . Ova vrsta školjke dostiže veličinu od 6 cm. plavkasto-sivkaste je boje. D L A K A V A M U Š U L A (A rca barbata). jer se u to doba dagnje mreste. Hvata se ronjenjem na dah ili vadenjem kamenja na kome se nalazi. Ova kunjka dostiže veličinu od 4 cm. Ova školjka dostiže veličinu od 5—6 cm. M U Š U L A (Arca noae). paprenu kesicu koja. K U N JK A . a živi u napuštenim rupama raznih kamotočaća i morskih datulja. M O R SK A D A T U L A . Lovi se specijalnim mrežama. MORSKE ŠKOLJKE (sl. P A P A K . Ovu vrstu školjaka treba jesti samo sveže. međutim. sidra. kunjkarama. Meso ljuštura može se konzervisati sušenjem. kao i ušća reka. na rubovima obrasla tvrdim čekinjama. jun.

— Morske školjke . i6x.J E S T I V E MORSKE Ž IV O T IN JE D a g n ja K a m e n ic a Srca riK a je s tiv a la d in K a SI.

.. č a šk a ( G/jcimeris glycimeris) Prn javica (Venus verrucosa) Kućica (Venerupts decussata) Sl...J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E Jak ob sk a kapica ( Pecten jacobaeus) ... 162... — Morske školjke 149 .

P O K - Sljanak cjevasti (Solen vagina) Krastavica (Ensis ensis) Sl. tihim bočatim uvalama. Zivi u toplim. S R Č A N K A JE S T I V A (Cardium edule). L A D IN K A ( Venus veruco^a). ili se uzgaja u naročitim gojilištima. živi na peskovitim terenima jadranskih plićaka. a jede se pečena na žaru. Ova školjka naraste od 4 do 6 cm. Jede se pržena i sveža. ili po sitnim otvorima na njegovoj spoljašnjoj strani. potonule grane. Veliko kamenje u kojem su ubušeni prstaci izvlači se iz mora i razbija nekim tvrdim predmetom. Lovi se ro- njenjem na dah. Sabira se kopanjem po pesku. živi na peskovitim obalama. Ova školjka dostiže veličinu od 4 do 7 cm. uz obalu. Kamen bogat prstacima razbija se veoma lako. ili na mestima gde se morska voda meša sa slatkom. u to doba nisu baš najukusnije. čije ime označava spoljašnji izgled. dok se oni u većim stenama mogu vaditi direktno razbijanjem kamena u moru. gde se lako skuplja kopanjem po pesku.JE S T IV E MORSKE ŽIV O T IN JE buši kamenje i prodire u njega. 163. gde se zakopa u pesak. Jedu se kuvani. Kamen se prepoznaje ili po tome što je neobično lak. Mresti se od aprila do kraja septembra. JA K O P S K A K A P IC A . Pričvršćuje se za kamenje. brodove ili neke druge lučke uređaje. — Morske školjke 150 . O Š T R IG A (Ostrea edulis). prženi na žaru ili sveži. pa se jedu od početka septembra do kraja aprila. Naša najpoznatija jestiva školjka. kao i sakupljanjem za vreme oseke. K A M E N IC A . Naročito voli bočate vode (mešana morska i slatka voda).

Skoljka sivkasto-ljubičaste do smeđe boje. Predstavlja najveći primerak ove skupine koja broji nekoliko vrsta sličnih školjaka koje se razlikuju po veličini i boji. crvenkaste boje sa belim krugovima. Duguljasta. Ova školjka naraste do 5. Ova školjka lepezastog izgleda.5 cm. K U Ć IC A (Venerupis decussata). Belo-žućkasta ili jantarna duga. Lovi se kopanjem po pes151 . Zivi na svim plićim kamenitim i obraslim obalama. sabiranjem ili kopanjem po mulju. kao i tihim uvalama posebno u blizini izvora slatke vode. ladinka. Zajedničko im je da žive u peskovitim plitkim obalama zakopane. Rasprostranjena na peskovito-muljevitom dnu. kuvane i pečene. Lovi se ronjenjem na dah. ravna školjka.30 do 2 m dubine. Jedu se presne ili kuvane. Jedu se presne. te pomoću grablji ili dredža. glatka poput trokuta. Skoljka teške. K O P IT O (Spondjlus gaederopus). Jedu se kuvane. Lo vi se ronjenjem na dah i pomoću klešta zvanih »kopitar«. Teško se otkriva. srčasto-rebrastog oblika sa malim izbočinama na rebrima i malim tamnim koncentričnim krugovima na zidovima školjke. tanke ljušture. P R N JA V IC A ( Venus verrucosa). Rasprostranjena na peskovitom dnu. Š L JA N A K C JE V A S T I (Solen vagina)9 prstavac. sabiranjem pomoću klešta za školjke i ronjenjem. Jedu se presne. Zivi na dubljim ili peskovitim dnima do 50 m. Upotrebljavaju se presne i kuvane. srcoliko grubo izbrazdana školjka rasprostranjena je na peskovito-muljevitom dnu plićaka uz obalu gde se vrlo lako sabira za vreme oseke. čvrsta školjka na oba kraja nešto zaokružena. K A P IC A (Laevicardium oblongum)9 čančica. Š K O L JK A ( Solenocurtus strigillatus). a nekada i na peskovitom. može da naraste do 15 cm. kuvane i pečene. svuda gde ima bočate vode i pored ušća reka. Prepoznaju se u pesku ili mulju po karakterističnim rupama. ružičaste boje. Jede se pržena. Ima ih više vrsta. Rasprostranjena na muljevitom dnu. Č A ŠK A ( Glycimeris gljcim eris). a živi na peskovitim obalama Jadrana. belo do svetlo narandžasto obojena. Sabira se i kopanjem po pesku pomoću lopate. T A N JI R K A (Angulusplanatus). ne dublje od nekoliko metara. Jedu se pržene na žaru i spadaju u najukusnije školjke na Jadranu. od 0. Love se ronjenjem. ili oštrog predmeta. kameno-sive boje. Dekorativna prljavo-bela školjka. Ova vrsta nekada pri hvatanju skakuće. L o vi se kopanjem u pesku. Rasprostranjena na peskovito-muljevitim dnima plićaka uz obalu. Love se ronjenjem. Ova smeđa ili žućkasto-sivkasta. motike. sabiranjem i lovom pomoću klešta ili dredža. gde se lako sabiraju kopanjem po pesku za vreme oseke. Cesto se na južnom Jadranu mogu sabrati veće količine ovih školjki. tvrde izvana hragave ljušture. Sve vrste vole bočate vode ili rečna ušća. jer je obrastao algama. debele. Jedu se kuvane.JE S T IV E MORSKE ŽIV O T IN JE R O V N JA Č A (Pecten jacobaeus). Velika školjka tankih stijenki.

Valjkastog je oblika. K A L A M A R . čije je meso ukusno. SIP IC A . L ovi se noću pod sveću ostima. valjkasto i menja boju od svetlo do tamnocrvene i kestenjaste. Živi na muljevito-tvrdom i dubljem dnu. K R A K A T IC A ( Octopus vulgaris). meko i ružičaste boje. M U Z G A V A C . pomoću klešta za lov školjaka ili gađanjem u otvor (pukotinu) i pesku pomoću željezne šipke zašiljenog harpunastog vrha. nalik na šljanak. 0 152 . Lako se identifikuje po karakterističnim otvorima u pesku. sa osam dugačkih krakova. Jedu se pržene i na žaru. a jede se prženo i kuvano. Boje je uglavnom sivkaste. ronjenjem na dah. 164) H O B O T N IC A . Lovi se predveče i noću pomoću mreža ili improviziranim sredstvima. od jeseni do proleća. Upotrebljavaju se presne i kuvane. Sabira se kao i šljanak. O LIG A N J (Loligo vulgaris). Vrlo duga školjka. Ovalnog je oblika. a lovi se mrežama ili improvizovanim sredstvima — tzv. ali iskrivljene žuto-bele školjke sa mnoštvom crvenkastih pruga. pljuskalom i peškafondom. 1 6 5 i 1 6 6 ) gde se stalno zadržava u jatima. Živi na dubljem blatnom dnu. Danju se krije. Odličan je T R P O B IČ N I (Holothuria tubuplivač. Živi na svim peskovitim dnima. Jede se pržena. Živi na muljevito-peskovitom dnu u većim dubinama ali zađe i u plićake i tada se može loviti pomoću improvizovanih sredstava. drvenom sipom kao mamcem. a u sumrak izlazi u lov uz obalu i u plićake. U proleće dolazi na plitke kamenite obale gde odlaže jaja u morskoj travi.JE S T IV E M ORSKE ŽIV O TIN JE ku. hvatajući sve do čega dode. Obe vrste su dobra meka za lov riba. 165. mrežama koje se povlače. Hobotnice se mogu konzervisati sušenjem. Jedu se presne i kuvane. je stanovnik slobodnog mora. sa deset krakova. osobito prženo. Ima 8 krakova kao hobotnica. Love se manji primerci do 6 kg. Jede se pfženo ili kuvano. Meso mu je ukusno. ili improvizovanim sredstvom — tzv. U Jadranskom moru može da dostigne težinu i do 30 kg. stalno je u pokretu. Meso je odlično za jelo. Telo joj je meko. Živi na dnu u šupljini podvodnih pećina i po škrapama uz morsku obalu. ili pomoću raznih improvizovanih varalica i trokrakim udicama na koje je privezana krpica. 5. Ona losa) sl. Sipica je najmanji glavonožac Jadrana i ne naraste više od 18 cm. OSTALI MORSKI ORGANIZMI (sl. L IG N JA . Lovi se od marta do aprila ostima. a i na kamenitim obalama. S IP A (Sepia officinalis). samo je mnogo manji od nje. K R A S T A V IC A (Ensis rnsis). Telo joj je meko. Telo mu je veoma meko i rastegljivo. B O B IĆ (Sepia sepiola rondoletii). 6 . Telo lignje je valjkasto i duguljasto. M R K A Ć ( %aena moscbata). GLAVONOŠCI (sl. Mnogo liči na hobotnicu. U sumrak izlazi u lov.

— Glavonošci 153 . 164.JE S T IV E M ORSKE ŽIVO TIN JE H obotnica Sl.

Ostali morski organizmi . 165.J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E morsho jaje Sl.

166. a živi na peskovito-šljunkovitom dnu. a narandžasM5 . sl. koje se povlače — tzv. sušeni i dimljeni. 166). U Jadranu. dreždama. osim ove dve pomenute vrste. Nalazimo ga na plitko hridinastom dnu dubine od o do 3om. Veličina mu iznosi 7cm. njihovi jajnici koji se nalazesimetrično raspoređeni unutar oklopa. dok su im vrhovi belkasti lli smedi do crveni. Lovi se ronjenjem ili mrežama. JE Ž IN A C K A M E N JA R . L ovi se ronjenjem na dah ili improvizovanim sredstvima. tj. a izrazito su crvenkastonarandžaste boje. H R I D I N A S T I JE Ž I N A C (Paracentrotus lividus. žive još neke manje vrste. upotrebljava se kao i prethodna vrsta. zreli jajnici. Jedu se. Jež p jegavi (Sphaerecbinus granularis) Ježinac kam enjar ( Paracentrotus lividus) Sl. J E Ž P E G A V I. Zivi na peskovito-muljevitim mestima i dostiže veličinu od 25 cm. a pri dnu beličasto-ružičasti. koralnog dna. Vrste koje žive u Jadranu mnogo su teže svarljive od vrsta koje žive na Dalekom istoku zbog toga što u koži sadrže dosta krečnjačkih telašaca. Ima oblik mešine pokrivene veoma čvrstom kožom i obrasle algama. Koža mu je bradavičasto naborana i sadrži dosta krečnjačkih telašaca. Ova vrsta dostiže veličinu od 12 cm i nastanjuje se nešto u dubljim vodama od 1 do i2om . na podlozi ljušturnog peska. Love se ronjenjem na dah. takode u ženki.J E S T I V E M O R S K E Z IV O T IN J E odozgo je crne boje. Mešina je smeđe boje i veoma neugledna. Bodlje su im pri dnu ljubičaste. Ovaj trp dostiže do 2 5 cm. L JU B IČ A S T I J E Ž I N A C (Sphaerechinus granularis. T R P P L JO S N A T I (Stichopus regalis) sl. Ova životinja tokom svog života naraste do 8 cm. Love se pomoću improvizovanih sredstava ili ronjenjem na dah. pa se teško prepoznaje. Jestive su samo ženke. Jedu se njihovi jajnici. koji intenzivno mirišu na jod. — Morski ježevi M O R SK O J A J E (Microcosmus suicatus) . sl. Lovi se pomoću improviziranih hvataljki ili ronjenjem na dah. koje se takode mogu upotrebljavati za jelo. Jestivi su kuvani. nalazi se na peskovito-kamenitom dnu na dubinama od 5 do 400m. podmorskih livada i uopšte tvrdog terena. aprila i maja. 166). 165.

vrhova nazubljenih na harpunu. Ravnomernim istiskanjem iz savitljivih cevi. na dubini od pola metra i više. Upotreba: kao najbolja meka za lov svake vrste riba. Morski cvijet. Ove kornjače stalno ima u Jadranu. Diše plućima. Love se na meku od produkata u raspadanju. 165). Naseljava sunčana i kamenita mesta obalskog područja. Lovi se harpunom a slučajno može da se nade u mreži. Ostale vlasulje. te s vremena na vreme izlazi na površinu da bi uzela vazduh. savitljivim cevima pričvršćen na peskovitom ili kamenitom dnu ili obalama.lučkim postrojenjima.J E S T I V E M O R SKE Ž IV O T IN J E te su boje. naročito na ostrvima i u primorju. samo je mnogo veća — dostiže veličinu od 1.5 m. Ima veliku i debelu glavu. rukom. M A D R O N A ( Anemonia sulcata. S M E Đ A V L A S U L JA . 156 . jer se često pri vadenju otkidaju. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta. crv. sl. ili sušeni i mljeveni za spravljanje čorba. Liči na pređašnju vrstu. ljudski izmet ili slanu ribu. Veoma je čest na usamljenim hridinama— posebno okomitim. Dostiže dužinu od skoro 1 m i težinu od 100 kg. Kada crv izviri. Upotreba: kao meka za lov riba ili sušeni. tako da životinju uzgon pluta polako izvlači iz rupe. Sabiraju se čupanjem sa podloge. Veoma je česta na Jadranu. kao crvena i zelena moruzga. plutačama. Na približavanje reagira uvlačenjem u cev. Za ishranu se upotrebljava meso (pečeno. Pri ulovu potrebna je opreznost zbog vrlo jakog ugriza njenih rožnih vilica. C R V P L JE S K U L JA Š ( Hunice aphroditois sl. nisu jestive. 7. sl. životinja se izvlači. Ne prelazi nikad dubinu veću od 6 m. Love se dugotrajno i teško. kao i perajaste ‘udove koje može uvući pod oklop. ronjenjem na dah. ponekad ga nalazimo i na kosim tvrdim stenama. a naročito se zadržava leti. seckani ili mleveni za spravljanje čorba. Živi zakopan u muljevito-peskovitom dnu. P E R JA N I Č A R (Spirographis spallan^ani . kuvandf) i loj. Meka se postavi pred rupu. Zivi u kožastovapnenastim. zakači-se za čvrstu hitinsku glavu pomoću improvizacije koja se sastoji od oštre viljuške. svjetionicima i na olupinama brodova. pa se u nekim zapadnim zemljama prodaju na trgovima kao delikates. vezane za neki manji konop na kome se nalazi komadić pluta. Veoma su hranljivi 1 ukusni. na površinu vode. koje nalazimo u Jadranu. MORSKE KORNJAČE G L A V A T A Ž E L V A ( Caretta caretta). Konop je uvek mnogo kraći od visine stupca vode. 165). Rasprostranjeni su svuda u Jadranu. Jede se pržena. 165). Skuplja se na kamenju pomoću nekih oštrih predmeta ili golom rukom. Dostiže veličinu od 10 cm. Ž E L V A G O L E M A (Chelone nymjdas).

mladi galebovi u Voli zabačene tihe uvale sa podkasno proleće i galebova jaja mogu vodnim pećinama. pretražiti ostrvo. galeb obični i galeb mali. U istoj zoni gde Često prati velika jata riba i ribanalazimo galebove možemo naići i rima pravi velike štete. Ove vrste gnezde se po pustim i usamljenim obalama naših ostrva. ranskim obalama žive 4 vrste galeribe i rakove.J E S T I V E M O R S K E Ž IV O T IN J E R O N A C ( Mergus serrator) . 9.vrstu sisara je ^abranjen. Jestivi du pukotinama kamenja. pošto su ja obično se nalaze 2 do 3 svetlo. M O R SK I ji primerci nisu jestivi zbog izrazito T U L JA N (Monachus albiventer). Meso mladih puškom ako su odrasle. i to: galeb klaukavac. galebova i imaju veće noge. Zato je potrebno Živi u dubinama Jadrana. dobro je i veličine 50 mm. koje su nešto manje od harpunom. U gnezdu su: meso. puškom ili dinamitom. tvrdog mesa i veoma neugodnog ukusa. galeb ljava meso. a mlade primeraka je ukusno. Jaja se sabiraju. Mljetu. veličine 70 mm. U gnezdiP I N . u Boki. D U sabrati od aprila do maja. kao i njimaju. čiji se rub nalazi da služe kao dobra hrana. Hvaru. a čigre love hova slanina i krv. StariM E D V JE D IC A . išarana crno-smeđim postoji još mali broj primeraka. medutim.D E L F I N (Delph inus dolphis). dok je starijih tvrdo i žilavo.zakonom zaštićeni. pliskavica (4 vrste). U koje se pozna po ulegloj travi. mrljama. slanina. Dužina mu iznosi do 2 m. 8. MORSKE PTICE M 7 .Brusniku. P L IS K A V IC A P R A V A . jer u Jadranu -zelena jaja. ma iz kojih su izvadena jaja.gruži. Andriji. ženke donose druga. Palagnezdima smeštenim u šikari. crnoglavi. Jaja su Meso ove pliskavice. Nastanjuje kamenite obale i male školjiće odakle se preko dana zale4. Sušcu. Sv. Jaja se malo ispod nivoa mora i gde iznutmogu sabirad u prolećnim meseci. crne kod lova nakon 7 dana ponovno je boje. Mogu se Love se lovačkom puškom. sa crnim tačkama. krv i ulje. G A L E B O V I (L ari) Na Jadće na pučinu gde lovi mekušce. du travom. a legu se u aprilu i može da posluži za jelo. kao i ostalih im žućkasta. MORSKI SISARI Hrane se u moru i uz obalu često strvinama i raznim otpacima. sabiranjem u gnezdima. me. sitnim grmljem ili me. Nalazi se na Biševu. Lovi se puškom.ra postoji komunikacija sa vazduma po pustim ostrvima Jadrana u hom. Lovi se na čigre. redovnim prilikama lov na ovu ostacima životinjskog blata ili per. Za jelo se upotrebbova.

Bol u ubodenog širi se postepeno od mesta uboda sve do regionalnih limfnih čvorova koji jako oteknu. U nekim slučajevima javlja se otok. sliku: mesta na kojima se nalaze otrovne bodlje označena su strelicom). Toksin koji se nalazi u sekretu izaziva nagli pad krvnog pritiska i srčanu slabost. Osim ove vrste. Otrov pauka najjači je za vreme mresta. plićeg i dubljeg dna. flegmona. stanovnik peščanog. Od otrovnih životinja u nas se javljaju sledeće: Š K A R P IN A (Scorpaena scrofa. sl. Termičkom obradom otrovi koji se nalaze u ovim životinjama (u otrovnim žlezdama. 167). osim pomenute vrste. Ubod škarpine izaziva otok. porcus) i bodečić crveni (S. 167). 167). Pri trovanju potrebno je u avom slučaju iz rane odstraniti delove otrovnog aparata i ranu isprati. sliku: otrovna mesta označena su strelicom). Ova omanja riba. Pauka u Jadranu ima nekoliko vrsta. živi još škarpun (S. u rejonu Jadranskog mora nalaze se još neke vrste raža žutulja koje su takode otrovne. Prilikom ulova i čišćenja ovih riba treba biti oprezan da se ne ubode na otrovnu bodlju. ravničastog. Glavni simptom uboda u čoveka je jak bol. i to leti. sl. poseduje otrovni aparat koji se sastoji od 3 do 8 bodlji koje se nalaze u prvoj 158 lednoj peraji i od po jedne otrovne bodlje na svakoj strani škržnih poklopaca (v. koje takode poseduju skoro . krvi ili telesnim sokovima) razlažu se i postaju neškodljivi. P A U K B JE L A C ( Trachinus draco. gangrena i u nekim težim slučajevima delirijum koji traje do nekoliko dana.O T R O V N E M O R S K E Ž IV O T IN JE Sve otrovne morske životinje su jestive i njihova otrovnost uglavnom se ispoljava u aktivnoj fazi života ili dok nisu termički obradene. U Jadranu. Ova vrsta raža živi na peščanom morskom dnu i ima na repu otrovne bodlje dugačke do 10 cm. Ubodena rana vrlo često obilno krvari. sl. ustulata). koji se javlja odmah posle uboda i može da traje i do 24 časa. Z U T U L JA (Trjgon pastinacea. Otrovni aparat ovih riba sastoji se od otrovnih žlezda koje se nalaze ispod bodlji škržnih poklopaca kao i bodlji prve i druge leđne i druge podrepne peraje (v. Žlezde se pri ubodu usled pritiska mehanički prazne. crvenilo i lokalne bolove. kao i neke vrste goluba sličnih prethodnoj vrsti.

— Otrovne morske životinje . 167.OT R O V NE MORSKE Ž IV O T IN JE MorsKt p au Rep m o r s K O g g o l u b a s a d v e o tr o v n e bodlje urm a Sl.

Efekte nalik na vlasulje izazivaju i neke vrste jadranskih crva. koje svojim izgledom podsećaju više na biljke negoli na životinje. u koje spada dobro poznata sm eđa vlasulja (Actinia sulcata ili Anemonia sulcata). To su duguljasti crvi obrasli gustim hitinskim četinama. Kontaktnu površinu isprati čistom vodom i premazati po mogućnosti maslinovim uljem. Ona umnogome podseća na zmiju i ima jak i bolan ujed. otok i svrab. kao i krv jegulja (A nguilla vulgaris) i ugora ( Conger vulgaris). kako ne bi usled bola i šoka došlo do utopljenja. ne ispušta žrtvu i može da zada opsežne lacerirane rane. Ujeda snažno. a da se tada ne dodirne kožom. U nekih osetljivih ljudi opažena su jaka crvenila kože.OT R O V NE MORSKE Ž IV O T IN JE identičan otrovni aparat koji se od aparata raže žutulje razlikuje po tome što poseduje dve otrovne bodlje — lancete (sl. Ozlede oprati morskom vodom i odstraniti zaostale delove otrovnog aparata. Prilikom ulova smede vlasulje potrebno je paziti da se ona odstrani sa svoje podloge nekim tvrdim predmetom. Prva pom oć i lečenje. Otrov je termolabilan i već na 8o°C postaje neaktivan. Iz ove grupe najpoznatiji su pisteica (Hermonia histrix) i morska gusenica (Aphrodite aculeata).’ špilje i pukotine. Ova vrsta u Jadranu ima. Od morskih organizama takode su otrovni tzv. kako na plićini tako i u većim dubinama. K rv ove ribe je otrovna. procepe. jer sadrži ihtiotoksine. 167). 167). još nekoliko otrovnih suvrsta. Ove životinje. Slične lokalne reakcije u nekih ljudi izazivaju dodiri sa tropskim koralima ili sa meduzama. ako dospe u rane ili u sluzokožu. koralima i crvima ožarena osoba treba što pre da napusti more. Prva pom oć i lečenje. K od kontakta sa crvima odstraniti četine pomoću lepljivih traka (leukoplasta) ili ručno. Da bi se otrov neutralisao. deluje hemolitički i neurotoksički. Pre upotrebe neophodna je termička obrada. Ihtiotoksin koji se nalazi u krvi i ostalim telesnim sokovima i sekretima. M U R IN A Ž U T U L JA (Murena helena. mješinci. meduzama. Veoma je agresivna. preporučuje se držanje ozleđenog uda u što toplijoj vodi od 30 do 90 minuta. Posle uboda otrovnih riba ozleđeni treba odmah da napusti more. otoci i povećana temperatura. takode. Posle kontakta sa vlasuljama. bol. koje kod dodira prodiru u kožu i izazivaju crvenilo. veoma je česta 160 na mirnim plićacima Jadrana. Ova vrsta mjcšinaca naseljava sunčana i kamcnita mesta uz obale našeg mora. C R V I. imaju na svojim trakovima mnoštvo žarnica koje u ljudi koji ih dotaknu ostavljaju tragove u vidu bolnog trakastog crvenila. Na delovima tela koji se ne mogu držati u toploj vodi treba menjati što češće i što toplije obloge. Odstranjivanje otrova i delova otrovnog aparata kod vlasulja. sl. Ova riba nastanjuje kamenito dno. . Nije preporučljivo loviti četinjave morske crve. meduza i korala vrši se trljanjem ručnikom. algama i šak6m morskog peska.

da bi se nešto udaljila od obale. loštura. Parangala imamo raznih. jedan kraj tunje omota rangal može da ima hiljadu udica. Na jednoj tunji ili ostalih improvizacija za lov trpova. konjske strune. ako račuod olova veže se čvor. prema vrsti ribe.Ovakva tunja. se na izrezano pluto ili komad drve. čelične žice ili za ušate jednu udicu. lana. Manji se parangali bacaju oko 20 cm dužine panel. pijaka odnosno udica. pri dodiru dna udica ne zapne o dno šuštafica ili peškafonda. 168). pljuskala. zove se »kanribe. divljači pa sve do sitne obalske koji ima 6—8 udica. bfankafela. Inače. 169). pafangala. a ova se Ako se lovi na moru ili pri kraju menja prema vrsti ribe. saka i dna (sl. udicama (to je isto što i lov u reAko se riba lovi na moru.IM P R O V IZ O V A N A S R E D S T V A Z A L O V M O R S K IH Ž IV O T IN JA Morski ofganizmi love se po. Na 25 cm 100 m. pamuka. 168). Udica se može improvizovati čanica«. Parangal se zove sredno uz kraj. te su prema na. drveta. onda se tunja pri. gde se love ncšt o 161 . 8 udica.tako da obično bude dugačak oko ta. prema veličini udica. Velik pana dubini. počevši od morske njena. a rangal je najizdašniji način ribolova može biti razne debljine i dužine. U D IC E I U Z IC E (sl. vfša. P A R A N G A L I (sl. sa 15 — 25 udica. panula. iznosi 20 cm i zove se tram. Udica ima raznih vrsta i veličina. parangal za manju pričvrsti se komad olova da bi skupinu mogao bi da ima 60— tunja vukla prema dnu. a razmak izmedu pojedinih pijaka obično i. povraz za kanjce. uzica iii povraz zove meni i veličini podeljene od broja se po imenu ribe za koje je namei do 25 za lov. svile ili najlona 2. itd. ali bez olova. udicu. Na primer. od jače riblje kosti.svaka duža uzica koja ima više od veže na drvenu ili trščanu motku.kama »strukom«). nego da stoji bar 5 cm od površine sipaca. Udice se obično vezuju za za lubine i komarče takode jednu konac od konoplje. za špare ima jednu udicu. nepo. ušatera. zvan motovilo. Pakoji se zove tunja ili povraz. tzv. a na drugi kraj 4000 m.olovo drži nategnuti konac i da moću udica. uzici može biti od jedan do osam ježeva. a poviše namo da je razmak izmedu svake čvora veže se od istog materijala udice 4 m. tako d^ na kamenito dno. voljaka i hobotnica.

šuplje tikve. Svaki 10 m stavi se plovak od plute tako da uzica parangala stoji nategnuta na morskoj površini. parangal ostaje ve/an za obalu. itd. — Razni tipovi uzica na udicama za lov morskih riba: a) povraz 2a kanjce — »kančanica«. Obično se jedan . d) povraz za lubine i komarče veće ribe. /\ko se baca sa obale. plute. dok se veliki parangali bacaju na otvoreno more. 168. b) povraz za špare. a udice vise prema dole.5RED ST V A Z A L O V MORSKIH Ž IV O T IN JA Sl. onda se veže za plovak koji može da bude od drveta. a ako iz čamca. slobodno. c) povraz za ušate — »ušatera«. 162 Za lov iglica prave se obično ploveći parangali.

Panula se sastoji od jake uzice dugačke 6—8 m. tj.p a r a n g a l a Deo p rid n e n o g ' pa rang-ata- Sl. 14. n f i m ' i O T n pazma mora Deo p lu taju ce g. sa sitnijom ribom. P A N U L A . 169. za lov murina. dok se drugi kraj priveže za plovak koji na sebi ima malo jedro i podešen je tako da ga vetar nosi na pučinu mora. 8—9. Za lov parangalom na muljevito-peščanom dnu stavljaju se udice br. Za ostalu manju ribu koriste se udice br. ugora ili oslića. stavlja se udica br. 12 do 13. — Parangali 163 . 3.SR EDSTVA ZA L O V MORSKIH ŽIV O T IN JA kraj takvog parangala veže za kopno. škarpine. a kao mamac neka riba ili komad kraka lignje. Za lov parangalima uz obalu i po brakovima.

ali meka mora uvek da se nalazi pola metra iznad dna. najčešće na izlazima iz uvala ili 10— 15 m od rtova otoka u predelima gde se nalaze brakovi (pesak obrastao morskom travom i algama). Na ražnjić se nadene riba ili neki drugi predmet koji svetluca (parče stearinskc sveće. B R A N K A R E L A (sl. negde pored rtova i na brakovima. Ako se lovi pljuskalom bez udice. Sastoji se od: drvenog ražnjića. već se vuče za brodom. na kojoj se nalaze maii tegovi od olova da bi panul potonuo u dubinu. Drugi kraj panule nalazi se u ruci onoga koji lovi ribu. Ovakvim sredstvom lovi se iz čamca na dubini od preko 30— 40 m. tako da se uzica pri dnu postepeno odmiče ili primiče i u tami fosforescira. bez zastoja. od jeseni do proleća. Pljuskalo je načinjeno kao i šuštarica. One se love u sumrak ili malo iza sumraka. crnjul. ali ga ne ispuštati. a lignja je uhvaćena. 171). Pri dnu ovog ražnjića nalazi se komad olova koji drži peškafondo nategnuto.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A koja na kraju nosi dve jake udice na koje je nataknuta sveža meka (sardela. zagrize meku i ostane ulovljena na udicu. ili se hicem ruke baca sa obale u more i polako vuče ka obali. na čijem se dnu nalazi komad olova uz koje je privezano nekoliko udica. 170). Ako se oseti da je lignja uhvaćena. 171). * 5. gde se često zadržavaju lignje. kada niski zraci najbolje osvetle podvodno stenje. Uzica za ovu vrstu lova mora obično da bude dugačka 25— 30 m i nešto više. Onaj koji lovi ribu polako podiže rukom uzicu do 10 cm u oba smera. 4. treba je pre izvlačenja pljuskala iz mora uhvatiti brankarelom. dok brod jedri ili dok ga pokreće laki motor od 1. samo što nema olova za teg. komad drveta zamotan staniolom). P L JU S K A L O (sl. da jc lignja 164 veoma lako zapazi kada se pusti na dno. Panul je dugačak od 40 do 60 m i spušta se iza krme broda. Na panul često se zaleti zubatac ili neka druga jača riba. ili je u olovo zabodeno nekoliko pribadača. Peškafondo ili šuštarica je improvizovano sredstvo za lov liganja. i nikako se ni za tren ne ispušta da ne bi ulov ispao sa udice. Prvo je za lov mnogo efikasnije. vuče se prema obali i ne ispušta ni jednog momenta.5 N/m duž obale. Cim se oseti da je šuštarica otežala. 6. žaba. Pošto se riba zakačila. i ne baca se prema dnu. . panul treba polako vući. Najbolji rezultati postižu se uz mirne i plitke obale i u blizini rečnih ušća. knez. od koje samo šiljak viri napolje. Pljuskalo može biti sa uđicom i bez udice. Meka treba da sakriva udicu. B A B E C IL I P E Š K A F O N D O (sl. te u rano jutro. vuče se polako. ali uvek prema gore. zavisno od dubine dna. Š U Š T A R IC A . Drugi kraj vezan je za jaku uzicu od konoplje ili najlona. da ne bi pri vadenju sa meke ispala. Pri stavljanju meke na ražnjić važno je da ona bude svetle boje i u noći. Na panulu se najbolje lovi rano ujutru i predveče od 4 časa do zalaska sunca. morski pauk ili komad bele krpe). Na takve meke često se zalete lignje.

— Šuštarica 165 .S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A u z ic a drvo buhva (riba) o lo v o Sl. 170.

S R E D S T V A ZA L O V MORSK IH Ž IV O T IN J A J—- Brannarela n a štapu bam busa Sl. 1 7 1 . Im provizacije za lov liganja i sipa 166 .

SIP A C (sl. lemprike. 7. salpe. 8. i za lovljenje ribljeg sitniša. Sak je pričvršćen na drvenom štapu ili držalji. Za ulov jačih riba dubinskih. naglo se dignu i povuku na površinu. Vrša koja se plete obično je valjkastog oblika. zelenike. kroz koje riba ulazi u vršu. Katkada se može praviti od rascepane trstike ili kanapa. a može biti i četvrtasta. Vreća služi za hvatanje ribe ili za čuvanje već uhvaćene ribe.S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A Brankarela je par jakih udica povezanih žicom ili kanapom za štap od drveta ili bambusa. 172). tj. usnjače. lemprike ili travom. a nekada i od čelične žice. Riba kroz vršnjak vrlo lako ulazi. onda u nju ulazi celo jato. Nekada se pletu od lišća palmi. Vrša obično ima jedan ili dva otvora tzv. kao što su cipli. Sličan sak pravi se i za lov rakova. 174). vezujući je uzicom ili na prutić. Dužina štapa zavisi od dužine mrežaste vreće. a prema tome se i stavlja vrsta meke. tako da riba sama pasući po dnu zaluta u vršu. crneji. jastoga i hlapa meka se stavlja usred vrše. koja se lovi. naročito ako se nešto ispod vrha zaveže i pusti u more. ali teško nalazi izlaz. (sl. Kad sipa vidi sipac. Ako vođa jata zaluta u vršu. SA K (JA N K A . (sl. špari. vrša može da bude pletena gušće ili rede. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V T R P O V A I J E Ž E V A . 10. samo što nije pričvršćen na držalj. Otvor vreće razapet je okruglim jakim štapom ili željeznom šipkom. vršnjaka. takođe. skoči na njega i uhvad ga tako snažno da se zakači. ili da se njome prihvataju razni predmed koji padnu u more. na čijem kraju se nalazi par jakih udica. 9. koji služi da se hobotnica ili lignja izvuče na obalu. već je slobodan pa se spusti na dno. meku izrađenu u obliku sipe od drveta i belo obojenu. Sak je vreća od jake mreže. i za ulov murina. Sipe se uproleće love na sipac. U rano jutro u samo svanuće u plićaku ribari ih dočekuju i ubijaju ostima. U proleće kad se sipe mreste po tihoj večeri sa mesečinom sipac se pusti u more vezan za uzicu i vuče u brazdi broda 1 m iza krme. V R Š A IL I V R Š K A (sl. morskog sita itd. koji se sužava prema sredini vrške. ne stavlja se nikakva meka. Š P U R T IL J. Vršnjak se pravi u obliku levka sa otvorom. O P R A R A . šakrpina. a može biti razapet među čvrstim granama ili visiti okomito na konopu. Za manje vrste obalnih riba. samo se vrša dobro maskira granama smrdljike. žutike. Onda se sipac vuče i šakom zgrabi iz mora da sipa ne bi u poslednjem momentu iskočila. 173). Dubinske vrše potrebno je osigurati jačim konopcem da ih struja ne zanese. Vrška je valjkasta ribolovka koja se pravi od tankih prutića nekog tvrdog drveta ispletenih tankim savitljivim dijelovima mirte. Na štap dugačak 2 3 m 167 . Ovakva improvizacija služi. U ovakav sak na dno vezuje se meka i kada riba ili rak uđu u sak. U rano proleće kada se sipe mreste dolaze iz dubine ka obali da na plitkim stenama polože svoja jaja. 171). kao na šuštarici ili pljuskalu. trlje. a mesto spuštanja obeležiti nekim plovkom da bi se lakše pronašle. Prema vrsti ribe.

— Razne vrste vreća (sakova) .S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A Sl. 172.

SR E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A Im provizacija za lov ježinaca i trpova Im provizacija za lov voljaka Obična dtedža ( kunjkara) Sl. — Improvizacije za lov morskih organizama 169 . 174.

15. Služe za sabiranje morskih algi. železne šipke ili drveta. Obično su pričvršćene na dužem drvenom štapu ili držalji 2—3 m. Kunjkarom se struže po morskom dnu da se saberu školjke tj. 174). postavi meka i ponovo baci u more. pretražuje se morsko dno. 1 1 . školjaka. ili udicom na kojoj je zakačena bela krpa. 16. a sa strane ograđeno. 174). za plovak ili se baci na dno. Donji pljosnato položeni deo okvira struže svojom težinom po morskom dnu. 174). Hobotnica živi po pukotinama kamenja.5 m. Improvizacija se digne oprezno da voljci ne bi popadali. Naprava je izrađena od debele čelične žice postavljene u drvenoj podlozi poput češlja na obe strane. IM P R O V IZ O V A N A S R E D STVA ZA LO V H O BO TN IC A . nabada školjka i vadi. K U N JK A R A . 12. u vidu tapeta. Kod sporih pokreta. Kada se naiđe na rupu (od šljanka. tucane školjke. 13. postolje ukosimo prema dole i lovinu dignemo na površinu. morskih jaja i trpova. dužine 1. koja je poput vreće. Hobotnice se fhogu loviti na svetlo od lučevine. u rupama čiji su ulazi brižljivo očišćeni. ježinci ili kosti i ostavi se 24 časa. Improvizacija je na svakom uglu vezana konopčićem nadovezanim na veliki kanap. a na uglovima se priveže kamenje da tapet potone i zauzme pravilan položaj na dnu. kunjke — mušule. morskih jaja. a sabrane školjke upadaju u mrežu. Š IP K A (sl. Naprava izrađena od čvrste čelične žice. podignemo ga sa dna. dok se u krug oko ulaza obično nalaze naslagane uginule školjke. (sl. pa se ne može uloviti. (sl. Naprava služi za hvatanje raznih puževa. Upotreba: na plitkoj peščanoj obali pri bistrom moru. G R A B L JE (sl. krastavice ili školjke) naglim pokretom zabada se harpun u rupu. na osti. obavije oko ljušture i vuče na površinu sve dok se ljušura ne odlepi od dna. Takva se omča baci. 174). rogoza ili žice pravougaonik. sl. 17.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž I V O T I N J A stavi se postolje izrađeno od žice. školjka ima mogućnost da pobegne dublje u pesak i zakopa se. Služi za lov školjkaša u pesku. napred otvoreno. Na platformu se stavi neka meka. morske trave. kada se za konop povuče. Napravi se omča od jakog kanapa i oteža olovom. koji se priveže na obali. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V L JU Š T U R A . između kojeg je razapeta mreža i koji poseduje kratka produženja za potezanje. Takvo postolje prinesemo trpu ili ježu. K L E Š T A Z A L O V ŠKO L JA K A (mušunar. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V V O L JA K A . Naprava se sastoji od jakog železnog okvira. dok im je za drugi kraj zavezan konop. 174) Isplete se od pruća. Na takvu površinu može da se nalepi 10 — 12 velikih voljaka. stavljena na sam okvir. 170 14. tražeći rupe u kojima borave školjke. metar i po sa dva. na vrhu zašiljena u obliku jednostranog harpuna. kopitnjak. kojim se zatvaraju. To su željezna klešta navučena jednim krajem na motku dugačku 3—4 m. ježeva i trpova. oklopi .

— Improvizovana koplja i osti za lov riba i glavonožaca *71 .S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH Ž IV O T IN J A A Koplje od trstike K oplje od trna Osti sa dvostrukim kukam a ° 8ti sa unutrašnjim kukama Sl. 175.

S R E D S T V A ZA L O V M ORSK IH Ž IV O T IN J A Kašare za lov jegu lja Snopići za lov jegu lja Kišne gliste »Kalim era« za lov cipala Sl. — Im provizovana sredstva za lov jegulja i cipala . 172 176.

Osti služe za lov hobotnica. deblje čelične žice. 20. to su snopovi izrađeni od trske. a najbolje osam do deset zuba. Mogu se. te nakon zadržavanja preko noći vade na suvo. naročito ako je stara i suva. Za lov ostima noću sa svetlom od davnina se u Dalmaciji upotrebljava borovina. kućice ježinaca. Kad se opazi jedna takva rupa. Plavi kamen koji se rastvara štipa hobotnicu za oči i ona izađe napolje. itd. a kad se smrkne u prve sate noći »pod sviću«. i koje su pričvršćene za jak konopac. takođe. Košare se zabiju u mulj plitkih voda ili blato. b) Snopići za lov jegulja. pa se zatim kroz otvorene vršnjake u njima rukom love jegulje. razmataju na suvom i traže jegulje. IM R O V IZ O V A N A SR E D S T V A Z A S V E T L J E N JE . postepeno se meka odvlači. Zubi su u jednom redu. Veće primerke hobotnica nije uputno hvatati ronjenjem na dah zbog toga što pri hvatanju mogu da budu veoma opasne. mogu hvatati pomoću improvizacije napravljene od nekoliko jakih udica. pa se tada veoma lako ubije ostima ili uhvati ronjenjem na dah. takođe. možemo koristid koplja sa jednim ili dva zuba izrađena od trstike. lučevina. Hobotnice se. Jedan od najstarijih načina lova. spusti se u jednoj mreži komad plavog kamena (modra galica) i nadnese nad rupu. koje se obično skrivaju u njima. Jako svetlo toliko zablješti i omami ribu da ona ne vidi opasnost. c) Špruj. 1 8. Zubi služe da se lovina pri ubodu ostiju ne otrgne. je drveni štap ili duga trska na čijem vrhu se nalaze kišne gliste povezane žicom ili konopom. LO V O STIM A (sl. Snopići se puste na m ulj^^a dna jezera. 175). ukoliko je posredi mali primerak. na koje je zakačena meka. čvrstog trna ili željeza. Osti se mogu improvizovati od drveta. povezani međusobno i otežani kamenom. liganja. zagrize meku 1 73 . upotrebiti i razni gumeni otpaci za svetljenje. Srednji zub ili svi zubi mogu biti nazubljeni na obe strane ili samo na jednu stranu. Ukoliko nismo u mogućnosti da napravimo prave osti. zalaska sunca. a) Košare za lov jegulja. mrkača. tzv. izvuče napolje da se ne bi negde zakačila ili zapela. 176). Ostima se lovi obično pored kamenite obale ili na pesku sa kopna ili iz čamca većinom u sumrak i u zoru. ispletene su od pruća ili izrađene od tankih drvenih šipčica i povezane likom. IM P R O V IZ A C IJE ZA LO V JE G U L JA (sl. 19. pre. sipa i ribe. Hobotnice se najbolje love u rano jutro ili predveče. da bi se cela hobotnica izmamila iz rupe. Takva improvizacija spusti se hobotnici pred rupu i čkn ona izađe. Sa šprujem se lagano nadleće nad muljevito dno ili rub obale. Kad jegulja primeti gliste. jednako dugački i svaki posebno na- zubljen. Osti se sastoje od više metara duge motke na koju su privezane ili nasađene snažne široke viljuške sa dva. Tada joj se dopusti da meku uhvati i u tom momentu naglo se potegne konopac. rogoza ili šiblja. blatina ili reka. pet. trstike ili trna.S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH Ž IV O T IN J A rakova.

Praćenjem pravca leta odraslih ptica mogu se otkriti gnezda i mladunci. koji je vezan na drcija služi za lov cipala i ukljeva. Naprava se komreže. Navedeno je gde živi i gde je treba tražiti. vreme njenog parenja i koćenja i kakvim se zamkama pojedina divljač može uloviti. a koja može da posluži za ishranu.PTICE I D I V L J A Č (gliste). »Lov divljači i ptica improvizovanim sredstvima«). koja visi na drvenom prste. Naprava se spušta u vodu i diže po21. pa lako otkrife prisustvo čoveka. kao i na koje se sve načine mogu loviti. na špruju se oseti trzaj. m) stub (šip) zabijen u mulj.).ili jeseni levci spuštaju na muljevito vezan na eliptičnom drvenom dno. venoj poluzi na suprotnoj strani od To su golemi »sakovi« izrađeni od križišta—»saka«. dok riba ne naiđe. PTICE Meso i jaja svih ptica mogu se jesti. kada je ona u potrazi za hranom. sluha i mirisa. Naznačeno je gde žive i gde se gnezde. Lov divljači nije lak. Ptice se love puškom ili improvizacijama (v. pa se lakše mogu uloviti u proleće i leto.moću konopa. i to niz vetar da po mirisu ne otkrije lovca.risti na način da se u doba proleća nu promera 2. sL 176). Ova improviza. koliko jaja nose i kada na njima leže. DIV LJAČ Na tabeli 5 nabrojana je uglavnom sva divljač koja naseljava našu zemlju. izmet i sl. Prvo treba naći staze kojima se kreće (tragovi nogu. Eliptično križište na. Ptice nije lako loviti. mesta gde pije vodu ili gde se hrani. a onda križištu. U neposrednoj blizini tih mesta valja uhvatiti zasedu. pa blagovremeno mo- gu da osete prisustvo čoveka i da odlete. urakljenoj na drveni visoki (3—4 te se naglo vadi i jegulja ulovi. U zasedi treba strpljivo .5—4 m. One odlično vide i čuju. Na tabeli 4 obuhvaćene su ptice koje naseljavaju našu zemlju i koje mogu da posluže kao hrana. Za vreme ležanja na jajima manje se boje čoveka.naglim trzajem izdižu iz vode sa lazi se na drvenoj polugi (3 — 5 m) ulovljenom ribom. koji je pri. Ona ima 174 veoma razvijena čula vida. Im provizacija za lov cipala (kalimera.

mreže. POGODNE s Z A ISHRANU < z : 3 C m / 5 < r. šumska kokoŠka (Tetrastes bonasis) Visokoplaninske i četinarske šume i mešovite šume N a zemlji u šumskom gustišu N 'ĆT 1 'u cu J ° & u “2 2 . klopke 1 *?r 175 . 0s 3 > 1 j (Tetreo urogallus) SD \P: N £ i ' ruževac. mali petelin ( Ljrurus tetrix ) Pašnjaci i proplanci p o visokoplaninskim čestarima i m ešanim šumama Slovenije.h -4 ta cq ps GDE ŽIVI vs IM E PTICE GDE S E GNEZDI KOLIKO JA JA SNESE I KADA LEŽI r -t ‘5 sO J 1 ^ £ >> 5 2 0* O 2-i — Veliki tetreb. N a zemlji u šumi fi ct Mali tetreb. šibljaci oko njiva i žitorodnih polja N a zemlji u šumi ili u polju Lovke. tetreb. veliki petelin . Hrvatske i Bosne 1 00 cs 6 Leštarka. pod grmlje m iii kamenjem N a zemlji u polju / 32 N N trčka < D a< 0 tf > 0 J : B [ Šumarci ili šibljađ oko žitorodnih polja i iivađa 5 T 00 t ‘ £X 00 < s PTICE I D I V L J A Č \6 s Fazan. Visoke pianinske četinarske i mešane šume N a zemlji u šumskom gustišu « rt u a s . šumarci.3 ^ rt 13 * . '£ : ^ . gluhan.PTICE Tabeia . z o-J -^ -.S L > * H j • 4* Klopke i 's - e ! s C Is' Pianinski kamenjari s a šibIje m i nešto trave Poljska jarebica.2. gnjetao ( Phasianus) Šume. ( Perdix perdix ) « > > es C N a zemlji.

vranac mali ( Phalacrocorax pygmaeus) Po veiikim barama. Bela rođa Po većim barama i plitkim jezerima Selica — u nizinskim blizu vodoplavnih terena Na vodi 4 maj Hvatanjem mladih iz gnezda PTICE I D IV L JA Č (Ciconia ciconia) L L i Na usamljenom drveću. Kormoran veliki. krševi i litice u klisurama u Dalmiciji. Na visokom drveću (Columba palumbus) 11. u šaši. žita. razvaline 2 april—juni Lovljenje mladih u gnezdima U šupljem drveću ( Columba oenas) Golub grivaš 2 april i juni 2 april i juni IO. u stenju.^ :::: Grlica Na drveću Maj—juni (Sireptogelia turtur) I 2. (Anas platy%yrhyncha) Divlja guska ( Anser Anser) Doleće s jeseni oko velikih bara i piitkih jezera obraslih travom i šašom 5— io april Omče. usevi razni. po ševarima Na zemlji. pećine. pašnjaci. pećine razvaline Nizinske i visokoplaninske listopadne šume Selice.PTICE C N 4 7< Prepelica ( Cotumix cotumix) Livade. šibljaci. vranac veiiki ( Phalacrocorax carbo ) Kormoran mali. udice 1 8. šupljem drveću i po vrbama Na zemlji. Jame u Dalmaciji. Gnjurac ćubasti (Podiceps cristatus) 21. oko plitkih jezera U kolonijama po visokim vrbama i ivama 5—4 aprii i jun Hvatanjem mladih iz gnezda Po većim barama i ritovima U kolonijama po barama i ivama aprii—maj 3—4 Hvatanjem mladih iz gnezda 20. u nas se retko gnezđi 7— 12 maj 8— 15 mart—april Omče Omče. pećinama. barama i jezerima Po barama. močvarne livade Na zemlji (Vanellus vanelius) 4 mart—april Hvatanjem mladih u gnezdima ■ ■ ::'2:. udice 5• Liska (Fulica atra) Divlja plovka 16. u rupama u zemlji. selica Oko ljudskih naselja Na zemlji u polju 5 8—16 juni—juli Klopke 6 I DIVLJAČ 8. razvaline Krševi i litice u klisurama. x3U Poljski vrabac ( Passer montanus) Vivak Po rubovima šuma 4 -6 više puta Mrežama Selica. u šaši. jezerima kanalima 4 Na zemlji. Divlji golub (Columba livia) 9Golub dupljaš Po rupama. Lovljenje mladih u gnezdima Mrežama Domaći vrabac (Pašser domesticus) Pod strehom. ritovima. ritovima. voćnjaci. krovovima i dinjacima 3— 5 aprii . visokoplaninske i nizinske mešovite listopadno-četinarske šume Brdske i nizinske šume. 3 Po kanaiima.':' 1 . u napuštenim gnezdima drugih ptica U dupljama drveća 4—6 više puta .

BR. kiopke 28. oko svih vođa 4 Često u koionijama po visokim vrbama i drugom drveču 5 l l i l I DIVLJAČ april 3 -5 : Hvatanjem mladih iz gnezda 2 3* Siva vrana ( Corvus cornix) Gavran (Corvus eorax) Gačac (Corvus frugilegus) Oko poija i otvorenih površina Različiti tereni Na visokom drveću. Kreja (Garrulus glandarius) Brdske—planinske šume. Oko solišta 5 U svanuće i pred veče. 2 Siva čapija ( Ardea cinerea) Selica. ne mnogo visoke Na stalnim stazama. Iznad granica šuma. voćnjaci U šupijem drveću 5— 6 aprii—maj >> DIVLJAČ POGODNA ZA ISHRANU RED. klopke 27. Oko bara i močvara gde je kaijuža. Divokoza ( Rupicapra rupicapra) / Na stalnim stazama i oko soiišta. Zimi po ceo dan 6 Septembar Majjuni 8 Omča od jače čelične žice 2. KAD JE V POTRAZI VREME KOČENJA Tabela 5 NAZIV 2 Jeien ( Cervus elapbus) 3 U starim ritskim i niziskim hrastovim šumama. u razvalinama 4—5 april Fišek sa lepkom omče. klopke 24. šuma i polja Na visokim stablima i pećinama Na visokom drvecu 4—6 aprii Fišek sa iepkom omče. Po prosekama i propiancima. U nižim pianinskim mešanim sumama. 4 Na mladim žitima i kukuruzu oko njegovih staništa. bukove i kestenove šume. Stene i litice 0 nižim predelima u biizini iivada i polja U pukotinama stena. Oko nizija i rečnih dolina 4—5 april ■ 26. Prostrani visinski pašnjaci Na miadim žitima oko šuma. Čavka ( Colocus monedula) . Po prostranim tršćarima GDE TRAŽITI ZAHRANOM VREME VARENJA ZAMKE I I. Oko bare za kaljužanje. Oko soiišta i hranilišta Rano ujutro i pred veče. Posie kiše. Oko izvora i voda Novembar Maj Omča od jače čeiične žice PTICE 4- Divlja svinja (Sus acrofa) Hrastove. Po krompirištima kukuruzovištima.PTICE ' 1 :K ii. kiopke Fišek sa iepkom omče. Zimi je po ceo dan na paši Pred veče i noću Avgust Majjurii Omča od jače čelične žice iii konopca 5. Radije živi u iistopadnim ■* Krševite pianine. Zimi po ceo dan Pre podne i pred veče. . 4 —6 februar—mart 25. Posie kiše. hrastovi zabrani. piodne doiine oko naselja Na drveću 4 -8 mart—april Vadenje miadih iz gnezda. Po prosekama i proplancima. Oko šuma Od novembra do januara Od maja do jula I D IV L JA Č . dupljama drveća. Srna ( Ceprelus capreolus) Po nizinskim i visinskim šumama širom zemlje. šumarđ. Svraka ( Pica pica) Voćnjaci.

vinograđi. zabrani. prostrana iitorodna polja. (Canis lupus) U starim i malo pristupačnim šumama i vrietima Oko bačija. Hrčak ( Cricetus cricetus) Žitorodna polja Oko rupa u kojima živi Nocu i pred veče Dva puta godišnje aprii-juni 2 puta godišnje maj-juni Sipanje vode u rupe.' 5 '. Juni—juli ■ ■- 8 Sve vrste klopki. omča od žice z IO. oko mrciništa Noću januarfebruar April maj Otrov. žitorodna polja. po kanalima i barama Na izlazima iz jazbine Noću 3—4 puta godišnje 3—4 puta godišnje Vrške i žičane omče. klopka PTICE I D IV L JA Č .. sudovi sa vodom i rukama • Puh (G lis glis) Kestenove. Oko baŠta i kupusišta. đubrišta i usamijenih seoskih kuća Noću Martaprii Maj 'juni Otrov. V. Slepo kuče S 'T“ ( A palax hungaricus) Pašiijaci. ieskove šume Maj-juni 11.. Planine istočne Srbije i Makedonije Oko rupa u kojima živi Preko celog dana Martapril Aprilmaj Sipanje vode u jame. Omče na iziazu iz rupa.. Bizamski pacov (Ondatra ili Fiber %ibetnicus) Oko mirnijih voda Dunavskog sliva. od marta od juna Više puta godiŠnje Omča na dugačkom štapu 7* Tekunica (Citellus citellus) Pašnjaci i žitorodna poija Vojvodine. vodenicama potočarama. šumarci. debijeg najlona. . Vuk. gajevi. hrastove šume. čagalj. nekih ostrva Crnogorskog prlmorja i oko Đojranskog jezera u Makedoniji Oko mrciništa. (Canis aureus) Po stenju i šipražju Daimađje. po šupijem drveću y Preko ceie noći i iliS ip iS S I ili • i' ■‘ ‘'i. Zimi oko stogova sena 5 Pred veče i noću 6 3-4 puta godišnje 7 od marta do avgusta 8 Omča od žice. iskopavanje 12. voćnjaci.■ ■ 4 Po tavanicama šumskih kuća. kurjak. Kiopke Iskopavanje ' i kiopke postavljene u rupi 8. na iivadama i propiancima. ili jačeg kanapa I DIVLJAČ 5* Ivice šuma. Veverica ( Sciurus vulgaris) Mešane i četinarske šume Oko voćnjaka sa orasima Preko dana 2— ^3 puta godišnje.. pored reka 6. bukove. deteiine. bašte Oko rupa gde izbacuje iskopanu zemlju Ceo dan 9. kiopka 13.PTICE i8o 1 2 Zec (Lepus europaeus) lll : 4 Oko mladih žita. Šakai. vrbaci.

r i 0 t J.2s 3 < s S 1 .& cu fc } 1 1 2 S ? 1 .v 3 .h 4> w " 1 03 * ■ > • —»'v-.31 ^> S ' * ^ ■ .PTICE I D I V L J A Č 00 1 | a ■* s 0 ♦ s . ’s § « a a ja | 0 u * 13 U 2i D h rh Oko usamljenih k u ća u šum i. jezera.a 0 ^ Ž *C" § 6 ^ « C N < u 'a «$ rt 0 4 / s 2 •" 3 'U 0 C p h S . > 3 0 g > * ^3 « 0 ^ s ž .« | — C N « l N A M C O 1 — < 0 rCu < 1 ž S 1 8" 0 g ž l 'f ^ 1 0 W ) C đ 2 tu < i j l l < 0 3 § .« ! 2 3 4 > 6 3 s i » B I sk o p a v a n je i zam kam a ispred ja m a c . Pored ja zb in a ' -8 3 rS «6 C C 2 -a > j -2 •sf 2 < u 6 S " x "S N § c > : 1 O u V 5 H M p o se v e ro k ra je v im a H O U } > cđ 0 . 1 ' i • 3 ? ^ 2 S H 3 « ■: V? ^ S— Q ** : *“ V' ' I ► « 182 M V3 U jamama zapadnim z e m lje 1 .31 *T3 ^ % £ 5 . .«r > u g c | -S >« 12 . > U 1? § 5 2 s f •SS ^ ■ ._ . oko jazb in a S z A -i.fe / D v*- 14 > T3 S c cu < u 3 'O 0 c < U ? T3 3 4J 'O O C U c S jeseni oko k u k u ru zo višta.C g J8 6 N >00 . pored re k e .~r 4 i § 2 i 3 rfS 1 '« '§ 0 > _rt «« i s # § j < i-v o u U N V )^ - 8 tf x/).

grudi ili u glavu. Divljač se može loviti i pomoću zamki (v. to treba da čini uz vetar. pa tek onda stupiti u akciju. Ako je teže ranjena. pije vodu ili gleda na drugu stranu. Loviti treba rano ujutru ili u sumrak. mora momentalno stati. Ranjenu divljač koja beži treba obazrivo pratiti po tragu krvi. a naročito u trenutku kad naiđe divljač. ubrzo će leći kad ne primeti da je gonjena i tada će usled krvavljenja postati nesposobna da ustane i pobegne. Ako se lovac prikrada divljači. »Lov divljači i ptica improvizovanim sredstvima«). . Treba bez ijednog pokreta čekati dok ne dođe na domak puške ili ne uđe u zamku. krećući se polako i bešumno dok divljač jede. nekad i časovima i pri tom biti sasvim miran. Treba joj prići polako i ubiti je.PTICE I D I V L J A C čekati. Krupnu divljač valja gadati u vrat. Ako divljač pogleda u njegovom pravcu.

Zivi stalno u vodi i pored nje. P O T O Č N IIL I P L E M E N IT I R A K (Potamobius astacus). potonulih klada. U rano proleće budi se iz zimskog sna. R E Č N A Š K O L JK A ( Unio pictorum). ispod kamenja i izlokanih obala ili okruglom mrežicom sa mamcem od pokvarenog mesa bačenom na dno reke. po rupama i pod izlokanim obalama reka. potoke. a živi po barama.sa dobrim uslovima za život može da naraste i do 300 g težine. f 4. Skoljke se sakupljaju rukama ili specijalnim grabuljama. S jeseni se puževi ponovo razmile. jezera i neke kanale. kanalima i močvarama. Stopalo se može peći na vatri ili na masti. Leti i za vreme suše teško ga je naći. Gotov je kada mu oklop pocrveni. Jede se meso iz velikih klešta i iz repa. korenja drveća. Noću se love pretraživanjem plićaka potoka i bistrih reka sa jakim baterijskim ili karbitskim svetlom. »Priprema jela«). . 3. 2. Preko dana kriju se ispod kamenja. plitkim jezerima. Danju se love rukama a po rupama. upotrebljava se i meso barske školjke. Na184 seljava skoro sve naše potoke i reke. Po planinskim potocima je sitniji. Najviše ga ima u proleće i za vreme kišnih dana. Zadnje noge su joj veoma dugačke i zato skače daleko. Naseljava i visoke planinske masive. Puž ga izbacuje ako ga stavimo u vrelu vodu ili žar. Od mesa se spravlja čorba ili paprikaš. Zimi se zavlače u pesak ili mulj. U vodama. Meso raka je veoma ukusno i hranljivo. koja je mnogo veća od rečne. Isto tako. Naseljava reke. Od vinogradskog puža jede se samo stopalo. Prethodno ga valja isprati od sluzi u nekoliko voda (v. Z E L E N A Ž A B A (Rana esculenta i Rana ridibunda). ili spremati u čorbama i paprikašima. Pred veče izlaze u lov i u pokretu su cele noći. kanalima. V IN O G R A D S K I P U Ž (Helix pomatia). Rak se kuva u slanoj vodi ili peče na žaru. Najukusniji je od sredine proleća do kraja jeseni.O S T A L E Ž IV O T IN JS K E V R S T E 1. Rakovi žive po jezerima. Tražiti ga treba po vlažnim i hladovitijim terenima u jutarnjim časovima. Lovi se pomoću male mreže na dugačkom štapu (meredov). Veoma je rasprostranjen u svim krajevima zemlje. većim rekama i prostranim barama. Tada se najlakše i hvataju.

Hvataju se štapom sa procepom ili rakljom kojom se odmah iza glave pritisnu o zemlju i zatim ubiju. 185 . Naseljavaju kamenite suve krajeve naše zemlje. Rep mu se postepeno sužava i završava tankim vrhom. Zivi po sunčanim i suvim mestima oko trnja žbunja. Sa repom može da naraste do 40 cm dužine. Dalmaciji. Meso im je ukusno za jelo. Naseljava ravničarske i planinske krajeve cele zemlje. Ovo su veoma otrovne zmije. Peku se. Sve su jestive. ŠU M SK A K O R N JA Č A (Te- studo hermanni i Testudo graeca). Meso joj je veoma ukusno. jezera i reka. kestenjaste do tamnobakarne boje. Meso mu je veoma ukusno. Da bi se do njega došlo. Ima ga u Istri. lako. jer su bezopasni. Lovi se udarcem vitkog štapa ili malom omčom koja se nalazi na dužem štapu i koja mu se pažljivo navuče preko glave i naglo zategne. sve se jede. a nešto svetlije na donjoj. Z E L E M B A Ć (Lacerta viridis). 6. jednom delu južne Crne Gore. Na gornjoj strani je smeđe. i to prženi ili kuvani. Jedu se prženi na masti. riđovka (Vipera berus). Hercegovini. Veoma je brz. B A R S K A Z M IJ A (N atri natrix). ili štapom sa rakljom. Danju se odmaraju. noću love. i kamenja. Naseljava krajeve oko bara i močvara. Leti se najčešće nalaze oko izvora i oko obala kamenitih planinskih potoka. koji po izgledu podseća na zmiju. Zmije ove porodice neotrovnice veoma su rasprostranjene u Jugoslaviji. B E L O U Š K A . Sem utrobe i glave. od čega skoro 2/3 otpada na rep. peče ili kuva. 5. oko ograda i puteva. u Makedoniji i porečju Vardara i na dalmatinskim ostrvima. Sem utrobe i glave. Naseljava najradije niže oblasti do nekoliko stotina metara nadmorske visine. sve se jede. Nalazi se u žbunju i kamenju pored ograda. Lovi se od proleća do sredine jeseni. Gušter. B L A B O R (Ophiosaurus apodus). Koža im se dere. po panjevima i oborenim stablima. Od njih se pravi čorba ili paprikaš. P O SK O K . Živi po suvim i kamenitijim mestima ravnica. brežuljkastih terena i planina do hiljadu metara nadmorske visine. To je naš najkrupniji i najznačajniji gušter. U nas su najčešće: SM U K O V I (porodica Colubridae). Prži se. puteva i livada. a od prednjeg dela i trupa može se skuvati čorba. Najlakše se lovi noću pod svetlošću karbitske lampe. 7. Love se rukama. B L A V O R . K A M E N JA R K A (Vipera ammodjtes) i šarka. Od žabe se prvenstveno jedu bataci. Vole sunce. po proplancima i retkim šumarcima. Z M IJE . Meso im je ukusno za jelo. Neki smukovi narastaju i do dva metra dužine. južne i zapadne krajeve naše zemlje. Penju se i na drveće. prže ili kuvaju. jer je spora. Lako se love jer su spore. Dostiže dužinu od preko 1 m. Hvata se rukom. Prethodno se dere. 8.O STALE Ž IV O T IN JSK E VRSTE ili peca na udicu na kojoj je zakačena crvena krpica. pečeni na žaru ili kuvani. Naša najpoznatija i najrasprostranjenija neotrovna zmija. oklop se razbija na sastavcima. Najviše naseljava istočne.

177. — Improvizacije za sakupljanje mravljih larvi: sakupijanje larvi u kutiju i sakupljanje larvi u kanalu l8 6 . Sl.O STALE ŽIV O TIN JSK E VRSTE s a d r ž a j mravinjaMa.

ŠU M SK IM R A V ( Formica rufa). nijedna otrovnica nije duža od 90 santimetara. a njihove trouglaste glave su vidljivo odvojene od vratnog dela tela. luči veoma neugodan miris. Jedu se pržene na masti ili ulju. Dugačka je do jedan i po metar. Larve se najlakše sakupljaju kada deo mravinjaka zajedno sa njima stavimo na sunce oko jedne kutije. To isto može se postići ako se sadržina u mravinjaka rasprostre po zemlji na suncu i oko toga iskopa kanal i pokrije granjem (sl. U poskoka i šarke rep je kratak. Brza je i odličan je plivač. glava odseče i meso opere. Pre svega. U proleće i leto u mravinjacima se nalaze mravlje larve. Sve vrste skakavaca. Krije se po ševaru i trski. Otrovne zmije. Prilikom hvatanja. korenjem drveća i po lomovima. M R A V RIĐI. 177). pod kamenjem. u odbrani. Pre pripreme za jelo. Veoma je plašljiva. 177). veoma pokretljive i brze. Mravi su zakonom zaštićeni. po spoljašnjem izgledu prilično se razlikuju od neotrovnih. SK A K AV CI. One su deblje i trome. takozvana mravlja jaja. Kada se sa nje odere koža.O STALE ŽIV O T IN JSK E VRSTE Zalazi čak i do brzih planinskih potočića. Mravi odvuku larve u kanal gde hladovina. Pri dranju kože ispadne i utroba. u kutiju. Neotrovne zmije su srazmerno tanke i dugačke. pa se odatle uzmu. mogu se jesti prženi. Živi po četinar- skim i mešovitim šumama u mravinjacima visokim i do jednog metra. Boje je zelenkasto-plavkaste ili tamnosive. 10. koža zmija se odere. . Da larve ne bi stradale. osobito krupni. pa se mogu jesti samo u krajnjoj nuždi u ratu. meso joj je ukusno za jelo kao i meso svih drugih zmija. Za kratko vreme na taj način se može doći do veće količine larvi. mravi ih unose u hlad. na čijem dnu je izbušeno više rupa (sl. Larve su veoma hranljive i ukusne za jelo.

te odabrati najpogodnija mesta. f f IMPROVIZACIJE ZA LOV DIVLJAČI O M ČE. gde je vcć klana 188 stoka. b) treba odlučiti koja će se divljač hvatati. u toku noći i u rano jutro. Za hvatanje zveri dobro ih je postaviti oko mesta. za lov ptica i divljači mogu da se upotrebe zamke. gde se p oji. 178). na uzanim prolazima duž staza na kojima se vide sveži tragovi i oko mesta gde se hrane. a kao mamac upotrebiti utrobu zaklane životinje. jer divljač najčešće ide u potragu za hranom predveče. e) tekunice i drugi glodari koji se skrivaju po rupama u zemlji mogu se isterad sipanjem vode u njihove kanale i hvatati na izlazima iz kanala rukama ili pomoću om či. Ovakav način lova dozvoljen je samo u krajnjoj nuždi u ratu. U mirnodopskim uslovima apsolutno je zabranjen. klopke i druga sredstva za lov divljači treba postavljati predveče. O P ŠT A P R A V IL A kojih se treba pridržavati pri postavljanju zamki. najpodesnija sredstva za lov i odgovarajuće mamce (meke). pa je treba hvatati u zamke (klopke) postavljene na izlazu. jer imaju ustaljene navike i ograničene rejone svoje aktivnosti: g) zamke. konopca. gde se hrani i čime. kojim stazama se kreće. gde se krije. koristeći se podacima iz tabele 5. f) zečevi. veverice. najlona ili ispletene od konjske strune (sl. klopke i druge improvizacije. tekunice i drugi glodari lakše se love od krupnije divljači. c) zamke i klopke najbolje je postavljati na izlazu iz skloništa (jazbina). To su zamke od žice. kanapa. puhovi. Upotrebljavaju se za hvatanje ptica . d) dviljač se može isterati iz jazbine pomoću dima. a ujutro ih obilaziti.L O V P T IC A I D IV L JA C l IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A Kad se ne raspolaže vatrenim oružjem ili se ono ne sme upotrebiti. klopki i drugih sredstava za improvizovan lov divljači su sledeća: a) na osnovu tragova treba utvrditi da li ima divljači i koje vrste.

za kolac poboden u zemlju i dr.s b. e). a slobodan kraj žice. zamka se oslobađa i divljač odiže od zemlje pomoću teškog kamena zavezanog za drugi kraj grede.i kolac O M ČA N A Š T A P U (sl. najlona i sl. O M C A F IK S IR A N A impro vizuje se od čvršće žice pričvršćene za stablo (sl. Omča treba da je toliko velika da kroz nju može da prođe glava životinje a ne i telo. postavljaju se na ulazu u njihove jazbine. 178-e) na stazi kojom se kreće divljač. Kad divljač zakači omču. koje se zimi postavljaju oko plastova sena iJi na otvorima ograda kroz koje se provlače u potrazi za hranom.. upotrebljava se za hvatanje zelembaća i ptica. stabla. Omča se može samo razapeti izmedu dva žbuna. da se lako zateže i da se slobodan kraj žice. drži u ruci ili dobro pričvrsti vezivanjem za drvo. 179) tako da se ' jedan kraj žice priveže za savijenu granu (a. Omče se mogu primenjivati na razne načine. c. Kad divljač dotakne mamac ili proturi glavu kroz omču. Zečevi se hvataju omčama. b) omča na štapu. Od grede žica (kanap. zamka se oslobađa. a drugi za mehanizam koji je fiksiran. najlon) ide kroz alku pričvršćenu za stablo (A) i pomoću kočića privezanog za nju zapinje se za 2 klina (eksera) zakucana u stablo (B). i-. d) omča od žice za divljač pričvršćena na stablo. 178. d. Za hvatanje lisica i jazavaca omče moraju da budu od jače žice. zaveže se za kočić poboden pored otvora (sl. e) omča od žice za divljač pričvršćena /. Sl. Slično deluje i omča pričvršćena za jedan kraj grede prebačene preko rašlji drveta (sl. O M Č A V E Š A L IC A pravi se na razne načine (sl.L O V I M P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A i divljači. O M Č A Z A G L O D A R E stavlja se na otvor kroz koji izlaze glodari. ili za kolac pobijen u zemlju (sl. pobijena koca i dr. konca i dr. 179-f). Postavlja se na stazama kojima se 189 . c) omča za glodare. Za srneću divljač omče se postavljaju po šumskim prosekama i stazama. 178-c). pažljivo joj navući omču preko glave i naglo zategnuti. b. kako uhvaćena životinja ne bi umakla. — O m če: a) izgled omče. Treba se tiho prikrasti živodnji. 178-d). Zateže se oko vrata divljači čim glavom prode kroz nju. zateže i divljač podigne u vis.

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A Sl. b) omča na savijenoj mladici pričvršćena pomoču grane i štapa. c) omča od žice pričvršćena pomoću dva koca i Štapa. 179. d) omča pričvršćena pomoću rašlji. f) omča pričvršćena za rašlje drveta 190 . — Om če — vešalice raznih tipova: a) omča pričvršćena štapom između dva stabla. e) omča pričvršćena pomoću kočića.

Zavisno od vrstc div191 . koja drže ploču. Cim životinja dotakne mamac. Slaba strana ove mreže je ham en m am ac Sl. s tim što je lov uspešniji po šumi negoli na čistinama. Prave se od crepa ili kamena i tri drvceta postavljena u obliku broja 4. Du. konopcem (žicom) pričvršćena za kolac. K L O P K E za manje životinje (sl. Za lovljenje puhova. na izlazu iz jazbine. ove klopke se postavljaju u bezvodnim krajevima oko mesta gde ima vode. 180). drugi skriveni čekaju da uleti u mreže i tada je hvataju. Zivotinja privučena mirisom mamca ulazi u mrežu i postepeno je odvlači od koca. U dno mreže stavi sč mamac (za puhove vata natopljena u rakiju. 181). Slobodan kraj omče može se vezati za kraj savijene grane ili samo za stablo. za mungosa riba.L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A kreće divljač. M R E Ž E Z A M A L E S IS A R E (sl. na mestima u šumi gde ima dosta ove divljači. salama ili sir). na terenu gde ima dosta zečeva. — Klopka M R E Ž E Z A D IV L JA Č . ili oko vodenica — potočara i usamljenih zgrada u šumi. kanapa ili najlona i postavljaju se K L JU S A . na prolazima kroz ograde. dugačka 50—70 cm. Napravljena je od kanapa ili žice. 180. zateže konac (žicu) kojim je otvor mreže pričvršćen za pobodeni kolac i otvor mreže se zatvara.što je životinja može progristi i gačke su oko 50 m. držač še ruši i kamena ploča poklopi životinju. Dok jedni pretražuju teren i gone divljač ka mreži. ispletene od umaći. Na isti način lovi se i srneća divljač. Na vodoravno drvce nabode se mamac. žbun ili neki drugi čvrsto fiksiran predmet.

Jedno deblo se položi na zemlju. mahovinom. obesi se u kosom položaju iznad prvog tako što se konopcem veže za granu drveta « & < • Sl. divokoze. tekunica i slepih kučića. 182. jazavci i druga divljač. Njima se uglavnom love srne. opterećeno na jednom kraju kamenjem. ili kraj polja. Posebna manja gvožda napravljena od debele čelične žice služe za hvatanje puhova. lisice. Zato se pokrivaju snegom. divlje svinje. rastresitom zemljom ili peskom. Osnovno je da se kljusa dobro sakriju i da se ukloni miris čoveka koji ih postavlja. vuci. — Mreža za male sisare ljači kojoj su namenjena. Nagazna kljusa postavljaju se po stazama kojima se kreće divljač. 18 1. — Klopka za krupnu divljač .L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A 5 0 crrv Otvorena m re ž a Zatvorena m reža (uhvaceni s i s a r ) Sl. Postoje i kljusa za hvatanje medveda. kljusa ili gvožđa su veća ili manja. Stavljaju se u otvore jazbina ovih životinja. a 192 drugo. Pravi se kad ima dosta ljudstva i vremena. K L O P K A Z A K R U P N U D IV L JA Č (sl. solišta i hranilišta. 182).

koljem i sl.L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A pomocu padobranskog čvora. mrežama. pa se rašlje zaklope poput klešta i ubiju zver. Da bi se životinja prisilila da pri dohvatanju plena proturi glavu između pomenuta dva debla. Jedna daska je izdubljena. slanina ili mladi sir. lovkama. Rašlje se mogu raditi u više veličina za razne tipove sisavaca. Na oba kraja klopke sa obe strane treba pobiti oblice. Mamac mora da bude tako postavljen da deblo priklješti životinju pre nego što uspe da izvuče glavu. a druga što u ovu upada stavi se odozgo na način da ulazi u donju kao u neku kutiju. klopkama. i tiho čeka da se ptica vrati u njega na spavanje. K L E Š T A Z A K U N E (sl. Kao mamac stavlja se skorup. — Im provizacija sredstva za lov sisara IMPROVIZACIJE ZA LOV PTICA Ptice se mogu loviti rukama. Dole se pričvrsti luk od 20 cm. Zivođnja kad naiđe da grize meku povuče drvo. omčama. a na sredini luka leži na koncu otponac dug oko 10 cm. Kao meka mogu se koristiti male ptice. 183) rade se iz čvrstog elastičnog drva koje se raseče u obliku rašlji. gde je otkriveno gnezdo ptica. To su daske duge 40— ^ocm a široke 15 — 20. L O V R U K A M A . Mamac se zaveže za slobodan kraj konopca tako da visi između oba debla i da životinja mora da proturi glavu između njih kad pokušava da ga dohvati. udicama. fisecima. padobranski čvor treba da popusti i gornje deblo padne i priklješti vrat ili glavu životinje. klopka se sa druge strane ograđuje granjem. 183). Cim zagrize mamac. Uhvati se zaseda kod drveta ili drugog mesta. 193 . Z A M K E Z A P U H O V E (samostreli^polhove) (sl. K liješta za kune Z am ka za puhove Sl. 183. Puhovi se takođe mogu hvatati u jame sa vodom na rubu hrastovih šuma ili u ostale tipove zamki za male sisavce. Strane rašlji se rašire pomoću tankog drveta na kome je vezana meka. Kad se smrači. meso ili šumski plodovi. Dole se vodoravno postavi jezičak ukopan u dasku i povezan kanapom. ptica se osvetli džepnom lampom i lako uhvati. čime se osigurava da obešeno deblo padne na ono koje je položeno na zemlju. vrškama.

promera 30 cm i dubine 10 cm. Pogodne su za lov većine ptica. h) pričvršćene za bocu stavljenu u vodu. 18 5-a). 185 -b). b) zamke na živici (ogradi). 184-d). Sl. Omča se priveže slobodnim krajem za kočić (sl. Zamke treba da su oko 3 cm iznad zemlje. 184-b) c) fiksiranjem za luk savitljive grane pobodene u zemlju (sl. kao i vrstu mamca. 184 i 185): a) u brazde pričvršćene za kočiće na jedan od prikazanih načina (sl 184-a) b) iia živice. 184-c) d) pričvršćene na kočić pobijen u zemlju (sl. gde se žele loviti vodene ptice (sl. Način. 184. Pogodne su naročito zimi. vreme i mesto za postavljanje ovih zamki. treba se sakriti i tiho čekati da se ptica vrati u njega. treba odabrati prema navikama ptica koje se žele loviti. d) zamke na kočidu I 94 . Kad se naseljeno gnezdo otkrije. Onda se omča pažljivo navuče preko glave ptice i naglo zategne.L O V IM P R O V IZ O V A N IM Š R E D S T V I M A O M Č E . U bocu se sipa voda da bi bila teža. f) razapete na otvoru iskopanih jama. Sneg se ukloni sa mesta gde se postavljaju. c) zamke na luku od grane. 185-d). 178) može da posluži za hvatanje ptica kad leže na jajima ili spavaju u gnezdu. otvore na ogradi (sl. — Zam ke od omči za ptice: a) zamke u brazdama. na čije dno se stavlja mamac. e) razapete između grana na drveću (sl. Zamke od omči mogu da se postave na razne nacine (sl. g) postavljene na strnjištima za lov ševa (sl. 185-c). Omča na štapu (sl.

1 86-b). ili pak »krošnja« ispletena °d pruća (sl. 185. Semenka ili sud sa semenkama veže se za donji kraj štapa. *95 . — Zam k e na omči za ptice: a) zamke na drvetu. Mesto kamene ploče može da se upotrebi daska pritisnuta kamenom ili cepanica. koji podupire kamen na taj način. b) iskopa se nešto dublja jama i Sl. Iznad jame postavi se klopka napravljena ocl kamene ploče poduprete sa 3 drvca oslonjena na daščicu prislonjenu uz težak kamen (sl. d) zamke na boci za vodene ptice neki drugi mamac za ptice. da kamen pada čim ptica bar malo povuče kanap (sl. Mogu da se naprave na nekoliko načina (sl i86)* a) iskopa se plitka jama u vidu levka i u nju stave semenke ili postavljen na teži kamen. c) zamke na strništima. 186-a) ili oslonjena na manji kamen labilno u nju stavi hrana za ptice. b) zamke na iskopanoj jami. 186-c).L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A K L O P K E Z A P T IC E .

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A 196 .

m am ac Sl. Na ovaj način najčešće se hvataju ptice iz porodica vrana. a drugi kraj se podboči štapom za koje je privezana uzica. Kad ptica zavux9 7 . Mreža se jednim krajem pričvrsti vezivanjem za kočiće pobijene u zemlju. Kad pticedođu da jedu hranu. U fišek se stavi nekoliko zrna kukuruza.L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A M R E Ž A Z A H V A T A N JE F IŠ E K . b) mreža na luku razapeta preko luka od savijene grane (b). mreža padne i poklopi ptice. pa se onda njom maže fišek. koji imaju izgled belih bobica. čiji drugi kraj drži sakriven lovac. Plodovi bele imele koga je razapeta mreža (a) ili je (Viscum album). Dobro je da se oko fišeka razbaca malo kukuruza. lovac povuče uzicu. rasprostrtu u plitkoj jami pod mrežom. ako ove nema.mazane iznutra lepkom spremvi od pravougaonog okvira preko ljenim od imele. 1 87). Može da se napra. izgnječe se. — Mreža za hvatanje ptica: a) mreža na pravouglom okviru. onda od imele (Viscum lacsum). Pravi se od hartije preP T IC A (sl. 187. kuvaju i dobijena masa se mesi dok ne posane gusta i jednolična.

Na udicu vezanu ka- . — Udice za lov ptica * 4f .L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A Sl. i88. koje na njih sednu. če kljun u fišek da bi uzela zrno. Mesto fišeka ovim lepkom mogu 198 se namazati štapići ili granje. Ptice. U D IC E . Tada ona leti tamo-amo i lako se hvata. koji se postave na neko usamljeno mesto na proplanku. zalepe se. fišek joj se lepi za glavu i pokrije joj oči.

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A napom ili najlonom natakne se zrno kukuruza ili crv (sl. 189). koji pliva na vodi i zavezan je za veći kamen postavljen labavo na panj. a dole slobodno vise. viti i vratašca za vađenje uhvaćenih ptica. Pravi se u obliku četvorougla dužine 1. 188-a).5 m. sa vodoravnom osovinom na 26— 27 cm od donjeg rama. ali ne i da izađe. L O V K A (sl. Sirina vrata treba da iznosi 18 — 24 cm. — L o vk a za fazane širine 1 m i visine 0. Tako se mogu loviti golubovi. Lovke se postavljaju na mestima gde ima dosta fazana i gde se namame kukuruzom. Slične su vrškama za hvatanje riba. Za krov se upotrebljava juta ili mreža. Nema patosa. Na svakom zidu lovke treba napraviti viseća vratašca od letava. Može se na udicu nataći i manja riba i ostaviti je na obali pored vode za lov pataka.. trske i sl. V R S K E . tako da fazan može da ude. Zidovi lovke-koša naprave se od pruća ili letava. vrane i fazani. Vratašca treba da se otvaraju samo unutra. a može se napraviti i od letava. U poslednjem slučaju na krovu treba napra- treba da bude dosta rasutog kukuruza. Letve su pričvršćene za osovinu. Sastoje se od dužih niskih krila raširenih u stranu da bi 199 . Najčešće se upotrebljava za fazane. Ispletene su od kanapa ili najlona. 189. Oko lovke i u njoj Sl. kamen povučen pada na dno i povlači pticu koja se udavi. jarebice. A mogu se udice sa nataknutim mamcima privezati za obruč (sl.6 m. ali postoji opasnost da ptice pobegnu pri vađenju iz lovke. 188-b). divlje plovke. Kad plovka dotakne obruč. Mesto pričvršćenog krova lovka se može pokriti slojem kukuruzovine.

leti manje. Zimi se ulja dodaje više. Zatim se izlije masa u hladnu vodu i mućka. Klopka za lov ptica u izdubljenu bundevu Padajuća klopka za ptice iz cigala Sl. Kvalitetni prutići su obično od biljaka glatke kore (kaline ili prutići od ruža). a kad prekipi doda se opet malo mlake vode i meša dok masa ne postane gusta. U vrške se kao mamac stavlja kukuruz ili pšenica. Ovakve zamke nameštaju se pored voda ili poila gde se ptice rado sakupljaju ili uz živice i sačekuje se da ptice sednu na lepak i zalepe se. U te bazgove cevčice utaknu se prutići od neke čvrste biljke. Na odsečene grane nataknu se bazgove cevčice dužine 10 cm. koje se beru po hrastovima. treba je ravnomerno mešati. Masa se zatim izvadi iz vode i doda joj se lanenog ulja. samo treba da bude hermetično zatvoren. — Im provizacije 2a lov ptica 200 . 190. Upotreba lepka: u šumi se ubere grm kojem se odseku grane. dovoljno je desetak kapi lanenog ulja. Ovako pripravljen lepak može trajati i do godinu dana. Za lepak veličine jabuke. ali ne mogu izaći napolje. Bobice se stave u neku posudu. L O V P T IC A L E P K O M . namazane lepkom. doda im se malo vode i stave na vatru. Isti lepak može se koristiti i za premazivanje drugih improvizacija za lov ptica. Kad tečnost počne da kipi.L O V I M P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A skrenule pravac divljači u same vrške u koje ulaze fazani ili jarebice. Lepak se pravi od plodova (bobica) imele (Viscum album).

Kuvanje povrća obično traje oko 15 — 30 minuta. mleko i dr.V I. prva voda se obično odbacuje. Ovo je učinjeno zato što će se artikli poreklom iz divlje flore i faune koristiti isključivo sami. PRIPREM ANJE JE L A O P ŠT E N A P O M E N E Ogroman broj postojećih divljih biljnih i životinjskih vrsta. mast. jer se primenom većeg broja vrsta dobijaju i veće količine hrane i ukusnija jela. Broj receptura sveden je na nekoliko osnovnih jela koja su uobičajen^ u ishrani naših ljudi. kako po vremenu tako i po vrstama. odnosno biljke. Da bi se što pravilnije upotrebljavalo začmsko bilje je posebno grupisano prema kulinarskim namenama. ili ono iz poodmakle vegetacije. Kada se kuva povrće. sa malim izuzetkom. odbacuju se i dve vode. koji se kroz pripremne radnje. U ovom drugom slučaju kuvanje treba produžid i probom ustanoviti da li je povrće kuvano. ili imati 201 . slanina. Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći. kao i veliki broj mogućih kombinacija. Vreme trajanja kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće. jesu životne namirnice od kojih se mogu spremiti dobra i ukusna jela. U recepturama se pod masnoćom podrazumeva ulje. loj. Treba imati na umu da je meso od divljači tvrđe od mesa domaćih životinja. S obzirom na brojnost artikala hrane iz divlje flore i faune. tj. Kada je bilje gorko. dužim kuvanjem i upotrebom začina (začinskog bilja). praktički ih je nemoguće sve obuhvatiti recepturom jela. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo priprema od gajenih vrtnih biljaka. veoma su različite. Tako se čorba ili pire od povrća može spravljad i od kombinacije nekoliko biljnih vrsta. često može otkloniti. Ove kombinacije su važne. Otuda se ukazuje samo na izvesne specifičnosti. i to po skoro istim principima po kojima se spremaju i jela koja svakodnevno jedemo. koje bi bile od značaja za pripremu dobrih jela. Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko vrsta. Pojedini artikli hrane mogu imati specifičan miris ili ukus. svih onih koje se u datom momentu mogu naći.

lanenka. šapica. velika mečja šapa. žilice kopitnjaka. celer i sl. zavisno od raspoloživih količina redovnog sledovanja. U oba slučaja. sedmolist. pri pripremi prostijih jela neće se nailaziti na veće teškoće. lučac. b) osušeni i tucani listovi divljeg čubra. naliti hladnom vodom i kuvati. c) ovršci stabljika papraca. zmijin luk.) listovi i koren mečje šape. Z A M E N A Z A C I M E T : suvi tucani podanak idivota. date su i recepture nekih prostih jela iz uobičajene ishrane. A R O M A T IČ N E Z A Č IN S K E B IL I K E specifičnog ukusa za začinjavanje pečenja. koja se kuvala. zato što će se takvim artiklima češće raspolagati i u izuzetnim uslovima snabdevanja. Dodati koren divlje mrkvice.: — divlji čubar. Meso sa kostiju valja skinuti. listovi i lukovica sremuša. Zelen. staviti ih u sud. majkina dušica. Drugi je razlog taj što posebne situacije mogu da primoraju svakoga da sebi ili svojim drugovima mora da pripremi hranu. Z A M EN A ZA C R N I LU K : lukovica sremuša. Z A M E N A ZA B E L I L U K : balučka. morgruša. ZA Č IN I — Z A Č IN SK O B I L J E Z A M E N A Z A B I B E R : a) koren i podanak kopitnjaka (sirov i neosušen sadrži jedan škodljiv sastojak zbog čega ga ne treba u većim količinama upotrebljavati. P R IP R E M A N JE SUPA Ako se raspolaže svežim kostima. Oprane kosti treba iseći na manje komade. Z A M E N A Z A Z E L E N : (paštrnjak. 202 Kad se kosti dobro iskuvaju. bobice kleke i šmrike. dodati malo hladne vbde i s^pu odliti u poseban sud. sibirski luk. i kada provri. Pored recepture jela zgotovljenih u potpunosti ili delom od divljih biljaka i životinja. po mogućstvu propasirati i vratiti u supu. motrika. Zatim supu ponovo staviti na vatru. osušen i skuvan neškodljiv je). sa malim dodatkom drugih artikala može se pripremiti ukusna supa. sosova i sl. nekoliko češnjeva sremuša i po ukusu posoliti. . treba skinuti posudu sa vatre. Z A M E N A ZA K A R A N F IL IĆ : koren zečje stope. i to na način i sredstvima koji se mogu znatno razlikovati od uobi- čajenih odnosno koja se u datom trenutku mogu naći. sitno ga iseckati (ili samleti) i staviti u supu. okrugli i okruglasti divlji luk.PR IPR EM A N JE JE L A dopunski karakter.

ČORBA OD DIVLJEG POVRĆA Odvojiti lišće bilja od stabljika. posoliti i kuvati još oko 15 minuta.mogu dodati krtolice salepa i liskanih listića divljeg povrca (vita. Očišćene i oprane rakove treba staviti u ključalu vodu i kuvati 5— 10 minuta. potopiti u ključalu vodu i kuvati 10— 15 minuta. staviti u isitniti (izgnječiti) u pogodnom 203 . Cim su kuvani. kao i ukuvani paradajz. Na ovaj način može se zgotoviti i čorba od divljih ptica sa gljivama. Na isti način može se spremiti čorba od samih gljiva ili u kombinaciji sa divljim povrćem.PR IPR EM A N JE J E L A zakuvati dodatke od testenina uko'U nedostatku testenina supi se liko ih ima. Zatim odbaciti Meso treba oprati. ali mogu veoma dobro da posluže kao dopuna drugim artiklima za spravljanje ukusne čorbe. Da bi ukus bio bolji. sirće i dr. odnosno samlevene. alevu papriku. Posoliti. kada se njima raspolaže. ukuvani paradajz. pa nisu izdašni. CORBA OD POTOCNIH RAKOVA SA DODATKOM DRUGIH ARTIKALA Potočni rakovi su sitni. treba dodati začinsko bilje. pa skinuti sa vatre kao prethodno očišćeni i oprani. sirće i dr. miniziranje). što se vidi po tome što pocrvene i pojedini delovi tela mogu se lako 2. zatim staviti spremljeno povrće i pržiti oko 10 minuta. sud. 3.tići lukodice od zlatnog ljiljana. oprati. P R IP R E M A N J E ČO RBI 1. Da bi se poboljšali ukus. konzistencija i hranljivost. izmrvljene ili samlevene u prah. Za to vreme se napravi zaprška i čorba se zaprži kada se artikli u njoj skuvaju. dodati brašno i pržiti ga dok ne porumeni. ČORBA OD M ESA DIVLJAČI SA GLJIVAMA odvajati. naliti potrebnom količinom vode. gotovo jelo. iseći sa kos. Zatim valja dodati obarene i na kocke ili rezance isečene gljive. Za začin treba upotrebiti začinsko bilje. naliti hladnom vodom i kuvati dok ne omekša.iznutrice i glave. Zatim oceđeno lišće sitno iseckati ili samleti. Njihova upotreba naročito dobro dolazi kada nema masnoća za pravljenje zaprške. valja skinuti sa vatre i izvaditi iz vode. Ostale delove tima na sitne komade. Kao dodatak mogu dobro da posluže i suve gljive. ako se sa njima raspolaže. dodati malo sitno isec. dobro izmešati i kuvati još 10 minuta. U posudi zagrejati masnoću do stepena ključanja. prethodno prokuvane i izrezane na rezance ili propasirane. mogu se dodati sveže gljive.

dobro promešati i kuvati na tihoj vatri. dobija se ukusniji pire. KISELO POVRĆE SA MESOM U sud treba staviti isitnjeno lišće ukiseljenog povrća (iseći ga na sit- . zatim se nalije do potrebne gustine vodom ili čorbom dobijenom iskuvavanjem rakova ili kostiju. a naročito ako ona sadrži list sremuša. Za dolivanje može da se upotrebi i mleko. jagorčevine. dobro oprati i staviti u ključalu vodu da se prokuva 5— 10 minuta. Zatim dodati malo aleve paprike. zatim brašno. Jelo treba posoliti. Posle 15 — 20 minuta kuvanja jelo je gotovo. Delove ljuštura koji se zadrže u cediljki treba odbaciti. koga ima relativno malo. sirće. KAPAMA OD M ESA DIVLJAČI SA DIVLJIM POVRĆEM Pire se može zgotovid od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. ocediti pa sitno iseckati (ili samleti)..)5 tako da kroz nju prođu čorba i sitni delići mesa. 204 Listove divljeg povrća treba odvojiti od stabljike. ili neki od sledećih dodataka: pirinač. Tada se pri jelu iz svakog pojedinog dela ljušture isisa meso. Zatim izvaditi. doliti tople vode. uz stalno mešanje da ne zagori. PRIPREM ANJE PIREA (KAŠA) OD D IVLJEG POVRĆA 2. dodad što sitnije iseckanu lukovicu od sremuša. Kad meso omekša. geršla i dr. Dobijenu čorbu stavid na vatru. Ovako iskuvane i isitnjene rakove treba procedid kroz ređu cediljku (sito i sl. Upotrebom kombinacija. ukuvani paradajz. Lišće treba odvojiti od stabljike. malo se proprži. koprivei dr. dodati oprano i sitno isečeno meso divljači i dinstad ga. Na ovo se stavlja pripremljeno povrće. promešati i staviti ranije spremljeno povrće (prethodno iseći krupno lišće). oprati. preliti ključalom vodom i ostaviti da stoji 15 —20 minuta.PR IPR EM A N JE JE L A sudu. Posle 15 — 30 minuta jelo je gotovo. Zaprškom se ukus još više poboljšava. posoliti. i kada se ovo uprži. Cim lukovica porumeni. U poseban sud staviti masnoću. Za začin se mogu upotrebiti začinske biljke. testenine. Rakovi se najprostije mogu pripremiti i odmah koristiti ako se samo prokuvaju u posoljenoj vodi. aleva paprika i dr. pa u nju ukuvad ranije obarene i na kocke ili rezance iseckane gljive ili divlje povrče. 3. a potom izvaditi i ostaviti u stranu. treba ga posuti brašnom (kao za zapršku) i upržiti ga. mešajući povremeno da nc zagori. staviti začine i ?Sstaviti <|a se polako kuva. pa staviti u čistu vodu i kuvati toliko da se svi mesnati delovi izdvoje od ljuštura. U posudu staviti i dobro zagrejati masnoću pa dodati sitno isečenu lukovicu od sremuša. uz stalno mešanje. P R IP R E M A N JE V A R IV A OD PO VRĆA i.

malo žilica kopitnjaka i dalje kuvati dok pasulj ne omekša. Kada nema uslova da se meso kuva odvojeno. pa dodati 5. Kada se podvarak priprema sa mesom treba ga prethodno upola ispeći. pošto se odlije prva voda iz pasulja. PODVARAK OD KISELOG POVRĆA U posudi dobro zagrejati masnoću pa staviti sitno isečenu lukovicu sremuša (ili luk). nalije hladnom vo. 4. neko začinsko bilje i isitnjeno lišće kiselog povrća. povrće zapržiti. Kad pasulj provri. iseći na sitnije komade i staviti u pasulj pre zapržavanja. dom i kuva. Ako ima mesa. dodati i nekoliko lukovica sremuša. Ovako složenu masu treba naliti vodom do vrha i kuvati dok ne omekša. Istovremeno gljive (pečurke). ČORBAST PASULJ pasulju. Na isti način pripremaju se jela od graška i sočiva. Na isti način pripremaju se jela Pasulj se očisti. Gljive se mogu i prodinstati. Cim se luk uprži.od graška ili sočiva sa gljivama. prokuvati. opere. treba ga kuvati u posebnom sudu i dodati pasulju zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo. a stavlja se u pasulj pošto se iz njega odlije prva voda. 6. PASULJ SA GLJIVAMA Pasulj treba pripremiti kako je navedeno za čorbast pasulj.PR IP R EM A N JE JE L A nije komade ako je krupno) u slojevima naizmenično sa suvim ili svežim mesom. stavi u sud za kuvanje. Po slojevima može se stavid po malo začinskog bilja i lukovice sremuša. promešati i kuvati još 30 min. staviti na podvarak pa dopeći zajedno sa podvarkom. dobro izmešati i dinstati dok povrće ne omekša. odliti prvu vodu pa ponovo naliti vrelom vodom. da se zaprška ukuva. korena divlje mrkve. Napraviti zapršku od brašna sa sitno iseckanim lukovicama sremuša i staviti u jelo. 205 . Može se dodati i malo sitno isečenog mladog lista začinskog bilja. posoliti i ostaviti da provri. Soli dodati po ukusu. Šokom od pečenja preliti podvarak. dodati alevu papriku. može se kuvati zajedno. iseći na komade. U međuvremenu napraviti svetlu zapršku. Posle toga podvarak preručiti u pleh ili drugi podesan sud pa staviti u rernu ili peć da se zapeče.

dosoli se. listove debljine oko 1 cm. naliti razređenim koncentratom paradajza ili mlakom vodom (supom!) da dobro ogrezne 3.4. staviti nekoliko kapi ulja ili kajmaka. posoliti i ostaviti 10 minuta da se so upije.reje. tim se dodaju na kocke isečene gljive. GLJIVE P E Č E N E N A PLOČI širati).Kad pirinač omekša. maslaca ili sira. Nekima šešire treba očistiti skidanjem pokožice. treba ga rupice šešira budu okrenute nagore. Kada dobiju crvenkastosmeđu boju. pa se doda sitno isečen sremuš re.vodom i procediti. Za ovu njenim mladim lišćem nekog začinsvrhu treba uzeti samo šešire gljiva. a druge samo oprati (obrisati). Ovako spremljene gljive stavljaju se na čist žar. dobro izmeša i ostavi stavid na vatru. G LJIVE P E Č E N E N A ŽARU 2 06 . skog bilja. preliti hladnom Svaku gljivu valja pojedinačno po. u rernu ili u peć na tihoj vatri da se zagreje i tada za pečenje hleba. Ovo je sioženiji |)ostupak ali Veće šešire vodoravno iseći na je i jelo ukusnije. maslac i dr. Za to vreme pirinač se očisti. Posoli se donja stra. Po drugom postupku pirinač se otvorene vatre. U mladih gljiva može se ješti i 5.) i prže sa jedne i. a može i na žar je jelo gotovo. Uzimaju se samo šeširi i čisti se slože na neku metalnu ploču ili opere 1 stavi u toplu vodu da se tepsiju tako da donje strane ili kuva. vade se i posipaju Ovo je najjednostavniji i najbrži biberom i alevom paprikom ili isitnačin spremanja gljiva.P R IP R E M A N JE J E L A OD G L JI V A i druge strane. Posle 15 — 20 mimože posle čišćenja i pranja malo nuta pečurke su pečene i mogu se upržiti. a zaza jelo. nim gljivama. Zatim ploču doda se biber. GLJIVE SA GERŠLOM ILI MAKARONAMA drška kada se uzdužno preseče. Zatim se stavljaju u vrelu masnoću Na isti način može se spremiti i (ulje. RIŽOTO OD GLJIVA na šešira. Gljive se mogu prethodno popariti vrelom vodom (blan2. skinud sa vatre. Posle 10 minuta gljive su gotove (luk) i prži dok ne porumeni. a zatim pomešad sa dinstajesti. P R Ž E N E GLJIVE i u rerni ili peći dopeče još oko pola časa. Proceđen pirinač stavi se u sud soliti i po mogućstvu na svaki šešir sa dinstanim gljivama. tako da su U sud se stavi masnoća da se ugdonje strane šešira okrenute nago. posole se i dinstaju dok ne omekšaju.

sitno isečena lukovica sremuša (ili dobro izmešati i staviti u pećnicu luka) i dinsta se dok ne omekša. Pošto se za ovu svrhu upoU posudi se zagreje masnoća i trebljavaju mlade gljive. ĐUVEČ OD GLJIVA I MAKARONA Oprane gljive stave se u šerpu. Kad je ovo gotovo. pa se doda aleva paprika i tom (zakiseliti prema ukusu) oko nalije toplom vodom. posoli. pa se završi slojem hlebne sredine. Za uzmu se sasvim mlade gljive neotvorenih šešira. doda se malo sitno iseZa spravljanje salate od gljiva čenog začinskog bilja (aleve paprike i bibera). pa se izmeša.PR IPR EM A N JE JE L A jelo od geršle ili makarona sa glji. U posebnom sudu zagreje se voda do ključanja. treha deo odseče. ili koje se tek otva20— 30 minuta jelo je gotovo. makarone se ocede. Celoj masi sada valja U zagrejanu masnoću stavi se dodati oceđenu vodu od makarona. ukuvanog paradajza ili sličan začin. dinstaju.ponovo prokuvaju u vodi sa sirćemeni. Ovako pripremljen sud stavi se u rernu ili hlebnu peć da se ispeče.) i 8. dodaju se na sitne kocke isečene gljive i. kuva se 5— 10 minuta. treba isstavi isečena lukovica sremuša (ili koristiti i drške. pa peći 30—40 minuta. 6. pa sloj tanko narezanih gljiva. dodati soli. uz 10. i tako 3—4 puta. PAPRIKAŠ OD GLJIVA operu. 9. zatim se naslaže tanak sloj hlebne sredine (eventualno natopljene u mleku). Gljive se očiste od mehaničke nečistoće (pesak. vama. u kojoj prethodno treba upržiti luk sa masnoćom.iseckano začinsko bilje i ostavi da se kuva još pola časa. Sve ovo se dinsta 15 —20 minuta. 7. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne vode. Jelo se posoli. Oceđene makarone treba staviti u izdinstovane gljive. D IN STAN E GLJIVE bibera. stavi malo soli i doda 1 /2 kg makarona na 3—4 kg pečurki. a voda sačuva za dolivanje. s tim da se krajnji luka). ocede i sa dinstanjem dok brašno ne poru. MUSAKA OD GLJIVA Dno posude dobro se namaže masnoćom. zemlja i dr. Svaki sloj treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim začinskim biljem. raju. SALATA OD GLJIVA povremeno mešanje. zatim se kuvaju (voda da ključa) oko 5 doda brašno i uz mešanje se nastavi minuta. a postupak je sledeći. Kad lukovica omekša. Može se dodati po neko207 . Ovako očišćene gljive dodati ranije očišćene i isečene stave se u slabo posoljenu vodu i gljive pa malo dinstati. stavi 5 minuta. zatim se izvade.

Soli se takođe prema ukusu. odnosno crnog luka narezanog na kolutove. Zatim izvaditi. Ako su biljke starije. Salata se može jesti odmah pošto se ohladi.P R IPREM A N JE J E L A liko strukova začinskog bilja i sitno narezana lukovica sremuša. dolpro se opere. posoliti i dodati začine. SALATA OD KOSTRIŠA. ili pred samu upotrebu. uljem i posoli se. dobro se operu. oprati ga u nekoliko voda i začiniti sirćetom i uljem. VARIVO OD KOROMAČA Odstrane se drvenasti delovi. promeša i ostavi da se so i sirće dobro upiju. Mlade pečurke se očiste. SALATA OD M ATARA Omaga se ispere od peska. Za salatu se nabere mlado lišće navedenih bi^jkka. pa ga treba potopiti i ostaviti nekoliko časova u hladnoj čistoj vodi da bi se gorčina većim delom odstranila. Jelo se posoli i zakiseli po ukusu. Zatim se ocedi i začini uljem. list je gorak. Salata od rujnica (Lactarius deliciosus) može se spremati i bez kuvanja. operu se. a zatim začini sirćetom. Posle sušenja. Pre upotrebe treba ga preliti uljem. ukoliko ih ima. 2. pa staviti u ključalu vodu i kuvati oko 1 1/2 čas. 5. odstrane se drvenasti delovi. pa iseku na tanke rezance. odnosno pre upotrebe. stavi u ključalu vodu i kuva oko 10 minuta. Ulja se može dodati za vreme kuvanja zajedno sa sirćetom. VARIVO OD OMAGE 4. P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH B I L JA K A P R IO B A L S K O G P O D R U C jA 1. Jelo je GLAVO IKA ukusnije ako se zaprži. GOMOLJI BRDENA KUVANI Gomolje oprati. 208 . Obrano lišće matara sušiti 2— 3 dana da bi ispario jedan deo eteričnih ulja. 5. oguliti i još jednom oprati. odreže im se drška na 2—3 cm od šešira. iseku na male komade i MASLAČKA I DRUGIH kuvaju oko 30—45 minuta.

ČIŠĆEN JE RIBA 2. S A B IR A N JE M O R SK E SO LI NA TEREN U Za vreme letnjih meseci u zoni prskanja i prebacivanja morskih valova mogu se sabrati veće količine morske soli. VILINOG SITA. sem mleča i ikre koji se jedu (ikra mrene je otrovna). biljke se ocede. Zatim se ocedi. pa malo ostaviti da se so upije. Zatim je stavljati na »ražnjiće« od žice. RIBA N A ŽARU Sa riba se sastruže krljušt povlačenjem noža od repa ka glavi. TRATINČICE. koji se lako improvizuje od mrežaste žice. posle isparavanja. PR ŽEN A RIBA Ribu treba očistiti kako je nap209 . 3. Ribe čija je koža bez krljušti sastružu se od sluzi. Iznutrica se izbaci. ČIČKA. P R IP R E M A N JE J E L A OD R IB A 1. iseče na sitnije delove i stavi u ključalu vodu. U zimskim mesecima so se dobija isparavanjem morske vode u posudi na vatri. Posle 20 minuta kuvanja (starije biljke kuvaju se nešto duže). Očišćenu ribu posoliti iznutra i spolja. Riba se može lako i brzo ispeći i na rošitilju. VARIVO OD CIKORIJE. 191) i peći na žaru. takođe dobiti so. da bi se lakše očistila. MASLAČKA. metalnih šipki i sl. pazeći da se unutrašnji organi ne poseku. posole Bilje se dobro opere i potopi u i začine uljem. Posle čišćenja dobro je oprati. naročito unutar škrga. pogodnim štapom ili drškom od noža. ili zašiljenog drveta (sl. izbušenog lima. Ribu valja prethodno omamiti jakim udarcem u glavu. DIVLJEG RADIČA.PR IPR EM A N JE JE L A 6. SUŠAKA I DRUGIH GLAVOČIKA hladnu vodu na izvesno vreme da bi otpustilo gorčinu. Oštrim nožem se raspori od glave do kraja trbuha. U isto godišnje doba (leto) može se donošenjem većih količina morske vode u pukotine kamenja. koja se nakupija u pukotinama kamenja. vodeći pri tom računa da riba bude sa svih strana pečena.

210 . mesa i sl. Ražanj za pečenje ribe.PR IP R EM A N JE J E L A Sl. 191.

uvaljati u brašno i pržiti. glavu . kukuruzno brašno i dr. 4. 2. Posle kratkog kuvanja dodati zapršku. Ovako spremljena čorba od povrća biće ukusnija a glave bolje iskorišćene. Prevrtanje. ZM IJE Uz potrebnu opreznost. G M IZ A V A C A I IN S E K A T A zmije treba odmah odseći. Meso treba oprati.PR IPR EM A N JE JE L A red opisano. zavisno od datih mogućnosti. Mogu se i pohovati ili kuvati kao dodatak čorbama ili drugim jelima. Time je čišćenje zmije završeno. Kožu treba svući do čmara (anus) i na tom mestu odrezati zajedno sa utrobom koja povlačenjem kože sama ispada. pa oko vrata čvrsto vezati jedan kraj jačeg kanapa a drugi kraj vezati za drvo ili granu u visini prsa čoveka. Ako nema paradajza. Prilikom pripremanja ribe pečenjem ili prženjem dobro je da se glave odseku pa da se od njih i dodataka povrća ili testenine spremi posebna čorba. Zavrnutu kožu od vrata treba polako vući prema repu. posoliti i kuvati najviše 15 —20 minuta da se ne bi raspala. ribu sa svih strana dobro ispržiti. a krupna isečena u komade. Kožu oko vrata valja zavrnuti i povući ka repu. pa zatim peći ili pržiti. iseći na komade. Bat&ke valja oprati. Posle ubijanja udarcem ili ubodom noža u glavu. posoliti. pa staviti u dobro zagrejanu masnoću. ŽABE Za ishranu se upotrebljavaju zelene i sive žabe koje žive pored vode. Sitna riba se prži cela. Najjednostavniji način pripremanja riblje čorbe je sledeći. Koža se veoma lako svlači. odrezati je zajedno sa prstima i odbaciti. Postupak je u tome isti kao pri 211 1. uvaljati u pšenično iJi kukuruzno brašno. iseckanu lukovicu sremuša (luka) i malo začinskog bilja. treba odrezati noge (batake) na mestu gde se spajaju sa trupom. naliti po mogućnosti ukuvanim paradajzom i kuvati još oko 15 minuta. posoliti. P R IP R E M A N JE J E L A OD V O D O Z E M A C A . naročito kad se zmija guli odmah pošto se ubije. posoliti. svući kožu do prstiju (šapa). jer je trbušna duplja u zmija zatvorena samo kožom. K U V A N A R IB A Obično se spravljaju razne riblje čorbe (paprikaši) koje mogu biti glavno jelo ako se stavi veća količina ribe ili ukuvaju drugi dodaci. može se dodati i prethodno kuvana i oceđena testenina. U sud sa hladnom vodom staviti ribu isečenu na komade.

PUŽEVI Zivotinju treba ubiti udarcem ili ubodom noža u glavu. jer je tvrd. Prilikom odvajanja izvesna količina mesa ostaje na kostima. Zato je najbolje da se posle čišćenja i pranja cela zmija stavi u ključalu vodu i da se u njoj drži dok se meso ne počne odvajati. Meso se opere. a drugi za pogodno drvo ili granu. pa se uz pomoć oštrog noža odvaja od tela životinje. klinom i sl. Pu- 212 . a ostalo odbaciti. pa ih staviti na žar. GUŠTERI uzdužno po trbuhu do čmara. Iznutricu treba izvaditi. 192). Kožu treba obrezati odmah iza glave i na tom mestu vezad jedan kraj kanapa. zmiju treba izvaditi iz vode. posolid i jesti. meso pažljivo odvojiti i kosti baciti. Pošto je rep obrastao krljuštima i lako se kida. Rupice služe da kroz njih izlaze tečnost i sluz.. a zatim odseći šape sa prstima. pa je preporučljivije da se zmije pripreme pečenjem ili prženjem. J E L A OD O Č IŠ Ć E N IH P U Ž E V A najčešće se pripremaju. Ljušture puževa treba izbušiti na nekoliko mesta nožem. sem kičmenog stuba starijih zmija. odvojiti jestivi deo (stopala).PR IPR EM A N JE J E L A spremanju ribe. zatim ih izvadid iz ljušture. Ako se zmija priprema kuvanjem. Prevrtanjem puževe treba dobro ispeći sa svih strana. posoli i dalje se sa njim postupa kao kad se priprema riba. Koža se prilično lako odvaja sve do repa. pa to odbaciti. Od zareza oko vrata raseče se koža P U Ž E V I P E Č E N I N A ŽARU U L JU Š T U R A M A (kućicama). 4. Glava se odreže i odbaci i time je čišćenje završeno. Meso se iseče u komadiće i stavi u odgovarajuća jela. a od ove linije poprečno prema prednjim i zadnjim nogama (sl. 3. pri dužem kuvanju odvajaju se kosti rebara koje se izmešaju sa jelom. najlakše ga je oljuštid prstima uz pomoć noža. obrezati predeo čmara. Od dobro pržene zmije jede se sve. pa je uzimanje hrane otežano (kao u ribe kada se raskuva). Cim se primeti da se meso odvaja (proba se).

pa se ona polovina ljušture u kojoj je meso stavi na vrelu ploču. Operu se i stave u ključalu vodu da se prokuvaju oko 5 minuta. te se mora duže kuvati. skida se i rastvara oklop. Onda ga izvaditi i dobro oceđeno staviti u drugi sud gde se nalazi zagrejana masnoća. stavljanjem jako zagrejanog predmeta (može i komad žara) na oklop treba primorati životinju da pruži glavu. Od mesa kornjače pravi se i paprikaš na uobičajeni način. spremaju se na uobičajeni način od prethodno očišćenih i skuvanih.PR IPREM A N JE JE L A ževi se čiste na sledeći način. KORNJAČE 5. odvojiti iznutricu (poznaje se po zelenoj ili smeđoj boji) i sa ljušturom odbaciti. Zaklana kornjača (sa oklopom) stavi se na žar i pošto malo postoji. punjene paprike i sl. faširane šnicle. stopalo (mišić). posoli i pospe sitno iseckanim začinskim biljem. posoliti. naliti vodom u kojoj je ranije kuvano meso. dinstati. F A Š I R A N E Š N IC L E . a za pripremanje jela ostaviti tzv. Meso puževa je žilavo. i kuvati još oko 15 —20 minuta. paprikaš. U svaku školjku možemo staviti po nekoliko kapi ulja. Svaka školjka se Od kornjača se uglavnom spremaju čorbe. uz polagano okretanje. noge i rep. S A R M A I SL. noge i rep. kada je čorba gotova. staviti ga u sud. itd. pa samlevenih ili seckanih puževa. Posle desetak minuta školjke su pečene i mogu se jesti. pa se pristupi čiščenju. Dinstanje traje oko 15 minuta. Pre pečenja se gosole. P A P R IK A Š OD P U Z E V A praviti od očišćenih puževa na isti način kao i drugi paprikaš. Ovako očišćene puževe treba oprati i u nekoliko voda da se odstrani sluz. a telo izvadi napolje. roštilj ili na žar. Vrela voda se odlije i nalije čista i hladna. Nožićem puževe treba vaditi iz ljuštura. Od očišćenih puževa prave se ražnjići. Tada se provlačenjem kanapa lako glava izvuče iz oklopa. 213 . pa ih oštrom sekirom odseći. Po nekoliko komada očišćenih puževa nabode se na odgovarajuću žicu ili zašiljeno drvo. Pošto životinja ove delove tela uvlači u oklop. 6. Još lakše se može ovo učiniti ako se napravi omča od kanapa i stavi na glavu čim je životinja ispruži. Pošto se spolja dobro operu. a meso oprati i iseći na male komade. ŠKOLJKE (REČNE. kajmaka i sl. R A Ž N JIĆ I OD P U Ž E V A . naliti vodom i kuvati dok ne omekša. staviti sitno isečeno začinsko bilje ili druge začine. Treba odbaciti iznutricu. pomoću noža se otvore. Dobro je da se prethodno kuvaju dok ne omekšaju. P U N J E N E P A P R IK E . BARSKE) Treba uzeti za jelo samo cele i zatvorene školjke. Kornjači se najpre odseku glava. ili se stavi na roštilj i peče na žaru. Sada posuti brašnom pa kad ovo porumeni. Postupak je sledeći.

najekonomičnije je iskoristiti ih za začinjavanje jela.) Skoro svi glodari su veoma slični pa je i postupak u pripremanju jela od njih sličan.PR IPR EM A N JE JE L A 7. Pošto se u prirodi nalaze u relativno malim količinama. 8. takode. slepo kuče i df. odbacuje. pa se uz pomoć noža odvoji od tela i prevrnuta svlači do glave. životinju treba obesiti sa raširenim zadnjim nogama. Obreže se koža oko čmara. Glavu valja odrezati i baciti zajedno sa kožom i šapom. Prženim jajima mogu se posuti makarone. Dobiveno meso opere se i ostavi da se ocedi. Meso glodara priprema se za jelo na isd način kao meso domaćih životinja ili divljači. P R IP R E M A N JE J E L A OD G L O D A R A (puhavi. Pri pečenju na ražnju ili u šerpi ne mora se seći na komade. POTKORNI CRVI Pripremaju se kao mravlja jaja. Kada se prave faširane šnicle. Bojom i mirisom podsećaju na sveže čvarke. Ako je životinja živa. Zatim se pristupa guljenju kože. Najjednostavnija priprema je prženjem u ulju ili masti. pirinač. veverice. 214 . da bi se meso vezalo sa dodacima. jaja nabubre i postepeno dobijaju žutu boju. Pri prženju treba ih više puta promešad da ne bi zagorela. itd. Pošto se skine koža. raspori se stomak celom dužinom i izvadi iznutrica koia se. Mravlja jaja treba upotrebiti za ishranu samo u krajnjoj nu^di. 9. jer su mravi veoma korisne životinje i pod zaštitom su. SKAKAVCI Ulovljeni skakavci stave se u poklopljen sud sa malo ulja ili masti i prže se nekoliko minuta dok ne porumene. Načini se razrez na koži duž ivica buta od šapa do čmara na obe zadnje noge. Da bi se lakše gulila. M RAVLJA JA JA Jaja se očiste od mehaničke nečistoće. operu i dobro ocede od vode. dok se za pripremanje čorbi i sličnih jela lsece. tekunice. treba je omamiti udarcem po glavi i priklad da bi iskrvavila. Odmah pošto se stave u zagrejanu masnoću. začiniti čorbe. samelju se sveža zajedno sa dru- gim artiklima.

jer će u protivnom hranu zagorčiti. pa se na vreme prestaje sa šurenjem. Koža se razreže ivicom buta. Iznutrica se izvadi na taj način što se uzdužno proreže trbušna duplja. Kada se to čini sa životinjom položenom na zemlju. Ptice se mogu peći na ražnju. Meso divljači priprema se za jelo kao i meso domaćih životinja. Zatim se poprečno prereže trbuh odmah više čmara. Treba obratiti pažnju na to da se ptica ne drži suviše dugo u vreloj vodi. mogu se drad i na zemlji). Kada je ovo učinjeno. poprečno prereže koža i izvadi se voljka. a zatim ostala iznutrica. mogu se kuvati čorbe i stavljati u druga jela. napravi se i prorez kože duž trbuha. P R IP R E M A N JE J E L A OD D IV L JA C I Divljač. Ako su okolnosti takve da veterinarski ili sanitetski organ ne može da obavi pregled. pa se u nju dolije malo hladne vode da se ključanje prekine. Ipak je bolje da se izvesno vreme drži u »pacu« jer tada omekša i dobija bolji ukus. dinstati u posudi. sa donje strane. Sa jetre treba da se pažIjivo obreže i odbaci žuč u ptica koje žuč imaju. kao što se to čini sa živinom. Kada je sa ptice skinuto sve perje. Zatim se obreže koža oko čmara. prsne kosti i vrata. 193). preostale dlake se oprlje na otvorenoj vatri.PR IP REM A NJE J E L A P R IP R E M A N JE J E L A OD PTICA Perje se skine šurenjem zaklanih ili ubijenih ptica u vreloj vodi. a čmar se obreže i odbaci. Ako nema mogućnosti za šurenje. perje se skida čupanjem i na kraju se dlačice oprlje. pa se odvoji s jedne i druge strane. jer će se u protivnom skidati i koža zajedno sa perjem. treba se koristiti onim čega ima u prirodi. izvadi se iznutrica. Krzno (koža) skidaju se na taj način što se životinja prvo obesi za raširene zadnje noge (životinje. koža se pomoću noža i prstiju (palca) odvaja i svlači naniže. Kad se ptica očisti. mora se prethodno odrati. Prvo se na prelazu vrata u trup. Voda se zagreje do ključanja. i tu se obreže oko cevanice jedne i druge noge (sl. naročito kada su veće. Bubac se presecanjem otvori. Od iznutrice se jedu jetra i želudac (bubac). Zato odmah posle potapanja u vrelu vodu čupanjem se proba da li se perje lako skida. najbolje je da se iznutrica odbaci. izvadi kraj debelog creva (čmar) i mokraćni mehur. koja je pokrivena krznom. počev od čmara sve do ispod skočnog zgloba. Za pravljenje »paca«. izvadi joj se iznutrica. 215 . izbaci se sadržaj i skine se unutrašnja orožaia pokožica.

mlade izdanke čubra. oprati i sitno naseći lukovice sremuša. prethodno oprano i na veće delove isečeno meso. malo lista mečje šape preliti pripremljenim i ohlađenim »pacom« tako da bude potpuno preliveno. malo žilica kopitnjaka.PR IPREM A N JE J E L A a spravljati ga valja na sledeći način. zimi može i 3—4 dana pa i duže. korena divlje mrkve. — N ačin rasecanja kože divljači i drugog začinskog bilja ako ga u prirodi ima. mada se od istog mesa mogu spravljati i čorbe. Sada. Od bilja iz . 193. može i mladih izdanaka jelki (zimi). Na ovaj način spremljeno meso u »pacu« treba da stoji najmanje 24 časa na hladnom mestu. posoliti i kuvati. Očistiti. Kada je dodato bilje omekšalo. Jela na lovački način treba pripremiti ovako: meso se izvadi iz »paca« i dinsta sa puno safta dok ne omekša. musaka i druga jela na običan način. blago ga zakiseliti. paprikaši. 216 Posle odstojanog >^>aca« jelo se spravlja na lovački način. nekoliko bobica kleke. Sl. Pripremljeno začinsko bilje staviti u vodu.

drugom masnoćom. stavi u nju sitno tencije i prokuva. Dobro je da se komadi mesa posole se i stave na listovi mesa pre posipanja začinskim biljem premažu uljem ili čist žar. Meso se iseče na listove sa svih strana. zaviti P E C E N J E N A R A Ž N JIĆ U u glinu (blato) konzistencije tvrdog M E S A S A V IJE N O G U R O L . drvo i peći.čine komada (životinje) i jačine nim začinskim biljem. v . meso ne mora Veće komade mesa ili celu očišćenu pticu i manju očišćenu žida zagori. posole se i ostave u posudi u brašno i pržiti na vrelom ulju. Zatim ih uvaljati i mulja. Manji tankom žicom. a zatim se odnosno količine žara. stavi se u gotov sos. i staviti na ravnu podlogu da se vlasulje se pranjem očiste od peska ocede i prosuše. N A JJE D N O S T A V N IJI N AČIN P R IP R E M A N JA J E L A OD M ESA P E C E N J E N A Ž A R U . Izdinstano meso isečeno (ili mleveno) bilje iz paca. Meso je uvije u rolnu i veže kanapom ili pečeno kada omot od blata popuca. posoli i pospe sitno iseče. meso premazati masnoćom. . 217 1.PR IPR EM A N JE JE L A »paca« spravi se lovački sos: napra. rolne treba nabosti na žicu ili Posoljene sitne komade mesa treba ražnjiće i peći na žaru uz polagano nabosti na žicu ili tanje zašiljeno okretanje.testa. držeći iznad vatre uz polagano okretanje. Posle i —2 časa (šnicle). Posle pola časa treba ih dobro izmešati Odmah pošto se izvade iz mora.meso je pečeno. P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH Ž IV O T IN JA P R IO B A L S K O G PO D R U Č JA da otpuste stetne matenje..nalije pacom do potrebne konzisvi se zaprška. što zavisi od velinom). staviti na žar i pokriti žarom N U . Po mogućstvu. V LA SU LJE P R Ž EN E . votinju. P E C E N J E M E S A u i l o v a C i . pošto se posole. Napravljene p e C e n j e n a R A Ž N JIĆ U . „ . Ako G L IN I I D R U G O J Z E M L J I : se pažljivo postupa. izlupa se (može i kame.

životinje se izmešaju sa morskim algama i stave u obične pletene korpe ili sličnu ambalažu. 3. PRILJEPCI. Ovako kuvane školjke posle vađenja iz ljuštura mogu se odmah jesti. kućice). operu se u vodi. bez ikakvih štetnih posledica. pa se drže na zaklonjenom mestu u hladu. Ako se pripremaju druga jela. Sitni rakovi — ko^ice. KUVANI NANARI. školjke se ne moraju kuvad do kraja u Ijušturama. Ove životinje se mogu jesti presne u većim količinama. Navedene vrste mogu se za kraće vreme čuvati u živom stanju do upotrebe ili prilikom transporta. korpe se moraju povremeno kvasiti (svakih 8— 10 časova). VOLJCI I OSTALI PUŽEVI PRILJEPAKA. u običnoj ili morskoj vodL Zatim se bez posebnog čišćenja stave u ključalu slatku ili morsku vodu i kuvaju na jakoj vatri 5— 15 minuta. sa raznim dodacima. 218 Lignje se raspore.PR IPR EM A N JE J E L A 2. šiljatim nožem). izvadi im se kesica sa crnilom. Ukoliko se ne kuvaju u morskoj vodi. 6. a na slabijoj nešto duže. treba ih posoliti. kaša i sl. U tu svrhu. Pošto se skuvaju. ČU VAN JE ŽIViH N ANARA. RAKOVI MORSKI KUVANI Morski rakovi mogu se pripremati za jelo kao i potočni. 7. čorbi i drugih jela na uobičajeni način. preliju uljem i jedu sa salatom od divljeg luka. jed^ se i presni. iseku na komadiće i prže na vrelom ulju oko 15 minuta. LJUŠTURE I PRSTACI PRESNI Sve ove životinje mogu da se jedu presne. VOLJAKA I DRUGIH VODENIH PU ŽEVA Prikupljeni puževi operu se od peska i blata. Voda u kojoj su kuvane školjke može da • se upotrebi za kuvanje povrća. a zatim se intenzivnim pranjem odstrane pesak. . 5. kost i zubi. a Ijušture razbijene ili razdvojene iz kojih je prethodno odstranjena iii isprana paprena materija koja se nalazi u utrobi. s tim da voda za to vreme ključa. izvade se iz kućice (iglom. mulj i druga nečistoća. jer će se izvađeni mesnati delovi dokuvati kasnijim kuvanjem u jelu koje se priprema. Pripremljene školjke stave se u ključalu vodu i kuvaju 5— 10 minuta na jakoj vatri. i to priljepci odvojeni nekim oštrim predmetom od ljušture (ljuske. PRILJEPCI. Izvađeno meso puževa može da se upotrebi i za pripremanje paprikaša. matara ili drugog bilja. ŠKOLJKE MORSKE KUVANE Odbace se svi oštećeni i bolesni primerci. LIG N JE P R Ž EN E 4. Ukoliko je potrebno da se duže čuvaju.

sipe). ocediti i peći na žaru oko 20 minuta. crnilo i sipovinu (kost crvenkastonarandžastoj boji. SIPA — P EČ EN A I PR ŽEN A u ženki unutar oklopa. izvaditi komada. MORSKA JA JA PRESN A manju parčad 1 pržiti je na ulju. HOBOTNICA KUVANA Morska jaja vade se iz mora ronjenjem. Sasušena čajna sirovina stavi se u ključalu vodu. Šipak i drugi voćni plodovi kuvaju se do 10 minuta. simetrično raspoređeni duž režnjeva Sipu treba dobro oprati. 219 . Soljenje ulova ubiti i izudarati nekoliko nije potrebno jer trpovi sadrže puta o kamen da bi omekšala. Čaj od šipaka i voćnih plodova biće još bogatiji u vitaminu C ako se posle kuvanja ostavi da stoji 1/2 -1 čas. Oprati je u nekoliko voda. P R IP R E M A N JE Č A JE V A I V IT A M IN S K IH N A P IT A K A Č A JE V I. a onda skine sa vatre i procedi. pa ostavi da stoji 5— 10 minuta a zatim procedi. 8. Kuvati oko pola časa. Sveža čajna sirovina stavi se u vodu koja vri (ključa).n . Za prženje je treba iseći na 12. Trpove valja oprati. raspore se po sredini i jedu se njihovi jajnici u presnom stanju. dovoljno soli. rasporiti i Boje su narandžastocrvenkaste i dobro isprati da bi se odstranile intenzivnog mirisa na jod. sud se poklopi i skine sa vatre.PRIPREM A N JE JE L A čestice mulja. a potom Ježnici se prikupe sa stena ili posoliti i začiniti uljem. TRPOVI KUVANI mulja. a hobotnicu kuvati u vodi bez dodatka soli (ako se so doda pri kuva. pa tek onda ocedi. Iznutricu valja izvaditi i odbaciti. JEŽIN C I PRESNI nju meso hobotnice ostaje tvrdo). Kuvaju se u slatkoj ili morskoj vodi dok ne postanu Hobotnicu treba odmah posle meki (obično 2— 3 časa). kuva oko 5 minuta. Poznaju se po izrazito joj utrobu. Jajnici se nalaze samo 9. zatim simetrično građenih i ima ih 5 otvoriti sa donje strane. Pošto se dobro operu od 10. raspore se jakim udarcem noža po sredini i vrhom noža izvade jajnici i presni se jedu. kamenitog morskog dna. Za pripremanje čaja treba za 1 osobu oko 50 g sveže (zelene) ili 5— 10 g sušene čajne sirovine i 1/2 1 vode.

posle kuvanja čaj treba ostaviti da stoji duže (3—4 časa) dok šipak ne nabubri. Da bi se izbistrio. Bistar koncentrat zatim se upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa. Caj se zaslađuje šećerom. Sto duže čaj stoji neoceđen. Napitak se može čuvati 1 —2 dana. Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu dozu vitamina C. zagrejati da se belance zgruša. jer kasnije počinje da se smanjuje sadržaj vitamina u čaju usled razgrađivanja. to će više da sadrži vitamina C. Veoma bogad i dobri vitaminski napici mogu se pripremiti od iglica četinara. Ne preporučuje se da stoji duže od 1 časa. Ovako pripremljen koncentrat može da se čuva i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. ostave da stoje 1 —2 časa i onda ocede kroz čistu krpu (gazu i sl. Valja imati u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve. Iglice mladih izdanaka (letorasti). Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tako što se u jednoj istoj vodi ekstrahuje 3 partije iglica. 220 . Dovoljno je da se uzme 1 kafena kašičica dnevno ovog koncentrata da bi se obezbedile dnevne potrebe čoveka u vitaminu C. Ako se ne raspolaže nijednim sredstvom za zaslađivanje. Iglice se mogu isitniti u drvenom sudu (korito i sl. koja se dodaje čorbama ili jelima da bi se vitaminizirali vitaminom A.PRIPREM A N JE J E L A Prilikom pripremanja čaja od šipka na ovaj način. pretvoriti u homogenu masu.). Ovakvi koncentrat^ prave se od ekstrakta dobijenog 24-časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe. zatim čaj odliđ i piti kao napitak sa vitaminom C. a nabubreli šipak trljanjem kroz sito ili u nekom sudu. V IT A M IN S K I N A P IC I. stave se na 2— 3 minuta u ključalu vodu da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije. ohlađenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3—4 1 ekstrakta). Zatim se izvade. u dobro poklopljenom i tamnom sudu (zbog zaštite od svetlosti). marmeladom. esktrakt stavi u sud sa užim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa. lucerke i sl. breze. pa se ohladi. a zatim ostaviti da padne talog. otkinuti sa grančica. isitne i stave u sud sa 3 puta većom količinom hladne vode. a u mesnatom delu ostaje neiskorišćen karotin (provitamin A). Napitak se zasladi. mlevenjem i sl. pa bistru tečnost odliti ili procediti kroz platno. Zato. Pripremaju se od čajnih sirovina u vidu čajeva. saharinom i sl.) pomoću seckalice. dobro ga izmešati. voćnim sirupom. Spisak čajnih sirovina dat je u tabeli 1. korisno je piti i gorak čaj. pa nisu pogodne za pripremu vitaminskih napitaka. da bi se i on iskoristio. u čaj prelazi vitamin C.

pa se dodaju hlebnom testu kao i krompir. Leskove rese se prvo dobro prokuvaju. srČanik mali (27). za izradu hleba može da se upotrebi raženo. i). samelje i dodaje hlebnom testu. raženo ili voda i zamesi testo. Presan dremovac se ne sme jesti jer je otrovan. dremovac (180) — lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu.PR IPR EM A N JE J E L A P R IP R E M A N JE H L E B A U nedostatku dovoljne količine pšeničnog brašna. Brezova kora — suši se. pa se osušene mrve ili melju i dodaju hlebnom testu. tab. Kukuruzno brašno se prethodno popari tako što se ključala voda postepeno sipa u brašno uz intenzivno mešanje. mekinje. divlje kruške. brekinje (87) — zreo plod se melje i dodaje hlebnom testu. Mukinje (88). kuvani ili sušeni samelju se i dodaju brašnu. suši. pa dodaje brašnu. kaćun (184) — krtolice se prokuvaju i samelju (izgnječe). žuti lokvanj (52) — koren i podanak. a u slučaju oskudice i više. noćurak (101). srčak (150) — koren se vadi. Hrastov žir se oljušti i dobijeno jezgro poduže se kuva u većoj količini vode. suši se i melje. Srazmera meječmeno brašno dolije se posoljena šanja iznosi 100:55—60. Islandski lišaj — suši se. samelje i dodaje hlebnom testu. Bujad (3) — podanak se vadi u jesen ili krajem zime. repušina (151 — 154). Krompir se prethodno skuva. mala turica (33) — seme se melje i dodaje brašnu. ječmeno i kukuruzno brašno. morgruša (54). Lokvanj (51). melje i dodaje hlebnom testu. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorčina. procede i suše. Zlatan (177). žir. Raženo i ječmeno brašno obično se dodaju pšeničnom brašnu pre izrade hleba. koja se dodaje pri izradi hlebnog testa. mečja šapa (105). Skuvan žir se sitno izdrobi i meša sa hlebnim testom. Blitva morska divlja (42). što zavisi 221 . zlatan i druge hlebne sirovine (v. Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10% ovih hlebnih sirovina. Divlja kruška se sasuši. očisti i mlevenjem (drobljenjem) se od njega napravi kaša. krompir. Čapljan (162). P R IP R E M A N JE PO G A Č E U prosejano pešnično. Popareno kukuruzno brašno dodaje se pri izradi hlebnog testa. vodena bokvica (155). samelje i meša sa hlebnim testom. Vijušac (29) pepeljuga (31).

Dobija se od gljiva koje improvizacije. Tako dobijen trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali. 195). 194. 1^94). Kao Sl. Posle dužeg iskuvavanja. PRIPREM ANJE VATR E Pored uobičajenih sredstava. šljive. duda. Čim se primeti dim. itd. hrasta. Sočivo se postavlja tako da se zapaljivi materijal nađe u »žiži« sunčanih zrakova. pa se pogača viljuškom ili šiljatim drvcetom. Ucaranjem jednog o drugo proizvoce se iskre (varnice) koje se uprave na zapaljiv materijal (sl. rastu na stablima bukve. — Paljenje vatre pomoću kresiva . Kresivo. pa odmah poSl. Sastoji se od maajeg komada čelika i kremena. znači da je došlo do paljenja. Umesto truda može da posluži i dobro sasušena mahovina.PR IP R EM A N JE J E L A od vrste i kvaliteta brašna. Umešeno testo u peć gornja površina se izbode stoji 15 — 30 minuta. Pri izvadi ostavi da stoji još oko 15 zamesivanju treba dodati malo kva. Vatra može da se zapali propuštanjem sunčanih zraka kroz sočivo od dogleda. P R IP R E M A N JE V A T R E I O G N JIŠ T A (L O Ž IŠT A ) 1. gljiva se suši i dobro istuče. Pre stavljanja sca. (sl. ako ga ima. treba je što bolje osušiti i istući. Ako nema mogućnosti da se gljiva kuva. — Paljenje vatre pomoću sunčevih zraka i sočiva Sunčani zraci.i peče 45 — 50 minuta. 195. Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo. baterijske lampe i dr. za materijal za paljenje najbolji je paijenje vatre se upotrebljavaju i »trud«.

196-a). pravcu vetra. ili se mogu nap. lako zapaljivog materijala vatru konzerve čiji se zidovi izbuše (sl. slame. Ložište se okrene tako da vetar pojačava vatru. Važno je da dno kazana od dna ložišta bude udaljeno oko 35 cm. se može obezbediti »luč« od borovog drveta (tanke cepke bogate smolom). u osi ložišta (na suprotnom delu). a) Jednostavne improvizacije ognjišta Ložište se može improvizovati na razne načine.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N Jl S T A moću suvog iverja. Za improvizaciju ognjišta mogu da posluže: nekoliko kamenova i metalna ploča (sl. koji se produžuje u dimnjak izrađen od busenja ili kamena pomešanog sa glinom. 197). i na njega se stavi kazan. ili se obloži busenom. nasip i sl. a dim odnosi na suprotnu stranu od ljudi i objekata. dve grane od kojih jedna služi da se na nju okači posuda a druga u vidu raklji za podupiranje prve grane (sl.^ k o imlčželezimprovizovati i od benzinskog bu. 198) može se iznad vatre može upotrebiti manja grana (sL 196-d). Otvor ložišta treba da bude u. tada se dve-tri uporedo reta (sl. 2 kamena i gvozdene šipke nameštene u vidu roštilja (sl. Za odvod dima. 196-c). Zatim se iskopa odnosno useče u nagib mesto za ognjište u vidu tri četvrtine kruga (sl. Valja voditi računa o merama za sprečavanje požara. kako se vidi na slici 196. 196-b). 223 . kako bi se toplota maksimalno koristila. 2. iskopa se u zemlji kosi dimni kanal. Na dnu ognjišta napravi se od kamena ili cigle kružno ložište. tronožac od tri grane. to se na površini zemlje (gde gornji deo kazana w ifea da viri najmanje za 10 cm) ovaj otvor između iskopa ognjišta i samog kazana pojača ilovačom pomešanom sa sitnim kamenom. 196-e). pa na njih porcije. visoko 24— 35 cm. Za izradu ovakvog ognjišta bira se prvenstveno neki nagib. Ognjište se može različito izgrad iti. jer se tada najbolje zagreva. treba postepeno pojačavati. Kako se ognjište kružno kopa za 7—8 cm većeg promera.nih šipki. šušnja i raviti mangale od prazne kutije za dr. POLJSKA OGNJIŠTA ZA K U VANJE JE L A Za ložište treba naći ocedno eventualno nagnuto mesto. da se toplota iz ognjišta ne bi gubila pored kazana. neće biti velikih teškoća b) Poluukopano prosto ognjište za jedan kazan oko pripremanja vatre.stavljaju na rov. Ložište treba da bude što više zatvoreno. Ako 196. c) Ognjište za porcije s tim da se za vešanje posude Ovo ognjište (sl. nego što je kazan.0.

196. c) od grane i raklji. f) u vidu mangala od kutije konzerve 224 .P R IP R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A d . b) od dva kamena i gvozdenih šipki.1] Sl.— deba. — Im provizovana ognjiSta: a) od plehane ploče i kamenja. d) u vidu tronošca sa kukom napravljenom od grane za vešanje suda. e) od benzinskog bureta.

197. III — pogled sa prednje strane 225 .P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A I II Sl. II — presek po dužini. — Poluukopano ognjište za jedan kazan: I — pogled odozgo.

pa se u tom krugu 226 .4 m. 199). u iskop ložišta zemljom.5 m. Visina peći je 1. mogu da se stave cigle ili kameri prečnik (spbljašnji)^ donjeg obima je 1. Pod peći izraduje se od cigle i 3. POLJSKE H L E B N E PEĆI gline na taj način što se na izniveliKonusna peć (sl. a unutrašnji prečnik a na njih porcije. l/raduje sanom mestu istrasira krug poluse od kolja i gline pomcšane sa prečnika 85 cm. poda peći je 1.7 m.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A Ako šipki nema.

199. — K o n u sn a h leb n a peć 227 .P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A Sl.

. zatim se preko toga poređaju cigle ili sloj gline od 7—8 cm i glina dobro nabije. pa unutrašnjost naspe šljunkom. Za vreme pečenja ova se rupa zatvara drvenim čepom ili busenom. Nastale pukotine zamažu se glinom. Peć od buradi (sl. Na srednjem delu kapka ostavljaju se mala vrata — mali otvor dimenzije 25x25 cm. Ovaj se otvor pojačava prućem. temenu svoda. a zatim preko ovog izradi pećni pod od nabijene ilovače. Redove valjaka treba dobro povezati pomoću pruća. U ovih 17 tačaka pobode se 17 kolaca zaoštrenim vrhovima koso u zemlju tako da se ukrštaju nad centrom kruga. pa se on premazuje glinom kao i cela peć.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A iskopa zemlja za 10 cm i ovo udubljenje popuni prvo peskom u visini od 2—3 cm. a i kasnije pri prečenju hleba. pa se obim kruga podeli na 17 delova od po 25 cm. soli i pepelom. Unutrašnjost bureta se oblepi glinom izmešanom sa zemljom. Ovim valjcima oblaže se drveni skelet. Da bi glinaf m ogla. Od gline i zemlje sa kojima se pomeša malo sitne slame prave se valjci 40—60 cm dužine i debljine 10— 15 cm. s tim da se prvi (donji) red ukopa za 3 — 5 cm u zemlju. Pošto pri sušenju i zagrevanju peći izgori vrh. Otvor se pri zagrevanju. Za otvor (vrata) ostavlja se rupa 25 cm širine i 25 cm visine. Služe da se povremenim otvaranjem izbaci dim iz peći ili ispusti suvišna toplota pri pečenju. Na gornjoj strani bureta. dužina i debljina valjka treba da je sve manja. na međusobnom rastojanju od 30 do 40 cm i na visini od zemlje za 30 cm. a u jednom pečenju najviše do 40 hlebova. da se oblepi. kako ga ne bi zatrpali valjci od gline. Pri slaganju valja voditi računa o tome da se pokriju zazori između redova. Pri pečenju hleba ovaj se otvor zatvori opekom. Zagrevanje traje 3 — 3. to se glinenim vencima napravi otvor od 5 do 7 cm i preko ovoga stavi kutija od konzerve ili slično. Izrađuje se od većeg drvenog bureta sa gvozdenim obručima na taj način što se bure svojom dužinom ukopa dopola u zemlju. Ove se rupe zatvaraju drve2 28 nim čepovima namazanim glinom ili busenom. Suši se pažljivo oko 8 časova. Može se praviti peć i manjeg kapaciteta.5 m. Sto se zidanje izvodi bliže vrhu. Celo peći zatvara se drvenim kapkom. a na visini od 1. pa ovo služi kao dimnjak. grethodno se narežu duge bureta. i tu se žicom povežu. Po završenom zidanju cela se peć spolja i iznutra dobro omaže ilovačom. zatvara kapkom napravljenim od dasaka ili pruća i namazanim glinom i slamom. Peć se spolja i iznutra izmaže slojem gline od 10 do 15 cm. Na izgrađenom podu trasira se novi krug poluprečnika 70 cm.5 časa. kamenom ili zamaže ilovačom. provrti se rupa koja služi kao dimnjak. Za regulisanje toplote i izlaz dima pri zagrevanju na suprotnoj strani od otvora — vrata ostavljaju se dve okrugle rupe prečnika 10 cm. Ispred jame kopa se jama za umetače. Broj peciva iznosi 6—8. 200).

201). 203). Prvo re~ dovno zagrevanje peći traje 2— 3 časa. Za sušenje peći potrebno je 6—7 časova. koja je na oko 15 cm ispod gornje ivice proširena da bi se moglo postaviti pruće za vešanje ili stavljanje na- . Kanal ne sme da bude kratak da ne bi suviše topao 2 29 1. Na ulazu u kanal loži se vatra i kroz njega se dim i topao vazduh odvode u jamu — sušnicu. Preko cele peći nabaca se sloj zemlje i blago nabije. Za umetače hleba izraduju se jame. vratanca se uglave u prednju stranu kapka i zamažu ilovačom. koja se izrađuje na sledeći način. P R IP R E M A N JE SU ŠN ICE Za konzervisanje namirnica toplim vazduhom ili dimom mogu se. 202). mirnica koje se suše. primenjivati improvizovane sušnice i prenosne sušnice na sklapanje. a pukotine koje nastaju odmah zamazati. Kanal treba da je oko 25 cm dubok. može se izraditi i u vidu jame iskopane u zemlji (sl. Jama se odozgo pokriva granjem. Za svako dalje zagrevanje pri neprekidnom radu potrebno je najmanje po 2 časa. IM PROVIZO^ANE SUŠNICE Najprostiji tip sušnice je u obliku tronošca od granja (sl. pored stalnih sušnica. Mora se sušid oprezno. Ova jama se spoji sa površinom zemlje jednim horizontalnim pokrivenim kanalom koji polazi od dna jame. Dnevni kapacitet peći je 6—7 peciva.3 m dugačak.P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI Š T A <L koja se zatvaraju posebno izrađenim vratancima od dasaka (i ova se dobro premažu glinom). Od ovih improvizacija bolja je sušnica napravljena u nagibu ili useku terena (sl. 20 cm širok i 1. Prvo se iskopa jama veličine oko 1 m3 ( 1 X 1 X 1 m). Za vreme pečenja hleba.

P R I P R E M A N J E SUŠNICA .

P R I P R E M A N J E SUŠNICA Dl. 203. 204. — Sušnica iskopana* u nagibli terena Sl. — S a n d u k — su šn ica .

ribe. kojim se suši. a još je bolje da se stavi na jamu spojenu kanalom sa ložištem. pravilnim loženjem i dovoljnom dužinom kanala čiji zidovi inače upijaju izvesnu količinu dima. Prednja stranica služi kao vrata. Sa unutrašnje strane sanduka (bureta) zakuca se nekoliko letvica jedna iznad druge. 206). Ima 4 stranice meso u sitnim komadima. podizanjem i spuštanjem poklopca ili većim i manjim pokrivanjem donje limene ploče. koja stbji na ložištu. gljiva i bilja. 205). Jama se pokriva granjem. SK LAPAN JE Ovom sušnicom može se sušiti: Pravi se od lima. Sanduk (bure) ima poklopac da bi se od kiše zaštitio materijal koji se suši. Ako se želi da se suši dimom. koja se otvaraju kad se u sušnicu stavljaju ili iz nje vade lese. Meso koje se suši treba da je udaljeno oko 1 m od dna jame i oko 2 m od vatre. Lese se izrađuju od mrežaste žice stavljene u ramove od lima. Pri sušenju gljiva i bilja treba voditi računa o tome da bude što manje dima. Sušnica se stavlja na limenu ploču. već direktno na ložište.P R I P R E M A N J E SUŠNICA vazduh ili dim dopirao do materijala koji se suši. gaze ili žice. Bočne strane pri dnu i u gornjem delu treba da imaju otvore. Kao zaštita od kiše služi poklopac od lima. voćni 2 32 . 204) i koji su stavljeni na jamu iskopanu u zemlji i spojenu pokrivenim kanalom sa ložištem. Pokretna sušnica može da se improvizuje i od benzinske buradi (sl. koji se postavi tako da stoji pod nagibom. kao što je to slučaj kod improvizovane sušnice (sl. Na dvema bočnim stranicama naprave se od lima ili ugaonog gvožđa ležišta na kojima stoje lese. kamenja ili busenja u visini od oko 30 cm. koje se stavljaju na lese ispletene od pruća ili napravljene od letvica. Na kamenitom terenu jama na koju se stavlja sanduk i kanal mogu da se naprave od kamenja i zemlje. sušnica se ne stavlja na limenu ploču. Temperatura vazduha. Lese se stavljaju na vešalice. koja je veća od njene osnove i stoji na ložištu improvizovanom od kamenja ili ukopavanjem u zemlju. tako da se može sklopiti prilikom prenošenja (sl. preko koje se vazduh greje pomoću pokretne ploče od azbesta ili nekog drugog materijala koji je slab toplonoša. N A 204). međusobno spojene šarkama. koji omogućuju strujanje vazduha. SUŠNICA PRENOSNA. Vešalice se prave od grana. U ovoj sušnici mogu se sušiti toplim vazduhom i gljive i biljke. Materijal se suši strujom toplog vazduha. i brzina njegovog strujanja mogu se regulisati jačinom vatre. Ove sušnice služe za sušenje mesa. koje služe kao ležište za vešalice ili lese postavljene u nekoliko spratova. Ovo se postiže upotrebom suvog ogreva. kojima su izbijena oba dna (sl. metalne mreže. Sušnica se može brzo improvizovati od sanduka ili bureta. Oko ivica jame podigne se još zid od zemlje. 2.

206.P R I P R E M A N J E SUSNICA Sl. 205. — Sušnica prenosna na sklapanje Sl. — S u šn ic a od b e n z in sk e b u rad i 2 33 .

Orijentaciono. treba da se kreće oko 60°C. krtole i drugi delovi jestivog bilja. jer se artikli postepeno izlažu sve većoj toploti (u donjem delu sušnice je veća temperatura vazduha nego u gornjem). s tim da se lese sa novim materijalom stavljaju prvo gore. korenje.P R I P R E M A N J E SUŠNICA plodovi. . Materijal za sušenje stavlja se u tankom sloju na lese (žičane uloške). tako da pri kraju sušenja stoje na najnižem ležištu. pa po meri sušenja povremeno spuštaju na sledeća donja ležišta. Tako se obezbeđuje ravnomernije i kvalitetnije sušenje. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se suši. gljive.

Samokišeljenje bilja. osobito čajne. Ako situacija zahteva brzo sušenje. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti. treba se pridržavati sledećih pravila: — brati suvo i čisto mlado lišće jestivih biljaka. u tankom sloju. s tim što ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. jer će cela masa poprimiti taj miris i ukus. pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. da bi se vazduh što potpunije istisnuo. plodovi) razre2ati po dužini na dva dela ili na više delova. Dobro je da se kaca pokrije polivinilskom folijom. sušiti na suncu. što /avisi od načina sušenja i vrste bilja. Cele biljke ili njihove jestive delove treba očistiti i. Bilje je potpuno osušeno kad se može lomid i mrviti. Zavisno od smeštaja i temperaturnih uslova. jer je i to bolje nego da hrana propadne. Delove koji su deblji (korenje. Treba ih sušiti na suvom i promajnom mestu. soliđ svaki posebno i dobro nabijati drvenim maljem da bi bilje pustilo sok i cfa bi se istisnuo vazduh i stvorili povoljni uslovi za vrenje. jer se dobija ukusniji proizvod. oprati. Nabrano bilje treba staviti u drvenu. Sušeno bilje priprema se za jelo kao i sveže. Bubrenje traje dva časa i više. jer sunčana svetlost razara vitamine. Da bi se dobio što bolji i što ukusniji proizvod. Najbolje je da se na ovaj način konzerviše mešavina od nekoliko vrsta divljeg hilja. — izbegavati veće količine suviše aromatičnih biljaka sa neuobičajenim mirisom. ako su prljavi. platnom ili sličnim prekrivačem i da se on veže oko kace da bi se bilje zaštitilo od insekata i padavina. platno. stabljike. daske. čisto kamenje i sl. Zatim se stavi sledeći sloj bilja i tako dok se kaca ne napuni. na hartiju. Stavljati sloj po sloj. Biljke. mogu se vezati u snopiće i sušiti obešene o drvo ili ispod nadstrešnice. KO N ZERVISAN JE H R AN E D I V L JE B I L J E Sušenje bilja. dobro opranu kacu. a ne samo od jedne vrste.V II. Takvo bilje stavi se u vreće od materijala koji propušta vazduh i čuva na suvom i dobro vetrenom mestu. divlje bilje se ukiseli za 10— 20 dana. . — nabiti slojeve što bolje. Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na njega se stavi poveći opran kamen. u hladovini.

a u starijih. Svući i pokožicu sa vrsta u kojih je to potrebno. ali treba paziti da se pri tom izlažu samo toplom vazduhu. Pre upotrebe treba ih potopiti u vodu da nabubre. Gljive se najbrže suše u sušnicama. čuvale i transportovale. Potom ih treba ohladiti i. Gljive treba iseći na kriške debljine do 0. Osušene gljive stavljaju se u korpe. Mogu da se stave i na lese ili da se nanižu na kanap. pa se čuvaju na provetrenom i suvom mestu. računajući po 12 g soli i 5 g sirćetne ili limunske kiseline na 1 1 vode. jer se sve vrste ne suše istom brzinom. Od mladih gljiva sušiti i drške.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E — so dodavati u količini od — nabijeno bilje dobro pokriti oko 2% u odnosu na količinu i pritisnuti teretom (kamen i sl. Mlade gljive mogu da seiseku sa plodnicom (sloj ispod šešira). a ne i dimu. kod kojih je inače samo meso još sveže i sočno. ‘ U međuvremenu spremi se razblaženo sirće kao za salatu. G L JIV E Sušenje gljiva. Gljive treba neposredno posle branja očistiti od zemlje i odbaciti oštećene delove. Bubrenje traje nekoliko časova. isprati od sluzi hladnom vodom. pa Se poređaju . oprati i ocediti. Ovako spremljene gljive mogu se održati godinu dana ako se čuvaju na prohladnom mestu. Najbolje je da ostanu u vodi preko cele noći. Staviti ih u sud sa vodom kojoj su prethodno dodati so i kiselina. Ako su krupne. plodnicu treba odvojiti i baciti. 23 6 suve gljive se mogu isitniti u prah. bilja koje se kiseli. Treba ih sušiti prvenstveno što jačem suncu. Zatim se ostave da se ohlade. Gljive u prahu.). kome se doda manja količina isečenog luka (ako ga ima) ili začinskog bilja. naročito ako su isitnjene razne vrste gljiva. U slučaju da se ne mogu obezbediti odgovarajući temperaturni uslovi za čuvanje. sigurnije je da se gljive . Prokuvane i oprane gljive stave se u tako pripremljeno sirće i prokuvaju još 10— 15 minuta.u tegle i preliju presolcem (tečnost u kojoj su kuvane) tako da: ih potpuno prekrije i spreči njihovo sušenje i kvarenje. Prokuvane gljive treba da su dovoljno meke. sanduke. valja ih iseći na manje delove. vreće od poroznog materijala i sl. koji odlično služi kao hranljivi i aromatični dodatak čorbama. pa onda spremati za jelo na isti način kao i sveže gljive. a u starijih ih odbaciti. Svaka vrsta gljiva suši se posebno.5 cm. Prokuvati ih tako da tečnost ključa 2— 3 minuta. Marinirane gljive. Isečene kriške rasprostru seu jednom sloju. Da bi sje lakše pakovale. ali da se ne raspadaju.. Mladei neoštećene gljive treba očistiti. po potrebi.

ljenjem u pušnicama. biberom i sl. alevom papri. meso se iseče na tanke listove salamurenje (usoljavanje). i obesi se na dobro vetrenom žine od 0.2—3 dana. iz njega izvuče. liko časova da omekša i da se so Izuzetno se dimi samo 24 časa. pa sudovi pove- žu pergament-papirom i stave u kazan sa vodom i prokuvaju radi sterilizacije. prethodno izloži dejstvu dima. Meso se čuvanje.red mesa *pospe se slojem iser~ne murenje i sušenje u dimu. opere i ostavi da stoji u vodi neko. Dobro je da se na površinu tečnosti sipa malo jestivog ulja pre nego što se tegle zatvore. Zbog opasnosti madi budu što tanji./> Sušenje osoljene ribe. Što je dimljenje duže. Svaki kad situacija ne omogućava sala. Bolji i brži slučaju ovako posoljeno meso moefekt daje ovakav način sušenja že da se stavi u dim već posle ako se meso bar nekoliko časova 24 časa.prevrtad bar jednom.lukovice sremuša. znatno se sma. sigurnije i trajnije konzerviše dimOdvoje se sve kosd i krvavi de. manjih količina mesa za kraće Sušenje mesa u dimu. ili^fi drvenu kacu ili sličan sud. j njem mesa isitnjenim lukovicama ovako usoljeno meso stavrda sto/ sremuša. koji ide pored same kičme 237 . uz prethodno lovi. Za to vreme treba ga kom. RIBE .trajnost sušenog mesa je veća. debljine do 2 cm. Svaki komad od muva meso treba ovako sušiti se natrlja kuhinjskom solju i složi samo u periodu kad ih nema.0 kg tako da komestu da se osuši. Meso se iseče u komade teutrlja. Riba otvori sa leđne strane ■đubokim se očisti od krljušti i peraja. Dimljenje treba da traje bar Pre upotrebe osušeno meso se 2—3 dana.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E posle prvog kuvanja i pranja u hladnoj vodi stave u tegle ili druge sudove za konzervisanje. pa se rezom. U hitnom njuje navala muva. posoli sa obe Odvoje se sve kosti i krvavi destrane kuhinjskom solju. ako ga ima. preliju razblaženim sirćetom koje je prethodno prokuvano sa lukom ili začinskim biljem. Jelo spremano sa ali takvo meso sposobno je samo ovakvim sušenim mesom ne treba za transport i kratko čuvanje (4— 5 dana). MESO Sušenje mesa na vazduhu je soliti pre nego što mu se ukus pronajprostiji način za konzervisanje veri. Oblaga. čubrom. koja se lovi.5 do 1.

Sl. pa se riba opere i dobro ocedi. Izbace se iznutrica. H O BO TN IC E. 238 . mestu u hladu ili poviše ložišta i suši. Sušenje ribe u dimu. i suši na suvom i vetro- vitom mestu u hladu 7— 20 dana. Pre upotrebe suva riba se opere i potopi u hladnu vodu na nekoliko časova da bi se izvukla so i riba omekšala. Morska Posle toga obesi se na vetrovitom riba očiščena na opisani način može se konzervisati nesoljena. zatim se obilno posoli. s tim da se duže drži u morskoj vodi. 207. spolja i iznutra.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E od glave do repa. Riba se očisti i pripremkna jedan od navedenih načina. SIPE Konzervišu se sušenjem bez soljenja kao i morska riba. zavisno od vremenskih prilika. a zatim se suši na dimu kao meso. L IG N JI. tako da se dobiju dve polovine spojene na trbušnoj strani (sl. — Sušenje riba na vazduhu Sušenje nesoljene ribe. 207). Zatim se suši na vetrovitom i sunčanom mestu dok voda ne ispari i ne obrazuje se suva spoljašnja korica. škrge i oči.

dodaju se začini (iseku se lukovice sremuša. Puževe sa razbijenim kućicama ne treba konzervisati na ovaj način. U sušnipi ih treba sušid 24 a na vazduhu najmanje 48 časova. borovih iglica ili humusa. pa se Soljenje nije potrebno. Osušene puževe valja staviti u ambalažu koja propušta vazduh i čuvati ih na dobro vetrenom mestu. očiste i iznutra isperu. puževi ostave da se ohlade. Voda se odlije. Sušenje puževa. U hladu i na vlažnom mestu. Posle salamurenja mogu se konzervisađ i dimljenjem kao meso. pa staviti u ključalu vodu i kuvati 10— 15 minuta.). izmešaju i drže u salamuri 24—48 časova. izdanci čubra i dr. jer meso puževa pušta sopstvene sokove. Ovako konzervisani puževi mogu se čuvati nekoliko meseci. pa onda živi puževi. Vodu ne treba dolivati. Puževe sa Ijušturama treba dobro oprati. pa se rupa zatrpa zemljom. raspore na nekoliko ilinavetrovitomm estuuhladovini. posole dodavanjem 3% soli. nanižu na konopac i suše na dimu PUŽEVI Konzervisanje živih puževa. . Pošto se izvade iz salamure. koje nije podvodno iskopa se jama i u nju prvo stavi debeo sloj isitnjenog lišća. ćeni i oprani puževi se ocede.K O N Z E R V IS A N JE H R A N E TRPOVI Operu se. Pre upotrebe potope se na nekoliko časova u hladnu vodu. Ovako očišstave u sud za salamurenje. delova. ocede se i u tankom sloju rašire na lesama od pruća ili žice i suše u sušnici ili na hladovitom i dobro vetrenom mestu. a stopalo (meso) opere u nekoliko voda da bi se sluz potpuno skinula. Pokriju se slojem lišća ili iglica i navlaže. zatim se izvade nožem ili nekim šiljatim predmetom iz ljušture. bobice kieke. Iznutrica (crevo) se odbaci.

otežano disanje.V III. trovanje može da izazove pokvarena ili zatrovana hrana bilo kog porekla. bolni grčevi mišića. krvavo-sluzavi prolivi. Zelena pupavka ( Amanita phalloides) 6—30 prosek 12 časova gljive Što hitnije tražiti medicinsku po-^ mod. neophodno je da se poznaju glavni znaci trovanja i mere pomoći. Otrov se ne može uništiti kuvanjem Razvoj trovanja spor. može da nastane trovanje. trovanja se mogu lako izbeći. povraćanje. ako bi se zabunom dogodilo da se pojede otrovna i škodljiva hrana biljnog ili životinjskog porekla. Kasnije katkad žutica. Prvo jaki bolovi u trbuhu. PRVA POMOĆ PRI TROVANJU DIVLJIM BILJKAM A I ŽIVOTINJAM A Prilikom upotrebe divljih biljaka i životinja za ishranu. na prvom mestu otrovne gljive. TRO VAN JE DIVLJIM BILJKAMA O D jE LA D O P R V IH Z N A K O V A T R O V A N JA N A M IR N IC A SIR O V IN A Z N A C J T R O V A N JA VREME P R V A POM OĆ P O S E B N E MERE P R ED O H R A N E ' 1 / | 3 4 t 5 ► 1. Osim toga. Ako se u potpunosti poštuju uputstva o načinu prikupljanja i pripremanja jestivog divljeg bilja i divljih životinja. O t r o v n e Smrtonosne gljive: 1. mokrenje krvi. 240 . muka. Dotle kao pri trovanju pokvarenom hranom Paziti prilikom prikupljanja i odabiranja gljiva. Ipak. Uzrok trovanja najčešće može da bude divlja biljna hrana.

Poremećaji disanja. povraćanje. proiivi. ispiranje želuca Otrov se može uništiti pečenjem. sušenjem. 1. Posle 1 —2 dana ozdravljenje. Bela pupavka ( Amanita verna) - 3 ukočenost. Jedna vrsta pijanstva. Panterovka (A . Smrčci ( Morchella) ' z. glavoboija. Smrt posle 2 do 8 dana u 50—100% slučajeva 4 (sredstva za čišćenje. iii se ukloni bacanjem vode posle kuvanja 24 I . Kasnije ponekad žutica. pomahnitalost. bunilo. utučenost. rada srca. U težim slučajevima potrebna medicinska pomoć Iste kao za smrtonosne gljive Manje opasne otrovne gljive: 1. nesvesni napadi besa i srdžbe. pojačano lučenje pljuvačke i znoja. povraćanje. Smrtnost može da dostigne i do 24% Sredstva za čišćenje: ricinus. ponekad prolivi. Gjromirta) 1 —10.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U l z. Smrtnost u 2% šlučajeva Izazvati povraćanje draženjem resice. Muhara (Amanita muscaria) 2. prosek časova 5 Početak nagao: bolovi u trbuhu. topli napici. 5 Gljive koje su ređe smrtonosne. Temperatura tela normalna. gorka so i dr. mokrenja. pantberina) 1/2 do 2 časa Početak nagao: bolovi u trbuhu. Svest očuvana do smrti. Neodređeni grčeviti pokreti. muka. Životinjski ugalj i bela glina. Izazivanje povraćanja. crna kafa i dr). Prema mogućstvu i potrebi. Sredstva za čišćenje: gorka so. ispiranje želuca tek posie povraćanja. Hrčci ( Helvella. nemir. grčevi. životinjski ugalj. gubitak svesti. bunilo. Temperatura tela normaina.

Obratiti pažnju na to da se obrani plodovi ne zamene sa trešnjama i sličnim jestivim plodovima. povraćanje i opšta klonulost. suvoćom u ustima. Sumporača (Hjpboloma fasciculare) Nagao početak sa znacima nadražaja i zapaIjenja u želucu i u crevima. Smrtni slučajevi su izuzetni I sto Obratiti pažnju na opšte mere predohrane i pravila o branju i spremanju gljiva 2. O t r o v n o 1. muka. Tatula ( Datura stramonium) z.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 5-rr-^pž Gljive hadražajnog minuta do dejstva i 2 časa nepđjatnog ukusa: 1. gorka so. naročito paziti da to ne učine deca Početak nagao sa osećanjem žeđi. Sredstva zfl čišćenje: ricinus. bolovi u trbuhu.) 3. nemirom i strahom. U težim slučajevima poremećaji disanja i rada srca pa i smrt. Velebilje (Atropa belladonna) 3. ispiranje želuca. Olovasta rudoliska ( Entoloma lividutn) 5. š iroke zenice i rumeni obrazi 24 2 . utopljavanje. klonulošću. prolivi. hladni oblozi na glavu. Bljuvara ( Russula emetica) 4. prašak životinjskog uglja ili bele glihe. Ludara (Boletus 1 satanas) 2. jaka crna kafa. Bunika ( Hjosciamus nigerj 1 —2 časa divlje bilje Izazivanje povraćanja. poremećajem vida. topli napici. Uočljivi znaci su. Gorki vrganji ( Boletus pachipus i dr.

U težim slučajevima sa povraćanjem ili bez njega. vrtoglavica. U teškim slučajevima tražiti medicinsku pomoć l i l l ! iliiS Jedić ( A.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 2 3 Ležanje. Svest očuvana I st0 Obratiti pažnju na to da se ne zameni sa korenom paškanata. odmor. pa i smrt. pa i smrti. koji se šire u gušu i po celom telu. poremećaja disanja i rada srca. bolnim prolivima. tuposti. Najotrovniji deo biljke je koren Čemerika (Veratrum album) 1/2 do 1 čas Početak nagao sa gadenjem. Posle dolazi do: slabosti. nadimanjem. Zenice široke. povraćanjem. Osećaj kao da se usta i glava nadimaju. razdraženosti ili ravnodušnosti.conitum napdlus) 5 — io minuta Početak nagao. slinjenjem. pad telesne temperature poremećaj disanja. Često koprivnjača Is10 Obratiti pažnju na to da se ne zameni sa sremušom 243 . Prvi znaci: bockavost i utrnulost jezika.

Obično se otrov brzo izbaci iz or- Ne zameniti sa sitnim šumskim jestivim bobičastim voćem crvene boje. pa i list biljke sa celerom i peršunom Mrazovac ( Colchicum au~ tumnale) v2~~5 časova Pri uzimanju može da nastane osećanje vreline u ustima i pojačano lučenje pljuvačke. povraćanje i jak proliv sa bolovima u trbuhu. povraćanje prolivi i opšta klonulost Opšte mere pri trovanju: izazivati povra&nje. hladni oblozi na giavu.PRVA POMOĆ PRI T R O V A N J U I Kukuta ( Conium maculatum) 2 1/2 do 1 čas 3 Početak nagao sa brzim. kao brusnicom i si. prašak životinjskog uglja ili bele gline. Sredstva za čiš ćenje (ricinus. odmor. U ’ teškim slučajevima traži medicinsku pomoć Paziti na to da se lišće ne zameni sa sremušom. iako lukovica kuvanjem gubi otvorvnost Hajdučka oputa (Daphne me^ereum) 1 —z časa Razvoj brz s zriacima zapaljenja želuca i creva. poremećaji disanja. proširene zenice. muka. pa i smrt 4 Ist0 5 Pazi na to da se ne zameni koren. topli napici. ispiranježeluca. Žnaci: opšta malaksalost. sredstva za čišćenje. nesiguran hod. Veća količina može da izazove smrt ■ Izazivanje povraćanja. utopljavanje. jaka crna kafa. poremećaji disanja. 244 . nenesvestica. Ležanje. Opšti znaci sporije nastupaju: muka. topli napici. U težim siučajevima oduzetost. jako znojenje i pad telesne temperature. a lukovica sa jestivim ljiljanima. gorka so). utopljavanje. bolovi u trbuhu.razvojem.

pogotovo teži oblici. muka. topli napici. Teži slučajevi trovanja su izuzetni 1 st0 Razvodnik ili paskvica ( Solanum dulcamara) 1 12 — 1 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu. glavobolja. priviđanjima i poremećajima disanja Opšte mere pri trovanju: izazvati po~ vraćanje. pa su trovanja izuzetna. sredstva za čišćenje. glavoboljom. povraćanjem. muka. dok kuvanjem i sušenjem gubi otrovnost. mukom. Zbog toga je samo u izuzetnim slučajevima neophodna medicinska pomoć 1 Kozilđ ili orlovi nokti (vrsta roda Lonicera) 1 —2 časa Bolovi u trbuhu. Lišće ne zameniti sa sremušom Kozlac ( Arum maculatum) 1 —2 časa Bolovi u trbuhu. utopljavanje.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 2 4 ganizma. po- Jagodičaste plodove-bobice ne zameniti naročito sa plodom žutikovine i drugim jestivim sitnim bobičastim plodovima 245 . poremećajima vida. Obično se otrov brzo izbaci iz organizma. povraćanje. prolivi. nesvesticom. pa su trovanja izuzetna. sanjivost i maiaksalost Isto Ne zameniti ih sa drugim jestivim crvenim i crnim bobičastim šumskim plodovima Cela biljka je u presnom stanju otrovna. povraćanje. prolivi.

mukom. Nema smrtnih slučajeva <r Ist0 . U težim slučajevima poremećaj rada srca.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U 1 . gla~ voboljom. 2 3 4 5 gotovo teži oblici. I st0 LiŠće ne zameniti sa lišćem sremuša. prolivima. U manjoj količini i preradevine neškodljive su Đurđevak (Convallaria majalis) IMnB časa Početak može da bude nagao sa mukom. sanjivošću i pomućenjem svesti. a bobice kao presne su otrovne u nešto većoj količini. itd. i Trovanje daje samo presan plod i to u većim količinama.) 1—3 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu. povraćanjem. Inače se u malim količinama koristi kao lekovita biljka Bukov žir (Fagus sp. grčevima. Prženjem ili kuvanjem uništava se otrov 246 . U težim slučajevima trovanje slično trovanju od kukute Ist0 Otrovno je lišće. glavoboljom i zujanjem u ušima. Zbog toga je samo u izuzetnim slučajevima neophodna mediđnska pomoć Zova (Sambucus nigra) 1—2 časa Početak nagao sa bolovima u trbuhu. poremećaji vida i dr. povraćanjem.

povišenjem temperature tela. prašak životinjskog uglja ili bele gline. Kuvanje. ili se. Murina ( Murena helena) Početak nagao. dimljenje. po mogućstvu i potrebi ispiranje želuca. Crna kafa. Osip i otok na mestu dodira kože sa vlasuljom I što 24 7 . povraćanjem. sanjivost. Prženjem se otrov uništava Vlasulja smeđa (Anaemonia sulcata) Početak nagao sa glavoboljom. ugor ( Conger conger) i. Najveću opasnost predstavlja nepravilno pripremanje i upotreba zaražene i pokvarene hrane. poremećajima vida i rada srca Izazvati povraćanje. mariniranje uništavaju otrov Otrovne su samo presne. pravilnim pripremanjem. Ne jesti veće količine presnog mesa. ravnodušnost. utopljavanje. gorka so). Ne pripremati za jelo Početak nagao sa mukom. povraćanjem. Jegulja. topli napici. Znaci : grčevi. P R V A M E R E P R E D O H R A N E D O PRVI H VREME ODJE L A Z N A K O VA TROVANJA 2 2N A C I T R O V A N JA PO M O Ć l 4 V 5 i. neosetljivost na dodir Otrovna samo krv. S t a l n o Nadbubrežne žlezde otrovni izvori hrane Trovanje izuzetno u slučajevima zamene sa belim bubregom. otrov može uništiti. sredstva za čišćenje (ricinus. U većini slučajeva u pitanju je hrana koja je privremeno postala opasna V R S T A H R A N E za jelo. U težim slučajevima tražiti medicinsku pomoć Isto i.P R V A POMOĆ PRI T R O V A N J U T R O V A N JE H R AN O M ŽIV O TIN JSK O G P O R E K L A U našim uslovima veoma je malo hrane životinjskog porekia koja je sama po sebi otrovna. malaksalošću.

semene žlezde. uništava se otrov Paklara rečna i morska Početak nagao sa prolivom. i dr.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U I Školjke — . štuka. tj. sredstva za čišćenje (ri cinus. prolivom. topli napici. sličnim dizenteriji-srdobolji. U težim slučajevima tražiti medicinsku pomoć 3 Kuvanjem. manjić. ^apadi se javljaju 3-^7 puta. ) koje ne treba pripremati za jelo od riba ulovljenih u vreme mresta Ribe: mrena. grgeč. jetra. dagnje 2 15 —20 minuta 3 Početak nagao sa gađenjem. povraćanjem. jesetra. Oboteli pada i postaje nepokretan. gorka so). Mokraća crvenkastomrka. Crna kafa. Potrebno ukloniti kožu ili usoliti ✓ 1. Pr i v r e me no ot r ovni Početak nagao: iznenadni napadi jakih bolova u mišićima. sluz kože. Moguć smrtan ishod 4 Izažvati povraćanje. 248 . bolovima u trbuhu. klonulošću Isto Kuvanje ne uništava ot~ rov. prašak životinjskog uglja ili bele gline. Otrovna samo koža. klonulošću. po mogućstvu i potrebi ispi* ranje želuca. utopljavanje. naročito sa sodom bikarbonom. Smrtnost *% i z v o r i htan e Prva pomoć kao i pri frrovanju stalno otrovnim izvorima hrkne Za vreme mresta otrovni su ikra. smud.

jer ili potiče od bolesnog živinčeta. Na2. pocinkovanog lima i dr. koja nije pokvarena. sređstvima za zaštitu bilja ili đrugim hemijskim otrovima Od nekoliko minuta do 2 časa Muka. Zavisno od vrste otrova mogu se javiti i drugi znaci Pokvarena hrana iii hrana zagađena klicama i njihovim otrovima Od 2 do 24 časa pa i više Muka. koja posle pripremanja stoji na toplom mestu du^e vremena (3 časa i duže). UZROK 1 V R E M E OD J E L A DO POJAVE PRVIH Z N A K O V A TROVANJA 2 ZNACI TROVANJA ' 3 Hrana zatrovana metalima.TROVANJE POKVARENOM. bolovi i grčevi u trbuhu. pečena ili pržena hrana. da bi se sprečilo rastvaranje metala i prelazak u hranu. proliv. Ponekad groznica i povišena temperatura . e) hrana koja se sprema od povrća i voća skoro prskanog sredstvima za zaštitu bilja. UZROCI TROVANJA a) Pokvarena hrana ili hrana koja je počela da se kvari. Mogućnost trovanja je utoliko veća ukoliko je prošlo manje vremena od prskanja i ako se povrće i voće pre upotrebe dobro ne operu. povraćanje. kalaisane ili na drugi način obrađene. pa i gljiva. koje nisu emajlirane. Osobito su opasna kiseia jela i napici. jaja. osobito kad se drže na toplom mestu. bolovi i grčevi u trbuhu. Klice i njihovi otrovi dobro i brzo se razmnožavaju u namirnicama i jelima od mesa. ili kad se preostala jela od jednog obeda jedu za drugi obed. mleka. ZN ACI TRO VANJA ročito su opasna jela od mlevenog (seckanog) mesa i konzervi. ribe. ili je naknadno zagađena nehigijenskim rukovanjem.). b) nedovoljno kuvana. ali sadrži klice i njihove otrove. povraćanje. ZARAŽENOM I ZATROVANOM HRANOM i. c) hrana. d) jela i napici spremani i čuvani u metalnim posudama (od bakra. proliv.

4. — miris i ukus: neprijatan. e) po mogućstvu uzeti crnu kafu ili čaj. ponekad zelene ili sive nijanse. kao i pri trovanju čiji se znaci jave kasnije i sa zatvorom. piesniv. | konzerve — kutija naduvena. — miris i ukus: neprijatan. meko je i neelastično. plesan p^odrla kroz omotač. gorak ukus nadeva. bombirana. na prelomu bez sjaja. ispupčena oba danceta i pod pritiskom prstiju ne mogu da se isprave.P RVA POMOĆ PRI T R O V A N J U 3. stran miris. Kiselkast. lepljiv. tragovi crv& koji su oštetili omotač. a ako se isprave. truležan miris. crvi u nadevu. lepljiva. kiseo ili plesniv miris. — sri(_ kostiju: ne ispunjava ceo prostor cevaste kosti. užeženog mirisa.). Uzimat! dosta tečnosti celo vreme. — presek: zelenkastosive mrlje. veoma užežen ukus masnog tkiva. kiseo. odmah se vraćaju u prvobitan položaj. i ponovo izazvati povraćanje draženjem resice. pnsustvo crva. . c) uzeti sredstva za čišćenje (gorka so. pod prsđma se maže i lepi. b) odmah posle povraćanja isprati želudac tako što se popije veća količina vode (pola litra i više). ricinus i sl. koji naležu na kost. g) u teškim slučajevima i kada postoje znaci oduzetosti pojedinih mišića ili poremećaja vida. slanina ili mast prljavozelene boje. sušenjem ili konzervisanjem na neki drugi način (v. Ijigav izgled kod iopatica i kukova. b) odbaciti hranu sa znacima kvarenja. P R V A POM OĆ a) Izazvati povraćanje guranjem prsta u usta i draženjem resice. a one koje se neće odmah upotrebiti. meka. zelenkasta boja na~ deva. koji su sledeći: sveže meso — površina: jače suva ili vlažna. najbolje mlake. sivkasta. — loj — masno tkivo: tamne sivkaste boje. tj. rastresit i šupljikav nadev. d) uzeti prašak životinjskog ugIja ili bele gline. treba potražiti medicinsku pomoć. M ERE PREDOHRANE a) Koristiti se svežim namirnicama za pripremanje jela. zaštititi od kvarenja čuvanjem na hlad%nom mestu. stavi u sud sa vodom i zagreje dok se ne pojave prve pare. Suvo meso — površina: plesan prodrla u mišićno tkivo. katkad plesniva. konzervisanje hrane). — presek: zelenkaste boje na mestima uboda ili delova mišića. zatvorene boje ili zelenkasta. kobasice — površina: ljigav ili vlažan omotač. užežena slanina ili mast. kasnije postepeno preći na običnu ishranu. — presek: vlažan. ponekad tamnija. Iz bombirane konzerve izbija smrdljiv gas kad se otvori ili probuši. ovo ponoviti. meso 250 tamno. — miris: kiselkast i truležan. Stran miris i ukus. f) prvi dan ne uzimad hranu već samo čaj. sluzava. veoma neprijatan kad se na meso pritisne zagrejan nož ili meso isitni.

Zagrevanjem sadržine miris se može još bolje osetiti. treba odmah obustaviti dalju upotrebu hrane za koju se sumnja da je izazvala trovanje. riba — oci: upale i bez sjaja. a ne čvrsto kao u sveže ribe. koje se pri pritiskanju ispravlja bez napora i nije praćeno ispupčavanjem suprotnog. a ne ostavljati ga za sledeći obed. kako bi se skinuli nečistoća i veći deo klica. peći ili pržiti pri priprem anju jela. nije znak da je konzerva pokvarena. daske. miris ili ukus ako je pokvarena. — za spremanje i čuvanje jela i napitaka ne valja upotrebljavati sudove od bakra ili pocinkovanog lima koji nisu kalaisani. . d) prilikom priprem anja hrane treba sprovoditi osnovne higijen ske m ere: — namirnice se dobro operu pre upotrebe. a sa prskanog povrća i voća uklonila hemijska sredstva za zaštitu bilja koja su inače otrovna. inače mleveno meso treba pržiti ili kuvati najdalje u toku i časa. za razliku od sveže ribe koja tone. Gotovo jelo može da se čuva najkasnije 3 časa. a pre upotrebe ponovo da se prokuva 15 minuta. a pri otvaranju kutije ne izbija gas. c) nam irnice dobro kuvati.. gledosani i sl.PR V A POMOĆ PRI T R O V A N J U ispupčenost jednog danceta. — sadr^ina konzerve ima nenormalan izgled. sive. noževi i drugi pribor za obradu mesa i ribe treba da je besprekorno čist. i to na prohladnom mestu. a posle upotrebe da se odmah očisti. opere i popari vrelom vodom . — meso: meko. f) u slučaju da se pojavi trovanje. — skrge: izgubile ružičastu boju. e) — pripremljeno jelo treba jesti odmah. Stavljena u vodu riba pliva. — za obradu sirovog mesa (ribe) i obradu pečenog ili kuvanog ne treba upotrebijavati istu dasku i pribor. — panjevi. — valja izbegavati jela sa mlevenim (seckanim) mesom.

kretanje i drugu aktivnost obavljati noću ili u hladnije doba dana. a tek kasnije nastupa y>prava %ed« kao signal da treba nadoknaditi izgubljenu tečnost. 1. čovek treba oko 1 — 11/2 1 vode za piće dnevno. čovek bez vodc može da opstane 8— 10 dana. Pri srednje teškom deficitu vode javljaju se muka. pospanost i želja da se izbegavaju napori. Pri tom se treba pridržavati sledećih pravila. Potrebe zavise od aktivnosti čoveka i klimatskih prilika. jer se prvo javlja »la^na %eđ« usled njihove suvoće. a odmarati se kad je toplo. u umerenoj klimi. Zbog toga u slučaju oskudice vode. a oko 3 1 leti pri umerenim fizičkim naporima. Iz tih razloga treba: a) izbegavati sunce. Ako su napori teži. pa mora da uzima i više tečnosti u vidu vode.IX. Prekomerno i stihijsko pijenje vode opterećuje krvotok. minimalna potreba u vodi za piće iznosi 1 — 1 1 /2 1 u hladnije dane. pored tečnosti koju sadrži hrana. c) izbegavati hranu bogatu be- . Ona sačinjava oko 70% njegove telesne težine. 2. najzad. %adr%avajuci je Što du%e u ustima. isplaknu usta i grlo. Pri većim fizičkim naprezanjima i u tople dane čovek se više znoji. u manjim količinama i polako. treba više vode. zbog čega opada radni i borbeni elan. izmetom. a bez hrane 3—4 puta duže pod uslovom da ima dovoljno vode. 1yodu p iti u periodicnim ra\macima. U zavisnosti od klimatskih prilika i aktivnosti. SN A B D EV A N JE VODOM R A C IO N A L N A P O T R O ŠN JA V O D E Voda je prva i najvažnija čovekova potreba. raditi i odmarati se u hladovini. a veći deficit izaziva još teže poremećaje — delirijum i. smrt. pojačava znojenje i pogoršava stanje organizma. kretati se. Prvih čas-dva dovoljno je da se samo vlaže. čaja. b) fizički rad. javlja se prvo osećanje žeđi i nelagodnosti. povraćanje i druge tegobe. kafe i drugih napitaka. Mora se redovno piti. Ako se ne nadoknađuju redovno izlučene količine tečnosti. raspoložive količine moraju se racionalno trošiti. znojem i izdahnutim vazduhom. Pri normalnoj aktivnosti. kako bi se nadoknađivala tečnost koja se izlučuje mokraćom. Smanjiti potrebe organi^ma u vodi smanjivanjem njenog izlučivanja. Prema tome. zatim gubitak apetita.

kao i od zaraznih klica. disanje na usta i razgovor. Ako je to neophodno.). sneg i led. reke. slana i dr. dizenteriju i dr. uzimati hranu bogatu ugljenim hid. jezera. Izuzetno u slučaju pnmene R BH sredstava mogu se zagaditi još u vazduhu. pa zato bistrina vode još nije znak da je voda čista.) ratima i sočne namirnice (voće. led). sneg. površinska voda (potoci. Na kraškom terenu i izvorska voda može da bude zagađena. bušenih bunara i dobro pokrivenih kopanih bunara. đubrišta i sL). čuvarkuća. U ratnim uslovima. Što je voda mutnija. Mutne vode treba prvo izbistriti. no zeljasto bilje i sl. to je verovatno i zagađenija. Izuzetak mogu da budu vode iz izvora (sem na kraškom terenu) i bušenih bunara. d) da bi se sprečilo sušenje usta voće). izbegavad pue) u kritične dane vodu ne trošenje. rezervoarima i sl. guma za žvakanje i dr. O PA SN O ST OD U P O T R E B E H IG IJE N S K I N E IS P R A V N E V O D E Za piće može da posluži podzemna voda iz vodnih objekata. soč. jer se filtriranjem kroz slojeve zemlje voda pročišćava.). To je prvenstveno slučaj sa površinskom vodom. blizina nužnika.) i jače već izazivati lučenje pljuvačke žvazačinjenu (ljuta. pa onda dezinfikovati. 2 53 . d) voda % a piće mora se de^infikovati. ako budu upotrebljena radiološka. šiti za pranje. paratifus. štala. Međutim.ili neke sočne biljke (listovi zečje soce.). i pojava »lažne žeđi«. Pri tom ne treba zaboraviti da se sneg i kišnica zagađuju tek kad dođu u dodir sa objektima na zemlji. lokve) i atmosferska voda (kišnica. ali i onom iz nehigijenskih vodnih objekata (otvoreni i nezaštićeni od upadanja raznih nečistoća. vodu iz uređenih izvora. ali i bistra voda može da bude zagađena uzročnicima zaraznih bolesti. c) na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu da se upotrebe kišnica. kiseljaka. žednjak. zatim vode u nepokrivenim i nezaštićenim bunarima. pa oslobađa i od radioaktivnih i otrovnih materija. b) u rejonu gde su upotrebljena R BH sredstva načelno ne treba uzimati vodu za piće. mogu biti zagađene atmosferske i površinske vode. a kanjem nekog predmeta (dugme. hemijska ili biološka sredstva. mora se voditi računa o tome da voda može da bude zagađena i da izazove zarazna oboljenja (trbušni tifus.S N A B D E V A N J E VODOM lančevinama (meso i sl. Zbog toga se treba pridržavati ovih pravila: a) Za piće prvenstveno u^imati pod^emnu vodu^ tj. bare.šljunak. onda se valja orijentisati na podzemnu vodu.

U krajevima siromašnim vodom tragovi ljudi i životinja često idu ka vodi. jamu kopati na njihovom najnižem delu. Kad se ova mesta nalaze na padinama. izvori mogu da izbijaju u vidu mlaza ili vlažne površine iz koje sc cedi voda. površinskih voda ili. pa tu treba iskopađ jamu i sačekati da se u nju nacedi dovoljno vode. 208). Na tim mcstima. a i ptice kruže nad rejonom gde ima vode. b) atmosferske vode (kiša. — na mestima gde se zimi brzo topi sneg. — Mesta izbijanja izvora na površinu zem lje: a) sa strane. Tu se ova podzemna voda zadržava. b) odozdo P R O N A L A Z E N JE V O D E Ako nema nikakvih vodnih objekata. sita. 208. pa se podzemna voda nalazi blizu površine. sve dok ne dospeju do nepropustljivog sloja (glina). cede kroz propustljive slojeve. sakuplja i teče u pravcu nagiba nepropustljivog sloja. — na mestima gde raste drveće i bilje koje traži vlagu (npr. zavisno od sastava zemljišta. šaša i sL). — na mestima gde je zemlja vlažna. Zbog toga izvore i vodu treba tražiti: 2 54 — na padinama. — na mestima gde je bilje veoma zeleno i po tome ta mesta odudaraju od okoline. u jarugama i u podnožju brda odnosno na obodima dolina. pa se na mestima gde on izbija na površinu zemlje javljaju izvori vode (sl. otopljeni sneg) upijaju se u zemljište. gde su životinje kopale ili iznad kojih mušice lebde sigurno je nedavno bilo vode na površini. a naročito na usecima. ona se nalazi veoma blizu površine. vrba. . Ako na mestima vlažnim ili obraslim bujnom zelenom vegetacijom iii drvećem i biljem koje traži vlagu voda nije izbila?na površinu zemlje u vidu izvora. trska.S N A B D E V A N J E VODOM Sl. snega u rejonu gde se pojedinac ili jedinica nalazi? treba tragati za vodom imajući u vidu sledeće: a) ljudska naselja se podižu na mestima gde ima vode ili u blizini takvih mesta.

škrape i sl. 209. granja i busenja i na samom jazu od priručnog materijala (kora drveta. jer tada preostala količina vode teče kao podzemni potok ili uvalama i jarugama. Filtrujući bunar (si.malim. To je jama koja se iskopa na najmanje 40— 50 cm od ivice obale..) napravi odvodni kanal kojim voda teče kao iz česme.prema severu i zaštićenim od sunca. c) podzemna voda blizu površi-vrtače. skim predelima. Potočić se pregradi branom napravljenom od kamenja. reke ili jezera. Površinska voda se cedi u bunar kroz sloj zemljišta. potoka. okrenutim reka. Do vode se može veoma dugo se može zadržati sneg. — Filtrujući bunar . 209). vodu treba trane zemlje može da se nade i u žiti u pećinama bilo velikim ili koritima potoka i reka koje presu. e) na planinskim terenima u še u leto. podzemnu vodu treba doći ako se u koritu kopa uz ivicu tražiti kopanjem na ivicama đolina izbočenih okuka. IM P R O V IZ O V A N JE V O D N IH O B JE K A T A Ako će se boraviti na jednom mestu nekoliko dana. Sl. U zajaženom delu voda se zadržava kao u rezervoaru i izbistrava.S N A B D E V A N J E VODOiM Isto tako. Ovo je čest slučaj u planin. dobro je da se uredi vodni objekat na nadenom izvorištu. Jaz na potoku (rečici). daske i sl. dine iznad njih. d) na kraškom terenu. gde voda na mestima gde se dižu strme parastvarajući krečnjak pravi pećine.

propusni sloj. glina 256 . $. 4. — Im provizovana kaptaža izvora koji izbija sa strane: i. 2 1 1. vo^ nosni sloj. nepropusni slo j. z.Sl.

210). 4. Zidovi ovakvog bunara mogu se improvizovano ozidati kamenjem. }. propusni sloj. Tako se voda izbistrava. 2. a bunar se može i pokriti. Kaptaža izvora. 212. Kopanje ovakvog bunara naročito je korisno ako je površinska voda mutna. te da se u njemu sakuplja voda koja se filtrira kroz pesak i šljunak na dnu potoka. zatim da se bure bez oba dna jednim se voda privremeno odvodi na 257 . — Im provizovana kaptaža uzlaznog izvora. i. kao kroz neki filtar. nepropusni sloj..vršinu sa strane (sl. glina Kod izvora koji izbijaju na poKaptaža u potoku (sl. izvori se kaptiraju priručnim sredstvima na nekoliko načina zavisno od vrste izvora i raspoloživog materijala. Da bi se olakšalo zahvatanje vode i sprečilo njeno zagađivanje. daskama i sl. Iz istih razloga može se kaptaža nap. ili ako se mora upotrebljavati za piće u rejonu gde su primenjena RBH sredstva. 211) prvo se raviti u samom potoku (reci) tako zemlja otkopa zasecanjem. krajem utisne dobro u dno potoka. Sl.S N A B D E V A N J E VODOM koji odvaja jamu od reke. granjem. vodonosni sloj.

sanduk) ili se napravi od priručnog materijala. trulog lišća i sl. 212). jer sirovi sneg ne gasi žed tako efikasno. treba na dno suda prvo sipati malo vode (ako je ima). pa se na mestu gde izbija voda iskopa zemlja do potrebne dubine i u to udubljenje stavi gotov rezervoar (bure. a na suprotnu stranu stavi odvodna cev. pletar. Okolina izvora u prečniku od oko 6 m očisti se od trave. kore drveta i sl. Poklopac mora da bude tako napravljen da se u rezervoar ne sliva voda sa površine zemlje prilikom padavina. Pri zahvatanju snega. onda prethodho od njega treba napraviti grudvu. Rezervoar sa gornje strane treba da ima otvor sa poklopcem da bi se mogao čistiti. šatorskih krila ili sličnog nepromočivog materijala voda odvodi u posude ili iskopanu jamu čiji su zidovi obloženi nepropusnim materijalom (glina. ili se napravi rezervoar od dasaka. Kada je reč o uzlaznom izvoru (sl. niz nju voda teče kao da je nepromočiva. koritom od dasaka i sl. Gornji otvor se zatvara poklopcem. ili staviti dobro nabijen sloj sđega. Kao sabirna površina može da posluži i tkanina. ili tako što se stavi u bocu. U PO TREBA A TM O SFERSK E VO DE Kišnica se na improvizovan način sakuplja tako što se sa rasprostrtih cerada. jer kad se natopi vodom. Pri topljenju snega na vatri.. Na dno rezervoara stavlja se sloj peska i šljunka debljine 15 — 20 cm. umoran ili mu je hladno. gde voda izbija na površinu odozdo. Rezervoar nema dno. sanduk. Sneg je najbolje da se otopi i da se tako dobijena voda upotrebljava. Led je ekonomičniji od snega za .). Nije preporučljivo da se direktno jede sneg. kaptaža se improvizuje na sličan način. Spolja se kaptaža obloži slojem nabijene ilovače ili busenjem.). u bočnom zidu kaptaže postavlja se cev. busenje i dr. pa se na to mesto stavi bure. jer najniži i površinski slojevi mogu da budu zagadeni. Okolina kaptaže se očisti i iznad nje napravi kanal koji će odvoditi na stranu površinsku vodu pri padavinama i sprečiti da se zagadi voda u kaptaži. oblica ili drugog priručnog materijala (kamenje. šatorsko krilo i sl. jer to snižava telesnu temperaturu. kad je čovek zagrejan. gornji sloj se skida i odbacuje i pazi se da se ne zahvata sloj koji leži na zemlji. U nedostatku goriva. Za oticanje vode iz jačeg izvora. Na strani okrenutoj izvoru napravi se otvor za dovod vode u rezervoar. Ako se 258 gasi žeđ neotopljenim snegom. sneg sc može topiti na suncu. a zidovi mu se oblože slojem nabijene ilovače ili busenjem. čuturicu ili kesu od plastične folije i onda pod odeću da bi se otopio telesnom toplotom.S N A B D E V A N J E VODOM stranu posebnim kanalom. ili žleb od dasaka. pa zatim postepeno dodavati sneg. Dno zaseka se poravna i na njega stavi sloj ilovače debljine 20 cm.

zečja soca. kiseljak. Ovaj način dobijanja soka za piće narod zove točenje ili podsočivanje.S N A B D E V A N J E VODOM dobijanje vode. oko 4. izbuši rupa promera 1. 259 . Sok se može dobiti i iz stabala breze (Betula verrucosa). pa gase žed kad se jedu presne bez prethodnog ceđenja. hladno jer brzo ispari. Od breze sok se može dobiti od početka aprila do polovine maja. Za 24 časa iz javora ili bresta može da se iscedi 0. sveže voće). na primer. Rupa se dobro začepi čepom. ili se u nju stavi cevčica od leske dužine do 20 cm i pod nju podmetne sud za sakupljanje soka. Sa ovih površina može nje ogreva. Za tkanine. Neke biljke su veoma sočne (čuvarkuća. ‘onda 3 rupe. Sok se dobija na taj način što se na visini od 0.mide) na kome se kondenzuje vodena para.5 1 a na kraju 3 /4 1 ili. tako da je blago nagnuta naniže radi oticanja soka.5 1 dnevno. buši se 1 rupa. a dole se ona preseče što bliže zemlje. a iz breze u početku sezone 7. što znači da se sa 1 kg voća unosi u organizam oko 900 g vode. koja se zatim cedi. a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. jarić. Tako. poljskog bresta (Ulmus campestris). buše se 2. sveže voće sadrži i do 90% vode. Ceđenjem sočnih plodova. sok se zove Čepovica ili musa. ili da se sakuplja parčetom da se upotrebi za gašenje žeđi. hladne metalne površine. ako je debelo 30— 35 cm. Pomenute prve dve biljne vrste nalaze se na stenovitom terenu.5 cm.5 do 1 1 soka. Rosu njeno sakupljanje mogu da posluže treba sakupiti pre izlaska sunca. Iz nje se tečnost dobija tako što se napravi dobar zasek u lozu što je moguće višlje. pa se ostavi da sok kaplje ili u posudu ili direktno u usta. od zemlje. da curi u posude. Ako je stablo debelo do 30 cm. u proseku. D O B IJA N JE V O D E IZ B I L J A K A U nedostatku vode. izgradene jame Rosa bi u krajnoj nuždi mogla i sl. a ako je preko 3 5 cm. jer se za dobijanje kamenje (naslagano u vidu piraiste količine vode troši upola ma. tj. Vinova loza može da bude dobar izvor vode. za gašenje žedi mogu da posluže biljke. planinskog bresta (Ulmus montana)9 gorskog javora (Acer pseudoplatanus) ili mleča javora (Acer platanoides) . jer je voda najvažniji sastojak mnogih biljaka. a sok od breze izuzetno zovu bu%a. gde obično vlada oskudica vode.5 do 1 m od vrata stabla. duboka 3—4 cm. listova i stabljika jestivih biljaka može se dobiti sok za gašenje žeđi..

S N A B D E V A N J E VODOM

D O B IJA N JE P IT K E V O D E OD M O R S K E V O D E Morsku vodu ne treba piti, jer to može da šteti zdravlju, pošto pojačava žeđ i izaziva izlučivanje telesnih tečnosti. Iz morske vode može se dobiti pijaća voda pomoću specijalnih uređaja i pribora. Improvizovan način je destilacija morske vode onako kako se to čini sa rakijom kada se peče. Osnovno je da se zagrevanjem na suncu ili pomoću ogreva morska voda isparava i dobijena para kondenzuje u vodu. U hladne zimske dane kada vlada mraz može se pitka voda dobiti smrzavanjem morske vode. U sud se zahvad morska voda i ostavi da se smrzne. Pošto se slatka voda prva zamrzne, to se so koncentriše u sredini smrznute vode kao neka žitka masa. Kad se ova masa odstrani, preostali led se može upotrebiti, jer je oslobođen velike količine soli.

P R O Č IŠĆ A V A N JE V O D E Voda se može de^infikovati na nekoliko načina: a) tabletama za dezinfekciju vode (pantocid, halamid i dr.). Ako je voda bistra, stavlja se i tableta na litar vode, a ako je obojena ili nije sasvim bistra — 2 tablete. Voda se dobro promućka da se tablete rastvore i posle pola časa može se piti; b) hlornim krečom — stavljanjem 0,5 g na 100 1 vode. Hlorni kreč se prvo rastvori, pa onda sipa u vodu i dobro izmeša. Posle 1/2 časa voda se može piti, ako se oseća lak miris hlora (dokaz da je dobro dezinfikovana). Ako mirisa nema, ponavlja se hlorisanje vode dodavanjem još 0,5 g hlornog kreča. Manje količine vode dezinfikuju se hlornim krečom tako da se 0,5 g hlornog kreča rastvori u litru (čuturici) vode, pa se od ovako sprem260

ljenog rastvora hlora sipa oko 10 kubnih santimetara (malo manje od 1 supene kašike) na 1 čuturicu i promućka. Voda se pije posle 1/2 časa;

Sl. 2 13. — Filtar od peska

c) jodnom. tinkturom — stavljanjem 6—7 kapi na litar vode,

S N A B D E V A N J E VODOM

Sl. 214. — Filtar od hartije: a) limenka sa izbušenim rupicama; b) traka hartije privezana preko rupica; c) filtar privezan za kolac pobijen u dno potoka; d) filtar fiksiran za dno kamenom

koja se zatim promućka i pije posle sloj od 10 do 15 cm šljunka, zatim 1/2 časa; se rasprostre tkanina i na nju stavi d) kuvanjem vode, koja morasloj od 40 cm čistog peska (sl. 213). da vri 10 minuta. Na isti način se mogu praviti i Voda se može i^bistriti na neko- filtri od drvenog uglja i piljevine, s tim što se sloj uglja i piljevine liko načina: a) ostavljanjem da stoji dok se pokrije još slojem šljunka od 10 potpuno ne izbistri; cm, da bi ugalj ili piljevina bili b) kopanjem filtrujućeg bunara dobro fiksirani. Piljevina se mora (v. »Improvizovanje vodnih ob- dobro prokuvati pre nego što se jekata«); stavi u filtar. c) voda se filtrira kroz platno, Svi ovi filtri samo izbistravaju pesak, drveni ugalj, strugotine od vodu, donekle smanjuju broj klica u njoj, ali ne mogu da zadrže radrveta ili kroz hartiju. Ceđenjem kroz platno voda se dioaktivne materije ili otrove. Manji filtri od istih materijala delimično oslobodi mutnoće. Filter od peska pravi se tako (za pojedinca ili manju grupu) mošto se u bure, sanduk i sl. stavi prvo gu da se improvizuju od peska, pi261

S N A B D E V A N J E VODOM

ljevine ili drvenog uglja u limenki od konzerve veličine bar i litra. Mesto u limenku ovaj filtrujući materijal može se metnuti i u platno. Filter od hartije (sl. 214) pravi se od hartije i kutije od konzerve. U gornjoj polovini čiste i neulubljene limenke od konzerve ili sličnog suda otvorenog na gornjoj strani izbuše se vodoravno u dva reda rupice (sl. 214-a). Razmak između redova je oko 10 mm, između rupica oko 5 mm, a veličina rupica 2—3 mm. Sad se sa spoljašnje strane limenka obavije sa dva sloja hartije (novine, pak-papir, raslojeni karton od ambalaže koji je prethodno nakvašen u vodi), koja u vidu trake pokriva rupice (sl.

214-b). Hartiju treba pričvrstiti kanapom, koncem, likom i sl. obavijanjem na 1 cm od donje i gornje ivice pantljike. Filtar se stavi u jezero, baru ili rupu iskopanu pored reke ili potoka u koju se voda dovodi kanalom i zagnjuri se toliko da nivo vode dođe na nekoliko santimetara od gornje ivice, pa se filtar fiksira vezivanjem za kolac pobijen u dno (sl. 214-c), ili stavljanjem na njega kamena, drveta ili nekog drugog teškog predmeta (sL 214-d). Voda se kroz hartiju filtrira u limenku i pre upotrebe dezinfikuje. Z# 1 čas profiltrira se vode do polovine zapremine limenke. Hartija se može upotrebljavati 10— 15 dana.

X . IMPROVIZOVAN SM EŠTAJ U PRIRODI

Smeštaj van naselja (logorovanje, bivakovanje) veoma često koriste vojne jedinice i stanovništvo u ratnim uslovima i u vreme elementarnih nesreća (zemljotresi, poplave). To su vanredne situacije, kada je čovek prisiljen na to. Ali, ovaj vid stanovanja sve češće se koristi i u redovnim prilikama na radnim akcijama i u cilju rekreacije, jer savremeni čovek teži da svoj nedeljni i godišnji odmor provede u prirodi, daleko od gradske buke i aerozagađenja. Stanovanje u prirodi nesumnjivo doprinosi čuvanju i jačanju psihičkog i fizičkog zdravlja savremenog čoveka. Medutim ovaj vid stanovanja krije u sebi i razne opasnosti kao što su: — slabija zaštita od meteoroloških nepogoda, — crevne zarazne bolesti, trbušni tifus, paratifus, dizenterija, zarazna žutica (kad nije obezbedena higijenski ispravna voda i nije pravilno rešeno uklanjanje ljudskih izlučina i drugih otpadnih materija) — neke zarazne bolesti, koje tinjaju među divljim životinjama u takozvanim »prirodnim žarištima« i koje se mogu preneti na čoveka

preko krpelja, zaraženog terena i vode ili prilikom hvatanja i korišćenja obolele divljači. Ove opasnosti mogu se izbeći i efikasno zaštititi zdravlje, ako se pri stanovanju u prirodi sprovode higijensko-profilaktičke mere, koje obuhvataju: — izbor mesta za stanovanje, — uredenje logora (kampa), — snabdevanje vodom, — higijensku pripremu hrane, — ličnu higijenu, — uklanjanje otpadnih materija. Pri rešavanju ovih pitanja neophodno je da se znalački koriste mogućnosti, koje pruža priroda, i razne improvizacije za smeštaj i sanitarne uredaje. Način rešavanja ovih pitanja i koji će se tipovi improvizacija koristiti zavisi od terenskih uslova, raspoloživih sredstava, predvidene dužine boravka na odabranom mestu, godišnjeg doba i broja osoba. Za kratak boravak na jednom mestu (prenoćište, predanak, odmor od 2— 3 dana) ureduje se bivak, a pri izboru mesta za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja primenjuju se isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste
263

IM PROVIZOVAN SM EŠ T A J U PRIRODI

trajnije i složenije improvizacije. IZ B O R M E S T A Z A S T A N O V A N JE U P R IR O D I. Mesto mora biti čisto, suvo, ocedno, blago nagnuto, sa niskim nivoom podzemne vode, da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2—3 km od bara (močvara) i zaklonjeno od jakih vetrova. Treba izbegavati mesta sa gustom vegetacijom (visoka trava, žbunje, šiblje i sl.) i mesta gde ima dosta poljskih miševa i drugih glodara, jer tu mogu biti pomenuta »prirodna žarišta« zaraznih bolesti. Na mestu ili u blizini treba da bude dovoljno vode. U ratnim uslovima vodi se računa i o mogućnostima protivvazdušne zaštite (maskiranje, prirodni zakloni, udubljenja za smeštaj objekata i dr.). U planinskim predelima mora se paziti da je mesto zaštićeno od odronjavanja

stena, snežnih lavina i vejavica. Poželjno je da se mesto nalazi pored jezera, potoka ili reke, ali u tom slučaju mora biti uzvodno od obližnjeg naselja i mesta izliva kanalizacije, bacanja otpadaka i sl. Mesto treba da je bar 100 m udaljeno od prašnjavog puta i od njega zaštićeno zelenilom. U R E Đ E N JE LO GO RA (K A M P A ). Za stambeni deo određuje se najbolji deo odabranog terena, kuhinja i trpezarija postavljaju se bliže vodnom objektu, umivaonici između stambenog dela i nužnika, kupatilo pored umivaonika ili pored reke nizvodno od mesta zahvata vode za potrebe logora, a nužnici i smetlište niz vetar u odnosu na ostale delove logora i nizvodno i dovoljno daleko (200— 300 m) od vodnih objekata. Vodi se računa o pravcu najčešćeg vetra

Sl. 215. — Razmeštaj objekata u logoru: i. šatori za smeštaj ljudstva; 2. ambulanta; 3. vodna stanica; 4. trpezarija; 5. kuhinja; 6. kupatilo; 7. radionica; 8. umivaonici; 9. pomijara; 10. peć za spaljivanje smeća; 11. poljski nužnici; 12. parkiranje vozila

264

IM PROVIZOVAN SM EŠ T A J U PRIRODI

tako da on duva od »čistog« dela logora (stambeni deo, kuhinja) ka »prljavom« delu (nužnici, smetlišta). U ratnim uslovima objekti u logoru se maskiraju i rastresito razmeštaju, a stambeni objekti pos-

tavljaju se u prirodna ili posebno iskopana udubljenja. Razmeštaj objekata u logoru prikazan je na sl. 215. Za stanovanje se koriste šatori ili kolibe improvizovane od granja

Sl. 217. — Zem unica ukopana sa aeratorom: 1. sloj oblica; 2. granje; 3. sloj gline; 4. sloj zemlje; 5. kanal za oticanje kišnice; 6. drvene dušeme; 7. dimovod pokriven slojem zemlje ili peska; 8. dimovod sproveden ispod dušema radi boljeg grejanja; 9. sloj busenja na krovu

265

IMPROV IZOVAN SM EŠT A J U PRIRODI

(sl. 216). Ležišta se mogu praviti od lišća, mahovine, slame, sena, paprati, dasaka, šatorskih krila, skija i drugog priručnog materijala. Ulazi u šatore i kolibe postavljaju se suprotno od pravca vetra. Satore i kolibe zimi treba podizati na mestima zaklonjenim od vetra i gde je sneg dublji da bi se ukopali u njega, a donje im ivice spolja pokrivati mahovinom, zemljom, snegom. U ratnim uslovima dobar smeštaj i zaštitu pružaju pećine i zemunice (sl. 217). Zemunice treba graditi na čistom, suvom i ocednom terenu, gde će pod zemunice biti najmanje 0,5 m iznad nivoa podzemne vode u kišno doba. Radi bržeg sušenja zidovi i pod se mogu opaliti slamom ili granjem, a treba ih obložiti daskama ili prućem. K rov mora biti nepropustljiv za vodu, pa se konstrukcija od greda i oblica

pokriva prvo slojem lišća i granja, pa slojem nabijene gline (sprečava prodiranje vode) i slojem zemlje. Radi maskiranja sve se pokrije slojem busenja. Za uklanjanje vlage i ugljen dioksida (CO2), koje u vazduh zemunice u znatnoj meri izlučuju ljudi, peći i zemljište, postavljaju se drveni ventilacioni kanali ili »aerator« (sl. 218). Tu se zemunica vetri preko slemena krova, koje se po celoj dužini pokrije tolikim slojem granja i pruća da nadvisi bočne strane krova, pa se tek onda pokrije slojem gline i zemlje radi zaštite od atmosferskih padavina. U pogledu vetrenja, osvetljavanja i udobnosti boravka bolje su poluukopane zemunice, ali one pružaju slabiju zaštitu od vazdušnih napada. Zemunice se greju običnim ili improvizovanim pećima. Zemunice se mogu graditi i u nagibu terena (sl. 219).

fStm

1H

10

*
Sl. 218. — Aerator za ventiliranje zem unice: i. zemlja sa glinom; 2. busenje; 3. pruće; 4. grančice četinara; 5. zemlja; 6. granje; 7. sloj gline; 8. oblice; 9, 10, 11 i 12 grede; 13 i 14 pravac kretanja vazduha

266

Zem unica u nagibu terena S N A B D E V A N JE VODOM treba tako organizovati da uvek ima dovoljno vode i da je voda higijenski ispravna.50—0. periodično kupanje). Ležište za 1 osobu treba da je dugačko 1. pranje sudova. a u nedostatku ove na zahvatanje vode iz jezera. Vodu treba obavezno dezinfikovati. Za 1 osobu treba oko 30 1 vode dnevno računajući sve potrebe (piće. Najpovoljnije je da vodni objekat bude u samom logoru ili neposrednoj blizini. zabrana umivanja i pranje pored njih. Potpuniji podaci o higijenskim merama kod snabdevanja vodom dati su u glavi IX (str. ćebad ili sl. paprati ili lišća i šatorska krila. H IG IJE N S K A P R IP R E M A H R A N E ima za cilj da se spreči 26 7 . Pri izboru vodnog objekta prvenstveno se treba orjentisati na podzemnu vodu (izvori. bunari). 252). 219.65 cm. reke ili potoka. udaljenost nužnika i đubrišta najmanje 50— 100 m).8 — 2. priprema hrane. Voditi računa da se Sl. umivanje. slame. a široko 0.IM PROVIZOVAN S M E Š T A J U PRIRODI Ležišta (dušeme) treba da su odignuta oko 40 cm od zemlje.0 m. a prave se od dasaka ili zemlje preko koje se stavlja sloj sena. a na terenu oskudnom u vodi zaštite vodni objekti od zagadenja (dobra kaptaža i pokrivanje. organizuje se dovoz vode i rezerve vode u logoru. organizovano korišćenje vode.

posuda) ili ako ih zagade insekti (muve. kupanje. koji ima duple zidove ispunjene termoizolacionim slojem (piljevina. Zbog toga pri organizaciji ishrane u logoru pored mera navedenih u glavi V III (str. koje potiču od obolelih životinja ili sumnjivih na bolest (zečevi koji se lako love. 2 5o)treba se pridržavati sledećeg: a) ne koristiti namirnice. pa stolove. mleko i njihovi proizvodi) potiču od obolelih životinja. sečenje termički obradenih namirnica i raspodelu jela. daske. pribora. 220).IMPROVIZOVAN SM EŠTAJ U PRIRODI zaražavanje hranom.) b) lakokvarljive namirnice čuvati na hladnom mestu ili u zemunici (sl. — Zem unica za čuvanje lako kvarljivih nam irnica mirnice nepravilno čuvaju ili ako se zagade prilikom pripremanja jela (rad sa prljavim rukama. čišćenje povrća. a prljave vode iz kuhinje u pomijaru (sl. kunjanje životinja i sl. seno i sl. pre- . slaba higijena radnih mesta. d) namirnice životinjskog porekla obavezno dobro kuvati. gde sveže meso može da se čuva 2— 3 dana. slama. 220. ako se lakokvarljive na- Može se improvizovati i hladnjača u vidu sanduka. 230). peći ili pržiti pre upotrebe e) otpatke od namirnica i ostatke jela bacati ufjamu zf smeće (sl. noževe i drugi pribor posle upotrebe očistiti i oprati. upotreba nehigijenske vode. L IČ N A H IG IJE N A je od posebnog značaja u sprečavanju crevnih zaraznih bolesti (pranje ruku posle nužnika i pre jela) i kožnih oboljenja (umivanje.) i prostor za led ili sneg. 227). pripremu jela. miševi). žohari) i glodari (pacovi. 268 c) rad u kuhinji tako organizovati da postoje odvojena radna mesta i pribor za obradu sirovog mesa. SI. koje može nastati ako namirnice životinjskog porekla (meso. pojava pomora medu životinjama. Održavati besprekornu čistoću.

Sl. izbušene cevi i korita. 222. . — Im provizovana kupatila 2 69 . — Im provizovani um ivaonik: i. z. 2 2 1 .umivaonik u vidu drvenog korita. ' 1 * Sl. 3.IM PROV IZOV AN SM EŠT A J U PRIRODI T— ^ — 1 — 4 — h - J f J \ u U t i|. umivaonik od benzinskog bureta. umivaonik od drvenog bureta. v .

U m ivaonici se mogu improvizovati od korita.5 m. improvizovan umivaonik za pranje ruku. 2. 223) gradi se u logoru. voda) i onemogućavanju zapata i razmnožavanja muva i glodara. jame za smeće. Pokriva se daščanim podom na kome su trouglasti otvori sa poklopcima.IMPR OVIZO VAN SM EŠTAJ U PRIRODI svlačenje). zaštiti čovekove okoline (zemljište. drvene ili benzinske buradi i cevi kako pokazuje sl. K upatilo se improvizuje od baštenskih kanti. 222). sapuna i sanitarne uredaje. 221.>j>resek. drvene ili benzinske buradi (sl. a predstavlja rov dubok najmanje 1. Voda se može grejati u posebnom kazanu ili benzinskom buretu stavljenom na ložište. Zato se u logoru improvizuju nužnici.na novoiskopani rov. 223. a stari se stavlja najznačajniju meru u sprezatrpa. Kad se nužnik naM A T E R IJA . peći za spaljivanje smećai pomijare. koji se mogu improvizovati. a posebno ljudskih puni do 2/3. širok 1 m i dugačak prema broju korisnika odnosno broju otvora (1 otvor na 20— 30 osoba). Ako nužnik nije pokriven pato2 70 . 3. mokri^nica U K L A N J A N J E O T P A D N IH pomoću noge. vertikalm. — Duboki poljski nužnik: i. spoljni izgled. mokrionici. Zbog toga treba obezbediti dovoljno vode. Računa se da i mesto (otvor) za umivanje dolazi na 6— 10 osoba.detalj otvora sa poklopcem. čavanju crevnih zaraznih bolesti. 4. koji se ekserom fiksiraju za pod i zatvaraju pomeranjem Sl. jer se tu ostaje više dana. skida se pod i prenosi izlučina (izmet. . mokraća) pred.J 5. D uboki poljski nužnik (sl.

koja leži na unakrsnom rovu. 224. onda se izlučine obavezno 2— 3 puta dnevno posipaju slojem zemlje od oko 10 cm.IMPR OVIZO VAN SM EŠ T A J U PRIRODI som (sl. kojfcm se izbiju oba dna i stavi na gvozdenu rešetku. sa daskama u nužničku jamu ili posebno iskopanu jamu ispunjenu šljunkom. 227). 224). koja je okružena zidom u kome se ostavi neko- ^ 0. Mokrionica može biti u vidu jame od 1 m3 ispunjene prvo krupnim. pa sitnim kamenjem. M okrionice mogu biti u vidu oluka od lima ili drveta obloženog terpapirom ili premazanog katranom (sl. a levkovi se prave od lima ili terpapira. P eći za spaljivan je sm eća mogu se improvizovati od raznog priručnog materijala. i zapali. — N epokriveni duboki poljski nužnik: i. Pom ijara služi za uklanjanje prljavih otpadnih voda iz kuhinje 27i . Mokraća se odvodi J ama se zatrpa kad se napuni do 2 /3.6 ^ Sl. Peć se može improvizovati od benzinskog bureta (sl. 2. koja dejstvuje kao dimnjak. Jam a za sm eće služi za uklanjanje čvrstih otpadaka (sl. Mesto bureta iznad rešetke se može ozidati peć od kamenja ili cigala. Smeće se^ slaže oko kupe. liko ventilacionih kanala. 225). 229). Peć od kamenja i zemlje (sl. šljunkom i najzad peskom (sl. 228) pravi se u vidu kupe. Smeće se odmah ili 2—3 puta dnevno posipa slojem zemlje od oko 10 cm. 226). sa konstrukcijom od oblica za sedenje.

230). zakloni ili kolibe (sl.IMPROVIZO VAN SM EST A J U PRIRODI Sl. Pri izmasti (posuda sa izbušenim dnom i boru mesta za bivak rukovodi se kanal ispunjen senom. slamom. 225. — Im provizovana mokrionica sa upijajućom jam om za mokraću ispunjenom kam enjem . jame (sl. šljunkom i peskom i sastoji se od dela za zadržavanje U R E Đ E N J E B IV A K A . — Im provizovana mokrionica u vidu jame ispunjene kamenjem i šljunkom 272 . Za smeštaj se koriste šatori. Zimi se ' * v e n t i LAc i o n a cbv Sl. 216). 226. istim principima kao kod izbora suvom travom i sl) i upijajuce mesta za logor.

230. drveni poklopac g r a n č i c e o e H n a ra Sl. 228. 2. 229. posuda sa izbušenim dnom. 5. — Jam a za sm eće: 1. smeće. 2. — Peć za spaljivanje sm eća improvizovana od kamenja i zemlje Sl. 4. seno ili slama. — Snežna jama . 3.IMPR OVIZO VAN S M E Š T A J U PRIRODI H N Z IM S K O BV A Š f/2 t>MA K*š»rr< 4 Sl. — Pom ijara: 1. 2 31. — Peć za spaljivanje smeća improvizovana od benzinskog bureta cm Sl. sloj zemlje Sl. 227. kanal za odvotlcnjc vode. upijajuća jama.

IMPROVIZOVAN SM EŠT A J U PRIRODI Sl. pa slojem snega od oko 0. koja svojim telom zagrevaju prostoriju te je u njoj znatno toplije nego napolju. pokrivene oblicama (mesto njih mogu se staviti skije) i granjem. dubine 2 ašova (oko 60cm) i širine 1 ašova (oko 30 cm). 233) u vidu rova dužine 1 m. 3. 232. 2. Ostali čvrsti i tečni otpatci bacaju se u posebno iskopanu jamu i 2— 3 puta dnevno posipaju zemljom. Za uklanjanje ljudskih izlučina iskopa se plitki p o ljsk i nužnik (sl. velikim grudvama snega i sl. nužnici i jame za smeće zatrpaju. široke oko 2 m i duboke 1 — 2 m. Pri polasku bivak se očisti. dugačke oko 4 m. Kad se na- puni do 2/3 zatrpa se. 274 . Zakloni u snegu mogu da se improvizuju i od »snežnih cigala«. a ulaz ostavlja što manji i zatvara šatorskim krilom. iglo u gradnji. Na po 30 osoba dolazi 1 ovakav nužnik. 231). vertikalni presek. 232). skijama. Iskopana zemlja stavlja se na čelo rova i svako posle vršenja nužde mora njom posuti izlučine. 252). Zidovi i patos pokriju se granjem. osnova igloa mogu koristiti i »snežne jame« (sl. Vodom se snabdeva po higijenskim principima izneđm u glavi IX (str. koje se ašovčičem iseku u čvrstom snegu i slažu jedna na drugu tako da se napravi zaklon u vidu polulopte (eskimski »iglo«) u koju se ulazi kroz uzan ulaz (sl. U jamu može da se smesti 6 osoba. — Zaklon u snegu — iglo : 1.5 m.

PRILOG i TABELARNI PREGLED RASPROSTRANJENOSTI BILJA PO REJONIMA I GODIŠNJIM DOBIMA (BROJEVI U ZAGRADAM A OZNAČAVAJU BR O JEV E POD KO JIM A SU B IL JK E OPISANE) .

.

veprina (179 — primorje). crnjuša (123). morgruša (54 — primorje).. sitni čapijan primorje i Makedonija). matar (108 — primorje). pasji luk (172 — primorje). solnjača (46 . ptičje mleko (178). ostak (155). zmijin luk (165). suručica (70). gusja trava (78). pucavae (50). beJoružičasti slez (61).NIZINA RANO PROLEĆE ui & 3 ffl 2 ^ > 2 Kopriva (10). primorje). deteline (98—99). zelje (17). plućnjak (116). pitomi slez (6o). maslačak (140). ljuta kopriva (12). 277 . močvarni maslačak (141). štavlje (15). veiika divlja loboda (40). morska loboda (41 — primorje). crni slez (56). ružičasti nočurak (103). poponac (115). lavlji zub (143). poljsko zelje (14). vilina metla (173). mala kopriva (n ). mišjakinja (47). Ijuspasta loboda (37). loboda (36). baštenska pepeljuga (32). iisac (24). medunika (71). mokrica (48). trska (181). divlja morska blitva (42 . poljska loboda (38). primorski maslačak (142 — primorje). bokvica (128). troskot (23). čapljan (162 — južni deloyi zemije). jaglika (113). okruglasti divlji luk (166). ružičasta loboda (39). ditelina (97 — primorje). crvena pepeljuga (35). mala repušina (152). bela slezovača (58). vodopija (148). velika repušina (151). divlja mrkva (110). tetivika (] 76 — primorje). paprac (26). mala turica (33). konjski štaveij (16). gradska loboda (34). vodeno zelje (18). velika bokvica (130). petrovac (81). okrugli divlji luk (168). maii krasuljak (145 — primorje).primorje). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). štavelj (13). žuta zečja soca (63). vijušac (29). brula (161 — primorje). peščana bokvica (131). cigansko perje (154). pepeljuga (31). uskoiista vilina metla (174). jurčica (45 primorje). dremovac (180). muška bokvica (129). omaga (43 — primorje). balučka (169). crvena omaga (44 — primorje). kiseljak (21). sparožina (175 — primorje). maijavi čičak (153). sedmolist (109). mrtva kopriva (118). buačak (133).. ščavlika (20). krasuljak (144).

trska (18 1). troskot (25). bela slezovača (58). : kJ 1-4 C Q . morgruša (54 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). maslačak (140). . zečja soca (63). sedmolist (109).. rogoz (182). muška bokvica (129).. pasji luk (142 — primorje) < N 278 . mala repušina (152). mali krasuljak (145 —■primorje).R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIMA Kiseljak (21). morgruša (54 — primorje). zmijin tuk (165). okruglasti divlji luk (166). sitni siez (57). crni slez (56). mala repušina (15 2). žuti Iokvanj (52). mokrica (48). okrugii divlji luk (168). velika bokvica (130). ružičasti noćurak (103). velika repušina ( 15 1). 00 ss m *A . jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). ■M hV M ' ... velika repušina (15 1). mala repušina (152). velika repušina (15 1).. mocvami kaćun (188). bokvica (128). vodopija (148).balučka (169). krasuljak (144). dremovac (180).y ■ ■ . buačak (133). maljavi čičak (153). paprac (26). okrugli divlji Iuk(i68). maljavi čieak (15 3). okruglasti divlji luk (166). Lokvanj (51). mišjakinja (47). lisac (24). m < y y Z & Kiseljak (21).. pepeljuga (31). maslačak (140). sitni čapljan (163 — primorje i Makeđonija). iokvanj (51). matar (108 — primorje).' w »*s. čapljan (162 — južni delovi zemlje). žut^. iavlji zub (143 — primorje). ptičje mleko (178). balučka (169). sedmolist (109). zmijin luk (165). matar (108 — primorje). paprac (26). B IL JK E SALATE KJ 0 £ : p q KJ HLEBNE Vijušac (29). jaglika (113 ).

g < § Maslačak (140). maljavi čičak (153). primorska kupina (75). a . kupina (72). petrovac (81).g & Kleka (4). močvarni maslačak (141). mala repušina (152). šumska jagoda (77). matičnjak (124). gusja trava (78). velika repusina (15 1). nizinska kupina (74). lavlji zub (143 — primorje). vranilova trava (izO> majkina dušica (126). žuta zečja soca (63). primorski masiačak (142 — primorje). zimzelena ruža (85 — primorje). močvarni kaćun 5 (x88). divlje ruže (82). nana (127). jaglika (115 ). vodopija (148).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA .

uskolista vilina metla (174). zelje (17). balučka (169). omaga (43 — primorje). cigansko perje (134). morska loboda (41 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). štavlje (15). poljsko zelje (14). sedmoiist (109). vilina metla (173). gradska loboda (34). mali krašuljak (145 — primorje). mokrica (48). mokrica (48). zmijin luk (165). okrugli divlji iuk (168). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). muška bokvica (129). kiseljak (21). iisac (24). muška bokvica (129). zmijin luk (165). paprac (26). ljuspasta loboda (37). sitni čapljan (163 ■ — primorje. buačak (133 — primorje i Makedonija). baštenska pepeljuga (32). bokvica (128). ditelina (97 — primorje). mala repušina (152). petrovac (81). crvena omaga (44 — primorje). ružičasta loboda (39). iavlji zub (143 — primorje). poponac (115). crni slez (56). ružičasti noćurak (103). deteiine (98—99). lisac (24). konjski stavelj (16). žuta zečja soca (63). pitomi slez (60). plućnjak (116). krasuljak (144). troskot (23). vodeno zelje (18). mrtva kopriva (118). krasuljak (144). velika divlja loboda (40). ščavlika (20). ljuta kopriva (12). dremovac (180). H ^ ^ Kiseijak (21). jednogodišnji krasuijak (146 — primorje). crni slez (56). jaglika (113). vodopija (148). vodopija (148). 280 . sitni slez (57). balučka (169). divlja morska blitva (42 — primorje). crnjuša (123). maslačak (140). jagorčevina (112). primorski maslačak (142 — primorje). močvarni maslačak (141). medunika (71). okrugli divlji luk (168). mali krasuljak (145 — primorje). okruglasti divlji luk (166). okruglasti divlji luk (166). velika repušina (151). vijušac (29). sedmolist (109). Makedonija). divlja mrkva (110). ostak (15 5). gusja trava (78). pucavac (50). maslačak (140). jaglika ( n 3). jagorčevina (112). bela slezovača (58). troskot (23). sitni siez (57). mišjakinja (47). štaveij (13). mala kopriva (u ). morgruša (54 — primorje). crvena pepeljuga (35). tetivika (176 — primorje). bagrem (96). žuta zečja soca (63). suručica (70).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA PROLEĆE m ^ 2 5 ^ > O Kopriva (io). ružičasti noćurak (103). maljavi čičak (153).beloružičasti slez (61). paprac (26). čapljan (162 — južniji predeli).' poljska loboda (38). mišjakinja (41). pepeljuga (31). bokvica (128). ptičje mleko (178). morgruša (54 — primorje). veiika bokvica (130). velika bokvica (130). trska (181). maia turica (33). peščana bokvica (131). beia slezovača (58). buaČak (133 — primorje i Makedon^a). loboda (36). sparožina (175 — primorje).

ZA Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). žuti lokvanj (52). nana (127). mala repušina (15 2). baiučka (169). trska (181). jaglik^ (113 ). divlja mrkva (110). primorska kupina (75 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). šumska jagoda (77). maljavi čičak (153). sedmolist (109). lokvanj (51). maijavi čičak (15 3). ptičje mleko (178). močvarni kaćun (188). gusja trava (78). vodopija (148). Ztt) iSI Maslačak (140). sitni čapljan (163 — primorje.RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA B IL JK E fxt 'U w cd M ASNO ĆE HLEBNE Vijušac (29). pepeljuga (31). žuta zečja soca (63). Makedonija). maslačak (140 — 141). maljavi čičak (15 3). dremovac (180). - K / 2 Divlja morska blitva (42 — primorje). velika repušina (15 1). zimzelena ruža (85 — primorje). divlje ruže (82— 83). jelenjak (190). okrugli diviji Iuk (168). čapljan (162 — južniji predeli). laviji zub (143 — primorje). močvarni maslačak ( i 4 0 > primorski maslačak (142 — primorje). močvarni kaćun (188). bagrem (96). velikU'repušica ( 15 1). 281 . kupina (72). mala repušina (15 2). velika repušina (15 1). nizinska kupina (74). vranilova trava (125). majkina dušica (126). morgruša (54 — primorje). pasji luk (172 — primorje) > B IL JK E m ČAJNE Kleka (4). paprac (26). petrovac (81). rogoz (183). okruglasti divlji luk (166). mala repušina (152). matičnjak (124).

Makedonija). velika divlja loboda (40). dremovac (180). zmijin luk (165). pepeljuga (31). uskolista vodena bokvica (158). močvarni kaćun (188). rogoz (182— 183). lavlji zub (143 — primorje). sedmolist (109). uskolista vodena bokvica (158). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. mrtva kopriva (118). crvena pepeljuga (35). baštenska pepeljuga (32). SALATE POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). okruglasti divlji luk (166). vijušac (29). okruglasti divlji luk (166). mokrica (48). niišjakinja (47). jelenjak (190). vodena bokvica (157). matar (108 . mali krasuljak (145 — primorje). balučka (169). ptičje mleko (178). gradska loboda (34). petrovac (81)'. čapljan (162 — južni predeli). divlja mrkva (110). divlja morska blitva (42 — primorje). okrugli divlji luk (168). lokvanj (51). crni slez (56). medunika (71). mala turica (33). sitni čapljan > ‘ (163 — primorje. mišjakinja (47). B IL JK E HLEBNE Vijušac (29). okrugli divlji luk (168). ■ ¥ M ASN O ĆE f. morgruša (54 — primorje). deteline (98—99). žuti lokvanj (52). muška bokvica (129). poljska loboda (38). dremovac (180). ljuspasta loboda (57). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). Makedonija). krasuljak (144). čapljan (162 — južni predeli). pepeljuga (31). Makedonija). bokvica (128). ružičasti noćurak (103). sitni čapljan (163 — primorje.. ptičje mleko (178). bagrem (96). zmijin luk (165). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. trska (181). balučka (169). sitni slez (57). loboda (36). ružičasta loboda (39).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIM A RANO LETO Kiseljak (21). velika bokvica (130). Makedonija). troskot (23). crnjuša (123). trska (181). plućnjak (116). bela slezovača (58). 282 . morgruša (54 — primorje). poponac (115). vodena bokvica (157).primorje). gusja trava (78).

močvarni kaćun (188). . tamnoljubičasd diviji luk (167 — primorje. ZA Č IN SK E B IL JK E Matar (108 — primorje)* sedmoiist (109). vranilova trava (125). bagrem (96). nana (127).. okrugii divlji luk (168).. majkina dušica (126). 3 [4 ? o Kleka (4). • . ^ < < % % < N ’ Lavlji zub (143 ’ . I-*S m X \ ■ . ■' . kupina (72). okrugiasti divIji luk (x66). . balučka (169). divlje ruže (82). .). nizinska kupina (74). Makedonija).. vodopija (142).•. zimzelena ruža (85 primorje). zmijin iuk (165).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO REJONIMA 'U w P cS m Divlja morska biitva (42 — primorje). . " - •• : . gusja trava (78). matičnjak (124). : ' v • ’ . primorska kupina (75 — primorje. šumska jagoda (77).•. .: — primorje).. • . . petrovac (81). pasji iuk (172 — primorje)..

divlja morska blitva (42 — . močvarni kaćun (188). zmijin luk (165). čapljan (162 — . žuti lokvanj (52). troskot (23). Makedonija). srčak (160). crni slez (56). detelina (98). crvena pepeljuga (35). vijušac (29). lavlji zub (143 — primorje). ljuspasta loboda (37). Makedonija). vodena bokvica (157). zmijin luk (165). mišjakinja (47). lokvanj (51). okrugli divlji luk ' (168). B IL JK E HLEBNE Vijušac (29). uskolista vodena bokvica (158). tamnoljubičasti luk (167 — primorje.' - ■ '*0 :l 284 . jelenjak (190). dremovac (180). morgruša ( 5 4 — primorje). matar (108 — primorje). poljska loboda (38). okrugli divlji luk (168). okruglasti divlji luk (166). dremovac (180). pepeljuga (31). krasuljak (144). vilina metla (173). pepeljuga (31).primorje). južni predeli). baštenska pepeljuga (3 2). balučka (169). ptičje mleko (178). balučka (169). velika bokvica (130). poponac (115). uskolista vilina metla (174). čapljan (162 — južni predeli). tamnoljubičasti luk (167 — primorje Makedonija). ružičasta loboda (39).R ASPR O STRA N JEN O ST B IL JA PO REJONIMA L E T O Kiseljak (21). $ M ASNO ĆE f . rogoz (182 — 183). mrtva kopriva (118). sitni slez (57). sitni čapljan (163 — primorje. gradska loboda (34). mokrica (48). ptičje mleko (178). SALATE POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). srčak (160). mala turica (33). velika divlja loboda (40). okruglasd diviji luk (166). muška bokvica (129). bokvica (128). Makedonija). bela slezovača (58). lobođa (36). mišljakinja (47). trska (181). sitni čapljan (163 — primorje. Inorgruša (54 — primorje).

z w .... vranilova trava (125)... vodopija (148).. nana (127).. W tu S < < ^ N Lavlji zub (143 — primorje).. Kleka (4).. Makedonija).R ASPR OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIMA ŠliĆER m o a < CQ N Kiseljak (21). ’ .... matičnjak (124). pasji luk (172 — primorje). okrugli divlji luk (168). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. zmijin luk (165). Divlja morska blitva (42 primorje). balučka (169). Z : <' KJ ... majkina dušica (126). *i £j ■ gfilllll.. močvarni kaćun (188). srčak (160).. okruglasti điviji luk (166).

vodena bokvica (157).R ASPRO STRAN JEN OST B I L J A PO R EJONIMA RANA JESEN M 5 ZT 3 « ^ O Kopriva (10). poljska loboda (38). uskolista vilina metk (174). trska (181). plučnjak (116). mokrica (48). bokvica (128). ščavlika (20). ). ljuta kopriva (iz). detelina (98—99). morgruša (54 — primorje). maljavi čičak (153). pitomi slez (60). krasuljak (144). lokvanj (51). pepeljuga (31). srčak (160). poljsko zelie (14). Makedonija). mala kopriva (u ). sparožina (175 — primorje). jagorčevina (112). troskot (23). paprac (26). crvena pepeljuga (35). glog (90 143). ptičje mleko (178). sitni čapljan (163 — primorje. štavelj* (13). . ^ H Kiseljak (21). Ijuspasta loboda (37). tamnoljubičasti luk (167 r-r. jaglika (113). čapljan (162 — južni predeli). mala repušina (152). srčak (160). lisac (24). crni slez (56). C/3 p M II? 2 Z 2 5* > j-i Pepeljuga (31). jelenjak (190). velika repušina (151). uskolista vodena bokvica (158). zelje (17). vodeni orah (15 9). šumska repušina (154).primorje. mali krasuljak (145 — primorje). čapljan (162 — južni predeli). matar (108 — primorje). ptičje mleko (178). vodeno zelje (18). zmijin luk (165). balučka (i(?9). velika divlja loboda (40). dremovac (180). Makedonija). mrtva kopriva (118)... jednogodišnji krasuljak (146 ~ primorje). konjski štavelj (16). bela slezovača (5 8). mala turica (33). sedmolist (109). uskoli#ta 286 . vilina metla (173). sitni siez (57). vilina metla (173). Makeđonija). gradska loboda (34). velika bokvica (130). morgruša (54 — primorje). okrugli divlji luk (168). žuti lokvanj (52). o 2 ■ 00 <! Žir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174). okruglasti divlji luk (166). crni slez (56). vodena bokvica (157). ružičasta loboda (39).. dremovac (180). mišjakinja (47). loboda (36). sitni čapljan (163 — primorje. baštenska pepeljuga (32). žir raznih vrsta hrastova( ). beloružičasti slez (61). rogoz (182). crnjuša (123). muška bokvica (129). štavlje (15). močvarni kačun (188). divlja morska blitva (42 — primorje). kiseljak (21). lavlji zub (143 primorje). poponac (115). uskolista vodena bokvica (158). mišjakinja (47).

mala repušina (152). maljavi čičak (153). majkina dušica (126). zmijin luk (165).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA O t S m m Divlja morska blitva (42 — primorje). KJ P Q Kleka (4). ( ). okrugli divlji luk (168). okruglasti divlji luk (166). šumska repušina (154). ZA Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). lavlji zub (143 — primorje). matar (xo8 — primorje). velika repušina (151). vodopija (148). . sedmolist (109). mala repušina (152). Makedonija). nana (127). z i. jaglika (113). maljavi čičak (153). < z m '£ ^ < N Žir raznih vrsta hrastova. vranilova trava (125). srčak (160). paprac (26). velika repušina (151). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. balučka (169). pasji luk (172 — primorje). močvarni kaćun (188).

maslačak (140). pitomi slez (60). trska (181). Makedonija). Ijuspasta loboda (37). velika bokvica (130).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA k a s n a JHSEN. crni slez (56). čapljan (162 — južni predeli). štavelj (13). krasuljak (144). rogoz (182). mala kopriva (11). Kopfiva (io). srčak (160). uskolista vodena bokvica (15 8). okrugli divlji luk (168). mišjakinja (47). gradska loboda (34). divlja morska blitva (42 — primorje). štavlje (15). uskolista voden bokvica (158). šumska repušina (154). srčak (160). močvarni kaćun (188). beloružičasti siez (61). mišjakinja (47). zelje (17). mala repusina (152). dremovac (180). poljska loboda (38). crvena pepeljuga (35). lisac (24). B IL JK E HLEBNE Pepeljuga (31). plućnjak (1x6). Ijuta kopriva (12). vilina metla (173) uskolista vilina metla (174). mali krasuljak (145 — primorje). glog (90— 91). velika repušina (151). crni slez (56). crnjuša (123). balučka (169). jelenjak (190). bokvica (128). m 'i M A S N O Ć E Žir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174). poljsko zelje (14). vilina raetla (175). tamnoijubičasti luk (167 — primorje. vodeni orah (159). vodena bokvica (1. lokvanj (51). žuti lokvanj (52). sedmolist (109). zmijin luk (165). sparožina (175 — primorje). Makedonija). matar (ro8 — primorje). tfoskot (23). baštenska pepeljuga (32). ). mala turica (33). morgruša (54 primorje). deteline (98—99). ščavlika (20). bela slezovača (5 8). velika divlja loboda (40). mokrica (48). morgruša (54 — primorje). ružičasta loboda (39). sitni čapljan (163 — primorje. poponac (115). Makedonija). čapljan (162 — južni predeli). sitni čapljan (163 — primorje. maslačak (140-—141). uskolista 288 . sitni slez (57). vodena bokvica (157). paprac (26). dremovac (180). maljavi čičak (153). loboda (36). okruglasti divlji luk (166). vodeno zelje (18). pepeljuga (31). trska (181). bela rada (147). kiseljak (21). žir raznih vrsta hrastova ( ). ptičje mleko (178).5 7). S A L A T E POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). ptičje mleko (178). muška bokvica (129). mrtva kopriva (118). pasji luk (172 — primorje).

balučka (169). maj kina dušica (126). močvarni kaćun (188). : W■ ■ X W § £ £> >u d N 1:0 Kiseljak (21). . vranilova trava (12. malarepušina (152). lavlji zub (143 — pr imorje). maljavi čičak (15 3). pasji luk (172 — primorje) tfl »5 g Kleka (4). maljavi čičak (15 3). ziimzelena ruža (85 — primorje). ^ w trt C h < X M Žir raznih vrsta hrastova ( ). srčak (160). okruglasti divlji luk (ić 16). šumska repušina (154).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA W p a Divlja morska blitva (42 — primc>rje). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. žuti lokvanj (52). divlje ruže (82—83). nana (127). zmijin luk (165). matičnjak (124). vodopija (148). 1okvanj (51). uskolista vilina metla (174). paprac (26). maslačak (140— 141). Makedonija). matar ( 108 — primorje).5). velika repušina (151) mala repušina (152). sedmolist (109). okrugli divlji luk (1 68). velika repušina (151). veprina (179 — primorje). vilina metla (173). sparožina (175 — primorje).

šumska repušina (154). rogoz (182—183). malarepušina (152). šumska repušina (154). troskot (23). jelenjak (190). erni slez (56). velika repušina (151). trska (181). žuti lokvanj (5 2). primorje. 29O . SA L A T E POVRĆNE B IL JK E Kiseljak (21). velika repusina (151). zmijin iuk (165). bokvica (128). B IL JK E HLEBNE Lokvanj (51). Makedonija). mali krasuljak (145 — primorje). sitni čapljan (163 — primorje. vodena bokvica (157). krasuljak (144). sitni čapljan (163 — primorje. mrtva kopriva (1.. okrugli diviji luk (168). vodeni orah (159). dremovac (180). Makedonija). iaviji zub (143). deteline (98—99). sitni slez (57). ptičje mleko (178). mišjakinja (47). uskolista vodena bokvica (158). glog (90—91). crnjuša (123). muška bokvica (129). tamnoljubičasti luk (167 . mišjakinja (47). divlja morska blitva (42 — primorje).18). čapljan (162 — južni predeli). balučka (169). Makedonija). velika bokvica (130). okruglasti divlji luk (166). pasji luk (172 — primorje). močvarni kaćun (188). dremovac (180). čapijan (162 — južni predeli). morgruša (54 — primorje). morgruša (54 — primorje). matar (108 — primorje).. mala repušina (152). MASNOĆE 11 ' V • r ■ | J lllllll p4 'U tft > 0 O Divlja morska blitva (42 — • primorje). vodena bokvica (15 7).R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO R EJONIMA Z IM A Kiseljak (21).

tamnoljubičasti luk (167 — primorje. ZAM EN A KAFE Lavlji zub (143 — primorje). vodopija (148). zimzelena ruža (85 — primorje). Č A JN E B IL JK E Divlje ruže (82— 83). močvarni kaćun (188). matar (108 — primorje). šumska repušina (154). okrugli divlji luk (168). Velika repušina (151). balučka (169). mala repušina (152). zmijin luk (165). pasji luk (172 — primorje). Makedonija).R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA Z A Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). . okruglasti đivlji luk (166). majkina dušica (126).

poijska loboda (38). ružičasta loboda (39).>šumska s^ilovina (102). šumska repušina (154). štavlje (15). w H < 5 C/5 Kiseljak (21*). mala kopriva (11). zmijin luk (165). pepeljuga (31). sremuš (164). šumska mišjakinja (49). okruglasd diviji luk (166). šapica (107). krasuljak (144). muška bokvica (129). velika mečja šapa (106). bela slezovača (58). vilina metla (173). okrugli divlji luk (168). kopriva (10). brašnjenik (30). mala repušina (152). poljsko zelje (i4). velika slezovača (59). beloružičasti slez (61). čapljan (162). velika repušina (151). jaglika (113). veprina (179). poponac (115). šapica (107). sremuš (164). bokvica (128). crnjuša (123). crni slez (56). maljavi čičak (15 3). Ijuta kopriva (12). lučac (53). mečja šapa (105). pravi jaglac (114). mrtva kopriva (118). paprac (26). balučka (169). bujad (3). balučka (169). maljava breza (8). petrovac (81). ružičasti noćurak (103). maslačak (140). troskot (23). srčenjak (25). pešČana bokvica (131). ružičasti noćurak (103). okruglasti divlji luk (166). baštenska pepeljuga (32). velika mečja šapa (106). crni slez (56). sitni slez (57). štavelj (13). jelenjak (190). beli jarič (68). sedmolist (109). medunika (71).BRDSKIPOJAS RANO PROLEĆE P j! W 2 ^ Navala (i). vodopija (148). sedmolist (109). mokrica (48). mečja šapa (105). velika siezovača (59). suručica (70). šumska sviiovina (102). ptičje mleko (178). dobričica (121). pitomi slez (60). velika repušina (151). zečja soca (62). vijušac (29). žuti jarić (69). zelje (17). kozja brada (156). ziatan (177). muška bokvica (129). loboda (36). mala repušina (152). rogoz (182 183). crvena mrtva kopriva (120). maljava dobričica (122). sitni slez (57). breza (7). maslačak (140). zmijin luk (165). mala turica (33). ženska paprat (2). troskot (23). ostak (155). šumska repušina (154). ljuspasta loboda (37). trska (181). uskolista viiina metla (174). konjski štavelj (16). mokrica (48). lisac (24). pucavac (50). zečja soca (62). kiseljak (21). paprac (26). dobričica (121). crvena pepeljuga (35). mrljava mrtva kopriva (119). mišjakinja (47). noćurak (ioi). krasuljak (144). bokvica (128). plućnjak (116). crnjuša (123). netik (64). močvarni maslačak (141). mali kiseljak (22). lisac (24). beli jarić (68). velika bokvica (130). gradska loboda (34). srčenjak (25). bela rada (147). šumska mišjakinja (49). noćurak (101). pravi jaglac (114). bela slezovača (58). lučac (5 3). jaglika (113). velika bokvica (130). 2 92 . dremovac (180). patuljasta breza (9). plućnjak (116). mišjakinja (47). mali kiseljak (22).

. šapica (107). šumska jagoda (77). mali kiseljak (22). medeni kaćunak (191). pegavi kaćunak (187). zelenkasti vimenjak (196). vranjak (194).(189).. malina (76). lučac (53). velika repušina (151). patuljasta breza (9)... jeknjak (190). divlja mrkva (110). mečja šapa (105). mala repušina (152). maljavi čičak (153).. velika mečja šapa (106). uskolisti kaćun (192).. kupine (72—73). zelenkasti vimenjak (196). paprac (26). pepeljuga (31). mečja šapa (105).R AS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJON IMA B IL JK E Bujad (3). šumska repušina (154). jaglika (113). okruglasti divlji luk (166).. Breza (7). ZAM EN A K AFE ČAJNE B IL JK E Maslačak (140).... lokvanj (51). velika repušina (151).. ŠEĆER B IL JK E . okrugli divlji luk (168). dremovac (180). čapljan (162). trska (181). veiika mečja šapa (106). mleđac (185). petrovac (81). uskolisti kaćun (192). sremus (164). vimenjak (195). majkina dušica (126). zlatan (177). vranjak (194). divlje ruže (82—83). ptičje mleko (178). ZAČINSKE Kiseljak (21). jelenjak (190). kaćun (184). maljava breza (8). mala repušina (152).. maljavi čičak (15 3). šapica (107).. balučka (169). vodopija (148). šumska repušina (154)... maljava breza (8). veliki kaćun (186). veliki kaćun (186). rogoz (182 — 183). patuljasta breza (9). suručica (70). zečja soca (62). 2 93 . pravi jaglac (114). sedmolist (109). noćurak (101). virak (79). močvarni kaćun (188). plaštak (193). žuti lokvanj (52). plaštak (193). medeni kaćunak (191). velika repušina (151). pegavi kaćunak (187). mali kaćunak (189). vimenjak (195). mledac (185). šumska repušina (154). M ASNOĆE HLABNE Breza (7). mali kaćunak. mala repušina (15 2). Kleka (4). maljavi čičak (153). kaćun (184). zmijin luk (165). zečja soca (62). močvarni maslačak (141). močvarni kaćun (188).

crni slez (56). brašnjenik (50). jelenjak (190). bela rada (147). kiseljak (21). bela slezovača (58). velika repušina (151). okruglasti divlji luk (166). velika bokvica (150). muška bokvica (129). čapljan (162). peščana bokvica (131). krasuljak (144). plućnjak (116). mečja šapa (105). 00 Kiseljak (21). breza (7). H H <. kopriva (10). zečja soca (62). troskot (23). detelina (98—99). mali kiseljak (22). crni slez (56). beli jarič (68). balučka (169). bokvica (128). pitomi slez (60). štavelj (13). sitni slez (57). velika siezovača (59). paprac (26). vijušac (29). maljava dobričica (122). močvarni maslačak (141). bagrem (96). maslačak (140). jaglika (113). pravi jaglac (114). sitni slez (57). lučac (53). Ijuta kopriva (12). muška bokvica (129). vilina metla (175). lučac (53). šumska repušina (154). velika bokvica (130). 294 . bokvica (128). šumska svilovina (102). mala turica (33). zmijin luk (165). zelje (17). ženska paprat (2). zmijin luk (165). srčenjak (25). jaglika (113). poljska loboda (38). nočurak (101). balučka (169). bujad (3). pravi jaglac (114). konjski štavelj (16). poljsko zelje (14). veiika mečja šapa (106). ružičasti noćurak (103). mečja šapa (105). plućnjak (116). gradska loboda (34). zvončić (135 — 136). noćurak (101). mokrica (48). mokrica (48). netik (64). poponac (115). divlja mrkva (tio). trska (181). crvena mrtva kopriva (120)* dobričica (121). paprac (26). šapica (I07)> sedmolist (109). mali kiseljak (22). mrtva kopriva (118). crnjuša (123). jagorčevina (112). beloružičasti slez (61). loboda (36). crvena pepeljuga (35). velika slezovača (59). vodopija (148). baštenska pepeljuga (32). maslačak (140). mišjakinja (47). maljavi čičak (153). ptičje mleko (178). suručica (70). dobričica (121). ružičasti noćurak (103). maljava breza (8). uskolista vilina metla (174). jagorčevina (112). šumska mišjakinja (49). okruglasti divlji iuk (166). jariči (68—69). bela slezovača (58). okrugli divlji luk (168). pucavac (5 o). krasuljak (144). dremovac (180). ružičasta loboda (39). mala repušina (152). pepeljuga (31). ljuspasta loboda (37). zlatan (177). šumska svilovina (102). mišjakinja (47). zečja soca (62). štavlje (15). medunika (71). šapica (107). troskot (23). petrovac (81). velika mečja šapa (106). šumska mišjakinja (49). srčenjak(2 5). lisac (24). sremuš (164). patuljasta breza (9). mrljava mrtva kopriva (119). crnjuša (123). sremuš (164). lisac (24). okrugli divlji luk (168). mala kopriva (11). sedmolist (109).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL JA PO REJONIM A PROLEĆE H J' 2 & £ ^ > 2 Navala (i).

vodopija (148). vranjak (194). zečja soca (62). jelenjak (190). jelenjak (190). pegavi kaćunak (187). vijušac (29). pravi jagiac (114). lokvanj (51). zelenkasti vimenjak (196). Maslačak'(i4o). šumska repušina (154). maljavi čičak (153). veliki kaćun (186). vranilova trava (125). pegavi kaćunak (187). mali kaćunak (189). mala repušina (15 2). jaglika (1x5). 2 95 . žuti lokvanj (52). mleđac (185). močvarni kaćun (188). velika repušina (151). medeni kaćunak (191). zlatan (177). virak (79). matičnjak (124). šumska jagoda (77). kaćun (184). malina (76). pepeljuga (51). plaštak (193). uskolisti kaćun (1 92). kupine (72—73). bagrem (96). kaćun (184). velika mečja šapa (106). medeni kaćunak (191). mečja šapa (105). velika repušina (151). maljavi čičak (15 3). gj u < /) Breza (7). maslačak (140). močvarni kaćun (188). maljava breza (8). divlje ruže (82—83). ptičje mleko -(178). velika repušina (151). uskolisti kaćun (192). vimenjak (195). patuljasta breza (9). zelenkasti vimenjak (196). dremovac (180). močvarnd maslačak (141). vimenjak (195). rogoz (182—183). veiiki kaćun (186). čapljan (162). mali kaćunak (189).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA ^ ^ o q 2 * Bujad (3). maljavi čičak (153). petrovac (81). nana (127). šapica (107). mala repušina (152). šumska repušina (154). šumska repušina (154). mala repušina (152). plaštak (193). majkina dušica (126). trska (x8i). vranjak (194). Kleka (4). noćurak (101).

mali kiseljak (22). crnjuša (123). trska (181). jelenjak (190). deteline (98—99).RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJON IMA R A NO LETO m 2 ^ Kiseljak (21). čapljatt (162). šapica (107). vodopija (148). dremovac (180). vijušac (29). crvena mrtva kopriva (120). troskot (23). zečja soca (62). sedmolist (109). sedmolist (109). plućnjak (116). šumska mišjakinja (49). balučka (169). plaštak (193). zvončići (135 — 136). medunika (71). šapica (107). pucavac (50). dobričica (121). mečja šapa (105 ). zečja soca (62). crvena pepeljuga (35). divlja mrkva (110). velika slezovača (59). lučac (53). mledac (185). poponac (115). šumska svilovina (102). crnjuša (123). veliki kaćun (186). šumska svilovina (102). suručica (70). okruglasti divlji luk (166). petrovac (81). mišjakinja (47). noćurak ( io i ). zmijin luk (165). zlatan (177). ptičje mleko (178). mrtva kopriva (118). $ . mokrica (48). noćurak (101). medeni kaćunak (191). zelenkasti vimenjak (196). vodena bokvica (157). mečja Šapa (105). bokvica (128). < < Kiseljak (21). gradska loboda (34). bela rada (147). velika rriečja šapži (106). maia turica (33). kaćun (184). pepeljuga (31). ćrni slez (56). balučka (169) w Z K £ tq 3 S Vijušac (29). ptičje mleko (178). uskolisti kaćun (192). velika mečja šapa (106). netik (64). vodena bokvica (i 57). uskolista vodena bokvica (158). lokvanj (51). mali kaćunak (189). sitni slez (57). vimenjak (195). maljava dobričica (122). jelenjak (190). krasuljak (144). muška bokvica (129). sremuš (164). zmijin luk (165). vranjak (194). brašnjenik (30). mrljava mrtva kopriva (119). čapljan (162). močvarni kaćun (188). bela slezovača (58). loboda (36). pepeljuga (31). uskolista vodena bokvica (158). jariči (68—69). pegavi kaćunak (187). pravi jaglac (114). beli jarič (68). dremovac (180). mali kiseljak (22). okrugli divlji luk (168). velika bokvica (130). krasuljak (144). ljuspasta loboda (37). baštenska pepeljuga (32). mišjakinja (47). žuti lokvanj (52). okruglasti divlji luk (166). okrugli divlji luk (168). ružičasta loboda (39). ružičasti noćurak (103). rogoz (182— — 183). sremuš (164). poljska loboda (38). zlatan (177).

Iučac (53). močvarni kaćun (188). petrovac (81). mečja šapa (105). okrugli divlji luk (168). zelenkasti vimenjak (196). divlje ruže (82— 83). noćurak (101). sedmolist (109). kaćun (184). mledac (185). uskolisti kaćun (192). zmijin luk (165). pegavi kaćunak (187). Kleka (4). mali kiseljak (22). šapica (107). virak (79). mali kaćunak (189). vimenjak (195). plaštak (193). jelenjak (190). šapica (107). vranjak (194). velika mečja šapa (106). veliki kaćun (186). zečja soca (62). kupine (72— 73). okruglasti divlji luk (166). malina (76) šumska jagoda (77). zečja soca (62). Z A Č IN SK E B IL JK E Kiseljak (21). . velika mečja šapa (106).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA ŠEĆER Mečja šđpa (105). vranilova trava (125). medeni kaćunak (191). sremuš (164). balučka (169). matičnjak (124). pravi jaglac (114). nana (127). divlja mrkva (110). majkina dušica (126). ZAM EN A K AFE ČAJNE B IL JK E Vodopija (148).

crnjuša (123). zlatan (177). uskolista vodena bokvica (158). ijuspasta loboda (37). trska (181). vilina metla (173). maii kiseljak (22). loboda (36). gradska loboda (34). pepeijuga (31). crvena mrtva kopriva (120). srčak (160). mrtva kopriva (118). medeni kaćunak (191). vijušac (29). vođena bokvica (157). jelenjak (190). piaštak (193). m ^ Kiseijak (21). maii kaćunak (189).R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA LETO m ^ 2 j> § Kiseljak (21). divlja mrkva (110). zmijin luk (165). okrugli divlji iuk (168). žuti lokvanj (52). močvarni kaćun (188). 298 . poljska loboda (38). pegavi kaćunak ( i 87). ružičasta loboda (39). beli jarič (68). uskolista vodena bokvica (158). sitni slez (57). dremovac (180). d tfl w X Vijušac (29). lokvanj (51). lučac (5 3). jarići (68—69). zmijin iuk (165). veiika siezovača (5 9). krasuljak (144). deteiine (98—99). šapica (107). mokrica (48). okrugli diviji iuk (168). maii kiseijak (22). šumska mišjakinja (49). crni slez (56). baiučka (169). mečja šapa (105). dremovac (180). veiiki kaćun (186). ptičje mieko (178). mala turica (33). dobričica (121). veiika mečja šapa (ro6). sremuš (164). zlatan (177). ptičje mleko (178). bela rada (147). mrijava mrtva kopriva (119). okruglasti diviji luk (166). pravi jagiac (114). baiučka (169). jeienjak (190). brašnjenik (30). čapljan (162). uskoiista vilina metla (174). mišjakinja (47). čapljan (162). bela slezovača (5 8). pepeijuga (31). troskot (23). bokvica (128). netik (64). zelenkasti vimenjak (196). rogoz (182— 183). okrugiasti diviji iuk (166). vranjak (194)^ vimenjak (195). kaćun (184). veiika bokvica (130). mledac (185). vodena bokvica (157). maljava dobričica (122). poponac (115). baštenska pepeljuga (32). crvena pepeljuga (35). mišjakinja (47). muška bokvica (129). uskolisti kaćun (192).

. 'p ' [148). vranjak (194). vranilova trava (125). sremuš (164). mečja šapa (105). okruLglasti đivlji luk (166). močvarni kaćun (188). kupine (72— 73). petrovac (!81). zelenkasti vimenjak (196). nana (127). lučac (53). plaš'tak (193). šapica (107). velika mečja šapa (106). pegavi kaćunak (187). ZAM EN A K AFE < : O Q 0 * 3. mali kiseljak (22). balučka (169). vimenjak (195). velika mečja šapa (106). vdil d kaćun (186). virak (79). divija mrkva (1 io). zmijin luk ( i 6 5). šumska jagoda (77). divlje ruže (82— 83). majkina dušica (126). matičnjak (124). g —> -« ® g ~T 0 Kleka (4). kaćun(i84).mledac (185). okrugli divlji luk (168). malina (76). mali kaćun ak (189).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA P C j Mečja šapa (105). pravi jaglac (114 ). >cO | « 2 "7 < g N Kiseljak (2 1). jelenjak (190). šapica (107). medeni kaćunak (19 1). uskolisti kaćun (^ 9 2).

sremuš (164). jariči (68—69). poljsko zelje (14). velika slezovača (59). mečja šapa (105). noćurak (101). medeni kaćunak (191). troskot (23). plaštak (193). vodena bokvica (157). uskolista vodena bokvica (158). suručica (70). mokrica (48). poponac (115). štavlje (15). jelenjak (190). šapica (107). bela slezovača (58). jaglika ( 1 13). ptičje mleko (178). a H Kiseljak (21). mali kiseljak (22). pepeljuga (31). uskolista vilina metla (174). srčak (16:9). balučka (169). sitni slez (57). £4 3 E£f O ^ Kopriva (10). dremovac (180). zlatan (177). crnjuša (123). dremovac (180). pravi jaglac (114). bokvica (128). beli jarič (68). poljska loboda (38). mali kiseljak (22). ljuta kopriva (12). crni slez (56). deteline (98—99). C c n 2 m S 2 ® j Bujad (3).ljuspasta loboda (37). maljavi čičak (*5 3X šumska repušina (154). paprac (26). lokvanj (51). okrugli divlji luk (168).R ASPR O STRA N JEN O ST B I L J A PO REJON IM A RANA JESEN. pepeljuga (31). krasuljak (144). mišjakinja (47). zvončiči (135 —136). šumska mišjakinja (49). vodena bokvica (157). jagorčevina (112). močvami kaćun (188). zelje (17). jelenjak (190). baštenska pepeljuga (32). vodopija (148). pitomi slez (60). konjski štavelj (16). vimenjak (195). rogoz (182 —183). pucavac (50). velika repušina (151). veliki kaćun (186). ružičasta loboda (39). mrljava mrtva kopriva (119). 300 . uskolisti kaćun (192). vćlika bokvica (130). loboda (36). zmijin luk (165). bela rada (147). beloružičasti slez (61). trska (181). šumska svilovina (102). lučac (53). vranjak (194). srčak (160). okruglasti divlji luk (166). Vilina metla (173). uskolista vodena bokvica (158). lisac (24). zelenkasti vimenjak (196). dobričica (12 I)» maljava dobričica (122). mala turica (3 3). žuti lokvanj (52). suručica (70). mledac (185). zlatan (177). plućnjak (116). vodeni orah (159). štavelj (13). čapljan (162). ptičje mleko (178). crvena pepeijuga (3 5). mala repušina (152). mala kopriva (n ). čapljan (162). mali kaćunak (189). gradska loboda (34). muška bokvica (129). sedmolist (109). crvena mrtva kopriva (120). brašnjenik (30). mrtva kopriva (118). kiseljak (21). pegavi kaćunak (187). kaćun (184).

šumska repušina ( 1 5 4 ). kupine (72—73). lučac (53). vranjak (194). maljavi čičak (153). divlja mrkva (110). g « g ^ £3: ^ ^ Kiseljak (21). sedmolist (109). mali kiseljak (22). . balučka (169). pegavi kaćunak (187).. petrovac (81). matičnjak (124). uskolisti kaćun (192). zelenkasti :p q J* ^ N: < Z td Vodopija (148). mala repušina (152). malina (76). • . nana (127). plaštak (193). veliki kaćun (186).v . paprac (26). velika meČja šapa (106). . okruglasti divlji luk (166). velika mečja šapa (106).RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA - Mečja šapa (105). mečja šapa (105). divlje ruže (82—83). šumska repušina (154). velika repušina (151).. virak (79). . šapica (107). sremuš (164). kaćun (184). močvarni kaćun (188). medeni kaćunak (191). zmijin luk (165).. mledac (185). jelenjak (190). okrugli divlji luk (168). šumska jagoda (77). velika repušina (151). vimenjak (195). mala repušina (152). šapica (107). tH ^ Kleka (4). jaglika (113). noćurak (101). majkina dušica (126). maljavi čičak (153). pravi jaglac (114). vranilova trava (125).

velika bokvica (130)..RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO R EJONIMA KASNA JESEN Kopriva (10). jariči (68—69). kaćun (184). vodena bokvica (15 7). bela rada (147). zlatan (177). < r:' 0 0 j Kiseljak (21). mukinja (88). vranjak (194). šumska repušina (154)... žuti lokvanj (52). loboda (36). vilina metla (173). bela slezovača (58). srčak (160). ptičje mleko (178)...... beli jarič (68). mledac (185). lokvanj (51). divlja kruška (89). močvarni kaćun (188). suručica (70)... beloružičasti slez (6i). mokrica (48). maslačak (140). vodena bokvica (157). ružičasta loboda (39). mala kopriva (n ). dremovac (180). . paprac (26). dremovac (180). suručica (70). sedmolist (109). glogovi (90—91).. sitni slez (57).. okruglasti divlji luk (166). crni slez (56). troskot (23). brašnjenik (30).. noćurak (I0 1). čapljan (162).. g velika slezovača (59).. noćurak (101)... maljavj čičak (15 3). uskolista vodena bokvica (158). štavelj (13). štavlje (15). ljuspasta loboda (37). medeni kaćunak (191). jelenjak (190). gradska loboda (34).. baštenska pepeijuga (32).. balučka (169). poljska loboda (38). pegavi kaćunak (187). u > 2 0 25)> bokvica (128).. zlatan (177). mali kaćunak (189).. . trska (181). šapa (106). . mišjalcinja (47). .mečja ... šumska svilovina (102). konjski štavelj (16). lisac (24). plaštak (193).. uskolista vilina metla (174). tu ^ ^ pq 2 £ Bujad (3). ptičje mleko (178). lučac (53). sremuš (164). pepeIjuga (31). uskolisti kaćun (192). krasuljak (144). z velika .. medunika (71). šumska mišjakinja (49). zelenkasti vimenjak (196).. muška bokvica (129). veliki kaćun (186).. velika repušina (151). vodeni orah (159).. rogoz (182-183). mečja šapa (105). kiseljak (21). ljuta kopriva (12). mala repušina (152). poljsko zelje (14). H .. okrugli divlji luk (168). zelje (17). vimenjak (195). uskolista vodena bokvica (158). 302 . pitomi slez (60). mali kiseljak (22). mala turica (33). šapica (107). mali kiseljak (22). jelenjak (190). zmijin luk (165).. 0 Z Grni slez (56)... crvena pepeljuga (35)..... srčak (160).. poponac (115). . pepeljuga (31).. čapljan (162).

mali kiseljak (22). maljavi čičak (153). N . mala repušina (152). balučka (169). petrovac (Bi). jelenjak (190). sremuš (164). plaštak (193). malina (76). velika repušina (151). šapica (107). velika repušina (M 1). okruglasti divlji luk (166). pegavi kaćunak (187). uskolisti kaćun (192). šumska repušina (154). mledac (185). vranilova trava (125). divlje ruže (82—83). divlja kruška (89). vranjak (194). j o j £ 3 e/5 1 — K Jt < N Z Kiseljak (21). kačun (184). lučac (53). zmijin iuk (165). divlja mrkva (110). kupine (72—73). nana (127). brekinja (87). močvarni kaćun (188). ■ < %£ U S < < U h Maslačak (140). zelenkasti vimenjak (196). okrugli divlji luk (16B). veprina (179). medeni kaćunak (191). matičnjak (124). vodopija (148). virak (79). šapica (107). paprac (26). dren (104). šumska jagoda (77). maljavi čičak (1. veliki kaćun (186). majkina dušica (126). velika mečja šapa (106). vimenjak (195). mala repušina (152). rjJ M J £ pq » u 2 < Kleka (4). velika mečja šapa (106). mečja šapa (105). mali kaćunak (189).53) šumska repuŠina (154). sedmolist (109).R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA ( X < W pg' Mečja šapa ( ).

sitni slez (57). šumska repušina (154). uskolisti kaćun (192). muška bokvica (129). mali kiseljak (22). rogoz . vranjak (194). W: '' 2 C / 3 s .: vodena bokvica (157). trska (181). tfoskot (23). krasuljak (144).. pticje mleko (178).: :: njak (195). zlatan (177). kaćun (184).. mrtva kopriva:(i 18). bokvica (128). suručica (70). lokvanj (51). :(i 82— 183). < 3 < o o m H Kiseljak (21). h D 3 : 2 CQ P 3 . čapljan ■ : (162). veliki kaćun (186). : :\U . T: •M.: Velika repušina (m 1). balučka (169). crnjuša (123). sremuš (164). pegavi kaćunak (187). zlatan (177).. crni slez (5 6). mišjakinja (47). dremovac (180). čapljan (162).JA PO REJON IM A ZIMA B IL JK E POVRĆNE Kiseljak (ž i). jariči (68—69). mala repušina (15 2). zelenkasti vimenjak (196). močvarni kaćun (188). dremovac (180). mali kiseijak (22). uskolista vodena bokvica (15 8). ptičje mleko (178). bela rada (147). velika bokvica (130). jelenjak (190). vodena bokvica (1:57). suručica (70). 3°4 . uskolista vodena bokvica (158). mali kaćunak (189). zmijin luk (165). šumska repusina (15 4). velika repušina (151).R ASP R O ST RA N JEN O ST BII. : 'o d :P Q 'U ■ )C/3 :■ :. žuti lokvanj (52). okrugli divlji luk (168). vodeni orah (159). beli jarič (68). medeni kaćunak (191). pJaštak (195). okruglasti divlji luk (166).. jelenjak (190). noćurak (101). Bujad (3). mledac (185). mala repušina (152). vime.

RAS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJONIMA

Z A Č IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (u o), sremuš (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), balučka (169).

Kleka (4), kupine (72—74), malina (76), šumska jagoda (77), virak (79), divlje ruže (82—83), majkina dušica (126), kaćun (184), miedac (185), veiiki kaćun'(i86), pegavi kaćunak (187), močvarni kaćun (188), mali kaćunak (189), jelenjak (190), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZA M E N A K AFE

Č A JN E B II.JK E

Vodopija (148).

3°5

PLANINSKI

POJAS

RANO

PROLBĆE

W

m Z p d

Navala (i), ženska paprat (2), bujađ (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (io), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), štavelj (13), poljsko zelje (14), štavlje (15), konjski štavelj (16), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47), Šumska mišjakinja (49), pucavac (5 0), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), beloružičasti slez (61), zečja soca (62), netik (64), čuvarkuće (65—66), jariči (68—69), suručica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (98 99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), Mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), zvončići (135-— 136), zečice (138 —139), maslačak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repušina (151), mala repušina (152),: šumska repušina (154), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptičije mleko (178), trska (181).

^ H < -3 ^ :

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), zečja soca (62), beli jarič (68), noćurak (101), šumska svilovina (102), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plućnjak (116), dobričica (121), crnjuša(123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), maslačak (140), krasuljak (144), velika repušina (151), mala repušina (15 2), šumska repušina (154), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

w til;3 u ~

Bujad (3), pepeljuga (31), suručica (70), velika repušina (151), mala repušina (132), šumska rcpušina (15 4), čapljan (162), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak

(196).

306

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina ( 1 5 4 )-

^

Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), lučac (5 3), zečja soca (62), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Ni

M ® £ <

o

'

Alpski srčenjak (28), zečja soca (62), kupine (72—73—74), maline (76), šumska jagoda (77), virak (79—80), petrovac (81), divlje ruže (83—84), noćurak (101), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina dušica (126), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (184), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196)

,

........

......

.......... .

Z u: mm S < <^ N

Maslačak (140), vodopija (148), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina ( 1 5 4 )-

307

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIM A

PROLEĆE

jvj

$4
I? 3 W § t* 0 o.

Navala (i), zenska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), štavelj (13), poljsko zelje (14), štavlje (15), konjski štavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47),: šumska mišjakinja (49), pucavac (50), lučac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), beloružičasti slez (61), zečja soca (62), nčtik (64), čuvarkuća (65 —66), jariči (68—69), suručica (70), medunika (71), petrovac (81), detelina (98 —99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja Šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorčevina (112), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), velika bokvica (13 o), planinska bokvica (13 2), zvončići (135 — 136), zečice (138 —139), maslačak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181).

® <;

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srčenjak (25), alpski srčenjak (28), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (58), velika slezovača (59), zečja soca (62), beli jarič (68), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica(io7), sedmolist (109), jagorčevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plućnjak (116), dobričica (121), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslačak (140), krasuljak (144), velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), sremus (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

: "jg

cc j

Bujad (3), pepeljuga (31), suručica (70), zečice (138— 139), crni koren (J 49)» velika repušina (151), mala repušina (152), šumska repušina (154), čapljan (162), zlatan (177), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (i86)v pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (188), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

.

........ v......

308

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

M ASNO ĆE

>

l

.■'.•••• ..., . • •••

•••.•,..;;..;■:••• ■ .,,. ..; •• :,,.•'..•■ ■••••• .,,.......v• ■ • ■ •:• ■ ,•,:•::•• •■ :•,,, •

tX m
> < / 5

Bireza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), mečja šapa (105), velika m ečja šapa (106), šapica (107), velika repušina (15 1), mala repušina (152), SU mska repušina (154).

p q

£ 3
2 N ;

K seljak (21), mali kiseljak (22), lučac (53), zečja soca (62), mečja šapa (>■05), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (>ito), sremuš (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

ZAM EN A K AFE

ČAJNE

eka (4), alpski srčenjak (28), zečja soca (62), kupine (72— 73), maJina S), šumska jagoda (77), virak (79— 80), petrovac (81), divlje ruže (82— 83), •ćurak (101), jagorčevina (112), jaglika (113 ), pravi jaglac (114), vraniva trava (125), majkina dušica (126), nana (127), kaćun (184), mledac *5), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), ’ deni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), menjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

B IL JK E

< 3 :: po

g cr^

aslačak (140), vodopija (148), velikat repušina (151), mala repušina 52), Šumska repušina (154).

3°9

RAS PROSTRAN JEN OST B IL J A PO REJON IMA

RANO

LETO

m ^ d
CQ

m '§ ^ O

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), brašnjenik (30), pepeljuga (31), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), pucavac (50), lučac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovača (5B), velika slezovača (59), zečja soca (62), netik (64), čuvarkuće (65—66), jariči (68—69), suručica (70); petrovac (8i), deteline (98 — 99), noćurak (101), šumska svilovina (102), ružičasti noćurak (103), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plućnjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobričica (121), maljava dobričica (122), crnjuša (123), bokvica (128), muška bokvica (129), planinska bokvica (132), zvončići (135 — 136), zečice (138— 139), krasuijak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), čapljan (162), sremuš (164), sibirski luk (17°), laneuva (171), zlatan (177), ptičje mleko (178).

(jJ H < 1

...

Kiseijak (21), mali kiseljak (22), mišjakinja (47), šumska mišjakinja (49), lučac (5 3), zečja soca (62), beli jarič (68), šumska sviiovina (102), sremuš ( i64), sibirski luk (170), laneuva (171).

.....

.

.... ......

X

2

Suručica (70), noćurak ( ) , zečice (138— 139), crni koren (149), vodena bokvica (157 ), uskolista vodena bokvica ( 1 5 8), čapljan (162), zlatan (17 7 ), ptičje mleko (178), trska (181), kaćun (184), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (18 9), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
i o i

310

R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

ŠE Ć E R

Mcčja šapa (105), velika mećja šapa (106), šapica (107).

m
:0 0 \/

2*4 -i>(J :£ < C Q
:tsl

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), lučac (53), zečja soca (62), mečja šapa (105), velika mečja šapa (106), šapica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremuš .(164), sibirski luk (170), laneuva (171).

B IL JK E

■ ■ :W P -I
M.

ČAJNE

Kleka (4), zečja soca (62), kupine (72—73), malina (76), šumska jagoda (77), virak (79—80), petrovac (81), divlje ruže (82—83), noćurak (101), pravi jaglac ( 1 1 4), kaćun (184), vranilova trava (125 ), majkina dušica (1 26), nana (127), mledac (185), veliki kaćun (186), pegavi kaćunak (187), mali kaćunak (189), medeni kaćunak (191), uskolisti kaćun (192), plaštak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasd vimenjak (196).

s < c *

Vodopija (148).

311

medeni kaćunak (191). mledac (185). čuvarkuče (65—66). suručica (70). kaćun (184). bokvica (128). troskot (23). plaštak (193). Mečja šapa (105). bela slezovača (5 8). pegavi kaćunak (187). bela rada (147). šapica (107). čapljan (162 — južni predeli). sibirski luk (170). čapljan (162 — južni predeli). veiiki kaćun (186). uskolista vodena bokvica (158). brašnjenik: (30). beli jarič (68). velika mečja šapa (106). pravi jaglac (114). uskolisti kaćun (192). zečice (138 — 139). mečja šapa (105). netik (64). Pepeljuga (31). dobričica (121). mali srčanik (27). šumska mišjakinja (49). laneuva (171). planinska bokvica (132). velika mečja šapa (106). trska (181). Kiseljak (21). zlatan (177). muŠka bokvica (129). vimenjak (195). crni: siez (56). jariči (68—69). mišjakinja (47). ptičje mleko (178). uskolista vodena bokvica (158). sibirski luk (170). vranjak (194). šapica (107). mali kiseljak (22). sremuš (164). ptičje mleko (178). mali kiseljak (22). 3 12 . crvena mrtva kopriva (120). mali kaćunak (189). mrljava mrtva kopriva (119). mrtva kopriva (118). zelenkasti vimenjak (196). krasuljak (144). poponac (115). sremuš (164). crnjuša (123). crni koren (149).R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIM A LFTO Kiseljak (21). zlatan (177). maljava dobričica (122). mišjakinja (47). vodena bokvica (157). zečice (138— 139). crni koren (149)* vodena bokvica (157). deteiina (98—99). velika šlezovača (5 9). lučac (53). sitni slez (57). suručica (70). divlja mrkva (110). laneuva (171). pepeljuga (31).

divlje ruže (82—83). nana (127). rovac (81). olisti kaćun (192). veliki kaćun S). plaštak (193). kačun (184). pegavi kaćunak (187).T 3..S5' . mali kaćunak (189).. lučac (53). šumska jagoda (77). kina dušica (126).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A Z A Č IN SK E B IL JK E Z A M E N A ČAJNE K A F E ? r p ^ g o x -:» :■ ? 57 *9 ? . mečja šapa (105).. sremuš (164). divlja mrkva (no). pravi jaglac (114). ka (4).. malina (76). šapica (107). dopija (148).. medeni kaćunak (191). vranilova trava (125). vranjak (194). rt. laneuva (171). mledac (185). vimenjak (195). 313 . virak (79—8o). kupine (72-—73). sibirski luk o). velika mečja a (106). n T B IL JK E > 4 . mali kiseljak (22). zelenti vimenjak (196). eljak (21).

:mečja šapa (103). troskot (23). plaštak (193). pepeljuga (31). mali kiscljak (22). štavđj (13). mrtva kopriva (118). šumska repušina (154). ptičje mleko (178). sremuš (164). .. ( 170- S 2 *4 Bujad (3). mali kiseljak (22). uskolista vodena bokvica (158). poljsko zelje (14). suručica (70).. planinsko zelje (19). pravi jaglac (114). plućnjak (116). konjski štavelj (16). 3 T4 . mrljavamrtva kopriva (119). .. vodopija.. sibirski luk (170). zelenkasti vimenjak (196). mala repušina (152). medeni kaćunak (191). uskolista vocfena bokvica (158).^ Kiseljak (21). Janeuva . . mišjakinja (47). štavlje (15). crni koren (149). maljava đobričica (122). divlja mrkva (110).. šapica (107). vodena bokvica (157). poponac (115). muška bokvica (129).: šumska svilovina (102). zečice (138 —139). zlatan (177). zečica (138 -139 ). dobričica (121). . kiseljak (21). crvena mrtva kopriva (120). sedmolist (109). ptičje mleko (178). beloružičasti slez (61). mala kopriva (n ). trska (181). laneuva (171). pucavac (50). zelje (17). crnjuša (123). veliki kaćun (186). alpski srčenjak (28). vimenjak (195). mali kaćunak (189). jagorčevina (112). velika mečja šapa (106). mišjakinja (47). čapljan (162 ■. brašnjenik (30). kaćun (184). Ijuta kopriva (12). suručica (70). beli jarič (68).. veJika slezovača (59). bela rada (147).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A R A N A J E SE N W § ^ O Kopriva (10). zlatan (177).. velika repušina (151). vodena bokvica (157). crni slez (56). krasuljak (144). šumska mišjakinja (49). čuvarkuće (65—66). đetelina (98—99).. <. crni koren (149). lučac (53). pegavi kaćunak (187).južni predeli). jariči (68-'69). sitni slez (57). mali srčanik (27). (148).. jaglika (113). bokvica (128). pepeljuga (3 1). uskolisti kaćun (192). mledac (185). planinska bokvica (132). vranjak (194). čapljan (162). bela slezovača (58).

divlja mrkva (uo). petrovac ( 8 ) . pravi jaglac (114). vranjak (194). alpski srčenjak (28). medeni kaćunak (191). mali kaćunak (189). majkina dušica (126). kupine (72—73). mala repušina (152).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A ŠEC ER Mečja šapa (105). vimenjak (195). Z A G IN SK E B IL JK E K iseljrak (2 r). šapica (107). t K A F E Vodop ija (148). šapica (107). veliki kaćun (186). jagorčevina (112). šumska repušina (154). laneuva (171). velika mečja šapa (106). nana (127). velika repušina (151). sremuš (164). kaćun (184). lučac (53). sibirski luk (170). šumska jagoda (77). malina (76). uskolisti kaćun (192). veiika mećja šapa (106). divlje ruže (82—83). mečja šapa (105 ). zelenkasti vimenjak (196). vranilova trava (125). mali kiseljak (22). jaglika (113). sedmolist (109). B IL JK E Z A M E N A ČAJNE Kleka (4). plaštak (193). pegavi kaćunak (187). 3M . virak (79 -80).

69). mali srčanik (27). pepeljuga (31). Bujad (3). beloružičasti slez (61). trska (181). kaćun (184). crnjuša (123). brašnjemk (30).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A KASNAJESEN Kopriva (10). mala kopriva (n ). pegavi kaćunak (187). planinsko zelje (19). beli jariči (68). štavlje (15). zelenkasti vimenjak (196). noćurak (101). mledac (185). šapica (107). mali kiseljak (22). divlja mrkva (110). dobričica (121). laneuva (171). čapljan (162 južni predeli). zečice (138— 1 39). bokvica (128). troskot (23). 316 . Kiseljak (21). čapljan (162 — južni predeli). medeni kaćunak (191). sedmolist (109). mali kaćunak (189). suručica. uskolista vodena bokvica (158). suručica (70). čuvarkuče (65—66). sremuš (164). šumska repušina (154). šumska mišjakinja (49). maslačak (140). vimenjak (195). crvena mrtva kopriva (120). veliki kaćun (186). lučac (53). plaštak (193). noćurak (101). ptičje mleko (178). velika rcpušina (151). uskolisti kaćun (192). bela rada (147). poponac (115). crni koren (149). zlatan (177). zečice (138 —139). crni slez (56). vranjak (194). maljava dobričica (122). ptičje mleko (178). sibirski luk (170). beli glog (92). velika slezovača (59). mala repušina (152). mrtva kopriva (118). zlatan (177). vodena bokvica (157). krasuljak (144). Šumska svilovina (102). štavelj (13). sitni slez (57). bela slezovača (58). planinska bokvica (132). poljsko zelje (14). vodena bokvica (157). (70). deteline (98—99). konjski štavelj (16). alpski srčenjak (28). mišjakinja (47). kiseljak (21). velika mečja šapa (106). jariči (68 . muška bokvica (129). crni koren (149). uskolista vodena bokvica (158). zelje (17). mukinja (88). pepcljuga (31). mrljava mrtva kopriva (119). ijuta kopriva (12). mali kiseljak (22). mečja šapa (105).

zelenkasti vimenjak (196). sibirski luk (170).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A ŠEĆER Mečja šapa (105). šapica (107). plaštak (193). vranilova trava (125). mala repušina (152). nana (127). alpski srčenjak (28). kupine (72— 73). divlja kruŠka (89). veliki kaćun (186). pegavi kaćunak (187). vimenjak (195). kaćun (184). velika mečja šapa (106). sedmolist (109). mečja šapa (105). Šumska jagoda (77). divlja mrkva (110). mledac (185). šapica (107). kiseljak (21). sremuš (164). malina (76). mali kaćunak (189). Kleka (4). uskoiisti kaćun (192). virak (79— 80). lučac (53). vranjak (194). medeni kaćunak (191). 3*7 . mali kiseljak (22). majkina dušica (126). divlje ruže (82— 83). ZAMENA KAFE B ILJK E Č A JN E Maslačak (140). velika repušina (151). Z A Č IN S K E B ILJK E Kleka (4). laneuva (171). brekinja (87). šumska repušina (154). velika mečja šapa (106). vodopija (148).

ptičje mleko (178).R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A Z 1M A i -h '. trska (181). sremuš (164).» !* ?• z 'U P $ . mali kiseljak (22). . velika repušina (151). zelenkasti vimenjak ( 196). "-:-•. kačun (184). tu H < ^•: . suručica (70). mrtva kopriva (118). zečice (158./-. vranjak (194). sitni slez (57). sibirski luk (170). muška bokvica (129). beli jarič (68)..C /j •. w . veliki kaćun (186). ptičje mleko (178). mledac (185). crni slez (56).-■ - Velika repušina (1 ).139). laneuva (171). 3 .Z • . troskot (23). krasuljak (144). zečice (138— 1 39). jariči (68—69). medeni kaćun (191). uskolisti kaćun (192). crni koren (149). mala repušina (152). bela rada (147). C Q w. čapljan (162 — iužni predeli). O cu Kiscljak (21).. mišjakinja (47).. čuvarkuće (65. pcgavi kaćunak (187). mala repušina (i 52). plaštak (193). crni koren (149).. 318 .. vodena bokvica (15 7). mali kiseljak (22). noćurak (101). ^ S » . / Kiseljak (21). vođena bokvica ( i 57). mali kaćunak (189). uskolisra vodena bokvica (15 8). suruČica (7). vimenjak ( 195 ). crnjuša (123). K h — 1 Bujad (3). šumska repušina (154).v. šumska repušina (154). mišjakinja (47). bokvica (128)..66). čapljan (162-južm predeli).. uskolista vodena bokvica (158). zlatan (177). sf i : ■ ■ m Z - W• / O < 'CJ' - H . planirtska bokvica (132).• >t/3 pq .•. .• ffl :. zlatan (177).• • .

kupine (72 73). vranjak (194). Kleka (4). uskolisti kaćun (192). kaćun (184). mali kiseljak (22). ■ Z W ■ PJ ■ . sibirski luk ( 1 7 0 ). .P c h ■ ■'%''< N ■ ■ . divJje ruže (82—83). vimenjak (195).R A S P R O S T R A N J E N O S T B i L J A PO R E JO N IM A ZAČ IN SK E B ILjK E Kiseljak (21). divlja mrkva (110). < . malina (76). Č A JN E B ILJK E Vodopija (148). veliki kaćun (186). pegavi kaćunak (187). laneuva (171). mali kaćunak (189). virak (79 —80). majkina dušica (126). sremuš (164). mledac (185). medeni kaćun (191). plaštak (193). šumska jagoda (77). zelenkasti vimenjak (196).

66 3.PR ILO G 2 SADRŽAJ VITAM INA C I KAROTINA u ioo gr DIVLJEG BILJA (REDNI BROJ U T A B E L I O D G O V A R A R ED N O M BROJU POD KOJIM J E B I L JK A OPISANA) RED.16 M list 4.46 7 list 137 3.68 : IO list 5.59 6.97 l6 list 75 . BR. 1 1 NAZIV 2 Navala Nephrodium jfllix mas Ženska paprat Athyrium jfiiix femina Bujad Pteridium aquilinum Kleka Juniperus communis Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica Štavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher Štavlje Rumex sanguineus Konjski štavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa DEO B IL JK E VITAMIN K A R O T IN U C U MG MG 3 mladi izdanci mladi izdanci mladi izdanci mladi izbojci 4 5 57 1.20 97 2.5 5 3 20 .31 M list 123 14 list 91 89 ž 5.38 T 9 21 izdanci 3> 33 list 66 3.42 2 35 M 3 4 22 0.

..10 47 list 29 37 ■/ 4 .96 : 25 list. 1* 24 list 78 v:.55 48 herba " 49 list 4. Pucavac Silene vulgaris : 3 4 5 list 49 75 i .69 30 list 115 5.16 321 .25 44 ovršci 7 0.75 31 36 list 80 4.T 4 i .1. 54 4.16 26 ovršci 64 2.73 32 5° liSt 4.76 ' 37 : ■ list 90 ■ 1.47 list ■ ■ 126 5.S A D R Ž A J V I T A M IN A C I KA R O T IN A T 22 ' 2 Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare Lisac Polvgonum persicaria Srčenjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Brašnjenik GhenopodiUm Bdnus Henricus Pepeljuga Chenopodium album Loboda Atriplex hortensis Ljuspasta loboda* Atriplex nitens Omaga Salicornia herbacea Crvena omaga Salicornia fruticosa Mišjakinja Stellaria media Mokrica Stellaria aquatica Šumska mišjakinja Stellaria nemorum ■ .0 43 ovršci 20 0.79 23 liSt ■ 5.:: 4.

' 66 list T 4 18 0.31 65 1.10 list 69 list .97 list 140 T10.35 74 : 75 Nizinska kupina Rubus cacsius Primorska kupina Rubus ulmifolius Malina Rubus idaeus list 77 122 9>S° 3.98 .65 59 62 Iist 41 list 59 2.75 list .66 64 list 55 6. *4 list 99 6.. 1 1 5 6.S A D R Ž A J V I T A M IN A C I ICAROTINA I 51 2 Lokvanj Nymphaea alba Lueae Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovača Malva alcea Zečja soca Oxalis acetosella Netik v Impatiens noli tangere Cuvarkuća Sempervivum tectorum Plava čuvarkuća Sempervivum glaucum Žuti jarić Sedum acre Suručica Filipendula hex apetala Medunika Filipendula ulmaria 3 mladi izdanci 4 13 5 53 56 list : *5 1 4.0.37 71 Kupina Rubus fruticosus Šumska kupina Rubus hirtus list 87 % 5.00 list list :f||| 322 137 5.46 ■ 70 list : M5 4...22 0.

:-. 1'0 ■ '■ :"■ '■ . . 88 plod 37 • — - : 89 . ■ Mukinja Sorbus aria D] Vija kruška ? ■. Pirus piraster plod 7 _ 9i Crveni glog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa . jarebika ' Sorbus aucuparia B rekinja '■ ■ Soibus totrninaJis . plod 35 — 9^ plod 34 _ __ 93 96 plod cvet 37 39 Bagrem Robinia pseudoacacia 323 .■' . 4 list 118 5.I list - 126 . 85 ! 3.97 82 plod 368 83 84 plod 219 __ list := :K .2 5 34V:.03 79 81 list 132 Iist 136 6..S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A l T7 jagoda šumska Fragaria vesca Gusja trava Potentilla anserina Virak : Alchemilla vuigaris Petrovac Agrimonia eupatoria Divlja ruža Rosa canina Poljska ruža Rosa arvensis Pianinska ruža Rosa petidula Zimzelena: ruža : Rosa sernpervirens . .oi 78 list 1 l4 4.95 6. 86 piod I• " M ■ — S? ■ ■ plođ . 7 i 7.

7.87 1 09 list 63 10 3 . list : list :9° 28 " : : %5 4 ::: 3.9:5 V : ! 324 .: 104 plod 92 1 P5 list i °5 3> 25 • 108 lišt 14 1.00 ' ■I 9 1 :: list 98 : 5> 92 'O ' • 102 list 56 78 ' :I° P : list ' 4.. 9 2 ■ . Cornus mas Mečja šapa 1 leracleum sphondilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria Divlja mrkva Daucus carota .. Planika . Arbutus unedo .4* ' 110 koren 111 plod 144 OjIO ■ ■ 112 list . 305 ■ . : 2. list 36 7>°4 8. Jagorčevina Primula vulgaris jaglika Primula veris ':' IM 116 Poponac Convolvulus arvcnsis Plućnjak Pulmonaria officinalis 3 4 5' .S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A 1 98 Detelina bela T rifolium repen s Detelina barska Trifolium hvbridum Detelina livadska Trifolium pratense Nočurak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium Šumska svilovina Epilobium montanum Ružičasti noćurak Kpilobium roseum Dren ...16 :: 99 list 165 100 list 135 11. list 418 3.06 :.5 .

S A D R Ž A J V I T A M IN A C 1 K A R O T IN A I 2 Pogančeva trava Physalis alkekengi.83 I27 herba 78 4> 9| 128 list 50 4 .82 123 list 5 5 .70 list 5> 37 121 list 59 3.86 124 list 82 5.89 1 35 Zvončić Campanula rapunculus Zvončić brazdasti Campanula trachelium list .: 4.33 1 26 herba 44 0.4 i 122 list 40 4. Mrtva kopriva Lamium album Mrijava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobričica Glechoma hederacea Maljava dobričica Glechoma hirsuta Crnjuša Prunella vulgaris Matičnjak Melissa officinalis Vranilova trava Origanum vulgare Majkina dušica Thymus serpyllum Kudrava nana Mentha crispa Bokvica ženska Plantago media Muška bokvica Plantago lanceolata TT IM 1 Velika 1 bokvica Plantago major 3 4 5 117 plod 118 118 list 53 6.16 129 list 5° 48 * 3° list 3»27 4.j 6 12 5 herba 60 4.43 3*5 .12 11 9 120 list 53 35 6.2 5 4. io7 94 137 hst 6.

S A D R Ž A J V IT A M IN A C I K A R O T IN A I j 38 z Zečica Phyteuma spicatum Zečica Phvteuma spicatum Okruglasta zečica Phyteuma orbiculare Maslačak .66 *43 list l 44 list 34 2. Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus Krasuljak Bellis perennis Mali krasuljak Bellis silvestris Bela rada Leucanthemum vulgare Vodopija Cichorium intybus: r: Crni koren Scorzonera rosea Crni koren Scorzonera rosea Velika repušina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans Čapljan Asphodellus albus 3 4 5 koren I2 V&M : 138 list 1 35 7.09 . 139 list 1 64 7.38 159 plod 17 0 162 krtola 13 0 326 .70 M8 list 14 4.59 145 list .59 6.15 151 koren 7 0 157 List 48 5.05 149 koren 3 10 149 list $2 1 6.16 140 list 33 56 5>32 4.42 147 list 21 6.

S A D R Ž A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A 1 164 2 Sremuš Allium ursinum Sremuš Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Vilina metla* Asparagus officinalis Zlatan Lilium martagon Ptičije mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaćun Orchis morio Pegavi kaćunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia Borovnica Vaccinium myrtillus Borovnica Vaccinium myrtillus Brusnica Vaccinium vitis idaeus jabuka divlja Malus pumila 3 . *1 5 list 4 164 lukovica i(S 0 170 : .1 1 1\ 2.27 197 198 plod ći■ ■ : — - list plod 11.62 199 Q C 327 .50 *75 list 41: _ 177 178 lukovica 11 0 Iukovica 14t : 0 ■ 180 lukovica 54 0 185 184 rizom g 1 0 krtola 7 0 187 krtola > S 0 194 krtola 1 c) 0 195 196 krtola 9i 0 list 8^1 - 4. lukovica 5 0.

2.S A D R Ž A J V IT A M IN A C 1 K A R O T IN A I 200 2 1 Ogrozd divlji Ribes grossularia Leska Corrylus avellana Bor beli Pinus silvestris Bor krivulj Pinus mughus BOr crni Pinus niger jela Abies alba Smrča Picea excelsa 3 4 lišt 127 .3 v Napomena: 1.13 205.42 203 iglice 49 : IIIP ■ 204 iglice ■ 54 2.34 201 rese 80 /: 202 iglice 82 : 2.0 3 206 iglice : 87 2. iglice ' 5 4 . Za biljke koje nisu navedene u ovoj tabeli mogu se orijentaciono koristiti podaci za slične biljke kojih ima u tabeli . Zvezdicom su obeležene biljke za koje su podaci uzeti iz literature. 4.

8 5 °.RIJE G DRATI g G 2 3 Mladi izdanci Mladi izdanci 4 5 || 7 I .PRILO G 3 HEMIJSKI SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST u ioo gr D I V L J E G B I L J A (R ED N I B R O J U T A B E L I JE O D G O V A R A B IL JK A R E D N O M B R O JU POD K O JIM O PISAN A) RHD.75 . 6.6o 38 1 W U š List 3.57 6.23 1. N A Z I V DEO BILJKE BELANČEVINE G UGLJ EKALOM A S T NI HI.55 44 46 22 List 2.75 23 List 5.8 i o. Navala Nephfodium filix mas Bujad Ptei'idium aquilinum Crvena smreka Juniperus oxycedrus ■■ Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica Štavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher Štavlje Rumex sanguineus Konjski štavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare 3. 52 7.77 72 10 List 5.vv' 3.92 0.62 071 4.16 7.65 3.66 4.39 3.94 6.08 44 14 .45 3. List 3.28 • °.9 i 33 16 List 4 . 0.■ 4.52 ' 53 . 5 i 30 2.89 o. List 5. 0.64 6.oi 50 : U :y List .60 0.16 43.74 8.47 52 329 .08 43 .1. BR.97 o.3.77 27 M List 3. Plod ' 12 4.84 235 Tist 7.39 4.3 t .74 .

46 3.89 0.07 24 4 8 herba M 7 o .70.44 130 52 rizom o .95 42 33 ° .11 1.83 i:7 .14 0.l6 0.67 25 50 list mladi izdanci 3.66 9. 42 88 : 51 Lok van j N ym phaea alba Ž u ti lovkanj N um phar luteum rizom 2 .65 3.08 24 49 list 2.82 52 44 ovršci 1.16 LO4: 9.57 3.77 6.09 0.97 1. 5 7 8 24 Lisac P o lfg o n u m persicaria Srčcnjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Brašnjenik Chenopodium B on us Henricus Pepcljuga Chenopodium albuni Lo b o d a A trip lex hortensis O m aga Salicornla herbacea Ćrvena om aga Salicornia friiticosa .67 60 :: 26 O vrŠci 2.44 o. 5 i 63 43 ovršci 2.89.63 9.39 0. 54 31 List 4.07 45 47 herba 2.46 3. 64 : 25 L ist 4 .23 30.43 53 30 LlSt : 5.77 4. M išjakinja : Stellaria media M okrica Stellaria aquatica Šum ska m išjakinja Stellaria nemorum Pucavac Silene vulgaris L o k van j N ym phaea alba List 3.75 33 • ? 36 ovršci 4.47 0.02 10. 3 4 ".H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T 1 2 .56 0.94 0.10 9.9 V 3> 3.60 7.84 M 9 9.

25 78 : lišt 4 .04 27 66 list ° .25 46 64 list 2.1 3 33.71 4.23 1.':-'■ 4.06 27.■ ■ ■ ■ ■ 1.63 16./ .79 0. 38 2.40 7.io 1.70 0.18 6.52 8.44 125 85 86 plod 2.28 4. 8° 148 plod plod os83 L 49 2.79 0. Oxalis acetosella ■ Netik /..78 2.86 11.75 4° list 2.78 ! .99 4i : 61 ■ : 56 list 1.14 i 8j98 86 87 4 .92 49 75 78 plod 1.05 6. 52 0.49 2. 59 67 74 plod 1.29 *M 3 70 83 plod 2.H E M I J S K l S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T I 2 Lučac Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovača Malva alcea Zečja soca .16 7.98 4. 31 : I .62 7.26 37 71 list 4.20 0.85 125 331 . *9 25.5 2 22 67 list °.77 ■ . Impatiens noli tangere Čuvarkuča Sempervivum tectorum Plava čuvarkuća Sempervivum glaucum Žuti jarić Sedum acre Medunika Filipenduia ulmaria Šumska kupina Rubus hirtus Primorska kupina Rubus Ulmifolius Gusja trava Potentiia anserina Poijska ruža Rosa arvensis Zimzelena ruža Rosa sempervirens Jarebika Sorbus aucuparia Brekinja Sorbus torminalis 3 4 5 7 8 53 lišt ■ v .°3 59 62 list 4.42 0.96 32 65 list 0.

47 G . 3 9 68 59 102 list 3.74 4.06 5.14 °.74 2.66 6.97 106 93 plod 1 .78 2. ■ ' 332 list list °. 3i 1.64 84 9* .46 7. 98 9. 92 plod 28.OĆ 8.1° 89 plod °.27 1.89 53 101 list 5.16 1.05 20.64 5.74 2.°4 24.?1 10.71 128 plod 1.92 1.B7 61 99 list ' I.17 1 . I O.99 .67 1.42 108 109 ■ ■■ ' ' '■ ■ '.5 3 °.i8 1.22 24.54 101 9i cvet 4. 5. plod 1 .74 1.3 8 27. V2 i.79 2.18 6. *4 68 5° 27 42 i °5 list °.4 j ■ 43 104. 78 I03 list 6.H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T I 2 Mukinja Sorbus aria Divlja kruška Pirus piraster Crveni gjog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa Bagrem Robinia spseudoacacia Detelina bela Trifolium repens Detelirta barska Trifolium hybridum Detelina livadska Trifolium pratense Noćurak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium Šumska svilovina Epilobium montanum Ružičasti noćurak Epilobium roseum Dren Comus mas Mečja šapa Heracleum sphonclilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria 3 4 1 7 8 88 plod 1.10 63 iob list 5.45 62 98 list 1.°4 ° .43.95 6.

26 1.61 87 112 list 1.71 o.03 51 I29 list 2.H E M IJ S K I S A S T A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T .96 65 HI plod 0.17 7.5 2 54 5.89 8.68 10 .3* 38 333 .82 47 13Ć 135 list list 2.4 1 8.84 44 ” 3 list 2.76 0.88 9.5 7 59 1 28 list 2.60 0.0 5 48 122 list O O 3> 84 x> °5 55 123 list $.46 3> 9X io .46 °>97 0.96 0.81 2.98 7.44 79 45 v list 2 >9 I 0 .90 43 117 H 8 piod 2.74 9> :9 8.87 0.11 i 19 list .M o.98 50 50 I 20 list 4 .92 7.76 7.80 21.28 121 list 3vi 7 1.29 12.46 0.94 49 ii 6 list 3> 74 0. T 1 10 2 Divlja mrkva Daucus carota Planika Arbutus unedo Jagorčevina Primula vulgaris Jaglika Primula veris Plućnjak Pulmonaria officinalis Pogančeva trava Phvsalis alkekengi Mrtva kopriva Lamium album Mrljava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobričica Glechoma hederacea Maljava dobričica Glechoma hirsuta Crnjuša PrUnella vuigaris Bokvica ženska Plantago media Muska bokvica Plantago lanceolata Velika bokvica Plantago major Zvončić Campanula rapunculus || iHiil 4 s 7 8 koren 1. 3> 95 0.37 5.

12 6^66 45 iist 5.86: j *:j1 .^9 6.75 Q .28 31 143 list 2.04 57 T 44 j list ' * •.75 0. i1 / ■i..•. 2.i.•••.47 15.2 .55 o.63 140 list 2. 9..18 35. 1/ 1 .: :| !. 0.96: 55 %ii I ! 9. .29 18.48 12.04 138 139 list 5>20 2.70 - 59 19. ' i. :.56 ■ ' 91 149 list 5. 1 •• •'• koren 1.64 5.si \ 1 : iist. • I.23 59 84 140 koren 2.07 0.54 18.70 71 M7 koren plod 2.* 5 51 138 koren °?54 0. o|3 V 57 M9 : )ist .14 7.64 5-^2 147 148: V :. 3 4 5 im ii 8 157 list 4.64.H E M IJ S K I SA ST A V I K A L O R i J S K A V R E D N O S T I 2 Zvončić brasclasti Campanula trachelium Zečica Phyteuma spicatum Zečica Phyteuma spicatum Okruglasta zečica Phyteuma orbiculare Masiačak Taraxacum offidnale Maslačak Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus VKrasuljak / Beliis perenivls :: Miili krasuliak Bellis silvestris. 1 51 koren 1. ! 52 ■ : 1I ' ■ •'• :• • ' r.59 ■ ■.°7 33 4 . .68 64 150 159 5.17.80 1.44 o .'••. 2. m m .66 J °..66 7.23 1.' Bela rada lJeucaritiiernum: ia.59 4. V! 1 .15 0.!gare-: Vodopija Cichoriurn intybus Crni koreu Scorzonera rosea Crni koren Seorzonera rosea Velika repušina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans 2.29 1. i i.80 0.

66 16.40 140 183 rizom 1.59 0.96 64 krtola 0.26 54 plod 0.05 36 krtola i .14 x99 0. .75 40 T97 plod 0.l6 M.89 • 0.15 : 0.18 0.75 170 1.71 8.35 4.34 24.62 24.26 24 1 *77 V .77 o .86 55 list *. :X-:V.11 26. 162 i'164 Čapljan v Asphodeiliis albus Sremuš Aliium ursinum Sremuš Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Zlatan Lilium martagon Ptičje mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaćun Orchis morio Pegavi kaćunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia 196 Borovnica Vacćinium mvrtillus Jabuka divlja Malus pumila Hrastov žir Quercus sessiliflora Leska Corrylus avellana 3 llill i i l l 6 7 krtola 0.19 0. i 6 o.i 8 8.27 0.77 34 187 194 krtola 0.65 o. 178 lukbviča 0.36 33.99 3.H E M I jS K I S A S T A V I K A L O R I j S K A V R E D N O S T 1 .17 7.28 58 184 • krtola o .63 111 180 lukovica 1.88 oyz6 ' j 2.44 20.20 14. 15 12.24 105 lukovića 1.83 .63 1.88 0.64 } 0.02 0.91 77 89 n8 335 198 plod rese 4.50 164 lukovica cela biljka 2.2 2 13.

0 P.0 4.0 " 0.7 3:2 . HIDR G NAZIV VODA G MASTl G KALO ' RIJA Rudnjača (pečurka.6 .0 84.6 .5 ■ °v 5 ■ 61 90 4.. 2.8 ' °.0 7. Lisičica (lisička) Cantharellus cibarius Smrčak Morchella conica Puhare (prašnice) Lycoperdon sp.5 0.0 2.3 ■■ .0 .3 .6 35 J 1 1 29 .4 : ■ 3° :• 48 4. dežnikarica) Lepiota procera . 92. 92 82 4.7 47 9 LO 85.6 :. 2.■ 60 81 5. 0.8 ■ 0. Puza (mednjača. 4. 0.5 4. o^ C V 00 9L° 91.0 : 9. vrganje i puharc navedenc su zajedničke prosečne vrednosti za po nekoliko vrsta iz ovih grupa gljiva.Prilog 4 SADRŽAJ KALORIJA I HRANLJIVIH M ATERIJA u ioo gr GLJIVA BELANČH VINE G UGLJ. Za zekice. 4.2 1 M . 90. kukmak) Psaliota eampestris Reduša (djurdjevka.4 1.0 2.2 1.: Boietus sp. V .4 20 4.2 T °..9 •‘: •# .2 0. mraznica) Armillaria mellea Vrganji (jurčki).: : 36 28 Napomena: 1. risanca) Tricholoma georgii Reduša (sivka) Tricholoma portentosum Zekice (golobice) Russula sp Mlečnica-pipernjača Lactarius piperatus Mlečnica rujniea Lactarius deliciosus Prstenka (sunčanica.7.- 336 .3 2.2 7.8 L9 5.

IN D EK SI .

106 Allium victorialis 92 Allium vineale 91 alpski srčenjak 22. 82. 83 bela slezovača 22. 85 Arctium nemorosum 85 Arctium tomentosum 84 Arum maculatum 105. 48 beluš 92 Berberis vulgaris 102 berečna trava 44 558 . 37 alpski Štavelj 34 alpsko zelje 34 Althaea rosea 48 Anacamptis pyramidalis 99 andreselj 36 Arbutus unedo 67 Arctium lappa 84 Arctium minus 84. 60 bagren 60 bagrena 60 bagrena bela 60 balučka 22 bakina dušica 75 bastenska pepeljuga 22. 104 Aegopodium podagraria 65. 39 bazer 88 bazjan 65 baučina 78 beden 90 bela bagrena 60 bela breza 30 bela čemerika 102 bela detelina 61 bela kopriva 72 bela loboda 39 bela rada 22. 81. 50 beli lokvanj 44 beli rogoz 96 beli trn 59 i beli žednjak 50 Bellis annua 82 Bellis perennis 81. 66 Agrimonia eupatoria 5 5 ajdovec 35 ajdovska lilija 93 Alchemilla alpestris 55 Alchemilla vulgaris 54 Alisma graminifolia 86 Alisma plantago 86 Alliaria officinalis 45 Allium ampeloprasum 92 Allium atroviolaceum 91 Allium rotundum 91 Allium scordoprasum 91 Allium sibiricum 91 Allium sphaeroprasum 91 Allium ursinum 90. 48 beli bor 22 beli glog 59 beli jarič 22. 82 Bellis silvestris 82 oeloružičasti slez 22. 106 Asclepias syriaca 78 Asparagus acutifolius 93 Asparagus tenuifolius 93 Asphodellus albus 88.IN D E K S D IV L JE G B IL JA A Aconitum napellus 103. 89 Asphodellus microcarpus 90 Athyrium filix femina 27 A triplex hastata 40 A triplex hortensis 40 Atriplex nitens 40 Atriplex portulacoides 40 A triplex rosea 40 A triplex tatarica 40 Atropa belladonna 100 B Bagrem 22.

41 blitva gluha 41 blitva luda 41 bljuštur 33 bodljikava solnjača 42 bodljivi slak 93 bokunja 57 bokva 77 bokvica 22. 63 Chenopodium album 39 Chenopodium bonus henricus 38 Chenopodium murale 39 Chenopodium poljspermum 39 Chenopodium rubrum 40 Chenopodium urbicum 40 Cichorium intjbus 83 ciganski spanać 38 cigansko perje 22. 30 breza bela 30 breza cretuša 31 breza maljava 24. 109 Convallaria mafalis 102. 89 C Cakile maritima 46 caklenjača crvena 41 caklinica 41 cakljenača 41 Campanula fenestrellata 80 Campanula glomerata 79 Campanula pjramidalis 80 Campanula rapunculus 79 Campanula trachelium 79 cecelj 48 celog sveta trava 5 5 cepetac 99 ceptec 97 Chamaenerium angustifolium 62. 30 breza patuljasta 24. 31 breza puhasta 31 breza žalosna 30 brinam 29 brinje 29 briza 30 brnduša 108 broskova trava 36 brstanica 69 brula 22. 28 bukov žir 22 bun 100 bunika 101 bunovina 100 Butomus umbellatus 88. 78 bokvica planinska 24. 77 bokvica peščana 24. 103 339 . 78 cigura 83 ciperje 62 cmrkaljka 73 Colchicum autumnale 95. 22. 38 brazdasti zvončić 79 brden 90 brek 57 brekinja 22. 88 brula morska 88 brusnica 22 brzak 91 brzolist 106 buačak 22. 78 buaČica 78 bučumiš 108 buditeljica 51 buhačica 78 buhačina 78 bujača 28 bujad 22.IND EKS D IV L JE G B ILJA Beta maritima 41 betrica 92 Betula nana 31 Betula pubescens 31 Betula verrucosa 30 bezanka 53 bežanica 53 biberka vodena 37 bijeli čador 69 bingeljc 95 blatni cvit 44 bleskva 86 blitva divlja 3 3 blitva divlja morska 23. 57 brekulja 57 breza 22. 77 bokvica muška 24. 86 bokvica vodena uskolista 25 bokvica uskolista vodena 25 bor beli 22 bor (iglice) 16 borovica 29 borovica crvena 29 borovica morska 29 borovnica 22 bor planinski 24 bosiljak divlji 75 botur 96 brada kozja 86 brašnjenik 16. 78 bokvica petožil 78 bokvica podvodna 86 bokvica primorska 78 bokvica velika 25. 108 Conium maculatum 108. 78 bokvica vodena 25.

60 divlja trnovača 58 divlji bosiljak 75 divlji karfiol 46 divlji koren 66 divlji krompir 97 divlji luk 92 divlji luk okruglasti 24 divlji luk okrugli 24 divlji majoran 75 340 . 62 detelina crvena 62 detelina livadska 62 detelina modra cvita 61 detelina švedska 62 detelina zečja 48 dežen 64 divlja blitva 3 3 divlja jabuka 23 divlja kruška 23. 40 crvena smreka 22. 103 čemerika bela 102 čeplja 88 čepljez 88 česan 92 česan zmijski 92 česnulje 91 česnoluk 91 česnulek 91 češnjača 45 čevca 42 čičak 84 čičak crveni 84 čičak mali 84 čičak maljavi 24. 58 divlja loboda velika 25 divlja morska blitva 23. 41 divlja mrkva 23. 59 cremuša 90 cremuža 90 cretuša breza 51 crevac 42 creva vučja 43 creva kurjačka 43 Crithmum maritimum 65 crljena rusomača 36 crni koren 22. 67 divija oskoruša 23 divlja ruža 23. 90 Čapljez 88 čeladasta kukovica 98 čelinščica 74 čeiinjak 74 čemerika 102. 41 crvena pepeljuga 22. 29 crvena solnjača 41 crveni glog 58. 56 divlja ribizla 23 divlja šargarepa 66 divija špargia 93 divlja trešnja 25. 59 crveni noćurak 63 crveni omakalj 41 crveni vranjak 99 crveno pasje grožde 106. 47 crni trn 59 crno pasje grožđe 107 crnjuša 22. 55. 23 detelina barska 62 detelina bela 61. 88. 84 čičak veliki 84 čober 75 čoveljček 103 črni zobnik 101 črešnje hudičeve 100 čukunda 38 čuvarkuća 22. 89 čapljan sitni 25. 67 debeli koren 79 detela 62 deteiina 22. 84 crni koren španski 84 crni rogoz 97 crni slez 22. 64 Crambe tataria 46. 50 čuvarkuća mala 50 čuvarkuća plava 50 D Daphne me^ereum 104 Datura stramonium 101 Daucus carota 66. 47 Crataegus monogyna 59 Crataegus oxyacantha 58. 74 crvena borovica 29 crvena caklenjača 41 crvena detelina 62 crvena mrtva kopriva 22 crvena omaga 22. 66.IND EKS D IV L JE G B ILJA Convolvulus arvensis 69 Cornus mas 65. 83. 107 cveće spasovsko 98 cvet petrov 82 cvet rumen 48 cvijet gorov 99 cvit ledinski 81 Č Čabrac 75 čador bijeli 69 čajne biljke 15 čapljan 22.

59 glogovac 59 glogovica 23. 40 gregorščica 68 grenka 102 gripelj 50 grmolika šparožina 93 gronjasti zvončić 79 grožde pasje 106 grožde pasje crno 107 grožde pasje crveno 106. 53. 63. 74 dragi jurko 38 dremovac 23.IND EKS D IV L JE G B ILJA divlji ogrozd 23 divlji slezenovc 47 divlji spanać 38 divlji štavelj 33 divlji zumbulak 88 ditelina 61 djetelina puzeća 61 djetelina velika modra 61 djeteljnjak 61 dlan medvedi 64 dobričavka 73 dobričica 23. 107 grožđe pasje planinsko 106 grožđe planinsko pasje 106 grudičnik 48 gusjak 53 gusja trava 23. 73 dobričica maljava 24. 54 guščija trava 47 Gjmnadenia conopea 99 Đ Đurdevak 102. 64 drenak 63 drenovina 63 drenjina 63 dresen ptičji 36 drobnica 60 dubac svilni 78 dudalena 65 dugolista nana 77 dušica bakina 75 dušica majčina 75 dušica majkina 75 dvornik 36 dvornik ptičji 36 DŽ Džigeričnjak 70 glog 23 glog beli 59 glog crveni 58. 51 Filipendula ulmaria 51 Fragaria vesca 53 I lgavec 68 Impatiens noli tangere 49 G Gaičina 68 glavor 77 Glechoma hederacea 73 Glechoma hirsuta 74 glistavnica 27 glistna podlesnica 27 J Jabučica vučja 71 jabuka divlja 23 jabuka pasja 101 jadika 30 341 . 54 gozdna kukavica 98 gradska loboda 23. 95. 103 H Hajdučka oputa 104 Heracleum pjrenaicum 65 Heracleum sibiricum 65 Heracleum sphondjlium 64 hlebne biljke 15 hostni praprot 28 hrastov žir 23 hudičeve črešnje 100 hudobilnik 101 hudogiide 104 Hjosciamus niger 101 E Engleski spanać 34 Epilobium montanum 63 Epilobium roseum 63 F Filipendula hexapetala 50. 96 dren 23. 58 gluha blitva 41 gojzdna lilija 93 goločej 81 gorčika 85 gorov cvijet 99 gorska paprat 28 gortanka 74 gospica lijepa 99 gospin plašt 16. 103 đurdica 102.

23. 84 koren debeli 79 koren divlji 66 koren španski 84 koren zavlačni 102 kornjačina trava 86 kostrić 85 kostrika 95 kostriš 85 . 31 kopriva bela 72 kopriva drobna 32 kopriva grčka 32 kopriva Ijuta 23. 99 kaćunak pegavi 24. 29 kiobicovje 47 klobučić 103 ključarica 68 kočijica 99 kokotek 97 kolenac 92 komodljika 84 končara 50 konderman 73 konjska struna 93 konjski štavelj 23. 98 kaćunak medeni 24. 50 jebelčka 93 jedič 103 jedić 103 jednogodišnji krasuljak 23. 69 jaglec 68 jagliče 68 jaglika 23. 23 jagoda krujača 104 jagoda šumska 25. 35 kiseljak mali 35 kiseljak sitni 35 kiseljak veliki 35 kiseljak zečji 48. 42 jurjevac 39 jurjevka 97 K Kačjak rožnati 83 kačnik 105 kaćun 23. 99 jermen 37 jesenji kaćun 108 jesenji vočak 108 jestivo divlje bilje 15. 98 kaćun muški 98 kaćun uskolisti 25. 73 kopriva mrtva pegava 72 kopriva mrtva purpurna 73 kopriva sitna 32 kopriva žgoča 31 kopurac 48 koren crni 22. 32 kopriva mrtva 24. 23. 98. 68 jagoda 16. 99 kaćunak veliki 98 kaćun jesenji 108 kaćun močvarni 24. 53 jagode svračije 40 jagodnjača 53 jagolnica 68 jagorčevina 16. 50 kiselj ovčiji 35 kleka 23. 23.IND EKS D IV L JE G B ILJA jagarčina 68 jaglac 68 jaglac rani 68 jaglac pravi 24. 50 jarič žuti 26. 72 kopriva mrtva crvena 73 kopriva mrtva mrljava 24. 21 jezerska lilija 44 ježevina 95 Juniperus communis 29 Juniperus macrocarpa 30 Juniperus nana 29 Juniperus oxycedrus 29 jurčica 23. 68 jagotac 68 janjac 81 jarebika 23. 33 konjski štir 35 konjsko zelje 33 konjštak 33 konjštak vodeni 34 koper morski 65 kopriva 16. 83. 72. 99 kaćun veliki 25. 32 kopriva mala 23. 32. 97 kaćunak 97 kaćunak mali 23. 82 jela 23 jelenjak 23. 98 342 kakuta velika 109 kameničac 36 karfiol divlji 46 kekavac 87 kiprovina 62 kisavec 35 kiselica 35 kiselica mala 3 5 kiselica planinska 34 kiseljak 16. 56 jarčija trava 86 jarič 23 jarič beli 22.

107 Lonicera caprifolium 106 Lonicera coerulea 108 Lonicera etrusca 108 Lonicera glutinosa 107 Lonicera implexa 108 Lonicera nigra 107 Lonicera pericljmenum 108 Lonicera xylosteum 106. 23. 40 loboda rudeča 40 loboda ružičasta 25. 81. 50 kurjača 49 kurjačka creva 43 kužnjak 101 L Ladolež 69 lakši slez 48 laneuva 23. 52 kupina črlena 53 kupina nizinska 52 kupina primorska 52 kupina šumska 52 kupinjača 52 kupjena 52 kupus zečji 48. 45 lučica 45 lučina 45 lučka 91 lučka vodena 88 luda blitva 41 luk divlji 92 luk divlji okruglasti 24. 82 kravica 55 kravljača 62 križalj 74 krompir divlji 97 kropiva 31 krstac 104 krstenica 98 krsti kume dete 61 krujača jagocla 104 krupavče 93 krupnik 36 kruška divlja 23. 82 lan zečji 93 lapčet 94 Lavatera thuringiaca 48 lavlji zub 23. 45 Lonicera alpigena 106. 86 kozjačina 108 kozjak 91 kozjaka 86 kozja krv 106 kozja noga 65 kozlac 105. 40 loboda velika 40 lobuda 40 ločina 81 lokvanj 23. 94 lisac 23. 82 krasuljak mali 23. 40 loboda poljska 24.IND EKS D IV L JE G B IL JA koštren 36 kozja brada 23. 58 kruževac 104 kudravac 70 kudrava nana 76 kukavica čeladasta 98 kukavica gozdna 98 kukavica sučja 99 kukavičji vez 98 kukuta 108. 44 lokvanj beli 44 lokvanj žuti 26. 107 lopoč 44 lopuh veliki 84 lučac 23. 82 krasuljak jednogodišnji 23. 40 loboda gradska 23. 40 loboda ljuvspasta 23. 91 343 . 40 loboda morska 24. 109 kunjavac 68 kupina 23. 81 ledinski cvit 81 lekuta 45 Leontodon tuberosus 81 lepen 44 lepljiva kozokrvina 107 leska 23 leskine rese 23 lestegin 69 lešnici 23 Leucanthemum vulgare 82 Leucojum aestivum 95. 106 kozokrvina 106 kozokrvina lepljiva 107 kozokrvina zimzelena 108 kozolist modri 108 krapče 68 krasuljak 16. 40 loboda bela 39 loboda divlja velika 25. 96 Hjepa gospica 99 lika vučja 104 lilija ajdovska 93 lilija gojzdna 93 lilija jezerska 44 Lilium martagon 93. 36 livadsko zelje 33 loboda 23.

98 mali krasuljak 23. 98. 31 maljava dobričica 24. 75.IN D EK S D IV L JE G B IL JA luk luk luk luk luk luk luk luk luk luk divlji okrugli 24. 74. 84. 42. 43 mišjakinja šumska 25. 74 maljava repušina 84 maljava samobajka 74 maljavi čičak veliki 84 maljuga 53 344 mamica 53 maronica 72 maslačak 16. 98 močvarni maslačak 81 modra cvita djetelina 61 modra djetelina veiika 61 . 91 medveđi 90 okruglasti divlji 91 okrugli divlji 91 pasji 24. 75 matočina 74 mečec 104 mečja šapa 24. 92 šumski 90 tamnoljubičasti 25. 92 sibirski 25. 65 materinka 75 matičnjača 74 matičnjak 24. 75 Mentha aquatica 77 Mentha arvensis 77 Mentha crispa 76 Mentha longifolia 77 Mentha piperita 76 Mentha pulegium 77 merlin 66 metla samovilinska 92 metla vilina 25. 82 malina 16. 76 majoran divlji 75 makalj 96 makolnica 57 Malachium aquaticum 43 mala čuvarkuća 50 mala kiselica 35 mala kopriva 23. 51 medveđa stopa 64 medvedi dlan 64 medveđi luk 90 mededa šapa 65 Melissa officinalis 74. 65 medavac 73 medeni kaćunak 24. 99 mleko ptičje 94 mlekača 80 močvarna suručica 51 močvarni kaćun 24. 53 mali kiseljak 35 mali repuh 84 mali srčanik 24 Malva alcea 48 Malva neglecta 48 Malva pusila 48 Malva silvestris 47 maljava breza 24. 91 Ljiljan šumski 93 ljiljan zlatni 93 Ijoskavac 71 ljubljenica 80 ljuspasta loboda 23. 24. 39 mali čičak 24. 43 mišje uho 42 mišje zelje 108 :f mjehurac 71 mledac 24. 91 vinogradski 92 zmijin 26. 40 ljutača 36 ljuta kopriva 32 ljuta nana 76 ljutika sitna 92 LJ M Maginja 67 magriva 23. 64 mečja šapa velika 25. 23. 60 majasil 105 majčina dusica 75 majkina dušica 16. 92 metla vilina uskđlista 92 metlica 76 metva 76 metva paprena 76 metvica 76 metvica pčelinja 74 metvica poljska 77 metvica sitna 77 miševina 42 mišjakinja 24. 84 mali kaćunak 23. 85 mala turica 23. 32 mala pepeljuga 39 mala repušina 23. 24. 80 maslačak močvarni 81 maslačak primorski 81 matar 24. 99 medić 72 mediteranski orlovi nokti 108 mediteranski zvonČić 80 medunika 24.

63 noga kozja 65 nohtje orlovi 106 novčić 81 NJ Njivni slak 69 O Obrnika 81 ognjenčec 73 ognjenica 93 ogrozd divlji 23 oko volovsko 82 okruglasta zeČica 80 okruglasti divlji luk 24. 87 orašak 87 Orchis incarnata 99 Orchis laxiflora 98 Orchis maculata 98. 63 noćurak crveni 63 noćurak ružičasti 25. 99 Orchis mascula 98. 41 omaga crvena 22. 99 Orchis militaris 98 Orchis morio 97 Orchis pallens 99 Orchis tridentata 98 Orchis ustulata 99 Origanum vulgare 75 orlova paprat 28 orlovi nohtje 106 orlovi nokti 106 orlovi nokti mediteranski 108 orlovnjak 106 Ornithogallum umhellatum 94 oročica 81 osinka 51 oskorica velika 5 5 oskoruša divlja 23 ostak 24. 27. 62. 46 morodak 88 morska biitva divlja 23. 41 omakalj 41 omakalj crveni 41 oputa hajdučka 104 oputa vučja 104 orah vodeni 25. 73 mrtva kopriva pegava 72 mrtva kopriva purpurna 73 muhovnik 99 muk 57 mukinja 24. 85 ostruga 52 otročnik 99 otrovne biljke 100 $45 N Nalep 103 nana 24. 72 mrtva kopriva crvena 22. 40 morski koper 65 morski trozubac 88 morsko zelje 46 mošnjica 98 motar 65 motrika 65 mravinac 75 mrazovac 95. 41 morska borovica 29 morska brula 88 morska gorušica 46 morska loboda 24. 73 mrtva kopriva mrljava 24. 73 mrtva kopriva 24. 108 mrazovka 108 mrkva divlja 23. 77 muška paprat 27 muški kaćun 98 muški rogoz 97 muški salep 98 muški žilovlak 77 mušmulica 24 netak 49 netik 24. 67 mrkvica 66 mrljava mrtva kopriva 24. 76 nana dugolista 77 nana gajena 76 nana kudrava 76 nana Ijuta 76 nana vodena 77 nanuška 88 navala 24 navala sitna 27 navalče 27 nedirak 49 Nephrodium filix mas 27 . 57 mukovnica 57 muška bokvica 24. 49 nizinska kupina 52 noćurak 24. 72. 66.IN D E K D IV LJE G B IL JA modri kozolist 108 modri slez 48 mok 57 mokrica 24. 91 okrugli divlji luk 24. 91 omačalj 65 omaga 24. 43 molava 36 morgruša 24. 72.

69 Potentilla anserina 53. 49 Oxalis corniculata 49 P Pampunka 27 paprac 24. 39 pepeljuga crvena 22. 33 ^ poljuskavac 71 poponac 24. 98 pepeljuga 24. 5 5 petrov cvet 82 petrov krst 104 petrušinka planinska 64 peščana bokvica 24. 36 Poljgonum bistorta 37 Poljgonum convolvulus 38 Poljgonum hjdropiper 37 Poljgonum persicaria 36 Poljgonum viviparum 37 poljska loboda 24. 69 346 . 92 paskvica 102 patuljasta breza 24 pčelinja metvica 74 pegavi kaćunak 24. 105 pasja jabuka 101 pasja ruža 55 pasje grožđe 106 pasje grožde crno 107 pasje grožđe crveno 106. 27 paprena metva 76 papreni lisac 37 paprica 37 paprika vodena 37 papunac 38 Paris quadrifolia 104. 107 pasji luk 24. 78 planinska kiselica 34 planinska petrušinka 64 planinska ruža 56 planinski bor 24 planinski virak 5 5 planinsko pasje grožde 106. 99 plašt gospin 54 Platanthera bifolia 99 Platanthera chlorantha 99 plava čuvarkuća 50 plotoplet 106 plućenica 70 plućnjak 24. 40 poljska metvica 77 poljska ruža 56 poljski slak 69 poljsko zelje 24. 40 pepeljuga mala 39 perčin turski 99 petešak 38 petrovac 24. 78 petožil bokvica 78 pezdečivlje 72 Phragmites communis 96 Phjsalis alkekengi 71 Phjteuma orbiculare 80 Phjteuma spicatum 80 pikasta pokrivka 74 pirakanta 58 piramidalni zvončić 80 Pirus piraster 58 piskavka 68 pitomi slez 24. 107 pasje grožde planinsko 106. 67 planinska bokvica 24. 70 pluštur 34 podlesnica glistka 27 podvodna bokvica 86 pogančeva trava 24.IND EKS D IV LJE G B ILJA ovčiji kiseljak 35 Oxalis acetosella 48. 34 Plantago indica 78 Plantago lanceolata 77 Plantago maior 78 Plantago media 77 Plantago montana 78 Plantago psjllum 78 plastak 99 plaštak 24.54 povrćne biljke 15 pozemljuša 53 praprat 27 praskvinac 36 praŠčika 93 pravi jaglac 24. 39 pepeljuga baštenska 22. 107 planinsko zelje 24. 37 paprad 27 paprat 27 paprat gorska 28 paprat hostni 28 papratka 27 paprat muška 27 paprat orlova 28 paprat velika 28 paprat ženska 26. 32. 48 pitomi štavelj 34 pitomo zelje 34 planičac 67 planika 24. 71 pokrivka pikasta 74 polegla kleka 29 Poljgonum alpinum 37 Poljgonum aviculare 35.

. 60 prvi cvit 68 Psoralea bituminosa 61 Pteridium aquilinum 28 ptičje mleko 24. 96. 97 rogoz beli 96 rogoz crni 97 rogoz muski 97 rogoz uskolisti 97 rogoz ženski 96 rojevac 74 Rosa arvensis 56 Rosa canina 55. 84 repušina velika 25. 82. 85 repušina maljava 84 repušina šumska 25. 40 ružičasti noćurak 25 S Salata talijanska 80 salate 15 saiep 97 salep muški 98 Salicornia fruticosa 41 Salicornia herbacea 41 Salsola kali 42 347 . 83 rašak 87 rašeljka 60 ravent 34 ravet 34 razhodnjak 102 razvodnik 102 rebina 56 rečni štavelj 34 regača 65 regovača 65 repiček 84 repje hostno 84 repuh 84 repuh mali 84 repušina 25. 94 ptičji dresen 36 ptičji dvornik 36 ptičji troskot 36 pucavac 25. 43. 34 Rumex pulcher 3 3 Rumex sanguineus 3 3 Rumex aculeatus 9 5 rusomača crijena 36 ruštolistac 42 ruža divlja 23. 94 purić 92 purpurna mrtva kopriva 73 pušina 43 puzeća djetelina 61 Pjracantha coccinea 58 R Rada bela 81. 30 pukovica 99 Pulmonaria officinalis 70 pupa 91. 33 Rumex hjdrolapatus 33. 34 Rumex obtusifolius 33 Rumex patientia 33. 84 repušina mala 23. 84 repušnica 79 rep volovski 88 ribizla divlja 23 Robinia pseudoacacia 60 rogoz 25. 44 pucalina 43 pucavica 43 puhasta breza 31 pukinja 25.55 ruža pasja 5 5 ruža planinska 16.IN D EK D IV L JE G B ILJA preobjedna 103 prestrelen 102 primorska bokvica 78 primorska kupina 52 primorski maslačak 81 Primula elatior 69 Primula veris 68 Primula vulgaris 68 prisadence 72 prisadnica 72 prpak 67 Prunus avium 60 Prunus mahaleb 60 Prunus spinosa 59.56 Rosa pendulina 56 Rosa sempervirens 56 rožičevje 106 rožnati kačjak 83 Rubus caesius 52 Rubus fruticosus 52 Rubus hirtus 52 Rubus idaeus 53 Rubus ulmifolius 52 rudeča loboda 40 rumen cvet 48 Rumex acetosa 3 5 Rumex acetosella 3 5 Rumex alpinus 34 Rumex aquaticus 3 5 Rumex crispus 32. 84. 56 ruža poljska 56 ruža zimzelena 56 ružičasta loboda 25.

44 sirčica 96 sitan šuljevak 50 sitna ljutika 92 sitna metvica 77 sitna navala 27 sitni čapljan 25 sitni kiseljak 3 5 sitni slez 25. 89 srčanik 37 srčanik mali 24. 51 suručica močvarna 51 sušak 85 svilenica 78 . 48 skripac 43 skružalina 74 slahčica 102 slak 69 siak todljivi 93 slak njivski 69 slak poljski 69 sianica 42 slez beloružičasti 22 slez crni 22. 48 slezovača velika 25. 65. 37 sremuš 16. 49 Solanum dulcamara 102 solnjača 25. 84 sedmolist 25. 49 soca zečja žuta 26. 42 solnjača crvena 41 solzeno zelje 48 soljanka 42 soljnjača bodljikava 42 Sonchus oleraceus 85 sonjača 42 348 Sorbus aria 57 Sorbus aucuparia 56 Sorbus torminalis 57 spanać ciganski 38 spanać divlji 38 spanać engleski 34 sparožina 25 spasovsko cveće 98 srčak 25. 66 Sempervivum glaucum 5o Sempervivum schlechani 50 Sempervivum iectorum 50 Sedum acre 50 Sedum album 5o sibirski luk 25. 36 ščulac 65 šćav 33 šćavelj 32 . 65 šargarepa divlja 66 šarulja 98 šašika 96 šavlje 32 ščavlika 25. 92 Silene vulgaris 43. svilni dubac 78 svilolan 78 svilovina 62 svilovina šumska 25. 37 srčenjak alpski 22. 106 sremuša 90 srpsko zelje 34 staglina 33. 34 Stellaria aquatica 43 Stellaria media 42. 43 Stellaria nemorum 43 stelja 28 stokoža 106 stola 48 stopa medveđa 64 struna konjska 93 Suaeda maritima 42 sučja kukavica 99 sunica 53 sunovrat 95 suručica 25.INDEKS D IV L JE G BILJA samobajka 73 samovilinska metla 92 Scor^onera hispanica 84 Scor^onera rosea 83. 48 slez šumski 47 smerčica 92 smrča 25 smrčika 29 smreka 29 smreka crvena 22 smrika 29 smukavc 39 soca zečja 26. 48. 63 svinjurak 50 svionica 78 svračje jagode 40 Š Šapa mečja 64 šapa mečja velika 65 šapa medenja 65 šapica 25. 48 slez pitomi 24. 25. 47 slezenovc divlji 47 slez lakši 48 slezovača bela 22. 90. 37 srčano zeije 37 srčenjak 25. 48 slez-pozemljuh 48 slez sitni 25. 50. 88. 41.

59. 93 Thymus serpillum 75. 53 šumska kupina 52 šumska mišjakinja 25. 39 turovet 86 turski perčin 99 tutuljak 69 Typha angustifolia 97 Typha latifolia 96. 91 Taraxacum megalorrbi^on 81 Taraxacum officinale 80 Taraxacum palustre 81 tatarski šulac 47 tatula 101 tegavac 77 tetivica 93 tetivika 25. 63 Šumska vrbovica 63 šumski luk 90 šumski ljiljan 93 šumski slez 47 T Talijanska salata 80 tamnoljubičasti luk 25. 60 troska 36 troskot 25. 43 šumska repušina 25 šumska svilovina 25. 36 troskot ptičji 36 troskovac 36 trost 96 trošipan 88 trozubac morski 88 trpotec vodni 86 trputac 77 trputac veliki 7 % trska 25. 97 349 .IND EKS D IV L JE G B ILJA šentjanževa 93 šepurika 5 5 ševar 96 šimširika 102 šipak 16. 32. 25. 46 Šulac tatarski 47 šuljevak sitni 50 šumska jagoda 25.53 trava guščija 47 trava jarčija 86 trava kornjačina 86 trava od astme 101 trava od konjštaka 33 trava od ludila 100 trava od srdobolje 37 trava od zuba 101 trava vranilova 75 trava zmijina 83 treskovac 36 trešnja crna 60 trešnja divlja 25. 35. 5 5 šipkovina 5 5 škodljive biljke 100 škripalac 43 šmarni slak 7$ šmrika 29 šmrkavc 35 španski crni koren 84 španski zmijak 84 šparga 92 šparga grmolika 93 špargla 92 špargla divlja 93 štavalj 32 štavalj vodeni 3 5 štavelj 16. 33 štavelj pitomi 34 štavelj rečni 34 štavelj vodeni 34 štavlje 25 štavolj 35 štav veliki 35 štir konjski 35 štrkovec 105 šulac 25. 60 treuda 48 Trifolium hjbridum 62 Trifolium pratense 62 Trifolium repens 61. 33 štavelj alpski 34 štavelj divlji 33 štavelj konjski 23. 32. 76 tikvić 106 timboija 102 torica velika 84 Tragopogon pratensis 86 trandavilje 48 traterica 81 tratinčica 81 trava broskova 36 trava celog sveta 5 5 trava gusja 25. 62 Triglochin maritima 88 trn 59 trn beli 59 trn crni 59 trnovača divlja 58 trnula 59 trnjina 25. 96 tcst 96 trstika 96 truskavac 36 turica mala 23.

49 zečja soca žuta 26. 35 vodeno zclje 25. 99 vimenjak zelenkasti 26. 83 volčji jezik 77 volčnik 104 volovod 99 volovski rep 88 volovsko oko 82 vragolić 87 vranilova trava 26. 99 vinika 100 vinogradski luk 92 vinovlje 72 virak 25. 49 zečji kiseljak 48 zečji kupus 48 zečji ian 93 zelenika 95 zelenkasti vimenjak 26. 38 vilija 93 vilina metla 25. 87 uskolisti kaćun 25. 34 zelje alpsko 34 zelje livadsko 33 zelje mišje 108 350 . 95 veprinac 95 Veratrum album 102. 48.IND EK S D IV L JE G B ILJA u Uho mišje 42 uličnjak 33 l Jrtica dioica 3 1 Urtica pilulifera 32 Urtica urens 3 2 uskolista vilina metla 25. 40 velika kakuta 108 velika kopriva 3 1 velika loboda 40 velika mečja šapa 25 velika modra djetelina 61 velika oskorica 5 5 velika paprat 28 veiika repušina 25 velika slezovača 25. 93 vimenjak 25. 99 zelje 26. 87 vodena lučka 88 vodena nana 77 vodena paprika 37 vodeni konjštak 34 vodeni orah 25. 87 vodeni štavelj 34. 105 vranjak 26. 48 velika tortica 84 velika valjuga 84 veliki čičak 84 veliki kaćunak 25. 98 veliki kiseljak 35 veliki lopuh 84 veliki maljavi čičak 84 veliki štav 35 veliki trputac 78 veliki zvonček 95 veliki žilovlak 78 venja 29 veprima 32 veprina 25. 99 uskolisti rogoz 97 ušivec 108 V Valjuga velika 84 vazdaživ 50 velebilje 100 velika bokvica 25. 75 vranilovka 75 vranino oko 104. 103 vija 93 vijušac 25. 54 virak planinski 5 5 vočak jesenji 108 vodena biberka 37 vodena bokvica 25. 80 zečica okruglasta 80 zečja detelina 48 zečja soca 26. 99 vranjak crveni 99 vratiželje 99 vrbovica 62 vrbovica šumska 63 vrkuta 54 vrštan-trava 73 vučja creva 43 vučja jabučica 71 vučja lika 104 vučja oputa 104 Z Začinske biljke 15 zajčja deteljica 48 zajka 80 zakoznik 105 zavlačni koren 102 zečica 26. 93 uskolista vodena bokvica 25. 78 vclika divlja loboda 25. 92 vilina metla uskolista 25. 33. 34 vodni trpotec 86 vodoijub 88 vodopija 26. 86 vodena bokvica uskolista 25.

34 zelje želudovo 50 zijevčica 79 zimzelena kozokrvina 108 zimzelena ruža 56 ziatan 26. 33 zelje solzeno 48 zelje srčano 37 zelje srpsko 34 zelje vodeno 25. 123 Amanita caesarea 119 Amanita muscaria 124 A manita pantherina 124 Amanita phalloides 123 Amanita rubescens 119 Amanita verna 124 Amanitopsis vaginata 120 Armillaria mellea 120 bljuvara 115. 45 žuti lopoč 45 žutinica 83 žuti žednjak 50 IN D E K S G L JIV A A Amanita 118. 122 capice 1 1 1 citronasto rumena mušnica 124 Clavaria flava 122 Coprinus atramentarius 118 Coprinus comatus 118 B Babje uvo 1 1 1 . 93. 27 ženski rogoz 96 žganček 98 žgoča kopriva 31 žibrat 72 žibrt 72 žilovlak 77 žiloviak muški 77 žilovlak veliki 77 žir hrastov 23 žućenika 83 žuta zečja soca 26. 125 brusenca 113 C Cantharellus cibarius 121. 34 zelje poljsko 24. 91 zmijin česan 92 zminec 105 zobnik črni 101 zub lavlji 23. 49 žutenica 80 žuti jarič 26 žuti lepuh 45 žuti lokvanj 26. 124 D Dežnikarice 116 351 . 123.IN D EK S D IV L JE G B IL JA zelje morsko 46 zelje pitomo 34 zelje planinsko 24. 50 žednjak beli 50 žednjak žuti 50 žegavica 31 želudnjak 37 želudovo zelje 50 ženetrga 83 ženska paprat 26. 125 Boletus edulis 120. 127 bljuvna golobica 115. 81 zubnjača 101 zumbulak divlji 88 zvonček veliki 95 zvončić 26. 123 bela muharica 124 bela pupavka 124 biserka 119. 94 zlatni ljiljan 93 zlatnoglav 93 zmijak španski 84 zmijina trava 83 zmijin luk 26. 125. 121 Boletus luridus 121 Boletus satanas 121. 124 bisernica 119 blagva 119. 79 zvončić brazdasti 79 zvončić gronjasti 79 zvončić mediteranski 80 zvončić piramidalni 80 Ž Žabočun 86 žabočunka 86 žalosna breza 30 žara 31 žednjak 26.

IND EK S G L JIV A Đ Đurdevača 113 durđevka 112. 126 hrčci jesenji 1 1 1 kružoliske 112 kukmaki 112 L Lactarius 115 Lactarius deliciosus 115. 123. 126 Gjromitra esculenta 1 1 1 H Helvella 1 1 1 . 126 G Gastromjcetes 122 gljiva karakteristike 110 gljive 110 goban vražji 125 goban žlahtni 120 gobe 110 golobica bljuvna 115. i i i . 126 Helvella gigantea 11 2 hrčak veliki 112 hrčci 110. 1 1 2 pečurke sa cevčicama 120 pečurke sa listićima 112 pegasta mušnica 124 . 113 E Entoloma lividum 125. 117 Lepiota 116 Lepiota procera 1 1 7 lisičarka 122 lisičarke m lisičica 122 lisičice m . 125. 126 Morchella conjca 1 1 1 mraznica 120 muhara 124 muharica bela 124 muhomora 124 mušnica citronasto rumena 124 mušnica pegasta 124 mušnica rdeča 124 mušnice 118 N LJ Jajara 119 jarčići 117 jarčič pravi 1 iB jarčić sivi 118 jesenke 116 jesenji hrčci 1 1 1 jestive gljive 1 1 1 jurčki 120 jurjevka 113 K I Kaluderci 117 kaluđerke 112 karželj 119 kolobarnica prstena 113 kolobarnica violičasta 114 kolobarnice 112 koralaste gljive 122 koralka 122 koralka narandžasta 123 koralka siva 123 koralka zlatno žuta 123 koralka žuta 123 koralke 122 kovara 121. otrovne gljive j2 3 otrovne pupa\ree 123 otrovnih pupavki raspoznavanje P Panterovka 124 pečurke 110. 120 O Olovasta rudoiiska 123. 127 Ljubičasto-zelenkasta zekica 116 ljuta mlečnica 117 M Mastiljavke 117 mednjača 120 mlečnica ljuta 117 mlečnice 115 modrikača 114 Morchella 1 1 1 . 125. 126. 125 golobice 114 gospe 117 grive 1 1 1 . 121 lisička užitna 121 lisičkc i i i ludara 121. 116 Lactarius piperatus 115. 122 Gjromitra 1 1 1 . 125 Narandžasta koralka 123 noroglavka 125 nožničarka pisana 119.

116 Russula 114 \ussula cyanoxantba 116 \ussula emetica 115. 122 pupavka bela 124 pupavka zelena 123 pupavka žućkasta 124 pupavke 1 1 8 . 126. 122 pravi jarčič 118 pravi vrganj 120. 156. 1 1 7 ^isana nožničarka 119. 123 formosa 123 tnka 113 spoznavanje otrovnih pupavki 127 tspoznavanje pupavki 118 deča mušnica 124 dečelistka velika 125 :duša 113 duša pepeljasta 113 duše 112 isanca 113 udnjača 112 udnj^če 112 adoliska olovasta 123. 160 Alektorisgraeca. 127 . 126 sprečavanje trovanja gljivama 126 sunčanica 117 sunčanice 116 Š Šampinjoni 112 škripavac 121. 113 Tricholoma nudum 114 Tricholoma portentosum 113.ujnica 115. 125.amaria tlamaria lamaria 122 Užitna lisička 121 V Velika rdečelistka 125 veliki hrčak 112 violičasta kolobarnica 114 vražji goban 125 vrganji 120 vrganj pravi 120. 133 Anguilla vulgaris. 122 prašnice m . 175 Amiurus nebulosusy 13 3 Anguilla anguilla. 114 Tricholoma scalpturatum 113 Tricholoma terreum i 13 U R Ramaria Ramaria Ramaria H. 121 aurea 123 botrjtis 123 cinerea 122 flava 122. 1 2 6 pupavke otrovne 123 pupavki znaci raspoznavanja 118 puza 120 sivi jarčić 1 1 8 sivka 114 smeđa koralka 123 smrčci n o . 125 lussula virescens 115 Z Zekica 115 zekica ljubičasto-zelenkasta 116 zekica otrovna 115 zekice 114 zelena mušnica 123 zelena pupavka 123 zlatno žuta koralka 123 znaci raspoznavanja otrovnih pupavki 127 znaci raspoznavanja pupavki 118 Ž Žiiavka 120 žućkasta pupavka 124 žuta koralka 124 S va koralka 123 INDEKS DIVLJIH ŽIVOTINJA A Actinia sulcata. 122 T Tintnice 1 1 7 Tricholoma 112 Tricholoma georgii 112. 121 prstena kolobarnica 113 prstenka 117 prstenke 116 Psaliota 112 Psaliota campestris 112 puhara 122 puhare 1 1 1 . 133 353 .IND EKS G LJIV A Pe%i%a aurantia 1 23 »ipernjača 115. 111. 120 Poljporus squamosus 121.

pečenje na žaru. 141 Bolen. 217 Divljač u ilovači. 237 Divokoza. 15 6 Chondrostoma nasus. sušenje na dimu. sušenje na vazduhu. 203 Divljač. 204 Divljač sa kiselim povrćem. 158 Bogdan. 178 Čaška. 217 Divljač. 247 Conger vulgaris. 177 Citellus citellus. 185 Belouška. 133 Cyprimus carpio. 176 Columba oenas. 204 Divljač. 157 . 217 Divljač. 133 D Dagnja. 248 Datula morska.INDEKS DIVLJIH Ž IV O T IN JA Angulus planatus. 7/7 D ivlja svinja. 133 Bramburač. 214 Crvi. 174 Divljač na ražnjiću. 179 Cervus elaphus. 179 Chelone nymydas. 178 Coturnix coturnix. 177 G Gačac. 184 Barska zmija. 181 Čančica. 143. 157 Galeb klaukavac. priprema čorbe. 179 Dupin. 15 6 Ceprelus capreolus. 13 1 Ciconia ciconia. 160 harhata. 164 Bačvaši veliki. 185 Coiumba livia. 181 Fišek za lov ptica. 185 Bizamski pacov. 181 Bjelac pauk. 151 Čaplja siva. 156. 151 Čavka. 197 Formica rufa. 177 A palax hungaricus. 180 Aphrodite aculeata. 157 D elphinus dolphis . 133. 150 Caretta caretta. 176 Cricetus cricetus. 132 Barbus barbus. 156 Crv potkorni. 217 Divljač. 178 Corvus eorax. 133 Č Čagalj. 160. 185 Blavor. 179 Divljač. 147 147 Ardea cinerea. 178 354 E Ensis ensis. 15 7 Galeb mali. 13 3 Astacus gammarus. 157 C Cancer pagurus. 176 Columba palumbus. 178 Aspius aspius. 160 Cvergi. 180 Crvenperka. 175 Conger conger. 143 Canis aureus. 147 Dagnja trovanje. 133 Crv pljeskuljaš. Bandar. 180 Cipoli lov. priprema kapame. 185 Blinkeri. 178 Galeb crnoglavi. 181 Cardium edule. 152 Eriphia spinifrons. 174 Colocus monpdula. 187 Fulica atra. 133. 15 6 F Fazan. 247 Corvus cornix. 139 Corvus frugileus. 152 Bodečič crveni. 175 Fiber ^ibetnicus. 15 8 Blabor. 181 Canis lupus. 132 Eunice aphroditois. 143 ZB'juv lucius. 131 Barske školjke. 177 Anas platy%yrhyncha. 178 B Babec. 177 Colubridae. 138 Bobić. 164 Bucov. 147 Delfin. 142 Brankarela. 247 Anser anser. 1 51 Anemonia sulcata.

175 Jastog. 178 Krkuša. 156 Kornjače morske. 151 Kapica jakopska. 157 Galebovi. 248 Grlica. 131 Golema želva. 133 Jegulja lov. 185 Ladinka. 131 Lignja. 139 Ježinac hridinasti. 15 6 Giavatica. 181 Glodari. 177 Gobio gobio. priprema jela. 195 Kljusa. 152 . 175 Kopito. 147 Loligo vulgaris. 131 Lisica. 177 Gušteri. 188 Lov morskih životinja. 135 Kozica obična. 155 J Kamenica. 139 Hermonia bistrix. 185 H H elix pomatia. 192 Klopke za ptice. 185 Kapica. 160 jakopska kapica. 141 Grancigula. 178 Glavata želva. 152 Glis glis. trovanje. 182 Kunjka. 214 Gluhan. 170 Kurjak. 184 Hlap. 247 Jelen. 176 Guska divlja. 147 Kunjka kosmata. 139 Hobotnica. 191 Kokoška šumska. 15 2 Kreja. 143 L Lacerta viridis. 143 Lepus europeus. 15 7 Leander squilla. 15 o Laevicardium oblongum. 177 Lithophaga lithophaga. 151 Langusta. 139 Klen. 152. 150 Jestive divlje životinje. 155 Ježinci presni. 175 Gnjurac ćubasti. 15 2 Hrčak. 129 Jestive morske životinje. 185 Kornjača. 147 Kunjkara. 219 Holothuria tubulosa.IN D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Galeb obični. 139 jazavac. 143 Krakatica. 188. 155 Ježinac ljubičasti. 182 Liska. 176 Grancevola. 175 Gljcimeris gljcimeris. 133 Krastavica. 150 janka. 179 jesetra trovanje. 162 Lov ptica improvizovanim sredstvima. *175 Leuciscus cephalus. 151 Kuka. 182 Jegulja. 152 Krap. 150 Karlo. 248 Jestiva srčanka. 15 6 Kornjača Šumska. 155 Ježinac kamenjar. 180 Leštarka. 167 jarebica kamenjarka. 173 Jegulja trovanje. 15 2 Lov divljači improvizovanim sredstvima. 175. 151 Gnjetao. 180 Humer. 193 355 K Kalamar. 131 Klopke. 150 Kamenjar ježinac. 213 Košarenje. 139 Kunić divlji. 143 Kozica velika. 177 Kornjača. 178 Gavran. 152 Lipljen. 181 K vrgavi voljci. 157 Garrulus glandarius. 15 5 Kamenjarka. 13 1 Kućica. 15 6 Golub. 189. 219 Jež pegavi. 139 L a ri. 191 Klopka za krupnu divljač. 141 Grgeč. 130 Glavonošci. 175 jarebica poljska. 151 Kormoran.

147 Mjtilun galloprovincialis. 191 Mrkać. 164 Phalacrocorax carbo. 185 Potamobius astacus. 147 Perca fluviatilis. 176 Priljepci. 147 Paracentrotus lividus. 214 Prepelica. 139 Morske školjke. 139 Morske životinje otrovne. 175 Pinna nobilis. 15 7 Plovka divlja. 15 7 Morski tuljan. 155 Mladica. 188. 197 Mreža za divljač. 152 Oliganj. 184. 130 Pastrva. 181 Ophiosaurus apodus^ 185 Oprara. priprema čorbe. 15 6 Maia verrucosa. 182 Lyrurus tetrix . 176 Pastrmka potočna. 163 Papak. 219 Mrav riđi. 161 Passer domesticus. 175 Periska. 248 Mreža za hvatanje ptica. 184 Pliskavica prava. 175 Peškafondo. 147 Plemeniti rak. 150 Poskok. 131 Mrena trovanje. 138. 150 Oščura. 177 Phalacrocorax pygmaeus. 147 Lutra lutra. 158 Pecten jacobaeus. 139 O Octopus vulgaris. 158 Morski puževi. trovanje. 155. 191 Mreža za male sisare. 130 Pauk bjelac. 160 Murina trovanje. 143 Afđ/a squinado. 160 Morske ribe. 132 Lustura. 187 Mrav Šumski. 170 LJ M Madrona. 184 Potočrii rak. 248 Medvjedica. 15 7 Morska datula. 175 Nephrops norvegicus. 173 Osterea edulis. 194 Ondatra. 157 Morsko jaje. 15 o Pedoć. 187 Mravlja jaja. 147 Perjaničar. 218 N atri natrixy 185 3 56 . 247 Nanari. 139 Norveški rak. 15 2 Ljušture. 199 Lucioperka lucioperka. 203 Potkorni crvi. 176 Passer montanus. 150 O^aena moschata. 187 Mrena. 150 Modiolus barbatus. 147 Morska gusenica. 15 7 Mesto ribolova. 130 Microcosmus sulcatus. 147 Oštriga. 141 Mamci za ribolov. 182 Mergus serrator.IN D E K S D IV L JIH Ž IV O T IN JA Lovka. 143 Morski rakovi. 160 Murina žutulja. 177 Pljosnati trpv 15 5 Pljuskalo. 147 Monachus albiventer. 152 Murena helena. 203 Potočni rak. 139 Morski sisari. 139 Panaeus caramate. 157 Meles meles. 155 Parangali. 143. 152 P Palinurus vulgaris. 147 Mušula dlakava. 130 Manjić trovanje. 143 N Nadbubrežne žlezde. 152 Omča. 182 Osti. 164 Pokrovnjača. 147 Morske životinje jestive. 132 Perdix perdix . 167 Orjctolagus cuniculus. 175 Petelin mali. 147 Muzgavac. 177 Phasianus. 143 Panula. 156 Petelin veliki. 247 Mušula.

151 Solen vagina. 143 Rečna školjka. vrste mamaca. 179 Svraka. 185 Solenocurtus strigillatus. 184 Rak potočni. 248 Ribe slatkovodne. 184 Rečne školjke. 173 Špurtil. 139 Rakovica velika. 179 Stichopus regalis. 143 Puževi konzervisanje. 152 Silurus glamis. trovanje. 218 Školjke morske.I N D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Prnjavica. 177 Ronac. najpogodnije vreme. 185 Roda bela. 134 Ribolov u priobalskom pojasu. 143 Streptogelia turtur. 133 Sphaerechinus granularis. 129 Ribolov. 140 Ribolov. 130 Scardinius erjtrophthalmus. 139 Rak norveški. 139 Rak plemeniti. 137 Sus acrofa. 213 Šljanak cijevasti. 248 Smukovi. 181 Šaran. 176 Struk. 132 Smuđ. 184 Rana ridibunda. 139 Sepia officinalis. 151 Prstić. 2 11 Ribe morske. 15 5 Spondylus gaederopus. 133 Sciurus vulgaris. 193 Puž vinogradski. 132 Somče američko. 129. 152 Sepia sepiola rondoletti. 248 Školjke rečne. 150 Srna. 209 Riba sušena. 181. trovanje. 130 Ribolov improvizovanim sredstvima. 209 Riba pržena. 157 Rupicapra rupicapra. trovanje divizmom. 139 Ptice. 151 Spirographis spallan^am. 239 Puževi kuvani. 213 Riba na žaru. 15 7 Ptice. 133 Šarka. 151 Som. 1 51 Prstaci. 15 8 Scjllarides latus. 174 Ptice raorske. 185 Šipka. 151 Školjke morske. priprema jaja. 215 Puhovi. 219 Sipac. 180 Smuđ. 203 Rakovi morski. 178 Š Šakal. 184 Puževi. 143 Rak kvarnerski. 184 Rarog. 143 R Račnjak bradavičasti. 134 Ridi mrav. 139 Ribe otrovne. 139 Scylarus arctus. 152 Skakavci. 152. 147 Prstak. pogodno mesto. 158 Škarpun. 158 Škatare. 143 Rana esculenta. 134 Ribolov. 143 Školjka. 175 S Sak. 212 Puzlatke. 209 Ribe kuvanje. 139 Škarpina. 129 Ribolov. priprema jela. 158 Scorpaena scrofay 1 58 Scorpaena ustulata. 130 Salmo marmoratus. 212 Puževi pečeni. 156 Srčanka jestiva. 237 Ribe čišćenje. 141 Rakovica mala. 13 1 Slepo kuče. 179 Ruževac. 180 Scorpaena porcus. 184. 139 Rasporke. 187 Skobalj. 167 Salmo hucho. 147 Prstavac. 155 Stošci. 147 Školjke morske. 132 Sipa. 170 Škamp. 151 Špruj. 147 Prug. 187 Ridovka. 167 357 . 184 Školjke rečne priprema jela. 167 Sipica.

185 Zmija barska. trovanje. 157 Veverica. 135. 133. 185 Testudo bermanni. 161 V 1Vanellus vanellus. 241 Žbirac. 247 Trovanje pokvarenom. 156 Želva golema. 167. 155 Trutta fario . 180 Testudo graeca. 131 Trachinus draco. 217 Vlasulje pržene. 143 V'enerupis decussata. 199 Vuk. 184 Žabe priprema jela. 249 Trpovi. 248 Šumska kornjača. 176 Vlasulje. 193 Zec. priprema jela. 177 Vrana siva. 156 Vlasulje smede. 143 Želva glavata. 151 Tekunice. 184 Vipera ammodytes. 181 Vulpes vulpes. 211 Ž Žaba zelena. 167. 247 Voljci. 185 1Vipera berus. 132 Štuka trovanje. 150 . 164 T Tanjirka. 180 Zečevi. 15 8 Tuljan morski. 175 Tetreb veliki i mali. 161. 247 Unio pictorum. zaraženom i zatrovanom hranom. 15 6 Žutulja. 178 Vrša. 185 Tetrastes bonasis. 143. 202 Zamka. 158 Trčka. 175 Thymallus thymallus. 15 2 Trp pljosnati. 167 Vrška. 219 Trp obični. 18 5 Vivak. 182 Vinogradski puž. trovanje. 247 Ugor. 175 Tetreo urogallus. 184 Zelembać. pripremanje jela. 180 Vidra. 184 Uzice. 217 Vlasulje smeđe. 160 U Udice. 180 Zelena žaba. 198 Ugor. 175 Trovanje hranom životinjskog porekla. 143 Veiika rakovica. 18 2 Z Začini. 136. 15 8 Žutulja murina. 141 Veliki bačvaši. 130 Trygon pastinacea. 152.IN D E K S D I V L J I H Ž IV O T IN J A Štuka. 151 Venus veruco^a. 202 Začinsko bilje. 185 Zmija. 185 Zezavac. 218 Vrabac. 185 Šumski mrav. 176 Vranac veliki i mali. 139 Zmije. 187 Šuštarica. 176 Velika kozica.

LITER ATURA .

.

Hrana i ishrana. Beograd. Ž. Bistrov A . C . : Divlja fauna i flora jadranskog područja kao prirodni rezervoar živežnih namirnica. M. Čolić D. 14. god. Moskva. br. 1962.: Dopolnitelnie rastitelnie resursi na službu rodine.: Gribi. B. III. 1962. jagodi. Izdavački zavod JA Z U . br. god. Čolić D . 8 13—4. Stuttgart. 1944. Zagreb. »Kroz planine«. Beograd. 1962. Domac V . god. : Naše gobe. 1960.' B . L. B . 13. 1935. Moskva—Lenjingrad. 1923..: Die Heilpflanzen der verschieden Volker und Zeiten. br. V. Beg A . izdanje Glasnika Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegoyini. knj. V . — Bokvica ili žilovlak (Plantago media L. Vrganji — plemenite vrste gljiva. 34/1967.: Divlja flora i fauna u ljudskoj ishrani. Bakić /. 187— 193.: Sinekološka analiza flore gljiva u rezervatu sa Pančićevom omorikom na Mitrovcu (planina Tara). I. Verlag Ferdinand Enke. Škare-Krvarić: Ispitivanje hranjive vrijednosti morskih organizama Jadrana s obzirom na poboljšanje ishrane naroda u bjelančevinama. B . 1962. Beograd. Moskva. Seljhozgiz. : Ljekovito i mirođijsko bilje u jugoslovenskom primorju i njegova trgovina. br. Pomorski zbornik. Jugosiovanska knjigarna. inst. Zagreb. X I. B . Komarova. Akimuškin V.). VII. Bakić J .: Hleb divlje prirode. zelen. I. Bradanović A . I. Čolić D. Hrana i ishrana. izdanje autora. Beograd..: Gljive naših Šumskih predela. B . 1967. 1967. Lenjingrad. 19. Akademia nauk SSSR. god. Prilog unapredenju iskorišćavanja sporednih šumskih proizvoda. »Četvrti jul«. : Domaće i strane čajne biljke.. Čolić D. »Četvrd jul«. Seijhozgiz. 1921. 13. Bogojevski D . br. god. god. G . 1931.: Prirodni izvori ishrane na planini. I. 1898. Bot. Čurcić V .: Gljive-bogati izvor ishrane. Drobnjak D . Colić D. »Četvrti jul«. 1962. br.: Samonikle biljke i ljudska ishrana. Zagreb. 791 — 829.: Samonikle biljke i ishrana ljudi.: Dikorastušćie plodovie lesa i ih ispolzovanie. Bakota M .: Poboljšanje ishrane produktima divlje prirode jadranskog područja. 1942. Cicin /V V . 1967. Čolić D.: Prirodnie rastitelnie bogatstva na službu oborone. Kruberg: Upotreblenie v pišću lesnih. A . B. Blagajić K. god. 1950.L IT E R A T U R A Agafoničev P . 1948.: Gljive naših krajeva. 5. 361 . Beograd. 8 13—4. Beograd. Sarajevo 1916. Ljubljana. izd. 15. J . Akademia nauk SSSR. 1962. »Šumar«. lugovih i polevih rastenii. 194—200. »Četvrti jul«. Moskva. »Vjesnik ljekarnika«. 1942. Beograd. Čolić D. Čolić D. Hrana i ishrana. B . K. 1967.: Narodno ribarstvo u Bosni i Hercegovini. Beograd. 293—297. B . 1930. 8: 5. 16. Prošić.: Flora za određivanje i upoznavanje bilja. Kolarčev narodni univerzitet. Cicin N . Pečurke ili šampinjoni. Dragendorf G . 3—4. br. god. »Četvrd jul«. I. Vraćarić: Hranljiva i proteinska vrednost naših gljiva. Zaštita prirode. Beograd.

1877. Z a greb . Novinsko izdavačko preduzeće »Borba«. B. J . 8 13—4. Stanić: Gobe. 1967. G .: Edible Wild Plants. 3. 1210. Seljhozgiz.: Toksikologija jadovitih rastenii. Mladinska knjiga. Poljoprivredni nakladni zavod. 1932. G rlić L j. 1 943 * Filipović M . 1936. V. četvertoe izdanie. Micković M . Beograd. 2. : Vitam inie rastenia i ih ispolzovanie v pišću. 210—214. jagod i grib o v.: K a k v u nam korist daju borovnice? »Sum arski list«. Novi Sad. Gusinin /. Ipatev A . II i III. Vraćarić: Naše jestivo divlje bilje kao izvor vitamina »C« i karotina. 1954. Raevski I. Moskva—Lenjingrad. L. Moskva. S .: Satureja montana. Hrana i ishrana. Seljhozgiz. M oskva.: Naši narodni čajevi. Stankov S. N . 1961. 115 — 118. Larisner M. 1964. 1965. Gatin Z.. Sofija. Poljoprivredna biblioteka. Zagreb. Medsger Perry O . 1942. * * * : Notice provisoire de survie en combat. knjiga I. Washington. Narodna armija. Hrana i ishrana. Akadem ia nauk S S S R . Sećanov 1. Grlić L J. Bot. izd. Kušan F . 1944. M oskva. Gorfunov D . Giller A . Moskva. Grom / . S .: Je stiv i i otrovni p lod ovi. Acta Pharm. Moskva. B. Micković M . Ro^evic R. 1966. Yug. izd. oktobar. Zagreb. 175 — 185.: Problem ishrane u novoj svetlosd u uslovima krajnje oskudice. 1957. Seljhozgiz. Ivanišević B . 1942. 1952. Ljubljana. 1951. Komarova. Beograd. izd. Hrana i ishrana. D ržavn o izdatelstvo »Nauka i izkustvo«. Editions Charles Lavanzelle et cie. plodov. Poljoprivredni nakladni zavod. Acta Pharm. izd. 1 1 2 — 125.LIT E R AT U R A Hfremov K V . 19 37..: Ovošćnie rastenia zemnogo šara. Janković A . Kelkoceva. »Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena«. Hohrjakov M. 215 — 220. B. Vojnoekonomski pregled. S .. Lenjingrad—Moskva. 362 . : Ispolzuite dlja pitania pribrežnuju i vodnuju rastiteljnost. 8 : 3 —4. Zagreb . Gos.: Oblepiha.. Selskohozjaistvenoi literaturi. 1962.S.: Hranljiva vrednost našeg jestivog divljeg bilja. žurnalov i plakatov. 205 — 209. 4. 12. sumnjive i otrovne gljive. M. br. Selskohozjaistvenoi literaturi. A . Ljubljana.: V pohod za poleznim i rasteniami. : Kako žive životinje u našoj zemlji. Izdateljstvo Moskovskogo universiteta. 1962.: O vitaminskoj vrijednosti našeg samoniklog jestivog bilja. 1953. U čpedgiz. I . 3. Jovetić R .: Kak ispolzovat dikorastušćie plodi i jagodi. Griner: Rastenia primenljaemie v bitu. 1967.. Seljhozgiz. žurnalov i plakatov. Stevanović D . Hrana i ishrana. Cankarjeva založba. 1967. Petkovšek V . 1963. 1954. G . 1962. D . G rlić L J. 1965. : Sbor i pererabotka dikorastušćih zeleni. Zagreb. Gos. Naval Institute. I . (Janda): Najvažnije jestive. 1946.: Naše samoniklo jestivo bilje. 150— 154. Moskva—Lenjingrad. Seljhozgiz. K . Moskva. Giller A . inst. 1963. Minsk. Paris. V ’. Gro^danić S . M o sk va. M. 1935. Ju g o slav en sk o g šum arskog društva. Thirteent Printing. The Macmillan company. 1966. Poljoprivredni nakladni zavod. Yug. Georgijevski: Dopunski izvori hrane u sluČajevima masovnih nesreća.: Poleznie rastenia.: Sadržaj askorbinske kiseline i karotina u našem divljem povrću.: D ikorastušćie masličnie rastenia S S S R . »Putnik«.: Mogućnosti korišćenja samoniklih divljih biljaka i životinja u ishrani armije u ratu. 1940..: Vrednie i poleznie gribi. New York. I. N . N ikoliš G . V . 8 13—4. G rlić L j. 1956. br. Bogojevski.: Naše divlje p ovrće. M osk va. 1963. Lenjingrad.: Gobe.: Dikorastušćie poleznie rastenia SSSR. 1943.: G bite v B lgarija. Višeišaja škola. 7 : 2 —3. Kaudelka V . U. La^arevska R . Učpedgiz. Gršjvo V. Dšjnleski: Uloga mesa divljači u ishrani stanovništva Jugoslavije. Zagreb. Stankov S. 1947..: Žir u ishrani balkanskih naroda. 1966. ** *: How to Survive on Land and Sea.

L. Rjabinin. Department of the Air Force.. 1954* ** * : Uputstvo za izgradniu poljskih intendantskih objekata. Moskva. Hrana i ishrana. Botanički institut. Poljoprivredni nakladni zavod. Micković: Dopunski izvori hrane u slučajevima masovnih katastrofa. 1966. D .. 1 81 — 186. 1967. inst. meso naših šuma. Vračarić B .. A . Pikevič. 141 — 149. 8 : 3 — 4. V. P . Zagreb. M oskva. Hrana i ishrana. Dubrovskaja: Ispolzovanie v pišću dikorastušćih sjedobnih rastenii. Seljhozgiz. Tortic M .. MNO. 1961. 1942. D. 1946. 7 : 2 —3. A . Vasilikov B. 1959. 1946. M. Vol. ***: Survival. Bogojevski. Čolić. Sofija. Kitanov: Divi polezni rastenia v Blgarija. Lenjingrad. Bot. Komarova. B. A . V. X X V . B eograd . Beograd. Urbani M . L . Washington. M. Zagreb.: G rib i. V . Vraćarić B . 1966. M. »Acta Botanica Croatica«. 1957. Izdatelstvo na Blgarskata akademija na naukite. . Tucakov ] . W ashington. Troickaja 0 . * * * : Survival.: Ispolzovanie dikorastušćih plodov jagodnih i orehoplodnih rastenii. ** *: Uput o upotrebi divlje zeleni i lišća baštenskih biljaka za vitaminizaciju hrane. Vojnoizdavački zavod.: Gljive. Intendantska uprava JN A DSNO. 1961. 1960. 1949.L IT E R AT UR A Stojanov N . Izdateljstvo M inisterstva selskogo hozjaistva S S S R . Institut za ispitivanje leko vitog bilja. Uvalin: N aša iskustva u korišćenju divlje flore i faune za ishranu. Turkin V. Departm ent o f the A rm y. M.: O rasprostranjenju gljiva u Gorskom kotaru. : Naše lekovite sirovine.

.

.... G L JI V E (PEČU RKE............. G O B E ) ...........S A D R Ž A J Od autora povodom II iz d a n ja ........................ Pripremanje jela od vodozemaca..... 5 7 13 21 21 27 100 110 m 123 126 129 129 139 158 161 174 174 184 188 201 201 202 202 203 204 206 208 209 209 211 214 215 215 ..................................................................................................................................................... Otrovne morske životinje ........................... ........ Pripremanje supa ..................................................................................................................... Neka pravila za sakupljanje i korišćenje divljih biljaka za jelo ..................... Opšte n apom en e....................... Jestive morske životinje .............................. JE S T IV E D IV L JE Ž I V O T I N J E ................................................. III....................... Pripremanje jela od p t i c a .......................................................... Slatkovodne r i b e ............................................................................................................ ............................... ... Otrovne gljive ......................................... Pripremanje jela od riba .............................. O TRO VN E IL I Š K O D L JIV E B I L J K E ............ Pripremanje č o r b i ................................................ P t i c e .......................................................................... Lov ptica i divljači improvizovanim sredstvim a............................................. gmizavaca i in sek ata..................... U V O D ......................................................................................................................................................................................................................................... Pripremanje jela od g lo d a r a ......................................... Sabiranje morske soli na terenu ........ Mere kojima se sprečava trovanje gljivama ........ .......... IV.............................................................................................. Začini — začinsko bilje .................... IS H R A N A D IV L JIM B IL JE M I Ž IV O T IN JA M A I...................................... Improvizovana sredstva za lov morskih ž iv o t in ja ................ II..... ........................ ....................................................................................................................................................................... .................. ............................ D i v l j a č ................................ V.................................................................................................. VI.. ................................................. Pripremanje variva od p o v r ć a ...................... Najčešće vrste jestivih divijih biljaka ...................................... JE S T IV O D IV L JE B I L J E ................................................................................................... Ostale životinjske v r s t e ................................................................. P R IP R E M A N JE JE L A ..... Predgovor ..................................... Pripremanje jela od d iv lja č i............................................ Pripremanje jela od gljiva .............................................................................................................................................................................. .... .............. Pripremanje jela od nekih divljih biljaka priobalskog područja ................................................ Jestive gljive .............................................................

............................. ........252 Opasnost od upotrebe higijenski neispravne v o d e ..................................................................240 Trovanja hranom životinjskog p o r e k la ............... s i p e ........................................................................255 Upotreba atmosferske v o d e ............................229 VII.............. ...... ............ ....259 Dobijanje pitke vode od morske v o d e ........................................................ .......................................................................................235 Divlje bilje ..................................... ....237 Hobotnice................................................... ........................................................ 264 — Snabdevanje v o d o m .............................249 IX......................................................................................................252 Racionalna potrošnja vode ...... ................................)........ ...................256 M e s o ......................................................... 267 — Higijenska priprema h r a n e ......................... .......................217 Pripremanje jela od nekih divljih životinja priobalskog područja ... 267 — Lična higijena ......................................................221 Pripremanje vatre i ognjišta (ložišta........ ... ................................. .............. ..............................240 Trovanje divljim biljkama .......................................................................................... ......... K O N Z E R V IS A N JE H R A N E .........................................................................................................260 X...... ...237 R i b e ..........................219 Pripremanje h l e b a . $ .......................................... 258 Dobijanje vode iz b ilja k a .......................... ............... ........ 272 — Uređenje bivaka P R I L O Z I . zaraženom i zatrovanom h ra n o m .............................260 Prečišćavanje v o d e ....................... .......................239 VIII........................................... ......................................................................................................264 — Uredenje logora (kam p a)..............................................247 Trovanja pokvarenom...................................................... ....... ' .................... ..........................................222 Pripremanje sušnice .......235 Gljive .............. S N A B D E V A N JE VODOM ..................................... 3 3 7 L I T E R A T U R A ........................... 275 IN D E K S I ........254 Improvizovanje vodnih o b je k ata............................................................................. lignji.................. 270 .............239 Puževi ... ............... 263 — Izbor mesta za sta n o v a n je . ..................................... ................................... ................................................253 Pronalaženje v o d e ...................................................................SADRŽAJ Najjednostavniji način pripremanja jela od mesa ...................221 Pripremanje pogače ............................................................................................................................................................... 268 — Uklanjanje otpadnih m a te rija ........... 3 59 3 66 ............... PRVA POMOĆ PRI TRO VAN JU D IV LJIM B IL JK A M A I ŽIVO TlN J A MA ...238 T r p o v i .................................................................... ..............................................................* ................................. ........................................... ..................................................................... ....... IM PRO VIZO VAN I SM EŠTA J U PRIRODI ................................................ ........................................... ........................ ......................... 217 Pripremanje čajeva i vitaminskih napitaka .........

.

Štampa Tiskama Mladinska knjiga Lj ublj ana 1977 .000 prim eraka Štampa završena septembra 1977.IS H R AN A U PRIRODI urednik N I K O L A POPOVIĆ grafička oprema JAŠA DANON korektor L J I L J A N A IL IĆ Izdaju VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD I NARODNA KNJLGA Beograd Tiraž: 10.

.

mmm .

.

> ' t' .i BEOGRAD X C /3 ■ X A T -'* ~ '■ i.< i i o Ph < < VOJNOIZDAVA CKI Z A V O D • NA RODN A KNJK .A .

.... . r__ jSŽfc....______________________________________ / jž " ~r n t đ r .___ .. ..ISHRANA U PRIRODI -----1X .

ciscoexam-online-sale-200-125-exam    | udemy-newccnax-sale-200-125-exam    | whats-new-with-ccna-sale-200-125-exam    | ccna-practice-quiz-sale-200-125-exam    | What-is-the-difference-sale-200-125-exam-cert    | boson-practice-sale-200-125-exam-practice    | measureup-Cisco-Certified-Network-Associate-sale-200-125-exam    | globed-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam-standard    | exam-labs-sale-200-125-exam-cert    | streaming-ccna-sale-200-125-exam-technologies    | caring-charts-blood-pressure-sale-200-125-exam    | pluralsight-courses-networking-cisco-sale-200-125-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-200-125-exam    | safaribooksonline-library-sale-200-125-exam-routing    | learncisco-ccna.php-sale-200-125-exam-tast    | protechgurus-fees-syllabus-sale-200-125-exam    | certificationkits-cisco-ccna-sale-200-125-exam-standard-kit    | zeqr-lazaro-diaz-course-sale-200-125-exam    | 9tut-faqs-tips-sale-200-125-exam    | scribd-document-CCNA-sale-200-125-exam    | itunes-ccnax-sale-200-125-exam    | linkedin-cisco-sale-200-125-exam-questions-details    | teachertube-ccna-sale-200-125-exam-practice    | killexams-detail-sale-200-125-exam    | examsboost-test-sale-200-125-exam    | ccnav6-online-full-collections-sale-200-125-exam    | spiceworks-topic-sale-200-125-exam    | behance-gallery-sale-200-125-exam    | vceguide-share-experience-sale-200-125-exam    | techexams-forums-ccna-sale-200-125-exam    | free4arab-sale-200-125-exam    | openlearning-courses-sale-200-125-exam    | mindhub-Cisco-Certified-Network-sale-200-125-exam    | vceplus-ccna-exam-sale-200-125-exam    | examsforall-cisco-sale-200-125-exam    | how2pass-ccna-practice-tests-sale-200-125-exam    | simulationexams-details-ccna-sale-200-125-exam    | teksystems-sale-200-125-exam-routing-switching    | cram-flashcards-sale-200-125-exam    | pass4cert-cisco-new-ccna-sale-200-125-exam    | snatpedia-ccnaa-sale-200-125-exam    | cert4sure-free-download-sale-200-125-exam    | logicindia-ccnarouting-switching-sale-200-125-exam    | justcerts-practice-questions-sale-200-125-exam    | isc2-cissp-sale-CISSP-exam    | infosecinstitute-cissp-boot-camp-sale-CISSP-exam    | tomsitpro-security-certifications-sale-CISSP-125-exam    | infoworld-cissp-certification-sale-CISSP-exam    | welivesecurity.com-cissp-certified-sale-CISSP-exam    | searchsecurity-definition-sale-CISSP-exam    | simplilearn-cyber-security-training-sale-CISSP-exam    | arstechnica-security-sale-CISSP-exam    | cybrary-course-cissp-sale-CISSP-exam    | skillset-cissp-sale-CISSP-exam    | transcender-certprep-sale-CISSP-exam    | pearsonvue-sale-CISSP-exam-cert    | gocertify-isc2-issp-sale-CISSP-exam    | trainingcamp-training-bootcamp-sale-CISSP-exam    | cbtnuggets-security-sale-CISSP-exam    | cglobalknowledge.com-us-en-sale-CISSP-exam    | itgovernance-cissp-sale-CISSP-exam    | boson-certification-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-training-sale-CISSP-exam    | firebrandnordic-sale-CISSP-exam-123    | cybervista-sale-CISSP-exam-cert    | becker-sale-CISSP-exam-pdf    | youracclaim-certified-information-sale-CISSP-exam    | techexams-forums-sale-CISSP-exam    | munitechacademy-courses-sale-CISSP-exam    | hot-topics-cyber-security-courses-sale-CISSP-exam    | pearsonitcertification-sale-CISSP-exam    | sybextestbanks-wiley-sale-CISSP-exam    | lifewire-preparing-sale-CISSP-exam    | villanovau.com-resources-iss-sale-CISSP-exam    | intenseschool-boot-sale-CISSP-exam    | phoenixts-training-sale-CISSP-exam    | infosecisland-blogview-sale-CISSP-exam    | centralohioissa-member-sale-CISSP-exam    | learningtree-courses-certified-information-sale-CISSP-exam    | udallas.edu-executive-education-sale-CISSP-exam    | umbctraining-Courses-catalog-sale-CISSP-exam    | skyhighnetworks-cloud-security-sale-CISSP-exam    | helpnetsecurity-cert-sale-CISSP-exam    | secureninja-certification-bootcamp-sale-CISSP-exam    | mercurysolutions-information-sale-CISSP-exam    | exam-labs-info-sale-100-105-exam-pdf    | cbtnuggets-training-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | gocertify-ccent-practice-quiz-sale-100-105-exam    | ciscopress.com-ccna-icnd1-sale-100-105-exam    | boson-practice-sale-100-105-exam    | examcollectionuk-vce-download-sale-100-105-exam    | pearsonitcertification-articles-sale-100-105-exam    | transcender-practice-sale-100-105-exam-test    | techexams-forums-ccna-ccent-sale-100-105-exam    | shop-oreilly-sale-100-105-exam    | safaribooksonline-library-view-sale-100-105-exam    | subnetting-download-ccent-sale-100-105-exam    | 2cram-icnd1-online-quiz-sale-100-105-exam    | networklessons-routing-sale-100-105-exam    | centriq-123-ccna-certification-sale-100-105-exam    | ituonline-interconnecting-sale-100-105-exam    | transcender-introducing-the-new-sale-100-105-exam    | measureup-Networking-Devices-Part-sale-100-105-exam    | vceguide-icnd1-experience-sale-100-105-exam    | dumpscollection-dumps-sale-100-105-exam    | computerminds-business-sale-100-105-exam    | globed-ccent-or-icnd1-sale-100-105-exam    | ucertify-load-course-sale-100-105-exam    | academy-gns3-sale-100-105-exam    | visiontrainingsystems-product-sale-100-105-exam    | pearsonhighered-program-Wilkins-CCENT-sale-100-105-exam    | vceplus-ccent-sale-100-105-exam    | mindhub-Interconnecting-sale-100-105-exam    | sale-70-410-exam    | we-sale-70-410-exam    |
http://mleb.net/    | http://mleb.net/    |